Бележница Архиве | Страница 9 од 19

Данас почиње Петровски пост

Igor Crnogorac јул 1, 2024

Петровски, односно Апостолски пост, за православне вернике ове године траје од 1. до 11. јула, до Петровдана, који је непокретни прзник и обележава се 12. јула. Почетак поста, и његово трајање зависе од датума Ускрса. Најкраће траје једну, а најдуже шест седмица. Почиње првог понедељка после Духовске недеље.

Према црквеном канону, понедељак, среда и петак се посте на води, уторак и четвртак на уљу, а субота и недеља на риби. Не једу се месо, бели мрс и јаја. Дан уочи Петровдана такође се строго пости.

Уколико Петровдан падне у среду или у петак, као ове године, тога дана се не мрси, већ се једе риба.

Сврха поста, како налажу правила вере, јесте и обавезно уздржавање од лоших мисли, речи и дела.

С. В. О.

За православне вернике данас је празник Духови

Igor Crnogorac јун 23, 2024

Ово је дан Свете Тројице, један је од најзначајних хришћанских празника којим је завршено оснивање Христове Цркве. На данашњи дан цркве и домови се ките зеленим гранчицама и посипају травом.

Празник Свете Тројице представља сва три лица Бога – Оца, Сина и Светог Духа. Назива се још и Духови и Педесетница и посвећен је Силаску светога Духа на апостоле, и прославља се као рођендан Цркве. Ученици сина Божијег проговорили су тада многе језике које до тада нису знали и кренули су по целом свету да проповедају хришћанство.

Духови се славе три дана, као и Божић и Ускрс, а празновање се наставља целе седмице, током које се не пости, јер је то „трапава недеља“.

Најављује Петровски, односно Апостолски пост који ове године траје од 1. до 11. јула, односно до Петровдана који сваке године празнујемо 12. јула.

Обичај је да се данас, током молитве, у храмовима плету венчићи од траве који се после стављају поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Свете Тројице су крсна слава места и градова. У многим местима организују се литије. Славe се и као крсна слава, први или други дан. Слава су, Дан полиције и Дан МУП-а Србије.

Данас је Спасовдан

Igor Crnogorac јун 13, 2024

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40 дана након Васкрса. Према хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти и, када су се његови ученици налазили за трпезом, Христос им се поново јавио и рекао:

„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен“.

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и да људе спасавају у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку, Христос је ученике и благословио, након чега је почео да се узноси на небо (Узнесење), и вратио се Богу.

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: „Свети Спасе – спаси душе наше!“

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.

Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

У православном календару овај празник обележен је црвеним словом.

Православци се данас сећају Светих Ћирила и Методија

Igor Crnogorac мај 24, 2024

Православни верници данас обележавају сећање на Свету браћу Ћирила и Методија који су ширили хришћанску веру и писменост међу Словенима.

Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу македонским Словенима и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин).

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.

По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину.

На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се, потом, вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до упокојења, 6. априла 885. године.

Његово дело наставили су његови ученици предвођени Светим Климентом. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Охрид, где су продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

У православном календару овај дан је обележен црвеним словом.

Сова Буба добила партнера – сада су једини пар великих ушара

Igor Crnogorac мај 12, 2024

Буба, велика ушара, пореклом Чехиња, сада Кикинђанка у домаћинству породице Трумбеташев, добила је потенцијалног партнера, припадника своје врсте. Цока је стигао из Словеније и био је повод да их посетимо после Бубиног првог рођендана, 15. априла. Сазнали смо да је Цока старији само шест недеља, да је нешто мањи од Бубе, јер је мужјак и јер она воли да једе, као и да још увек нису у пријатељским односима. Уколико га Буба не поједе, постоји могућност да се развије права птичија романса.

– Обоје су инпритоване птице, рођене у контролисаним условима и не препознају се, као што би то у природи био случај – прича Веселин Трумбеташев. – Они не доживљавају један другог као припадника своје врсте. Буба, рецимо, мене доживљава као родитеља, а Цоку као плен. Зато су раздвојени.

Иако је Цока стигао да Буба, која је дошла као беба, не би била усамљена, први сусрет, каже Веселин, није био нимало романтичан. Мало су се плашили, мало игнорисали, а сада се ради на томе да не буду непријатељи, што би било крајње неприхватљиво јер су грабљивице. Зато имају одвојене волијере/станове, мада Буба има и терасу јер је староседелац код Трумбеташевих који озбиљно раде на томе да овај, за сада само формални брак, уз изузетну упорност, постане права љубавна прича.

– Организујем им посете и мирни су као гости, али као домаћини су мало територијални и још увек су на дистанци. Волео бих да се зближе, али ће за то бити потребно време. Ако бих у томе успео, удаљили би се од нас. За сада, Буба, рецимо, када се уплаши, долази код мене – прича Веселин који, за квалитетну исхрану својих љубимаца има организовану производњу белих пацова и препелица.

Буба и Цока су представници врсте великих ушара, „Bubo Bubo“ сова, највећих у Европи и међу највећима на свету. Распон крила им је до 1,9 метара. Врста је име добила по великим перјаним „ушкама“ на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су, иначе, ниже на глави. По „ушкама“ се једино и разликују јер су код женке оне спуштене надоле. Сова се, иначе, од других птица грабљивица разликује по томе што одлично види и ноћу, па лови и по мраку,и у Цокином и Бубином случају дневно спавање је само мит. Дању су будне, и спавају кад су уморне, каже Веселин. Имају биоритам као људи.

Уколико се роди љубав или бар трпељивост, и у дом породице Трумбеташев стигну и први пилићи џиновске сове, оне ће и даље бити инпритоване птице јер нису рођене у свом природном станишту. Буба излази из волијере и иде у слободан лет, али само изнад дворишта, а Цока још увек не јер није достигао „летну килажу“, каже Веселин.

Обе сове су легализоване, имају своје папире о пореклу, дозволе, прстење. Стамбено су обезбеђене, о егзистенцији не морају да брину, остаје им само да се заволе. Надамо се да ће уговорени брак успети и да ће ова љубавна прича у потенцијалу имати срећан и плодан крај.

Данас је Свети Василије Острошки – исцелитељ најтежих болести и мука

Igor Crnogorac мај 12, 2024

Православни верници данашњи дан посвећују чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године. Замонашио се у манастиру Успенија Богородице у Требињу и убрзо је постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године. Његове мошти чувају се 300 година у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња и место су ходочашћа за вернике свих религија. И данас се сматрају чудотворним, па је народ наставио да долази, налазећи исцељења и у најтежим болестима и мукама.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор (део архијерејске одеће) Светог Василија.

Свети Василије се слави и као крсна слава. По обичајима, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

За православне вернике данас је Марковдан

Igor Crnogorac мај 8, 2024

Православни верници данас обележавају сећање на Светог Марка, једног од 70 светих апостола Христових. Марко је био Јеврејин и пратио је Светог Петра који га је и поставио за епископа. На молбу верних римских хришћана написао је Јеванђеље, које је лично Свети Петар прегледао и потврдио као истинито.

Проповедао је Христову веру у Аквилеју и Египту, саградио многе цркве и постављао свештенике. Чинио је многа чудеса због којих су многи тада поверовали у Исуса Христа и крстили се. У Александрији је бачен у тамницу јер је многе превео у хришћанство. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес.

Његове мошти су, у деветом веку, пренете у Венецију и најпре су покопане у Дуждевој капели, а затим, два века касније, пренете су у Цркву светог Марка.

Овај дан није црвено слово али се избегавају пољски радови. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године. Свети Марко је честа крсна слава и слава појединих градова и места.

СПЦ и верници славе други дан Васкрса и Ђурђевдан

Jelena Trifunović мај 6, 2024

Други дан васкршњег празника, у Србији је нерадни дан. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

Српска православна црква и верници данас славe и Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Једна је од најчешћих слава код Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Његов отац је страдао као хришћанин, након чега се мајка преселила у Палестину, где је одрастао. Као младић, доспева до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана. Тамница, окови и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, међу њима и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане.

Поштован је као заштитник многих држава и градова у Европи, али и заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.

Данас се прославља Васкрс, празник над празницима

Aleksandra Djuran мај 5, 2024

Православни верници данас славе Ускрс, празник који Српска православна црква назива празником над празницима. То је најрадоснији хришћански празник који обележава Христово васкрснуће три дана након његове смрти на Голготи. Својим васкрсењем Исус је људима, како се верује, отворио пут у вечни живот.

Васкрс је дан радости и дружења међу људима, а посебну драж му дају офарбана и шарана јаја, као и други обичаји који се простиру код нас. На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника. Породице са децом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали речима „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“.

За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. Домаћин, по повратку из цркве, први узима једно фарбано јаје, а за њим сви укућани. Затим следи једна врста такмичења чије је јаје јаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.

Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу литургију, са собом се носе јаја, један део подели се по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим јелима.

Дан када је Девица Марија примила благе вести: по обичајима не ваља радити две ствари

Igor Crnogorac април 7, 2024

Православни хришћани данас светкују Благовести – празник којим обележавају долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.

Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела.

На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!“.

Благовести се у православљу убрајају међу дванаест великих празника. Данас је црвено слово у календару.

Догађаје Благовести описује један јеванђелиста — апостол Лука. У свом јеванђељу он извештава да је, у шестом месецу по зачећу праведне Јелисавете, мајке светог Јована Претече, арханђела Гаврила Бог послао у Назарет Девици Марији са вешћу о предстојећем рођењу Спаситеља света:

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.

Према одређеном броју теолога, речи арханђела Гаврила — „Радуј се, благодатна!” прве су „добре” вести за човјечанство од пада Адама и Еве.

Празник посвећен женама

Према народним обичајима, данас жене не би требало да се чешљају, али је зато пожељно умити се на реци или потоку. Такође, не би требало бити великих весеља. Пошто су у току Васкршњи пост и недеља тиховања, мировања, обичај је да се овај дан прослави у миру, без велике помпе.

Жене које желе да роде, а не могу, на овај дан треба да се помоле поред иконе Богородице. Нови почетак је симбол овог празника, па је чишћење куће пожељно. Избаците све оно непотребно и оно због чега се осећате лоше.

Наши стари су веровали да од Благовести наступа пролеће, те да је готово са хладним временом и зимом. Сматрало се да на Благовести воћари треба да калеме воће, а виноградари да орежу лозу.