Економија

vucic

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да раднике у јавним предузећима наредне године чека додатно повећање плата и минималне зараде.

Подсетио је да 1. децембра користинци социјалне помоћи добијају 10.000 динара од државе. Од јануара ће бити већи минималац и такође следи повећање плата у јавном сектору од 10 одсто.

„Од маја или јуна можемо да идемо на додатно поваћање плата и минималне зараде“, изјавио је Вучић гостујући на ТВ Пинк.

„Стопа раста иде боље него што смо то очекивали у трећем и четвртом кварталу. Сигурност и стабилност наших јавних финансија је од пресудног значаја. За нас је будућност Србије кључно питање и питање живота“, истакао је председник Србије.

(Политика)

penzije

Влада Републике Србије усвојила је предлог Министарства рударства и енергетике и допунила Уредбу о енергетски угроженом купцу, како би већем броју грађана омогућила попуст на цену електричну енергију, гас и грејање.

Пензионери којима је електрично бројило регистровано на њихово име, а који имају минималну пензију, односно мању од 21.766 динара, имаће право на додатно умањење рачуна. У току грејне сезоне, њима ће рачуни бити мањи за 1.000 динара, одлучћила је Влада.

Право на умањење рачуна за електричну енергију имаће и домаћинства чији су чланови остварили право на увећану новчану помоћ. Осим тога, омогућено је да се право на умањење рачуна стиче по службеној дужности.

Saša Čolak 2

Иако је одавно јасно да ни мед није као што је некада био, односно да је тржиште преплављено фалсификатима, најновија анализа овог производа на нашем тржишту показала је да, од 25 узорака, 22 нису прошла тестове аутентичности. У чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима.

Различите методе тестирања меда у кухињским условима не могу да дају поуздане резултате, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Кад видите кристално прозиран мед, не купујте га – напомиње Чолак. – Моја препорука је да мед купујете од својих комшија пчелара којих у Кикинди има много. У кругу од највише 500 метара овде можете наћи пчелара, јер се сви познајемо. Код нас је такав менталитет да тешко да би неко од пчелара био склон таквој превари. Када мед купујете у продавници, добро прочитајте шта пише ситним словима на етикети, да ли пише „са додатком глукозно-фруктозног сирупа“, на пример, и у ком проценту. Овај додатак није штетан, али је у питању превара.

Чолак додаје да је проблем у правилнику у којем пише да се у мед могу ставити додаци.

– Неки су то схватили као рупу у прописима, па су додаци различити шећерни и фруктозни сирупи. А када то и напишу на декларацији, онда није кажњиво – изричит је Чолак.

У Кикинди има око 250 до 300 пчелара. Цена за килограм меда је 700 динара са тенденцијом пада, док су импути за пчеларе поскупели. Цене на велико су пале, организованог откупа каквог је некада било у Србији сада нема. Људи су очајни, немају коме да продају, а многи живе од тога, објашњава Саша Чолак.

У Србији је почела контрола по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа која је резултат вишегодишњег научноистраживачког рада дипломираног инжењера технологије Ивана Смајловића.

У Савезу пчеларских организација (СПОС) који је и објавио резултате, кажу да су се поштени произвођачи меда, вина и ракије удружили у Кластер “Уједињени за квалитет” ради сузбијања нелојалне конкуренције, односно потпуног уклањања са тржишта свих фалсификованих медова, вина и ракија, и не само њих, већ и сокова, млека и других производа.

– Скандалозно је до каквих резултата смо стигли. У овој години, када су пчелари на просјачком штапу, неко се богати продајући шећер као мед. И не само да вара потрошаче и маркете, већ и државу утајом пореза – ПДВ на производе од шећера је 20 одсто, а на мед само 10 процената. Разлика иде директно фалсификаторима у џеп – рекао је Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а, а преноси „Политика“.

 

 

 

lebelier-2_

Заједно са запосленима, пословним партнерима  и гостима, међу којима су били и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков, фабрика „Ле Белиер“ прославила је две деценије пословања у Кикинди. Значајном јубилеју присуствовао је и генерални директор Групе „Ле Белиер“ Јан Чен који се захвалио гостима што су својим присуством увеличали прославу.

-Двадесет година је значајно у пословању сваке компаније. Наша очекивања су да и наредне две деценије послујемо у Кикинди. Наставићемо да унапређујемо наш погон, планирамо увођење нове опреме како би компанија расла и развијала се – истакао је Јан Чен.

Израда алуминијумских одливака делатност је којим се бави погон у Кикинди. Сарађају са  произвођачима  аутомобила као што су БМW, Рено и Фолксваген.

-У Кикинди имамо солидно пословање и сваке године напредујемо. Пре пет година изградили смо нову халу, а у блиској будућности, већ наредне године,  планирамо сличну инвестицију. Запошљавамо 420 људи и сви они могу да буду мирни јер посла има. Са представницима Града имамо одличан однос и на нама је да, кроз донације  вратимо то што послујемо у Кикинди – додао је Жан Себастијан Акс, директор „Ле Белиера“ у Кикинди.

Честитајући значајну годишњицу запосленима и менаџменту градоначелник Никола Лукач истакао је да ће „Ле Белиер“ у Граду Кикинди увек имати квалитетног партнера.

-На завидном нивоу је сарадња локалне самоуправе са фабриком „Ле Белиер“ јер су у више наврата показали да су друштвено одговорни и притекли су у помоћ. Запосленима желим да још двадесет година раде, да се пословно окружење унапређује и да се развија. Познате су њихове донације здравству, вртићима и спортским клубовима које смо заједно реализовали. Радује нас што имају планове за наредне две деценије, што улива сигурност свим запосленима. У овој фабрици итекако знају да цене  и награде добре раднике, а важно им је и да подмлађују кадар и унапређују производњу – рекао је Лукач.

„Ле Белиер“ је француска група која је специјализована за производњу алуминијумских делова за светску аутомобилску индустрију. Основана је 1961. године у Француској и тренутно је присутна на три континента у Америци, Европи и Азији. Група има седиште у Француској, а филијале су им у Мађарској, Кини и Мексику. У овим фабрикама ради укупно 4.000 радника, који светску аутомобилску индустрију снабдевају деловима за кочионе системе, турбо и шасијама од алуминијума.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_n

У оквиру „Дана лудаја” отворен је  16. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега локалних произвођача. Током два дана излаже 60 предузетника, а све њих на отварању су поздравили Бошко Вучуревић, директор Привредне коморе Војводине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Синиша Пашић, председник кикиндских предузетника. Сајам је посетио и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Привредне коморе Србије и Кикинде, покрајински посланик Миодраг Булајић и други гости.

Привредна комора Војводине помаже бројним подстицајима са акцентом на женско предузетништво.

-Отворени  су конкурс за развој женског предузетништва, за старт апове, као и за развој савремених и најновијих техничко-технолошких иновација. Апелујем на предузетнике да прате републичке и покрајинске конкурсе, као и развојних агенција и пронађу одговарајући конкурс који ће им помоћи у напредавању – рекао је Вучуревић.

Локална самоуправа подржава мала и средња предузећа локалних предузетника који се суочавају са бројним изазовима, додала је Дијана Јакшић Киурски.

-Без подршке града и виших инстанци они не могу да опстану. Све је поскупело, нарочито новац, и није добро задуживати се. Град је ове издвојио три милиона динара, и у складу са потребама које су исказали сами предузетници, средства су додељена за 16 предузетничких радњи. Оваква сајамска манифестација одлична је прилика да се размене искуства, да предузетници постану видљивији купцима, да се међусобно повежу – напоменула је Дијана Јакшић Киурски.

Синиша Пашић рекао је да је, као једини привредни догађај ове врсте у граду, Мини сајам предузетника веома важан.

-Произвођачи имају прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и  да остваре важне контакте. Сваке године сајам има све више излагача и интересовање је све веће – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.

Излажу и гости из Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске који су расположени за дугорочнију сарадњу.

375206238_757862966106266_3422859606540459294_n

Актуелни јавни позиви у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва, са посебним акцентом на женско предузетништво, представљени су заинтересованима у Регионалној привредној комори. Организатори су Опште удружење предузетника и РЦР „Банат“, а окупљени су могли чути да је за ове намене опредељено 600 милиона динара. Презентацији је присуствовала и Анамариа Варга која је однедавно запловила у предузетничке воде. Након 27 година рада као медицинска сестра у Хитној служби решила је да се бави грумингом односно шишањем и сређивањем паса.

-И сама сам власница малог шицуа и волим псе те отуда и идеја за ову врсту посла. Након завршене обуке добила сам понуду да радим у општинама Ада, Мол и Сента где је упражњен салон који је постојао. Салон „Аникин грумерај“ ових дана почеће са радом, а мени као почетнику свака помоћ је више него добродошла. Уложила сам своју уштеђевину у покретање посла, а оно за шта желим да конкуришем су алати и потрошни материјал који су поприлично скупи. Примера ради, за само једно оштрење маказа неопходно је 1.500 динара и одлазак у Нови Сад, јер нигде ближе нема квалитетног оштрење маказа – сазнајемо од Анамарие Варге.

Милица Нешковић пре неколико месеци вратила се у Кикинду и отворила је мушки фризерски салон. У старту је на конкурсу Покрајине добила средства за отварање сопственог бизниса што јој знатно олакшало сам почетак рада.

-За куповину опреме средства су увек неопходна. Новац који се додељује је бесповратан и мени као некоме ко још увек разрађује посао пуно значи јер не морам да се задужујем у банкама – истакла је Милица Нешковић.

Пројект менаџер РЦР „Банат“ Дејан Ненадовић  напоменуо је да се „Дан отворених врата за предузетнице“ организује у сарадњи са Министарством  привреде и Развојне агенције Србије. Циљ је да се власнице фирми и будуће предузетнице упознају са подршкама које су им на располагању.

-Представили смо конкурсе Фонда за развој женског предузетнишва у оквиру ког могу да конкуришу предузетнице у минималном износу од 400.000 до максималних шест милиона динара. Уколико фирма има више од пет запослених тада им је на располагању сума до 12 милиона динара. Суфинасирање, у зависности од развијености локалне самоуправе, је до 50 одсто, а остатак се кредитира из Фонда за развој. Новац може да се користи за улагања у опрему, простор, оперативне трошкове. Са територије града доста је предузетника који су користли или још увек користе средства намењена развоју и најчешће се искористе за куповину опреме – појаснио је Ненадовић.

 

Конкурс за развој женског предузетништва отворен је први пут ове године. Влада Србије је 2023. прогласила годином женског предузетништва.

 

-Расписана су три конкурса: за развојне пројекте, за женско предузетништво и за почетнике и младе до 35 године. Од 20 до 40 одсто средстава од укупне инвестиције су бесповратна и услови су врло повољни. Упутили смо окупљене која документација им је неопходна како би конкурисали, а већину они већ поседују. Потребан је и бизнис план у чијој изради ћемо им помоћи. За седам дана сви неопходни папири могу бити прикупљени. Рок за конкурисање је до краја године односно до утрошка средстава – прецизирао је мр економиских наука Станислав Завишин, сарадник Општег удружења предузетника.

Програм менторинга

Представљена је и такозвана нефинансијска подршка, програм менторинга. Развојна агенција Србије у сарадњи са јапанском Агенцијом за међународну сарадњу неколико година уназад објављује овај конкурс, а клијенти имају подршку када је реч о анализи пословања и његовом унапређењу. Овај конкурс намењен је свима и требало би да буде расписан до краја месеца.

farma kovacevic_obr

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене  директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

 

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу  – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов,  до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања  за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

CDA_7612-w1024

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је нови конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство, кошница и контејнера у Војводини у 2023. години, ради  унапређивања пчеларске производње и производње меда. Предвиђено је укупно 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август.

Право на подстицаје имају регистрована пољопривредна газдинстава која су у активном статусу, и то физичко лице које је носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, као и предузетник који је носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Право имају и правно лице, односно привредно друштво носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства, земљорадничка задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства и сложена задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. За бесповратна средства на овом конкурсу могу да аплицирају физичка лица, предузетници и правна лица чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и жене носиоци регистрованог пољопривредног газдинства или физичко лице и оснивач правног лица који је млађи од 40 година.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 300.000 динара, односно 350.000 динара за подносиоце пријава. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.

На другом конкурсу немају право да аплицирају корисници који су у првом конкурсу потписали уговор са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

SUNCOKRET Naslovna

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

LUDAJE KRNIC_obr

На јутру земље, Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу. Узгојем бундева бави се већ 13 годинa. Ова једногодишња биљка и није захтевна за узгој, међутим невреме које је задесило Кикинду у суботу десетковало је род.

– Поред јаке кише било је и града који је нанео велику штету. Лудаја је остала без лишћа и још увек је неизвесно да ли ће се опоравити. Најпре је ударио лед, а потом и 50 литара кише по квадрату, што је додатно уништило биљку. За мање од сата уништен је труд и рад за ову годину. Неке лудаје су сазреле и њих ћемо обрати – каже Крнић.

Крнић је производњу наследио од оца који је тикву засновао на мањој парцели, да би је, са годинама, повећавао и улагао у њу.

– Прве године род је био одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра – додаје Крнић. – Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо, у разговору с купцима, схватили да је и за њима потражња велика.

Све до временске непогоде, лудаје су биле у одличном стању и обећавале су солидан род.

– Ове године смо лудају засновали почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Након тога уследило је хладно пролеће, тако да су, тек током јуна, почеле да бујају. Иако је прошла година имала више сунчаних дана, ове смо је више заливали, сваксу и други или трећи дан. На њиви имамо систем кап по кап без ког не бисмо имали ништа рода –
напомиње млади пољопривредник.

Пошто никне, лудаји су неопходна два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељи ове биљке су племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести и штеточина. Крнић на својој парцели највише узгаја кикиндску лудају, „тамбурицу“, потом сорту „хеловин“, украсне лудаје, али и јапанску „хокаиду“ која је тражена за колаче и чорбе. Одустао је од уљане лудаје јер је потражња мала.

– Лудаја воли доста сунца и топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак, то јој савршено одговара. „Хеловин“ сорта је доста тражена, нарочито у Београду, јер одмах са њиве може да се резбари – објашњава Крнић.

НАЈСЛАЂА ЛУДАЈА

Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови Удружења ће се, на највећој кикиндској манифестацији, наћи у улози судија.
– У сарадњи са Туристичком организацијом ове године бираће се и најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и „тамбурице“, а уз помоћ аутоматског рефлактометра, одредићемо сласт. Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо „тамбурица“ је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску – истакао је Крнић.

error: Content is protected !!