Друштво

krofne 1

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада,  Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама,  око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

Svinje

Директор Ветеринарског специјалистичког института у Шапцу Никола Милутиновић рекао је да је афричка куга свиња искључиво болест домаћих и дивљих свиња и да се она не преноси на човека, али да постоји могућност да проузрокује велике материјалне штете јер је смртност стопостотна и вирус се лако преноси.

– Грађани нема потребе да брину да ће се разболети и да ће имати неке здравствене проблеме. Ми препоручујемо да, уколико неко хоће да закоље свињу у угроженим подручјима, позове надлежну ветеринарску службу да им узме узорак и онда могу да је користе за своје потребе”, изјавио је Милутиновић за Танјуг, а преноси РТВ.

Он је рекао да се жаришта отварају, као и да је Ветеринарски специјалистички институт са три тима константно на терену.

– Имамо три тима, имамо добру сарадњу са ветеринарском службом на терену, са ветеринарском инспекцијом, јако битну са локалним самоуправама које нам дају логистичку подршку и излазимо истог дана или евентуално сутрадан да санирамо жариште на терену. Најјаче оружје у борби против заразних болести и вируса је брзина деловања – навео је Милутиновић.

На питање да објасни како свињска куга стиже из једног краја у други, Милутиновић је објаснио да људи који су стационирани уз токове река имају навику да пуштају свиње у шуму на такозвано “жирење”, што доводи до ширења куге.

– Срећом, то је у малим индивидуалним газдинствима где је ниво биосигурности на најнижем нивоу. Свиње су ту, фактички, на отвореном, та газдинства су била прва погођена. За сада велике фарме које имају високе нивое биосигурности нису погођене и ја се надам да до тога неће ни доћи – рекао је Милутиновић.

Коментаришући како власник може да се обезбеди уколико примети кугу код свиња, Милутиновић је навео да је потребно водити рачуна о томе ко улази у домаћинство, о дезинфекционим баријерама, као и да је потребно пресвлачење одеће, јер вирус може да остане на одећи и обући.

– Они прво морају да буду свесни да је то јако отпоран вирус који лако остаје на одећи, обући и возилима. У делове домаћинства где су свиње не сме свако да улази, ту могу да приступе људи који хране животиње. Потребне су дезинфекционе баријере, као и редовно пресвлачење одеће и обуће – истакао је Милутиновић.

saobracajna+policija+(2)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде, две са материјалном штетом и две са настрадалим лицима у којима је једна особа  погинула, а две су задобиле лаке телесне повреде. Настала је и материјална штета у износу од 720.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због техничке неисправности, радње возилом  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 230 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача,четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму.

Такође, откривено је 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 187 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 51 осталих прекршаја.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 годинe од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејскe општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

CDA_2228-w1024

Ј.Ш. (1948) из Новог Сада преминуо је у послеподневнима сатима у свом аутомобилу. Заједно са супругом био је у Кикинди и позлило му је у вожњи. Скренуо је са пута и почео да успорава аутомобил који је ударио у дрво у улици Жарка Зрењанина испред кућног броја 64.

На лице места убрзо је стигла Хитна помоћ, а лекарима је преостало само да констатују смрт. На аутомобилу је, како сазнајемо причињена незнатна материјална штета, а тело преминулог послато је на Институт за судску медицину у Нови Сад како би се утврдио узрок смрти.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

 

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

Korzo 6

Није Кикинда једина имала свој корзо тих давних година, пре доста деценија. У два смера, истом трасом, да би се видели и препознали, нашли и заљубили, рецимо од пола осам, шетало се у многим местима.

Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. Ти чувари сећања су чланови Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ иницијатори овог, сада већ традиционалног догађаја који поклањају суграђанима у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

– Некада је то била институција у граду, сваке вечери скуп је био код Католичке цркве и шетало се до „Звезда“ биоскопа. Препричавале су се и размењивале вести – прича Милан Веселинов, један од оснивача групе „Кикиндски корзо“ која има близу седам хиљада пратилаца. – Ми, у ствари, евоцирамо успомене на неке људе који више, нажалост, нису са нама. Било је то лепше време јер смо били млађи, материјално оскудније, али смо били више социјализовани и били смо жељни свега, можда је у томе ствар.

Синоћњи „Кикиндски корзо“ почео је, по обичају, пола сата раније, да би се разгледали панои са фотографијама које суграђани позајмљују Групи да би се и други присетили овековечених дружења из Шумице, са Језера, из Дома ЈНА, „Авале“. Симболична шетња уследила је тачно на време, као некад, у пола осам.

И овога пута, дружење је настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру. Ди џеј Сава Грабић је, баш као некад, пуштао диско музику уз коју је играло стотине оних из педесет и шездесет и седамдесет и неке.

Окупљања ових генерација уз старе и данас актуелне хитове постају све учесталија. Већ вечерас, али на отвореним базенима, окупиће се љубитељи музике деведесетих година. Улазак је бесплатан, а добро расположење, уз мало носталгије, сасвим обавезно. За добра стара времена.

CDA_7440-w1024

Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 12. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквне славе села. Пријавило се двадесетак екипа, а проглашење победника планирано је за 18 часова. Традиционалну кулинарску манифестацију организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола.

Црквена слава села односно буч  је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

SINISA MALI

Пријава деце млађе од 16 година за новчану помоћ државе од 10.000 динара почеће 20. августа и трајаће до 20. септембра, изјавио је јуче председник Владе и министар финансија Синиша Мали.

Он је рекао да ће ова помоћ државе која почиње за 10 дана и на коју ће имати право и деца која нису добила помоћ за младе, односно она рођена после 21. новембра 2006, бити исплаћена до 25. септембра, односно најкасније до 1. октобра.

– Пријава ће бити веома једноставна, електронски преко Управе за трезор. Биће потребно исто као и за све досадашње помоћи које смо исплаћивали. Мајке треба да унесу број личне карте, ЈМБГ, име и презиме и број рачуна, односно да се изабере банка у којој желе да им помоћ буде исплаћена – објаснио је Мали гостујући на Телевизији Прва.

Додао је да ће у ову сврху бити издвојено око 12 милијарди динара из буџета, као подршка родитељима на почетку школске године, чиме држава показује снагу својих финасија и основе своје економске политике.

Он је подсетио и да је држава прошле године исплатила три једнократне помоћи за младе од 16 до 29 година.

Према ранијим најавама, пријава за ову помоћ ће бити могућа и за самохране очеве, који ће, осим поменутих података, морати да поднесу и дигитализовану копију правоснажне судске одлуке на основу које се види да сами обављају родитељско право.

Када је реч о старатељима и они ће морати да поднесу дигитализовану копију правоснажне одлуке органа старатељства којом се дете за које се исплаћује новчана помоћ ставља под старатељство, а примаоцима новчане социјалне помоћи ће 10.000 динара бити аутоматски исплаћено, рекао је министар и додао да очекује да ће се за ову помоћ пријавити око 1.000.190 деце.

Повећање плата у просвети и здравству укупно 30 одсто

Министар је подсетио и да ће за нешто мање од месец дана, тачније 1. септембра, плате око 200.000 запослених у просвети и здравству бити повећане за 5,5 одсто, а да свима њима следује и редовно повећање плата у јануару.

– Са претходним и овим повећањем, као и оним од 1. јануара наредне године то је преко 30 одсто повећања плата – казао је Мали нагласивши да је повећање плата много значајније него што је стопа инфлација која је тренутно око 12 одсто.

Пензије, за две године, веће 56 одсто

Мали је нагласио и да од 1. октобра следи и повећање пензија 5,5 одсто, а од 1. јануара, како је казао, “додатних најмање14,5 одсто што је лепа вест за наше пензионере јер се никада није десило да за само две године пензије порасту 55,8 одсто”.

Министар је навео и да ће пензионери од 1. октобра моћи да користе и пензионерске картице које ће им омогућити да додатно уштеде јер ће им нудити одређене повољности.

– Око 500 компанија из целе Србије се до сада пријавило да буде партнер Влади у овом програму. Наши пензионери ће, коришћењем ове картице, имати попуст у малопродајним ланцима, музејима, што ће им омогућити да додатно уштеде и да им остане више новца – казао је и позвао пензионере да узму ту картицу, али и друштвено одговорне компаније да се укључе у овај пројекат.

Према речима министра финасија Србије, до 2025. просечна плата у Србији биће 1.000 евра, просечна пензија 450 евра, а 12 милијарди евра бити инвестирано у разне инфраструктурне пројекте.

(Извор:РТВ)

364537765_816706209868784_1114090659430638906_n

Министар за јавна улагања Марко Благојевић изјавио је да је приоритет да што пре почне исплата државне помоћи за власнике око 11 хиљада стамбених објеката који су порушени или оштећени у недавним олујама.

Благојевић је за Танјуг рекао да је, у ту сврху, обезбеђена 1,1 милијарда динара. Он је нагласио да су корисници државне помоћи власници оштећених стамбених објеката који су их користили за свакодневни живот.

– Срећа је да порушених објеката има мање од 10. Приоритет је да се што је могуће пре почне са исплатом државне помоћи свим оним власницима чији су стамбени објекти оштећени у недавној елементарној непогоди – рекао је Благојевић.

Како је рекао, процена штете се ради по категоријама од прве до шесте, где су у првој категорији објекти са најмањим оштећењима, док су у категорији шест они који су срушени или је штета на њима толика да нису безбедни за употребу.

– Процену и категоризацију штете на свим објектима на којима је штета учињена раде локалне самоуправе, које примају и обрађују захтеве за државну помоћ од грађана и израђују записнике који се шаљу министарству на верификацију.. Република потом исплаћује новац директно на рачуне корисника – објаснио је Благојевић.

На питање о оштећењима која су настале на школама, министар је одговорио да се ради на томе да се све такве школе доведу у стање у којем ће бити могуће да деца 1. септембра крену на наставу.

– И Покрајина је определила значајна средства која су на располагању локалним самоуправама које могу да финансирају обнове школа – навео је Благојевић.

Додао је да има и других објеката јавне намене који су оштећени и да ће и они бити предмет обнове, онога тренутка када се утврди колико је таквих објеката и када буде направљена процена штете на њима, закључио је министар.