Друштво

Pedagoska 7

Висока школа струковних студија расписала је конкурс за упис на прву годину мастер студија на програм мастер васпитач у октобарском року за 2023/2024. годину.

Мастер могу да упишу студенти који су завршили основне струковне студије за васпитаче деце предшколског, јасленог узраста или за традиционалне игре, са најмање 180 ЕСПБ бодова, као и особе које су завршиле основне

академске студије за васпитаче и професоре разредне наставе, психолози и педагози и дипломирани студенти других сродних високих школа и факултета из области друштвено-хуманистичких наука, са најмање 180 ЕСПБ, односно они који су завршили основне академске студије по старом програму.

Школа уписује укупно осам студената који сами сносе трошкове студирања у износу од 75 хиљада динара.

Пријављивање кандидата је до 23. октобра, од 9 до 14 сати, а упис ће бити 27. октобра. Ближе информације могу се добити на телефон 0230/422-423  и мејл: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

387472129_1074279903460975_5885955402223501623_n

Међународни дан слепих, 15. октобар, познат и као Дан белог штапа, чланови организације слепих и слабовидих  „Северни Банат” обележава реализацијом пројекта „Путовање у нова сазнања” који је подржала локална самоуправа. Тим поводом чланови кикиндске организације, њих 16, су са својим пратиоцима отпутовали на тродневни одмор до Бање  Врујци.  Градоначелник Никола Лукач испратио их је и пожелео им лепо време и пријатан одмор.

Светски дан белог штапа је прилика да се скрене пажња на друштвени положај слепих грађана, на њихове потребе и проблеме, могућности и достигнућа. Овај дан обележен  је уз поруку да се слепим и слабовидим особама призна право на једнаке шансе у свим областима живота.

policija (2)

Беживотно тело М.Ж. (73) из Кикинде, пронађено је у узаном пролазу малог стана који се налази у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе.

Комшије сведоче да га данима нису виђали. Након што је комшиница у закрченом пролазу спазила ноге, затражила је помоћ школског полицајца. Полицајци су најпре морали да раскрче пролаз и затекли језив призор.

М. Ж. је живео сам у малом, дворишном стану у ком су раније становали његови покојни родитељи, који су радили као послужитељи у школи.

387543727_155812324219488_8426676080132340165_n

Октобар је Месец правилне исхране, а 16. октобар је Светски дан хране. Тим поводом ученицима другог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и др Сања Брусин Белош из Завод за јавно здравље, одржале су предавање о правилној исхрани и како она утиче на  здравље.

-Здрава храна су поврће попут купуса и салате, а од воћа то су банана и јабука. Треба сваки дан да је једемо јер биљке имају пуно витамина које ми, када поједемо, уносимо у наш организам – открио нам је ученик другог разреда Вукашин Бобић.

И Вукашинова другарица Петра Радак зна шта је правилна исхрана.

-Када уносимо пуно воћа и поврћа приликом јела, здраво се хранимо. Тако наш организам има снаге и правилно се развија. Највише волим јабуке, банане, јагоде, грожђе и лубенице  – открила нам је Петра.

Од најранијег узраста неопходна је правилна исхрана јер се тако предупређују многе болести, а др Сања Брусин Белош додаје и да се залаже да се о правилној исхрани говори свакодневно у школи и да то буде редован предмет.

-Живимо у Банату где је код половине становништва изражена гојазност, а 10 процената њих је потхрањено. Свега 35 одсто има оптималну телесну масу. Чак четвртина деца је гојазна тако да је наша мисија да тренутно стање поправимо. Последица гојазности су све масовне, незаразне болести, попут инфаркта, хипертензије, цереброваскуларне, ендокрине у друге болести – прецизирала је др Брусин Белош.

Како би деци приближили ову тему, представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој урадили су интересантну презентацију.

-Ђаци су се упознали са пирамидом исхране, као и са намирницама које треба да једу. На тај начин скренули смо им пажњу на то колико је важна  улога хране да  би били здрави и правилно се развијали.  Поред хране, ту је и бављење спортским активностима, на шта смо им такође скренули пажњу – истакла је Мирослава Наранчић.

Симболично, Стеван Иличић, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, овом приликом ђацима су уручили ранчеве у којима је била јабука и блок у који ће моћи да уписују које су то намирнице здраве.

 

Idjoske djakonije (3)

Ђаконије у Иђошу, оне гастрономске, али и рукотворине, све по сачуваним рецептима из усменог предања старијих, пре седам година први пут су представљене у овом месту захваљујућу Удружењу жена „Вретено“. И ове године, у суботу, кувао се пилећи паприкаш, правили су се старински колачи и били су изложени најлепши обредни везени пешкири, на српском и на мађарском језику.

Манифестација „Иђошке ђаконије“ била је међународног карактера јер је привукла такмичаре из Новог Сада, Падеја, Остојићева, Бечеја, Титела, Бачког Петровца, Малог Иђоша, Београда, Фекетића и из Мађарске, њих више од стотину.

– Надметали су се чланови удружења али и средњошколци, а у богатом програму за госте који су стигли са свих страна, наступиле су све генерације – од малишана из иђошког вртића и школе, до чланова фолклора и хора КУД „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера из Кикинде и Актива жена ПУПС-а из Новог Сада – каже председница Удружења „Вретено, Бранкица Микалачки.

На крају дана, према одлуци жирија, најбољи паприкаш направио је Миле Бојић из Бечеја, док су кувари из Економско-трговинске школе заузели друго место.

Награда за најбоље колаче остала је у Иђошу, Олгици Татомир, а за најлепши пешкир манифестације проглашен је онај који је извезла Анка Лозанов из Титела. У категорији старих, очуваних пешкира, прво место заузела је Марија Ковиљац из Београда, док је за најлепши пешкир са мађарским везом направила Марта Мајор из Малог Иђоша.

Чланице „Вретена“ покaзале су се као добре домаћице, па је чувених иђошких крофни било у изобиљу. Поред тога, приређен је и етно-базар, али и радионица у којој су најмлађи учили да праве старе колаче – гурабије.

Судећи по ангажману и ентузијазму организатора и учесника манифестације, иђошких ђаконија биће још дуго година, а стари обичаји, најбољи рецепти и традиција, неће бити заборављени.

mamograf

Републички фонд за здравство у сарадњи са Министарством здравља данас, у 150 домова здравља у читавој Србији, од 10 до 16 сати организује превентивне прегледе на карцином дојке и простате. У Другој здравственој станици у Кикинди, узоркована је крв 60 мушкараца, старијих од 49 година ради контроле тумор маркера, а 22 жене старије од 40 година урадиле су ултразвук дојки.

– Сваке године организујемо превентивне прегледе, до сада увек у сарадњи са Болницом – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић. – Имамо велики кадровки проблем, доктори већ раде прековремено, али ипак се организујемо у оваквим приликама. С времена на време радимо скрининге на кардиоваскуларне болести и дијабетес, као превентиву, у току радног времена.

Управо недостатак лекарског кадра је и разлог што се превентивни прегледи, какви су и ови данас, иначе веома ретко обављају у некој од здравствених установа, каже докторка Марковић.

Снимање ултразвуком радио је доктор Вукосав Тркуља, радиолог, начелник Одељења радиологије у Болници, а узорковање крви на тумор маркере докторка Татјана Тодоровић из Дома здравља.

Акција је наишла на веома добар одзив Кикинђана, кажу лекари. Резултати оних који су данас били на превентивном прегледу већ сутра ће бити код њихових изабраних лекара.

Октобар је Међународни месец борбе против рака дојке који је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести жена у свету. Карцином дојке је, код жена старости од 45 до 64 у Србији један од водећих узрока превремене смрти.

Рак простате је, према статистици, први узрочник смртности мушке популације оболеле од карцинома у нашој земљи.

dijalizirani skup (1)

Поводом Европског дана донације органа, данас се, у Мотелу „Ловац“, одржава предавање на тему „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији градског Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу присуствују представници удружења из читаве Србије, а о на ову тему говориле су др Лада Петровић, интерниста-нефролог, професор на новосадском Медицинском факултету, др Оливера Милићевић, интерниста-нефролог у Општој болници у Кикинди и Снежана Вукотић, дугогодишњи пацијент на дијализи.

У Србији овог момента више од две хиљаде људи чека трансплантацију органа, у највећем броју бубрега, речено је на скупу, што указује на хитност решавања овог проблема на државном нивоу.

– Бубрежни инвалиди на први поглед не изгледају као инвалиди, али ми смо инвалиди сто одсто јер нам живот зависи од апарата. У односу на друге болести, наш проблем је мањи јер постоји апарат за хемодијализу који нам замењује рад органа. Неопходно је да имамо више донора, то је наш циљ и морамо да будемо уједињени са институцијама и са државом како бисмо га постигли – рекао је  Радослав Јовичић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине.

Скуп у Кикинди један је од корака у подизању свести грађана о значају донирања органа, али очекује се и системско решење, истакла је Дренка Варађанин секретар градског Удружења.

– Један донор може да спаси осам до девет живота. Ови људи су на дијализи али им је потребна трансплантација како би могли нормално да живе, да раде и да доприносе. Управо је на усвајању закон по којем смо сви потенцијални донори. Уколико се усвоји, органе неће донирати само они који се изјасне да то не прихватају, уз напомену да ће коначни пристанак за донацију давати породица преминулог. Наше наредне активности биће предавања у школама и предузећима како бисмо подигли свест о донирању органа – најавила је Дренка Варађанин.

Дијализирани пацијенти сусрећу се са проблемима које имају и други инвалиди и Градска управа намерава да им помогне у њиховом решавању, рекао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе који је, у име Градске управе, присуствовао скупу.

– Последњих седам-осам година интензивирана је сарадња између Удружења и Града – напоменуо је Тасовац.- Проблем су паркинг места код Болнице и у читавом граду, мора да их има више, проблем је и превоз пацијената и то је у поступку решавања. Ускоро ћемо иницирати састанак са представницима Болнице, Дома здравља и Удружења како бисмо олакшали живот грађанима са инвалидитетом.Снежана Вукотић из Београда на дијализи, сада у кућним условима, укупно је 43 године.

– Моја порука је да су дијализа и трансплантација неодвојиве. Да бисте имали добру трансплантацију, морате, пре тога, имати добру дијализу, то су методе које се смењују, ниједна није вечита и обе морају да буду урађене како треба – истакла је Вукотићева.На територији Кикинде сваког момента на дијализи је између 85 и 100 пацијената, најмлађи има 21 годину. На трансплантацију чека више од 20 оболелих.

 

Kozarci zene 1

Ради промоције женског предузетништва, у организацији Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у Новим Козарцима је данас излагало двадесетак предузетница и жена из удружења из овог и околних места.

Завршна изложба овог секретаријата за 2023. одржана је на платоу испред Месне заједнице и присуствовали су јој, заједно са градоначелником Николом Лукачем, покрајински секретар Предраг Вулетић и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

– Пре две године смо, такође у Новим Козарцима, отворили изложбу женског стваралаштва – рекао је Предраг Вулетић. – Покрајинска Влада и наш секретаријат континуирано раде на унапређењу женског стваралаштва. Имали смо неколико конкурса ради оснаживања женског стваралаштва, што даје и додатну вредност живота на селу. Намера нам је и да, организовањем едукација и академија за жене, сва удружења претворимо у предузетничке радње, како би жене и на овај начин могле да допринесу породичном буџету.

Предраг Вулетић такође је најавио да ће, захваљујући, како је рекао, домаћинском управљању буџетом, за неколико дана, други пут ове године, бити расписан конкурс за помоћ породицама у којима се, од првог јануара родило треће или четврто дете. На располагању је додатних 60 милиона, па ће, за унапређење стамбеног статуса или куповину нове стамбене јединице, по породици моћи да буде опредељено до 1.600.000 динара, а то су, показало се у ранијем периоду, углавном породице у селима, истакао је Вулетић.

– Оваквим манифестацијама очување традиције, културе и обичаја преносимо на нове генерације. Захваљујем свим удружењима жена и Месној заједници што, уз подршку Владе, надлежног секретаријата и Града истрајавају у очувању старих заната. Афирмисање и подршка женском предузетништву, посебно у селима, јесте наш задатак јер желимо и додатно да охрабримо жене да постану предузетнице, да нам села живе и да чувају породицу, што нам је најважније – рекао је градоначелник Лукач.

На мини-сајму у Новим Козарцима своја вина и ракију изложило је пољопривредно газдинство породице Савић из овог места, које је засновало виноград још 2009. године.

– Радимо сви, у производњи и дистрибуцији помажемо и сестра и ја – каже Милица Савић. – Имамо висококвалитетне сорте, каберне совињон и рајnски ризлинг, од њих правимо црно, бело вино и розе. Захваљујући сталној едукацији, унапређењу производње, а пре свега заједничком, породичном раду и љубави, имамо изузетан квалитет, што нам је потврђено на многим сајмовима на којима смо наступали.  Винима смо дали називе по мами, сетри и мени: „Бело злато“, „Ружица“ и „Милица“ – каже Милица Савић.

Предузетница из Иђоша, Весна Буљин, донела је своје слатке проиводе од бундеве.

– Сама сам осмислила све производе, па имам и неке које нико други не прави – каже Весна. – То су све рецепти од моје свекрве. У кући је било много деце и није било слатког, па је она правила пекмез од бундеве који се маже на хлеб и који су звали „кркљуш“. Правим и сок и ликер од бундеве, компот и слатко.

Манифестацију су, својим наступом, обогатили чланови фолклора КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, под руководством Милана Вашалића.

Поред хране и пића, пита с кромпиром које су припремиле домаћице из удружења „Нови Козарци“, на тезгама су понуђени и ручни радови: чарапе, назувци, простирке, везене „домаћице“ и још много уникатних рукотворина које су израдиле жене из Иђоша, Новог Бечеја, Александрова и Кикинде.

SUBNOR 13. vojvodjanska (2)

На данашњи дан 1944. године у Кикинди је формирана 13. Војвођанска ударна бригада. Тим поводом, чланови кикиндског Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције који припадају овој организацији, положили су венац на спомен-обележје на тргу код Градске куће. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

– Бригада је имала пет батаљона, у строју је било око две хиљаде припадника из свих места северног и средњег Баната. Одмах након формирања почела је интензивна обука у кикиндској касарни. Бригада није учествовала у директним борбама, али је била у другом ешалону и давала важну подршку борбеним јединицама, обезбеђивала је границе са Мађарском и Румунијом и део територије код Драве и Дунава где су се водиле борбе. Један батаљон је био послат у Босну, био је у саставу корпуса народне одбране Југославије и директно под командом ОЗНЕ (Одељења за заштиту народа, прим. аут.). Имали су веома важан задатак, чишћење од диверзаната, квислинга, заосталих јединица четничког и усташког покрета, припадника муслиманске и немачке војске који су намерно остављени да врше саботаже у позадини – рекао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Најмлађи припадник ове славне партизанске јединице, Мијо Варошанец, имао је непуних 15, а најстарији 50 година. Трећину су чинили скојевци и припадници Комунистичке парртије Југославије, док су  остали били омладинци, радници, сељаци, а десет одсто чиниле су жене, додао је Орељ. Командант Бригаде био је Марко Танурџић Шиптар.

У Војводини је било формирано 15 бригада, а 13. Војвођанска нарасла је на пет хиљада припадника. У борбама у Босни изгубила је 20 припадника, а исто толико је умрло од рањавања и болести.

Radu Romi

У Београду је одржана церемонија свечаног потписивања и уручивања споразума о сарадњи за локалне самоуправе изабране за реализацију активности у области социјалне заштите и инклузије Рома, у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу”, који финансира ЕУ, а реализује Стална конференција градова и општина.

Десет локалних самоуправа изабрано је за добијање свеобухватне подршке за успостављање и унапређење локалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња. Координатор за ромска питања Жељко Раду наглашава да је потписивање овог споразума од изузетне важности за наш град и да долази као резултат рада на унапређењу положаја ромске заједнице у претходном периоду.

– Реализацијом овог пројекта биће створени услови за унапређење квалитета и обима услуга социјалне заштите и подстицање инклузије угрожених и маргинализованих група, посебно ромске популације на локалном нивоу. Наш град препознају као сигурног партнера у раду са ромском заједницом , и то нам је сатисфакција за неке будуће пројекте – истакао је Раду.