Економија

expo-real-(3)

На највећем европском сајму инвестиција и некретнина у Минхену „Expo Real“ своје инвестиционе потенцијале представља и Кикинда. На заједничком штанду Развојне агенције Војводине  су поред нашег града и представници Новог Сада, Сомбора, Сремске Митровице, Зрењанина и Суботице. Наш град представљају помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте.

-Потенцијалним инвеститорима представили смо могућност улагања у Нову индустријску зону величине 15 хектара. Истакли смо и дуално образовање будућих кадрова у средњим школама, као и спортско рекреативни и туристички потенцијал који наш град нуди на простору Старог Језера. Посетиоцима смо изложили и две макете које се управо односе на Индустријску зону и Старо језеро као и брошуре о потенцијалима нашег града – истакао је Светислав Вукмирица.

Минхенски сајам окупља светске експерте, који одлучују у којим земљама и градовима треба уложити у изградњу нових фабрика и како ће се развијати бизнис са некретнинама. Сајам „Expo Real“ окупио је око 40.000 експерата из 36 земаља којима су у фокусу теме из одрживог развоја, попут декарбонизације градова, зелене трансформације грађевинске индустрије и дигитализације.

A.Ђ.

zivko-komanov-(2)

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта  свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.

stecaj

У Привредном суду у Зрењанину донето је решење о отварању поступка стечаја над Земљорадничком задругом “Бонус Агрикола” Кикинда из Кикинде.

Судија Љиљана Попов донела је решење одлучујући о предлогу ДП Шпедиција Кикинда, а за стечајног управника именована је Милица Богуновић из Зрењанина.

Рочиште ради испитивања потраживања заказано је за 28. новембар ове године, док ће прво поверилачко рочиште бити одржано 13. септембар у 12 часова у Привредном суду у Зрењанину.

(Бета)

kukuruz-jul-2024

Кукуруз и сунцокрет су у фази наливања зрна, али оно што је најнеопходније за ову фазу сазревања, киша, никако да падне. Суша изазвана неуобичајено високим температурама које су данима биле и 40 степени десетковала је усеве на северу Баната.

-У зависности од делова атара, квалитета земљишта и колико је падавина било у ком делу, 50 одсто од укупно заснованих површина кукуруза се држи са упола смањеним приносом. На 25 процената њива неће бити рода, а на преосталих 25 одсто род ће бити јако мали. Кише су нас заобишле малтене читаво лето и суша је узела данак – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Сунцокрет је отпорнији на сушу, али и он трпи због временских услова.

-Биће мање сунцокрета до 15 одсто, а не као код кукуруза. Очекује се просечан род уљарице које ове године има више у односу на раније. Осетнији пад приноса биће на лошијим земљиштима песку и слатинама које су под коровима – навео је наш саговорник.

Шећерна репа такође трпи због временских (не) прилика.

-Репа има способност да настави вегетацију. Проблема може да буде уколико због суше односно трајних оштећења изгуби контакт са земљиштем. Ако до тога не дође са првом озбиљнијом кишом наставиће вегетацију. Последица ће бити, али не катастрофалних какве већ сада имамо на кукурузу – додаје Симић.

У земљишту постоји озбиљан недостатак влаге с обзиром на то да читаво лето није било озбиљнијих падавина. Где је пало између 10 и 15 литара по квадрату ту су и највећи проблеми са усевима. На парцелама које су добиле 30 и 40 литара кише по квадратном метру пољопривредници могу да се надају неком роду.

-И ове године имамо ситуацију да највећи део атара није добио кишу. У Мокрину је забележено најмање падавина и он ће, претпостављам, најгоре проћи јер је и земљиште лошијег квалитета. Произвођаче очекују велики проблеми. Да падне и 20 до 30 литара кише значиће јер ће бити боље наливање зрна и успориће се зрење – закључио је Зоран Симић.

На жалост, прогнозе за наредне дане нису обећавајуће јер се очекује још врелих дана. Некада је илинданска киша доносила сигуран род, а ове године и да падне почетком августа, закаснила је и неће поправити тешку слику у атару.

А.Ђ.

NSZ

Реализацијом Локалног акционог плана запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда у сарадњи са Градом Кикинда објавилa је  јавни конкурс за организовање спровођења јавних радова на којима се ангажују незапосленеособе са инвалидитетом у 2024. години.

– За овај јавни конкурс удружена су средства Националне службе за запошљавање и средства издвојена из локалног буџета. Национална служба је издвојила 2,747.534,40 динара чему се локална самоуправа придружила са издвојених 3 милиона динара, тако да је укупна вредност 5,747.534,40 динара- саопштено је из кикиндске филијале НСЗ.

Јавни конкурс је отворен од дана објављивања у средствима јавног информисања  од 11. јула, а последњи рок за пријем пријава за учешће на Јавном конкурсу је 18. јул.

Одлука о одобравању средстава за спровођење јавног рада биће донета у року од 30 дана од дана истека Јавног конкурса. Изузетно, пријаве које испуњавају услове Јавног конкурса, а по којима није позитивно одлучено у наведеном року, могу бити поново узете у разматрање уколико се за то стекну услови.

Информације о јавном конкурсу могу се добити у просторијама Филијале Кикинда и на број телефона 0230/411-740.

bank-5184922-1280

Један Кикинђанин недавно је послао допис ПИО фонду у коме је навео да никада није био у радном односу, али је годинама уплаћивао доприносе за ПИО у Југославији.

Он је навео да је уплаћивао доприносе по основу свог бављења кошарком у савезном рангу, тачније Првој и Другој лиги. Из ПИО Фонда су му одговорили да је могуће утврдити податке о стажу пензионог осигурања и својству осигураника подношењем захтева надлежној филијали Фонда ПИО према месту пребивалишта.

Осим тога, потребно је приложити одређене званичне доказе, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Овај случај указује на важност прецизне евиденције уплата за ПИО доприносе, као и на могућност утврђивања осигурања и стажа чак и у ситуацијама када особа никада није била у радном односу.

Из ПИО Фонда су истакли да својство осигураника по основу бављења спортом може да се призна спортисти који је био члан спортског клуба који се такмичио у савезном рангу или у спортовима у којима се такмиче појединци. Ово показује да постоји могућност признавања осигурања и стажа за спортисте који су се такмичили на одређеном нивоу, чак и ако нису имали стандардан радни однос.

Из ПИО Фонда су навели да је неопходно приложити одређене доказе како би се утврдило својство осигураника спортисте, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Ово указује на важност документовања активности и ангажмана у спорту како би се утврдило право на пензионо осигурање, чак и у случајевима када особа није имала класичан радни однос.

Извор: mondo.rs

basaid-atarski-putevi-(1)

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић састао се представницима седам пољопривредних удружења, а из кикиндског удружења пољопривредника „Северни Банат“ присутни  су били Радомир Крнић и Мирко Мишкељин. Овом приликом истакнуто је да је важно да сви присутни узму  учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.

Мартиновић је још једном подвукао да јавно слушање претходи ребалансу буџета Републике Србије за 2024. годину, те да би било корисно да у њему учествује што већи број пољопривредних произвођача, како би, кроз међусобну сарадњу и разговор, заједно уредили аграрни буџет, тако да сви буду задовољни. Додао је да Министарство пољопривреде има добру вољу да изађе у сусрет свим произвођачима, да има конкретне идеје за унапређење српске пољопривреде, те да је план да се у будућности прате одређени циклуси у производњи и реализација аграрног буџета, а да се јавна слушања организују два пута годишње, са циљем да се нађу најбоља могућа решења за све пољопривреднике.

-Захтеви које су пољопривредници изнели тичу се другог дела сувенција од  17.000 динара за сертификована семена, упис парцела по другом основу које нису у еАграру, а објективно не постоји могућност да се унесу. Ту је и питање 100.000 динара по грлу и ограничење увоза млека и млечних производа. Министар нас је обаветио да се ради на ограничењу увоза, али и на захтеву који се односи на унос парцела. Када су исплате субвенција у питању неопходан је ребаланс буџета, а пре тога јавна трибина свих  представника пољопривредних удружења како би се одлучило који су приоритети за субвенције и у ком износу. Скренули смо пажњу и на фиктивна пољопривредна газдинства, она која немају промет по рачуну, а власници парцела узимају субвенције – истакао је Радомир Крнић.

Министар Александар Мартиновић је овом приликом навео да су произвођачи и држава на истој страни, на страни пољопривреде, те подсетио саговорнике да им Министарство пољопривреде стоји на располагању за разговор, али, према његовим речима, да би се дошло до системских решења, неопходно је да се спроведу све законске процедуре и да постоји обострано разумевање и воља за дијалогом.

А.Ђ.

 

grafika-centar-(1)

Суноврат некадашње фабрике „Графика“ почео је преласком у власништво новокнежевачке „Лепенке“. Следом различитих догађаја она је затворена и  25 година објекат је био потпуно напуштен. Недавно га је купио Бојан Ђуровић, за кога је улагање у простор некадашње фабрике „Графика“  било добро улагање.

-Пратим продаје и када је овај објекат понуђен нисам имао дилему да ли да га купим с обзиром на то да су поједини закупци показали интересовање да отворе трговинске објекте у Кикинди, а нису имали одговарајућу локацију. Зграда је на добром месту и може да задовољи потребе будућих закупаца тако да је у току реконструкција како би се што пре отвориле нове радње – истакао је за наш лист Ђуровић.

Будући „Хоум центар“ имаће пет објеката односно одвојених пословних целина, а тренутно се адаптира простор за два.

-Уговор је потписан са два трговинска ланца „Форма идеале“ и „Јиск“. Ове фирме немају продајна места у Кикинди, а њихово отварање биће добро за све грађане на територији града и околних места. До сада су, за куповину у поменутим радњама, морали да иду у Зрењанин. За преостали простор још увек су у току преговори. Неколико је заинтересованих и остаје да се види ко ће бити још на овом простору. Уговори су доста сложени и пуно је елемената на које се обраћа пажња тако да преговори дуже трају – напомиње наш саговорник.

У објекту ће се запослити педесетак радника, предвиђа Ђуровић јер је минимални број по продајном месту 10 до 12 запослених. Део радника у компанији „Форма идеале“ већ је запослен и, како сазнајемо, на обуци је у зрењанинском салону, а до 28. јуна отворен је конкурс за позиције продавац јуниор и монтажер. Како на сајту „Јиска“ нема понуда за посао у Кикинди претпоставка је да су за ову компанију већ одабрани будући радници.

-Трудимо се да све грађевинске радове и приступне путеве завршимо што пре. Најреалније је да ће се локали компанија „Јиск“ и „Форма идеале“ отворити крајем јула, почетком августа, а моја обавеза је да их предам раније. За преостали простор, надам се да ће бити завршен у октобру, новембру – навео је Ђуровић.

Бојан Ђуровић каже и да је Кикинди неопходна станоградња, пошто нема добру понуду стамбеног простора. Како се бави и овим послом размишља да, уколико пронађе адекватну локацију, изгради једну до две зграде.

А.Ђ.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ГРАДОМ

Локална самоуправа показала се као одличан партнер, додао је Бојан Ђуровић.

-Ни у једној локалној самоуправи нисам имао толико помоћи као у Кикинди. Желим да истакнем професионалност и брзину приликом прикупљања све неопходне документације што је мени, као инвеститору, пуно значило јер нисам губио време и могао сам да се фокусирам на посао због ког сам и купио зграду – рекао је Ђуровић.

 

 

preduzetnici-(2)

На захтев својих чланова, Опште удружење предузетника Кикинда (ОУПК) организовало је данас представљање новог Закона о безбедности и здрављу на раду. У Регионалној привредној комори са новим одредбама и обавезама предузетнике су упознали представници фирме „First Leader“ из Зрењанина.

Приватници су, пре свега, незадовољни због одредбе по којој су сада сви, без обзира на број запослених и делатност, осим самозапослених без других радника, у обавези да имају одговорну особу са лиценцом задужену за безбедност или да сами положе стручни испит у Управи за безбедност надлежног министарства.

– Потребно им је тумачење Закона, али их највише мучи цена услуга лиценцираних одговорних лица за заштиту и безбедност на раду и агенција, који траже пет хиљада месечно, што је на годишњем нивоу око 500 евра. То је велики издатак за једног приватника, рецимо власника продавнице половне робе који има само једног запосленог. Агенција коју смо позвали ове услуге нуди много повољније – каже Синиша Пашић, председник ОУПК.

Нови закон, донесен после 18 година у потпуности је усаглашен са европским стандардима, на снагу је ступио 7. маја прошле године, а послодавци су дужни да испоштују све одредбе у року од две године, што подразумева и израду нормативних аката.

Све се своди на примену превентивних мера како би се предупреди ризици од настанка професионалних обољења, инвалидитета или чак смрти.

– У последњих десет година подигла се свест послодаваца о значају заштите и безбедности и здравља запослених – оцењује Вера Лазаров, руководилац за безбедност у зрењанинској фирми. – С друге стране, број инспектора јесте смањен али се постиже спровођење надзора и едукација послодаваца. Новина је и успостављање јединственог регистра повреда на раду, да би се пратило у којој делатности се дешава највише више повреда и у вези с тим усклађивали правилници.

Генерално, по новом закону, послодавци ће морати да омогуће много већи ниво безбедности на раду. Први пут је препознат појам рада од куће и рада на даљину и за спровођења мера заштите и у овим случајевима одговоран је послодавац. Прописане су и превентивне мере за високоризичне послове, обавезна обука код заснивања радног односа, увођења нових технологија, средстава за рад, опреме и процеса, затим систематски лекарски прегледи запослених, већа надлежност инспекција и више казне за непоштовање законских одредби.

Опште удружење предузетника Кикинда, по речима председника Пашића, прати најновије законске регулативе и помаже својим члановима, и у овом домену, да се што боље и брже прилагоде. На територији града Удружење има око 80 чланова, док је, на истом подручју, регистровано око 1.300 око предузетника, највише самосталних занатских и угоститељских радњи и фирми са пет до десет запослених.

С. В. О.

Sajam zapošljavanja 1

Сајам запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује у четвртак, 4. априла од 11 часова , у Спортској хали „Партизан“. Овом приликом ће 25 послодаваца понудити око 380 радних места, а незапослени ће, у непосредном контакту, моћи да се упознају са радним местом за који су заинтересовани.

У понуди су радна места са високом и средњом стручном спремом, а велики број слободних послова биће и за оне  без квалификација.

Кандидати са високом стручном спремом моћи ће да конкуришу за радна места машинског инжењера, инжењера електротехнике. Незапослени са средњом стручном спремом моћи ће да конкуришу за послове продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца- калупара, ЦНЦоператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника…

Веома добра биће и понуда послова и за неквалификовене раднике, будући да се тражи велики број производних радника и још много других.

Незапослени ће на сајму бити у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају им своју радну биографију. На штанду Националне службе незапослени и послодавци ће моћи да добију све информације за подстицање запошљавања, док ће незапосленима бити пружена помоћ и у писању радне биографије .

error: Content is protected !!