Društvo Arhive | Page 65 of 77

Porez za frilensere po formiranju portala

Igor Crnogorac April 10, 2023

Početkom drugog kvartala startovao je novi model samooporezivanja frilensera. Oni bi, već ovog meseca, trebalo da podnesu poresku prijavu i plate porez za prvi kvartal, ali im je odobreno da to ne moraju da učine dok se ne uspostavi portal „frilenser”.

Na nedavnom održanom sastanku predstavnika udruženja frilensera sa predstavnicima kabineta predsednice Vlade Srbije, rečeno je da frilenseri, koji to žele, prijavu mogu da podnesu već ovog meseca na postojećoj prijavi ili da sačekaju početak rada portala i novu prijavu.

– Od 3. aprila oni mogu da podnesu poresku prijavu za prihode ostvarene u prvom kvartalu 2023. tako što će podneti prijavu na obrascu – rekao je pomoćnik ministra finansija, Dragan Demirović.

Gostujući na RTS-u u petak, Ivan Radak iz NALED-a, rekao je da će portal početi da radi u drugom kvartalu i da frilenseri koji prijave i plate porez u roku od 30 dana od početka njegovog rada neće morati da plaćaju kamatu, prenosi Tanjug.

Obeležen Svetski dan Roma – kulturom i obrazovanjem do boljeg upoznavanja

Igor Crnogorac April 9, 2023

Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, danas je održan program u Narodnom pozorištu. Pripremila su ga dva udruženja iz Kikinde – Romski oblak mašte i KI ROT.

Svečanosti su prisustvovali gradski, okružni, i pokrajinski funkcioneri.

– Grad Kikinda čini ogromne napore da se poboljša položaj romske nacionalne zajednice. Lokalnim akcionim planom obuhvaćene su mere i aktivnosti u oblastima obrazovanja, poboljšanja stanovanja, kulture. Kikinda je grad u kojem najviše dece uči romski jezik sa elementima nacionalne kulture, što nam je veoma važno radi očuvanja nacionalnog identiteta – rekla je poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Jelena Jovanović.

Kulturne manifestacije radi promocije kulturnog identiteta Roma bile su lokalno ograničene na same romske zajednice. Ustanove kulture nisu prepoznavale značaj aktivnosti za romsku nacionalnu manjinu, što u Kikindi nikada nije bio slučaj, istakla je direktorica pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, Ljiljana Mihajlović.

– Kikinda aktivno sprovodi programe predstavljanja kulture i tradicije romske nacionalne manjine, što je nama veoma važno jer smatramo da, na taj način, upoznajemo jedni druge, razbijamo predrasude jedni prema drugima i stvaramo tolerantnije društvo u kojem su svi građani ravnopravni.

Programu su prisustvovali i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Program nosi posebnu poruku, a to je podizanje svesti među našim sugrađanima o problemima sa kojima se nose pripradnici romske nacionalnosti. U Gradu se trudimo da sarađujemo sa njima, da im pomognemo u suzbijanju siromaštva, obrazovanju i suzbijanju diskriminacije – rekla je Valentina Mickovski.

Nažalost, Romi su još uvek na marginama društva, ali napori u oblasti inkluzije daju rezultate, kaže Željko Radu, koordinator za romska pitanja u Gradskoj upravi i predsednik Udruženja građana „Romski oblak mašte“.

– Ostvarili smo napredak u socijalnom stanovanju i u ekonomskom osnaživanju Roma. Borimo se za to da se mladi Romi obrazuju jer je to jedini put za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i jer jedino obrazovani Romi mogu da nas predstavljaju u pravom svetlu. Na taj način ćemo i ostvariti integraciju o kojoj stalno govorimo – kaže Radu. – Već je vidljiv veliki pomak. Upravo veliki broj dece koja uče romski jezik i tradiciju dovešće do boljeg obrazovanja, do toga da što više Roma ima zanat, srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje.

U šarolikom programu učestvovali su recitatori i folklor „Romskog oblaka mašte“ kao i „KI ROT-a“, pevač „Zvezda granda“ Boris Petrović, Ženska pevačka grupa „Melizmi“ i najmlađi bubnjar, Lukijan.

– Imam osam godina i idem u drugi razred. Moja škola se zove „Feješ Klara“. Sviram bubnjeve od šeste godine, deda me je to naučio, on je moj idol – kaže Lukijan.

Svetski dan Roma ustanovljen je 1990. godine u Serocku u Poljskoj, u znak sećanja na Prvi međunarodni kongres Roma koji je održan u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. godine.

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, koji su inicirali jugoslovenski Romi, usvojen je međunarodni naziv Rom, što na romskom znači čovek, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem”, koja govori o stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata.

Obeležavanje Dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi u čitavom svetu nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo, u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i na njihovu diskriminaciju.

U susretu ministra Vesića i ambasadorke Rumunije potvrđeno: Rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica značajna za obe države

Jelena Trifunović April 9, 2023

O značaju rekonstrukcije dve regionalne pruge važne za građane Srbije i Rumunije, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji Silvijom Davidoju. Reč je o prugama Pančevo-Vršac-rumunska granica i Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica.

Ministar je istakao važnost ponovnog uspostavljanja voza između Srbije i Rumunije, koji je ukinut zbog neslaganja oko dugova. Predložio je osnivanje Radne grupe nadležnih ministarstava dve zemlje, koja bi započela i pratila realizaciju zajedničkih projekata, a za koje bi finansijska pomoć mogla da se zatraži i od Evropske unije.

– Želimo da rešimo taj problem i da ponovo uspostavimo voz između Srbije i Rumunije – naglasio je Vesić.

Istakao je i da će se graditi autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brza saobraćajnica od Bačkog Brega, na granici sa Mađarskom, do Nakova na rumunskoj granici, što će biti najbrži put od Rumunije ka zapadnoj Evropi.

-Banat je bio zapostavljen u dosadašnjem razvoju zemlje, ali će se to promeniti, značajno ćemo ulagati u infrastrukturu u tom delu zemlje, a to će značiti i građanima Rumunije, i boljoj vezi dve zemlje- naglasio je ministar.

Danas je Veliki petak za hrišćane katoličke veroispovesti

Igor Crnogorac April 7, 2023

Hrišćani koji poštuju Gregorijanski kalendar danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Hristove. U katoličkim crkvama, na Dan muke Gospodnje, crkvena zvona ne zvone, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u okupljaju u tišini.

Na Veliki petak ne održavaju se mise, već se služe „Muke Gospodnje“. U obredima se čitaju „Muke po Jovanu“, slede klanjanje krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Sveštenici tokom službe nose crvene odore, kao simbol stradanja.

Katolički vernici danas poste. S obzirom na to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, uskršnja jaja farbaju se, po pravilu, na Veliku Subotu, a običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Visoka škola za obrazovanje vaspitača proslavila Dan škole i Dan studenata

Jelena Trifunović April 4, 2023

Svečanim programom u prepunom amfiteatru, dodelom diploma svršenim studentima i otkrivanjem spomen biste Zore Krdžalić Zage jedina visokoškolska državna ustanova u Severnobanatskom okrugu, proslavila je Dan škole i Dan studenata.

Eržebet Tot (48) iz Novog Itebeja je studentkinja generacije. Uspešno je završila smer vaspitač dece predškolskog uzrasta sa prosekom 9,87.

-Veoma mi je drago što sam završila ovu školu, zahvalna sam celom kolektivu. Predivni su profesori koji su se zalagali i trudili, zahvalna sam i koleginicama i kolegama sa kojima delim nezaboravne trenutke Svuda sa ponosom pričam o ovoj školi. Radila sam sa decom 17 godina, negovanje jezika i dramske aktivnosti i zato sam se i opredelila da upišem ovu školu. Još ne radim kao vaspitač, ali mi je to u planu- kaže Eržebet.

Čestitke Eržebet, njenim kolegama i koleginicama, kao i celom kolektivu uputila je direktorica Visoke škole strukovnih studija dr Angela Mesaroš Živkov.

-Škola danas obeležava 69 godina postojanja. Uručujemo diplome studentima koji su završili osnovne i strukovne master studije, ukupno 101 student prima diplomu. Značajno je i da smo danas otkrili bistu Zore Krdžalić Zage koja je nestala 2015. godine. Bistu je izradila akademska vajarka, sugrađanka i dugogodišnja profesorica naše škole mr Miroslava Kojić. Inicijativa da se ona ponovo postavi potekla je iz škole, a podržala ju je lokalna samouprava.

Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač zajedno sa članicama Ggradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar.

-Vaš poziv je izuzetno važan, baviti se decom je nešto najlepše. Vaspitači našu decu uče ponašanju, igri, ali i kako da budu dobri ljudi. Kod nas je tradicija predškolstva i vaspitačkog poziva duga i mnoge su generacije prošle kroz ovu školu. Grad Kikinda će i dalje podržavati školu uz želju da zajednički pronađemo način da uvedemo još neke profile u narednom periodu. Siguran sam da će i ubuduće brojne generacije svoje znanje sticati u ovoj školi- poručio je gradonačelnik Lukač u obraćanju.

Čestitkama se pridružila i članica Gradskog veća zadružena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski poželevši da u VŠSSOV nastave da rade sa istim entuzijazmom.

-Verujem da je jedino tako uspeh zagarantovan. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa jedinom visokom školom u Kikindi upravo zbog kvaliteta kadra i svega što škola nudi. Škola ima dobru reputaciju u Srbiji, ali i Evropi i vrata svršenim studentima su širom otvorena, zavisi od njih koliko će iskoristiti resurse i kontakte koje su stekli tokom studija- rekla je Mickovski.

U svečanom programu, pored studenata ove škole, učestvovala su i deca iz vrtića.

–

Otkrivena nova gnezda najređe ptice u Srbiji

Jelena Trifunović April 3, 2023

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pronašli su dva nova gnezda kritično ugrožene vrste – orlova krstaša, koji su simbol sa nacionalnog grba Srbije.

Oba gnezda nađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata”, koje se prostire od Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Zahvaljujući satelitskom praćenju kretanja četiri mlada orla krstaša Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali decenijama unazad”, rekao je izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.

Kako ističe, lokacije koje su najvrednija staništa na kojima orlovi pronalaze hranu, gde se odmaraju i spavaju, iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja.

Iz Društva upozoravaju da uništavanje staništa nije jedina pretnja po krstaše već je su to i na desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva uglavnom namernih trovanja divljih životinja, a koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa a zbog čega stradaju grabljivice hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Velika stradanja moguće je zaustaviti jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija, i tako trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji”, rekao je on.

Naglasio je da trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad ornitologa na oporavku vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada osećamo.

Sedam parova u Srbiji

Orlovi krstaši ubrajaju se u najređe ptice u Srbiji, budući da njihova populacija trenutno broji svega sedam parova.

Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.

Iz Društva zahvaljuju velikom broju građana koji su im pružili podršku u dvomesečnoj kampanji “Za naše krstaše” tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca.

Ženke krupnije

Dužina tela orlova krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila i do 215 centimetara. Odrasla jedinka, koja može da živi i 30 godina, teška je do 4,5 kilograma.

Ženke su kao i kod drugih ptica grabljivica, krupnije i masivnije od mužjaka. Postaju polno zreli sa pet godina. Masivna gnezda uglavnom prave na rubu šuma, na drvoredima ili usamljenom drveću sa koga imaju dobar pregled terena. Hrane se malim sisarima, poput tekunica i pticama srednje veličine.

O psima kao kućnim ljubimcima: Zabavno i poučno predavanje za predškolce u organizaciji JP Kikinda

Jelena Trifunović March 31, 2023

Mnoštvo korisnih informacija o psima kao kućnim ljubimcima, predškolci iz vrtića „Miki” i „Plavi čuperak” saznali su na današnjem predavanju u Kulturnom centru koje je za njih organizovalo Javno preduzeće „Kikinda”. Posebno oduševljenje dece izazvalo je to što su imali priliku da se druže sa dva umiljata psa iz gradskog prihvatilišta.

Veoma je važno da se od malih nogu razgovara na temu odgovornog vlasništva i da mališani čuju poučne savete o ophođenju prema psima, potrebama ljubimaca i obavezama vlasnika, ukazuje Jelena Pantelić iz JP Kikinda.

-Kroz razgovor, druženje i video prezentaciju deca su naučila nešto novo i korisno i upoznala se i igrala sa psima iz gradskog prihvatilišta. U drugom delu radionice pričali smo o tome kako na svet gleda jedan pas, čitajući njegov dnevnik. U ovome nam je pomogla gošća Ljubica Đurković koja je sa psećeg jezika prevela dnevnik njenog ljubimca Kucija.

-Na kraju radionice, zajednički smo naučili i otpevali pesmicu iz „Psećeg dnevnika”, pa je druženje završeno na najlepši i najveseliji način. Verujemo da su ovakve akcije korisne i da su zabavne edukacije važne za uspostavljanje zdravog odnosa prema našim četvoronožnim prijateljima- ističe Jelena Pantelić i dodaje da će JP Kikinda nastaviti da sprovodi ovakve aktivnosti.

Veliko interesovanje mališana izazvala je i knjiga „Pseći dnevnik”.

-Navikli smo na to kako mi gledamo na pse i da im dodeljujemo razne osobine, da procenjujemo šta vole, šta ne vole, da ih šetamo kad mislimo da treba. Pošto ja sa jednim psom živim već 16 godina onda smo nas dvoje počeli da se razumemo i odlučila sam da to pretočim u knjigu, da prezentujem širokim masama šta jedan pas misli. Knjiga je namenjena deci, ali mislim da i odrasli koji žele da imaju ljubimca, dobro bi bilo da je pročitaju kako bi znali šta ih očekuje. Reakcije na knjigu su odlične, pripremamao i drugo izdanje-navodi Ljubica Đurković, autorka „Psećeg dnevnika”.

Javno preduzeće „Kikinda” je pokrenulo akcije u cilju podizanja svesti o značaju odgovornog vlasništva i podsticanja sugrađana da razmisle o udomljavanju kućnog ljubimca kako bi uticali na bolje razumevanje dobrobiti životinja i rešavanje problema napuštenih pasa.

Promocija „Psećeg dnevnika”

Iz Javnog preduzeća Kikinda pozvali su sve zainteresovane, decu i roditelje, ljubitelje pasa i životinja, sadašnje i buduće vlasnike ljubimaca da dođu na promociju zbirke pesama „Pseći dnevnik” Ljubice Đurković.

-Promocija se održati danas u 17 sati u sali Kulturnog centra. Dođite da nastavimo druženje na temu kućnih ljubimaca jer je neophodno što više pričati o njihovom značaju i potrebama, kao i o tome koliko nam ulepšavaju i obogaćuju život- ističe Jelena Pantelić.

Deca vole pse

Filip Mrđa iz vrtića „Plavi čuperak” kaže da mnogo voli životinje.
-Volim pse i mačke, ali nemam ljubimca jer živimo u stanu. Sviđa mi se ova knjiga o psima, voleo bih da je imam.

Pse voli i Vanja Bogojević.
– Nemam psa jer živimo u stanu. Više volim pse nego mačke, Želim da, kad budemo imali kuću, da imamo kucu.

337612912_744317347356118_2917656558846609929_n

338805871_1286636132289655_2536969714945185964_n

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac March 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.

Pronađeno telo muškarca na Starom jezeru – najverovatnije samoubistvo

Igor Crnogorac March 23, 2023

Građane Kikinde juče je potresla vest da je na Starom jezeru, oko podneva, pronađeno telo muškarca. Telo je pronašao prolaznik koji je obavestio Policiju.

Iz Policijske uprave u Kikindi nam je potvrđeno da je juče na ovoj lokaciji zatečeno telo muškarca sa prostrelnom ranom i da je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

O događaju je Policijska uprava obavestila Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.

Kako saznajemo, sugrađanin star 54 godine, najverovatnije je izvršio samoubistvo.

Kikinda deo pokrajinskog projekta – u maju prvenstvo u basketu tri puta tri za osnovce

Igor Crnogorac March 22, 2023

U Kikindi će, krajem maja, biti održano školsko prvenstvo u basketu tri puta tri u kojem će se takmičiti ekipe iz osnovnih škola sa teritorije grada. Tim povodom, danas su, u Gradskoj kući u Kikindi radni sastanak sa Branislavom Tešićem, predsednikom Saveza za školski sport Vojvodine, održali Dragan Pecarski, član GV za sport i omladinu, Jelena Krvopić, koordinator za školski sport i Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Grada.

– Projekat je deo posebnog programa Saveza za školski sport Vojvodine. Kolege iz Kikinde će preuzeti organizaciju i veoma mi je drago što smo ostvarili ovu saradnju – rekao je Tešić.

Dragan Pecarski istakao je značaj ovakvih sportskih događaja u gradu.

– Izuzetna je čast što smo dobili ovakav projekat od Pokrajine. Kikinda je grad sporta, školski sport je kod nas veoma dobro razvijen. Potrudićemo se da budemo dobri domaćini.

Jednodnevnim prvenstvom Kikinde biće obuhvaćeni svi učenici i učenice sa teritorije grada.

– Okupićemo sve osnovce, svaka osnovna škola trebalo bi da ima svoje ekipe. Ovo je velika manifestacije i dodatna sportska aktivnost za sve učenike. Nadam se da ćemo uživati u tom danu – rekla je Jelena Krvopić.

Takmičenja, koja su deo pokrajinskog prvenstva, najverovatnije će biti održana u dvorištu Osnovne škole „Vuk Karadžić“.

Друштво