Društvo Arhive | Page 57 of 77

Na „Krofnijadi” ispekle hiljadu krofni

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.

Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.

-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.

Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.

-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.

Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.

-Ispekle smo, zajedno sa gošćama, oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.

Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.

-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.

Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.

-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.

Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.

Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.

Afrička kuga svinja se ne prenosi na čoveka, ali je šteta velika

Igor Crnogorac August 15, 2023

Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Šapcu Nikola Milutinović rekao je da je afrička kuga svinja isključivo bolest domaćih i divljih svinja i da se ona ne prenosi na čoveka, ali da postoji mogućnost da prouzrokuje velike materijalne štete jer je smrtnost stopostotna i virus se lako prenosi.

– Građani nema potrebe da brinu da će se razboleti i da će imati neke zdravstvene probleme. Mi preporučujemo da, ukoliko neko hoće da zakolje svinju u ugroženim područjima, pozove nadležnu veterinarsku službu da im uzme uzorak i onda mogu da je koriste za svoje potrebe”, izjavio je Milutinović za Tanjug, a prenosi RTV.

On je rekao da se žarišta otvaraju, kao i da je Veterinarski specijalistički institut sa tri tima konstantno na terenu.

– Imamo tri tima, imamo dobru saradnju sa veterinarskom službom na terenu, sa veterinarskom inspekcijom, jako bitnu sa lokalnim samoupravama koje nam daju logističku podršku i izlazimo istog dana ili eventualno sutradan da saniramo žarište na terenu. Najjače oružje u borbi protiv zaraznih bolesti i virusa je brzina delovanja – naveo je Milutinović.

Na pitanje da objasni kako svinjska kuga stiže iz jednog kraja u drugi, Milutinović je objasnio da ljudi koji su stacionirani uz tokove reka imaju naviku da puštaju svinje u šumu na takozvano “žirenje”, što dovodi do širenja kuge.

– Srećom, to je u malim individualnim gazdinstvima gde je nivo biosigurnosti na najnižem nivou. Svinje su tu, faktički, na otvorenom, ta gazdinstva su bila prva pogođena. Za sada velike farme koje imaju visoke nivoe biosigurnosti nisu pogođene i ja se nadam da do toga neće ni doći – rekao je Milutinović.

Komentarišući kako vlasnik može da se obezbedi ukoliko primeti kugu kod svinja, Milutinović je naveo da je potrebno voditi računa o tome ko ulazi u domaćinstvo, o dezinfekcionim barijerama, kao i da je potrebno presvlačenje odeće, jer virus može da ostane na odeći i obući.

– Oni prvo moraju da budu svesni da je to jako otporan virus koji lako ostaje na odeći, obući i vozilima. U delove domaćinstva gde su svinje ne sme svako da ulazi, tu mogu da pristupe ljudi koji hrane životinje. Potrebne su dezinfekcione barijere, kao i redovno presvlačenje odeće i obuće – istakao je Milutinović.

Za dane vikenda jedna osoba poginula u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, dve sa materijalnom štetom i dve sa nastradalim licima u kojima je jedna osoba poginula, a dve su zadobile lake telesne povrede. Nastala je i materijalna šteta u iznosu od 720.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog tehničke neispravnosti, radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 230 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača,četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Takođe, otkriveno je 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 187 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 51 ostalih prekršaja.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran August 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.

Preminuo 75-godišnjak, pozlilo mu u vožnji

Aleksandra Djuran August 13, 2023

J.Š. (1948) iz Novog Sada preminuo je u poslepodnevnima satima u svom automobilu. Zajedno sa suprugom bio je u Kikindi i pozlilo mu je u vožnji. Skrenuo je sa puta i počeo da usporava automobil koji je udario u drvo u ulici Žarka Zrenjanina ispred kućnog broja 64.

Na lice mesta ubrzo je stigla Hitna pomoć, a lekarima je preostalo samo da konstatuju smrt. Na automobilu je, kako saznajemo pričinjena neznatna materijalna šteta, a telo preminulog poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novi Sad kako bi se utvrdio uzrok smrti.

Fijakerijada u Iđošu okupila stotinak takmičara

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.

-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.

Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.

-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.

Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.

Nostalgija na kikindskom korzou – za dobra stara vremena

Igor Crnogorac August 12, 2023

Nije Kikinda jedina imala svoj korzo tih davnih godina, pre dosta decenija. U dva smera, istom trasom, da bi se videli i prepoznali, našli i zaljubili, recimo od pola osam, šetalo se u mnogim mestima.

Kikinda je jedina koja svoj korzo oživljava svakog leta i tako ne da vremenu ni zaboravu da otmu uspomene na drage ljude, na mladost, na ljubav. Ti čuvari sećanja su članovi Fejsbuk grupe „Kikindski korzo“ inicijatori ovog, sada već tradicionalnog događaja koji poklanjaju sugrađanima u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada.

– Nekada je to bila institucija u gradu, svake večeri skup je bio kod Katoličke crkve i šetalo se do „Zvezda“ bioskopa. Prepričavale su se i razmenjivale vesti – priča Milan Veselinov, jedan od osnivača grupe „Kikindski korzo“ koja ima blizu sedam hiljada pratilaca. – Mi, u stvari, evociramo uspomene na neke ljude koji više, nažalost, nisu sa nama. Bilo je to lepše vreme jer smo bili mlađi, materijalno oskudnije, ali smo bili više socijalizovani i bili smo željni svega, možda je u tome stvar.

Sinoćnji „Kikindski korzo“ počeo je, po običaju, pola sata ranije, da bi se razgledali panoi sa fotografijama koje sugrađani pozajmljuju Grupi da bi se i drugi prisetili ovekovečenih druženja iz Šumice, sa Jezera, iz Doma JNA, „Avale“. Simbolična šetnja usledila je tačno na vreme, kao nekad, u pola osam.

I ovoga puta, druženje je nastavljeno na prostoru nekadašnje diskoteke „Delfin“, na Starom jezeru. Di džej Sava Grabić je, baš kao nekad, puštao disko muziku uz koju je igralo stotine onih iz pedeset i šezdeset i sedamdeset i neke.

Okupljanja ovih generacija uz stare i danas aktuelne hitove postaju sve učestalija. Već večeras, ali na otvorenim bazenima, okupiće se ljubitelji muzike devedesetih godina. Ulazak je besplatan, a dobro raspoloženje, uz malo nostalgije, sasvim obavezno. Za dobra stara vremena.

Buč i slava sela u Banatskoj Topoli

Aleksandra Djuran August 11, 2023

Takmičenje u kuvanju riblje čorbe „Topolski kotlić“, u subotu, 12. avgusta, u Banatskoj Topoli počinje u 15 sati i organizuje se uoči proslave crkvne slave sela. Prijavilo se dvadesetak ekipa, a proglašenje pobednika planirano je za 18 časova. Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizuju udruženje ljubitelja prirode klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola.

Crkvena slava sela odnosno buč je 15. avgusta, kada se obeležava Velika Gospa. Tog dana Banatska Topola postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika. Rimokatolička crkva podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve.

Prijava dece za pomoć od 10 hiljada dinara počinje 20. avgusta, isplata najkasnije do 1. oktobra

Igor Crnogorac August 11, 2023

Prijava dece mlađe od 16 godina za novčanu pomoć države od 10.000 dinara počeće 20. avgusta i trajaće do 20. septembra, izjavio je juče predsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

On je rekao da će ova pomoć države koja počinje za 10 dana i na koju će imati pravo i deca koja nisu dobila pomoć za mlade, odnosno ona rođena posle 21. novembra 2006, biti isplaćena do 25. septembra, odnosno najkasnije do 1. oktobra.

– Prijava će biti veoma jednostavna, elektronski preko Uprave za trezor. Biće potrebno isto kao i za sve dosadašnje pomoći koje smo isplaćivali. Majke treba da unesu broj lične karte, JMBG, ime i prezime i broj računa, odnosno da se izabere banka u kojoj žele da im pomoć bude isplaćena – objasnio je Mali gostujući na Televiziji Prva.

Dodao je da će u ovu svrhu biti izdvojeno oko 12 milijardi dinara iz budžeta, kao podrška roditeljima na početku školske godine, čime država pokazuje snagu svojih finasija i osnove svoje ekonomske politike.

On je podsetio i da je država prošle godine isplatila tri jednokratne pomoći za mlade od 16 do 29 godina.

Prema ranijim najavama, prijava za ovu pomoć će biti moguća i za samohrane očeve, koji će, osim pomenutih podataka, morati da podnesu i digitalizovanu kopiju pravosnažne sudske odluke na osnovu koje se vidi da sami obavljaju roditeljsko pravo.

Kada je reč o starateljima i oni će morati da podnesu digitalizovanu kopiju pravosnažne odluke organa starateljstva kojom se dete za koje se isplaćuje novčana pomoć stavlja pod starateljstvo, a primaocima novčane socijalne pomoći će 10.000 dinara biti automatski isplaćeno, rekao je ministar i dodao da očekuje da će se za ovu pomoć prijaviti oko 1.000.190 dece.

Povećanje plata u prosveti i zdravstvu ukupno 30 odsto

Ministar je podsetio i da će za nešto manje od mesec dana, tačnije 1. septembra, plate oko 200.000 zaposlenih u prosveti i zdravstvu biti povećane za 5,5 odsto, a da svima njima sleduje i redovno povećanje plata u januaru.

– Sa prethodnim i ovim povećanjem, kao i onim od 1. januara naredne godine to je preko 30 odsto povećanja plata – kazao je Mali naglasivši da je povećanje plata mnogo značajnije nego što je stopa inflacija koja je trenutno oko 12 odsto.

Penzije, za dve godine, veće 56 odsto

Mali je naglasio i da od 1. oktobra sledi i povećanje penzija 5,5 odsto, a od 1. januara, kako je kazao, “dodatnih najmanje14,5 odsto što je lepa vest za naše penzionere jer se nikada nije desilo da za samo dve godine penzije porastu 55,8 odsto”.

Ministar je naveo i da će penzioneri od 1. oktobra moći da koriste i penzionerske kartice koje će im omogućiti da dodatno uštede jer će im nuditi određene povoljnosti.

– Oko 500 kompanija iz cele Srbije se do sada prijavilo da bude partner Vladi u ovom programu. Naši penzioneri će, korišćenjem ove kartice, imati popust u maloprodajnim lancima, muzejima, što će im omogućiti da dodatno uštede i da im ostane više novca – kazao je i pozvao penzionere da uzmu tu karticu, ali i društveno odgovorne kompanije da se uključe u ovaj projekat.

Prema rečima ministra finasija Srbije, do 2025. prosečna plata u Srbiji biće 1.000 evra, prosečna penzija 450 evra, a 12 milijardi evra biti investirano u razne infrastrukturne projekte.

(Izvor:RTV)

364537765_816706209868784_1114090659430638906_n

Za oštećene i porušene objekte u nevremenu, iz ministarstva 1,1 milijarda

Igor Crnogorac August 10, 2023

Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je da je prioritet da što pre počne isplata državne pomoći za vlasnike oko 11 hiljada stambenih objekata koji su porušeni ili oštećeni u nedavnim olujama.

Blagojević je za Tanjug rekao da je, u tu svrhu, obezbeđena 1,1 milijarda dinara. On je naglasio da su korisnici državne pomoći vlasnici oštećenih stambenih objekata koji su ih koristili za svakodnevni život.

– Sreća je da porušenih objekata ima manje od 10. Prioritet je da se što je moguće pre počne sa isplatom državne pomoći svim onim vlasnicima čiji su stambeni objekti oštećeni u nedavnoj elementarnoj nepogodi – rekao je Blagojević.

Kako je rekao, procena štete se radi po kategorijama od prve do šeste, gde su u prvoj kategoriji objekti sa najmanjim oštećenjima, dok su u kategoriji šest oni koji su srušeni ili je šteta na njima tolika da nisu bezbedni za upotrebu.

– Procenu i kategorizaciju štete na svim objektima na kojima je šteta učinjena rade lokalne samouprave, koje primaju i obrađuju zahteve za državnu pomoć od građana i izrađuju zapisnike koji se šalju ministarstvu na verifikaciju.. Republika potom isplaćuje novac direktno na račune korisnika – objasnio je Blagojević.

Na pitanje o oštećenjima koja su nastale na školama, ministar je odgovorio da se radi na tome da se sve takve škole dovedu u stanje u kojem će biti moguće da deca 1. septembra krenu na nastavu.

– I Pokrajina je opredelila značajna sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama koje mogu da finansiraju obnove škola – naveo je Blagojević.

Dodao je da ima i drugih objekata javne namene koji su oštećeni i da će i oni biti predmet obnove, onoga trenutka kada se utvrdi koliko je takvih objekata i kada bude napravljena procena štete na njima, zaključio je ministar.

Друштво