јануар 30, 2026

Бележница

Bogorodica

Данас су Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. Материце се славе другу недељу пред Божић. Недеља праотаца, друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца украшена је лепим обичајима.

Тог дана деца поране и, унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка им онда дели поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

christmas-tree-g86bc962e2_1280

Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које време рачунају по грегоријанском календару прослављају данас Бадњи дан и Бадње вече.

Грађани католичке вероисповести, у сусрет сутрашњем Божићу, широм Србије присуствоваће вечерас мисама поноћкама чиме почиње обележавање најрадоснијег празника.

На Бадње вече уз посну трпезу дочекују се коринђаши који уз веселе песмице домаћинима пожеле срећан Божић и родну годину, а домаћини их награде слаткишима и воћем. За вечеру сваки члан породице добије по кришку јабуке како би био здрав током године.

Традиционална трпеза за Бадње вече садржи рибу, мед, јабуке, пасуљ и орахе.

Након што се испрате коринђаши и заврши вечера породице одлазе на поноћну мису. Обичај да се у црквама поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христ рођен.

Сутра, на сам дан Божића. поново се окупља породица и прославља најрадоснији хришћански празник.
Божић по грегоријанском календару прослављају и протестанске и англиканске цркве, као и неке православне које су прихватиле ново рачунање времена.

Мимозе

„Ружа је краљица, а мимоза принцеза цвећа“. Прве мимозе јутрос су стигле у Кикинду- из Херцег Новог право на штанд уличног продавца испред Лидла. Јарко жуте, нежне и мирисне – тешко им је одолети. Свега два дана након календарског почетка зиме, пожуриле су да најаве пролеће.

У част овог цвета, сваке године, почев од 1969. фодине, у Херцег Новом одржава се празник мимозе.  Овај цвет је пореклом из Аустралије. Занимљиво је да основна врста није жуте, већ розе боје.

Да букетом нежног цвећа неког  обрадујете или додате мало сунчане боје у свом дом данас је било потребно издвојити 200 и 300 динара.

Sveti Nikola

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Никољдан је најчешћа слава код српског народа, па се каже да половина слави, а друга половина одлази у госте.

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо. Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.  Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

Свим свечарима, Кикиндски жели срећну славу!

Advent e

Жупник Ласло Бевиз вечерас је упалио  четврту свећу на адвентском венцу, постављеном испред Католичке цркве Светог Фрање Асишког у Кикинди.

На малом адвентском сајму, занатлије и КУД „Еђшег“ изложили су и продавали рукотворине, мађарски колач куртош и кувано вино. Упркос веома хладној вечери, молитви и догађају присуствовало је више десетина верника.

За вернике који славе Божић по  Грегоријанском календару, ове године Адвент је почео 27. новембра и траје до 24 децембра. Прва недеља Адвента означава и почетак црквене, литургијске године.

Од тада до католичког Божића, сваке недеље се, у вечерњим сатима, читају посебне молитве и пали по једна свећа на традиционалном божићњем венцу у домовима верника. Свака адвентска свећа, а тиме и свака седмица Адвента, има одређену симболику. Паљење прве свеће симболише наду и веру, друге – мир, треће – радост, паљење четврте свеће симбол је љубави.

Адвентски венац чине два симбола: круг и светло. Круг или прстен, без почетка и краја, представља вечност и верност. Светло свеће наговештава долазеће светло – Исуса. Зимзелено грање које се уплиће у венац симболише живот који не престаје.

Назив „адвент” долази од латинске речи „adventus”, што значи долазак. Реч означава долазак Исуса Христа, то јест дан његовог рођења.

aleksandra buter

Бројне благодети „банатске краљице” дала је природа, док вредној суграђанки Александри Бутер, креативности и идеја не мањка.  Својим оригиналним и маштовитим рецептурама прави бројне укусне ђаконије искључиво од кикиндске лудаје- од салате, преко сока, кечапа и компота до ратлука, соса, мафина. И то није све.

-Хтела сам да пробам, да направим експеримент- шта све може од бундеве и какве укусе могу да добијем. То је једна од најздравијих биљака са нашег поднебља. Јако је добар антиоксиданс, између осталог корисна и за дијабетичаре. Одлична је за имунитет, обилује витаминима Б и Д, а при термичкој обради не губи корисна својства. Идеална биљка, када би људи били свесни, више би је конзумирали. Моја муштерије су многи који не воле бундеву јер су навикли на укус бундеваре или чорбе, мада и чорба, потаж може изврстан да се направи. – прича за Кикиндски портал Александра.

У ову гастрономску авантуру упустила се пре прошлогодишњих Дана лудаје. Убрзо је своје производе успешно представила на Сајму пољопривреде у Београду. Локалпатриотски, све што прави је искључиво од кикиндске лудаје.

-Нисам произвођач бундеве, али увек купујем једну исту врсту бундеве од једног добављача. Ми смо сви заједно у удружењу „Кикиндска лудаја”, то је постало бренд. Ја се трудим да максимално искористим наше ресурсе, са нашег поднебља.

Још једна предност ових домаћих производа је то што не садрже вештачке адитиве.

-Ту је салата од бундеве, компот, сок- са шећером и без шећера, пекмез од бундеве. Потом еликсир од бундеве –то је сок од мешавине бундеве, цвекле, јабуке, наранџе, лимуна и меда и одличан је за имунитет- каже Александра.

Као додатак јелима, ту је кечап од бундеве, а за љубитеље слатких укуса- ратлук, колачи, мафини,  куглофи- све од бундеве, па кекси с бундевом у разним комбинацијама: са лешником, кокосом.

Специјалитет на који је посебно поносна је пикантни ловачки сос, ароматична комбинација карамелизованог љубичастог лука и бундеве. Посебну арому, открива нам, дају свежи зачини- три врсте босиљка, матичњак и оригано уз додатак сушеног ловоровог листа.

-Може да се конзумира као намаз на хлебу, као вегански или вегетаријански производ, а фантастично иде уз тесто, рибу или печено месо, на пример ребарца- препоручује.

Све ове ђаконије од кикиндске лудаје, Александра и њен супруг објединили су под брендом „Sweet Buter Land”. Многи од њених специјалитета послуже као „јестиви сувенири” јер их посетиоци нашег града радо понесу кућама као аутентичан производ из  престонице бундеве.

 

 

 

Prvi sneg Kikinda

Први овосезонски снег пао је током ноћи и у Кикинди. Према подацима Метеоролошке станице, најнижа измерена температура је -1 степен, колико износи и према тренутним мерењима (у 6, 7 и 8 часова). Ипак, субјективни осећај је да је напољу хладније односно да је -6 степени, показују подаци РХМЗ.

Снег се, за сада, задржао само на крововима, зеленилу и аутомобилима. Возачима се саветује опрезнија вожња због влажних путева. Метеоролози за данас прогнозирају највишу дневну температуру до 2 степена.
Календарски зима нам стиже 21. децембра у 22.48 часова. Кикиндски портал доноси вам и неколико метеоролошких занимљивости.

Зимске рекорде у Кикинди многи не памте

Најнижа температура у Кикинди измерена је у зиму 1963. године.  У ноћи између 23. и 24. јануара, измерено је минус 29,8 степени.

Највише снега прекрило је север Баната 18. јануара 1960. године. Тада је у Кикинди висина снежног покривача износила чак 46 центиметара.

ujedinjene nacije

Међународни дан људских права обележава се 10. децембра, на дан када је 1948. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о људским правима, а ове године под мотом  „Достојанство, слобода и правда за све”.

У поруци поводом дана људских права, генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је земље чланице, цивилно друштво, приватни сектор и остале да ставе људска права у средиште својих напора како би се зауставили „данашњи штетни трендови”.

Гутереш је упозорио да су глад и сиромаштво у порасту, чиме су угрожена економска и социјална права стотинама милиона људи. Саопштио је и да се медијске слободе и безбедност новинара у опасном паду у скоро свим деловима света, преноси „Политика“.

„Нестаје поверење у институције, нарочито међу младима. Пандемија коронавируса је довела до повећања нивоа насиља над женама и девојчицама”, рекао је он.

Људска права су универзална права која има сваки човек, без обзира на националност, пол, веру, расу, језик или било који други статус. Обухватају право на живот, образовање, рад, здравље и слободу.

Универзална декларација о људским правима била је први правни документ који је утврдио основна људска права која треба универзално заштитити. Обележавање овог датума установљено је 1950. године на Генералној скупштини Уједињених нација.

Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) истакла је у саопштењу поводом Међународног дана људских права да су кризна времена тест за заштиту људских права и да, пошто се људска права и даље крше, морамо да радимо заједно у духу дијалога и на националном и на међународном нивоу, ако желимо да остваримо постулат садржан у Универзалној декларацији о људским правима о свету у коме су сви једнаки у правима.

crkva

Српска православна црква прославља празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу. Ваведење Пресвете Богородице, које се још назива и Света Пречиста или Женска Богородица слави се 4. децембра, а у црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.

Ваведење спада у један од дванаест највећих хришћанских празника, и један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Ваведење је такође и крсна слава у многим породицама, као и слава манастира Хиландар.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У селима у јужном Поморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се на Ваведење моле како би добиле пород.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста. Постоји веровање да, ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

 

 

 

 

СУБНОР 1

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора  Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а  Саве  Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у  кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

Don`t copy text!