Ekonomija Arhive | Stranica 6 od 11

Počinje izgradnja Osmeha Srbije: Biće to najduža brza saobraćajnica koju imamo, najavio ministar Vesić

Jelena Trifunović decembar 13, 2023

Ministar Goran Vesić najavio je da danas počinje izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Srbije“ – od Bačkog brega do Srpske Crnje, duga 186 kilometara.

„To će biti najduža brza saobraćajnica koju imamo. Spojićemo Bački breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Srpsku Crnju. To je pravi način da privredno oživimo i saobraćajno povežemo sever Srbije, Vojvodine, Bačku i Banat“, rekao je Vesić za TV Prvu.

Dodao je da je juče počela izgradnja 105 kilometara dugog auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, što znači da počinje gradnja ukupno 300 kilometara puteva.

„Na 460 kilometara puteva koje već gradimo, sa ovih 300 kilometara, znači da Srbija ukupno gradi čak 760 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, kao nikada ranije“, rekao je Vesić.

Naveo je da je saobraćajnica „Osmeh Srbije“ važna za razvoj svih gradova na trasi i da kao i put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad poboljšavaju kvalitet života ljudi.

„Od Beograda do Zrenjanina za nekoliko godina putovaće se pola sata, do Zrenjanina do Novog Sada 15 minuta. Gde god se izgradu put ili pruga dolaze investicije i razvija se turizam“, napomenuo je ministar i dodao da će Banat nakon decenija zapostavljanja, konačno oživeti.

Prema njegovim rečima, brza saobraćajnica od Bačkog brega do Srpske Crnje biće uklopljena u mrežu auto-puteva Mađarske i Rumunije, jer se sa mađarske strane gradi autoput sa mostom preko Dunava kod Mohača, kao i sa rumunske strane prema Srpskoj Crnji.

Kako je naveo, to će biti veoma prometan put i važan kako za građane Srbije, tako i za građane Rumunije, jer će postati najbrža veza do zapadne Evrope.

„Izgradnja ove brze saobraćajnice bila je posebna želja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tokom njegove posete Kini i predsedniku Siju 17. oktobra potpisan je ugovor o izgradnji, a sada i da za manje od dva meseca počnemo da radimo. To je sjajna vest za Vojvodinu i celu Srbiju“, rekao je Vesić.

Dodeljene nagrade Regionalne privredne komore

Aleksandra Djuran novembar 24, 2023

U prostorijama Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga dodeljene su nagrade kikindske komore, nagrade za uspeh i jubilarna priznanja Privredne komore Srbije.

Nagrada Privredne komore Srbije za poslovnog lidera pripala je Krsti Ćoriću, vlasniku i direktora „Ćorić agrara“ iz Bašaida prevashodno zato što iz godine u godinu beleže rast broja zaposlenih, povećanje vrednosti kapitala i povećanje prihoda. Ulaže i u obnovljive izvore energije i uz svoje četiri farme sa preko 3.500 grla izgradio je i tri biogasna postrojenja.

Privredna komora Srbije za poslovni uspeh nagradila je i „Autofleks-Livnicu“ iz Čoke prevashodno zbog povećanja investicija i ulaganja koja su imali u proširenje proizvodnje i unapređenje zaštite životne sredine, tokom 2022. i 2023. godine. Njima će nagrade biti dodeljene na Skupštini Privredne komore Srbije u Beogradu,

Za regionalnog poslovnog lidera nagrađen je Nebojša Nedeljković, direktor „Mekafora“. U ovoj fabrici poslovni prihodi su u odnosu na 2018. godinu učetvorostručeni, a neto rezultat je u 2022. godini pet puta veći nego u 2021. godini. Povećava se i broj zaposlenih, a prošlu godinu su završili sa 149 zaposlenih, a već od 2023. povećali su njihov broj za par desetina zaposlenih. Poslovni prihodi svake godine rastu za više miliona evra, po godini. „Mekafor“ je društveno odgovorna firma i aktivno učestvuje u razvoju Kikinde.

Firma „EMS-PELET“ iz Čoke koja je jedna od najvećih investicija na području ove opštine u prethodnih nekoliko godina dobila je nagradu za poseban doprinos razvoju industrije u regionu. Isto priznanje, ali za doprinos u sektoru usluga dobilo je preduzeće „Markov“ iz Kikinde.

Dodeljene su i plakete Privredne komore Srbije za jubilarnih 20 odnosno 30 godina rada firmama: „Le Belier“, „Grindeks“, JP „Toplana“, Televiziji Kikinda, „Tehnobor“, „Autofleks Livnica“ iz Čoke i „Ko-na“ iz Kikinde.

Vučić: Od maja ili juna dodatno povećanje plata

Jelena Trifunović novembar 19, 2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da radnike u javnim preduzećima naredne godine čeka dodatno povećanje plata i minimalne zarade.

Podsetio je da 1. decembra koristinci socijalne pomoći dobijaju 10.000 dinara od države. Od januara će biti veći minimalac i takođe sledi povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto.

„Od maja ili juna možemo da idemo na dodatno povaćanje plata i minimalne zarade“, izjavio je Vučić gostujući na TV Pink.

„Stopa rasta ide bolje nego što smo to očekivali u trećem i četvrtom kvartalu. Sigurnost i stabilnost naših javnih finansija je od presudnog značaja. Za nas je budućnost Srbije ključno pitanje i pitanje života“, istakao je predsednik Srbije.

(Politika)

Za penzionere sa minimalnim penzijama smanjenje računa za struju za 1.000 dinara

Jelena Trifunović oktobar 28, 2023

Vlada Republike Srbije usvojila je predlog Ministarstva rudarstva i energetike i dopunila Uredbu o energetski ugroženom kupcu, kako bi većem broju građana omogućila popust na cenu električnu energiju, gas i grejanje.

Penzioneri kojima je električno brojilo registrovano na njihovo ime, a koji imaju minimalnu penziju, odnosno manju od 21.766 dinara, imaće pravo na dodatno umanjenje računa. U toku grejne sezone, njima će računi biti manji za 1.000 dinara, odlučćila je Vlada.

Pravo na umanjenje računa za električnu energiju imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu pomoć. Osim toga, omogućeno je da se pravo na umanjenje računa stiče po službenoj dužnosti.

Tržište preplavljeno falsifikatima – med kupujte od komšije pčelara

Igor Crnogorac septembar 26, 2023

Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.

Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.

– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.

U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.

U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.

U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.

Fabrika „Le Belier“ proslavlja 20 godina poslovanja u Kikindi

Aleksandra Djuran septembar 23, 2023

Zajedno sa zaposlenima, poslovnim partnerima i gostima, među kojima su bili i gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov, fabrika „Le Belier“ proslavila je dve decenije poslovanja u Kikindi. Značajnom jubileju prisustvovao je i generalni direktor Grupe „Le Belier“ Jan Čen koji se zahvalio gostima što su svojim prisustvom uveličali proslavu.

-Dvadeset godina je značajno u poslovanju svake kompanije. Naša očekivanja su da i naredne dve decenije poslujemo u Kikindi. Nastavićemo da unapređujemo naš pogon, planiramo uvođenje nove opreme kako bi kompanija rasla i razvijala se – istakao je Jan Čen.

Izrada aluminijumskih odlivaka delatnost je kojim se bavi pogon u Kikindi. Sarađaju sa proizvođačima automobila kao što su BMW, Reno i Folksvagen.

-U Kikindi imamo solidno poslovanje i svake godine napredujemo. Pre pet godina izgradili smo novu halu, a u bliskoj budućnosti, već naredne godine, planiramo sličnu investiciju. Zapošljavamo 420 ljudi i svi oni mogu da budu mirni jer posla ima. Sa predstavnicima Grada imamo odličan odnos i na nama je da, kroz donacije vratimo to što poslujemo u Kikindi – dodao je Žan Sebastijan Aks, direktor „Le Beliera“ u Kikindi.

Čestitajući značajnu godišnjicu zaposlenima i menadžmentu gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će „Le Belier“ u Gradu Kikindi uvek imati kvalitetnog partnera.

-Na zavidnom nivou je saradnja lokalne samouprave sa fabrikom „Le Belier“ jer su u više navrata pokazali da su društveno odgovorni i pritekli su u pomoć. Zaposlenima želim da još dvadeset godina rade, da se poslovno okruženje unapređuje i da se razvija. Poznate su njihove donacije zdravstvu, vrtićima i sportskim klubovima koje smo zajedno realizovali. Raduje nas što imaju planove za naredne dve decenije, što uliva sigurnost svim zaposlenima. U ovoj fabrici itekako znaju da cene i nagrade dobre radnike, a važno im je i da podmlađuju kadar i unapređuju proizvodnju – rekao je Lukač.

„Le Belier“ je francuska grupa koja je specijalizovana za proizvodnju aluminijumskih delova za svetsku automobilsku industriju. Osnovana je 1961. godine u Francuskoj i trenutno je prisutna na tri kontinenta u Americi, Evropi i Aziji. Grupa ima sedište u Francuskoj, a filijale su im u Mađarskoj, Kini i Meksiku. U ovim fabrikama radi ukupno 4.000 radnika, koji svetsku automobilsku industriju snabdevaju delovima za kočione sisteme, turbo i šasijama od aluminijuma.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_n

Mini sajam preduzetnika prilika za međusobno povezivanje

Aleksandra Djuran septembar 16, 2023

U okviru „Dana ludaja” otvoren je 16. Mini sajam preduzetnika. Organizator je Opšte udruženje preduzetnika, a cilj je afirmacija, pre svega lokalnih proizvođača. Tokom dva dana izlaže 60 preduzetnika, a sve njih na otvaranju su pozdravili Boško Vučurević, direktor Privredne komore Vojvodine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Siniša Pašić, predsednik kikindskih preduzetnika. Sajam je posetio i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predstavnici Privredne komore Srbije i Kikinde, pokrajinski poslanik Miodrag Bulajić i drugi gosti.

Privredna komora Vojvodine pomaže brojnim podsticajima sa akcentom na žensko preduzetništvo.

-Otvoreni su konkurs za razvoj ženskog preduzetništva, za start apove, kao i za razvoj savremenih i najnovijih tehničko-tehnoloških inovacija. Apelujem na preduzetnike da prate republičke i pokrajinske konkurse, kao i razvojnih agencija i pronađu odgovarajući konkurs koji će im pomoći u napredavanju – rekao je Vučurević.

Lokalna samouprava podržava mala i srednja preduzeća lokalnih preduzetnika koji se suočavaju sa brojnim izazovima, dodala je Dijana Jakšić Kiurski.

-Bez podrške grada i viših instanci oni ne mogu da opstanu. Sve je poskupelo, naročito novac, i nije dobro zaduživati se. Grad je ove izdvojio tri miliona dinara, i u skladu sa potrebama koje su iskazali sami preduzetnici, sredstva su dodeljena za 16 preduzetničkih radnji. Ovakva sajamska manifestacija odlična je prilika da se razmene iskustva, da preduzetnici postanu vidljiviji kupcima, da se međusobno povežu – napomenula je Dijana Jakšić Kiurski.

Siniša Pašić rekao je da je, kao jedini privredni događaj ove vrste u gradu, Mini sajam preduzetnika veoma važan.

-Proizvođači imaju priliku da izlože svoje proizvode i predstave se građanima i gostima grada, kao i da ostvare važne kontakte. Svake godine sajam ima sve više izlagača i interesovanje je sve veće – istakao je Siniša Pašić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.

Izlažu i gosti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske koji su raspoloženi za dugoročniju saradnju.

375206238_757862966106266_3422859606540459294_n

Kako do bespovratnih sredstava za razvoj preduzetništva

Aleksandra Djuran septembar 8, 2023

Aktuelni javni pozivi u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo, predstavljeni su zainteresovanima u Regionalnoj privrednoj komori. Organizatori su Opšte udruženje preduzetnika i RCR „Banat“, a okupljeni su mogli čuti da je za ove namene opredeljeno 600 miliona dinara. Prezentaciji je prisustvovala i Anamaria Varga koja je odnedavno zaplovila u preduzetničke vode. Nakon 27 godina rada kao medicinska sestra u Hitnoj službi rešila je da se bavi grumingom odnosno šišanjem i sređivanjem pasa.

-I sama sam vlasnica malog šicua i volim pse te otuda i ideja za ovu vrstu posla. Nakon završene obuke dobila sam ponudu da radim u opštinama Ada, Mol i Senta gde je upražnjen salon koji je postojao. Salon „Anikin grumeraj“ ovih dana počeće sa radom, a meni kao početniku svaka pomoć je više nego dobrodošla. Uložila sam svoju ušteđevinu u pokretanje posla, a ono za šta želim da konkurišem su alati i potrošni materijal koji su poprilično skupi. Primera radi, za samo jedno oštrenje makaza neophodno je 1.500 dinara i odlazak u Novi Sad, jer nigde bliže nema kvalitetnog oštrenje makaza – saznajemo od Anamarie Varge.

Milica Nešković pre nekoliko meseci vratila se u Kikindu i otvorila je muški frizerski salon. U startu je na konkursu Pokrajine dobila sredstva za otvaranje sopstvenog biznisa što joj znatno olakšalo sam početak rada.

-Za kupovinu opreme sredstva su uvek neophodna. Novac koji se dodeljuje je bespovratan i meni kao nekome ko još uvek razrađuje posao puno znači jer ne moram da se zadužujem u bankama – istakla je Milica Nešković.

Projekt menadžer RCR „Banat“ Dejan Nenadović napomenuo je da se „Dan otvorenih vrata za preduzetnice“ organizuje u saradnji sa Ministarstvom privrede i Razvojne agencije Srbije. Cilj je da se vlasnice firmi i buduće preduzetnice upoznaju sa podrškama koje su im na raspolaganju.

-Predstavili smo konkurse Fonda za razvoj ženskog preduzetnišva u okviru kog mogu da konkurišu preduzetnice u minimalnom iznosu od 400.000 do maksimalnih šest miliona dinara. Ukoliko firma ima više od pet zaposlenih tada im je na raspolaganju suma do 12 miliona dinara. Sufinasiranje, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave, je do 50 odsto, a ostatak se kreditira iz Fonda za razvoj. Novac može da se koristi za ulaganja u opremu, prostor, operativne troškove. Sa teritorije grada dosta je preduzetnika koji su koristli ili još uvek koriste sredstva namenjena razvoju i najčešće se iskoriste za kupovinu opreme – pojasnio je Nenadović.

Konkurs za razvoj ženskog preduzetništva otvoren je prvi put ove godine. Vlada Srbije je 2023. proglasila godinom ženskog preduzetništva.

-Raspisana su tri konkursa: za razvojne projekte, za žensko preduzetništvo i za početnike i mlade do 35 godine. Od 20 do 40 odsto sredstava od ukupne investicije su bespovratna i uslovi su vrlo povoljni. Uputili smo okupljene koja dokumentacija im je neophodna kako bi konkurisali, a većinu oni već poseduju. Potreban je i biznis plan u čijoj izradi ćemo im pomoći. Za sedam dana svi neophodni papiri mogu biti prikupljeni. Rok za konkurisanje je do kraja godine odnosno do utroška sredstava – precizirao je mr ekonomiskih nauka Stanislav Zavišin, saradnik Opšteg udruženja preduzetnika.

Program mentoringa

Predstavljena je i takozvana nefinansijska podrška, program mentoringa. Razvojna agencija Srbije u saradnji sa japanskom Agencijom za međunarodnu saradnju nekoliko godina unazad objavljuje ovaj konkurs, a klijenti imaju podršku kada je reč o analizi poslovanja i njegovom unapređenju. Ovaj konkurs namenjen je svima i trebalo bi da bude raspisan do kraja meseca.

Skočila cena tovljenika i prasića

Aleksandra Djuran avgust 16, 2023

Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.

-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu – kaže Kovačević.

Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.

-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov, do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.

Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.

Pokrajina pomaže nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelare

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je novi konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke novih pčelinjih društava i nabavku opreme za pčelarstvo, košnica i kontejnera u Vojvodini u 2023. godini, radi unapređivanja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda. Predviđeno je ukupno 10 miliona dinara, a rok za predaju prijava je 24. avgust.

Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstava koja su u aktivnom statusu, i to fizičko lice koje je nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnik koji je nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pravo imaju i pravno lice, odnosno privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Za bespovratna sredstva na ovom konkursu mogu da apliciraju fizička lica, preduzetnici i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili fizičko lice i osnivač pravnog lica koji je mlađi od 40 godina.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 300.000 dinara, odnosno 350.000 dinara za podnosioce prijava. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000 dinara.

Na drugom konkursu nemaju pravo da apliciraju korisnici koji su u prvom konkursu potpisali ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Економија