Актуелно Архиве | Страница 3 од 23

УНИЦЕФ разоткрио тамну страну Немачке: 1,3 милиона деце живи у тешкој беди

Jelena Trifunović новембар 16, 2025

“UNICEF”-ов извештај још једном је скинуо сјај са слике „економске локомотиве Европе“. Према подацима на које се позива телевизија н-тв, а преноси лист „Берлинер Зеитунг“, око 1,3 милиона деце у Немачкој нема обезбеђене основне потребе од хранљивих оброка и другог пара ципела до топлог стана. То је око девет одсто свих малолетника у земљи која воли да наглашава социјалну правду и социјалну државу, пише портал Српски угао.

Посебно је тешка стамбена слика 44 одсто деце у ризику од сиромаштва живи у пренатрпаним становима, а око 130.000 малишана воде се као бескућници у општинском смештају или колективним центрима за избеглице. За њих је нормално да немају своју собу, мир за учење и сигуран кутак за одрастање. Студија Немачког института за омладину показује да такво детињство оставља траг у свакој сфери живота.

Сиромашна деца читају мање, ређе иду на спорт, ређе виђају пријатеље и слабије развијају основне вештине, укључујући здравствену писменост. Чешће једу брзу храну, пију заслађена пића и имају већи ризик од гојазности и хроничних болести. Извештај упозорава и на ментално здравље, јер готово свака трећа петнаестогодишња девојчица осећа се усамљено, а деца из сиромашнијих породица још су угрожена, често невидљива и за школу и за систем.

У европском поређењу Немачка не стоји најбоље. Земље Норвешке и Финске, али и Словеније и Португалије, успешне су у заштити деце и ублажавању последица сиромаштва. Стручњаци предлажу план од седам тачака: јачање породице, већу видљивост деце у политици, наставу здравствене писмености и посебне програме за школе са социјално угроженим ђацима, како би се затворио јаз међу генерацијама.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ако и држава са Бундеслигом, снажним извозом и моћном аутоиндустријом дозвољава да стотине хиљада малишана живи без топлог дома и пристојног детињства, јасно је да европска статистика скрива дубоке пукотине. Сиромаштво деце није „колатерална штета“ модерних времена, већ огледало озбиљности сваке државе и питање на које нико не сме да зажмури.

Извор: Српски угао

Капрун: 155 мртвих, нико крив – аустријски „модел“ одговорности без имена

Jelena Trifunović новембар 11, 2025

Двадесет пет година после пожара у тунелу успињаче – воза код Капруна, Аустрија и даље нуди школски пример како се технички пропуст, слаб надзор и бирократска самоувереност претварају у правни вакум.

Дана 11.11.2000. године воз је плануо као бакља, 155 људи изгубило је живот за неколико минута, а институције су после дугих поступака, произвеле закључак без тежине, нема довољно доказа за кривичну одговорност. Одговорност, дакле, постоји као апстрактна категорија; конкретно је не сноси нико.

У образложењима пресуда све карике ланца грешака постале су ситне и „непресудне“ – ко је одобрио непредвиђени грејни елемент, ко је потписао технички преглед, ко је надзирао експлоатацију, ко је пустио воз у саобраћај. Збир системских промашаја сведен је на нулу кривице. Тиме је послата порука индустрији и регулаторима да се окриље процедуре може претворити у штит од одговорности.

Случај несреће у Капруну завршио се 2004. године ослобађајућим пресудама за свих 16 оптужених, упркос бројним доказима о техничким пропустима, неодобреним модификацијама уређаја и пропустима у инспекцији и надзору.

Суд се у великој мери ослонио на чињеницу да у време изградње и модификације железнице нису постојали јасни стандарди противпожарне заштите који би се могли применити.

Одговорност је развучена између више актера од произвођача грејача и уградње погрешне опреме, преко пропуста у инспекцијама, до службеника министарства, али је на крају све прикривено бирократским оправдањима и „непостојањем намере“.

Уместо одговора, породице жртава су добиле хладно правно образложење у коме су чак и најкритичнији детаљи попут заобилажења заштите од прегревања и коришћења кућних грејача у јавном превозу или игнорисани или сведени на „несрећан сплет околности“. Суђење је оставило горак укус правде која не служи људима.

Цивилне тужбе донеле су скромне нагодбе и хладне формуларе. За породице жртава то значи да је висина исплате обрнуто сразмерна дубини трауме за јавност, да је меморијална култура сведена на протокол, без целовитог досијеа са именима, потписима и одлукама. Аустрија, која региону често држи лекције о „европским вредностима“, у случају Капруна остала је испод сваког стандарда, истина мора имати потпис, а одговорност лице.

Поглед редакције портала Српски Угао

Аустрија дугује Капруну двоструку правду, јаван, потпун и двојезичан досије са именима свих доносиоца одлука и трајну, примерену репарацију породицама, без правних скретања и процедуралних паравана. Док се то не догоди, Капрун остаје срамота државе Аустрије, која прецизно мери папир, а олако мери људски живот. Иронија је тим већа што управо та иста аустријска власт данас дели моралне лекције у случају пада надстрешнице у Новом Саду, док је смрт 155 људи живих спаљено у тунелу прошло без икакве одговорности, без казне, без срама. Срам их било. Док не очисте сопствени праг, свака њихова опомена звучи као лицемерје.

Извор: Српски угао

Шта се дешава са Аустријом? Незапосленост стално расте

Jelena Trifunović новембар 4, 2025

Аустрија, некада узор стабилности, данас се суочава с дубоком кризом тржишта рада.

Крај октобра донео је 388.000 незапослених или особа на обуци – повећање од 4,4% у односу на исти месец прошле године. Стопа незапослености сада износи 7,2%, највиша у последњих неколико година. Ово је 31. месец заредом да бројке расту.

Посебно је погођена старија популација, нарочито жене старије од 60 година, међу којима је незапосленост порасла за готово 50%. Разлог је повећање старосне границе за пензионисање. У исто време, број слободних радних места пао је за 12,8%, а шанси за приправништво има чак 16,4% мање него прошле године.

Погођени су и високообразовани са растом незапослености од 14,4%. Најтеже је у индустријским регионима као што су Штајерска и Горња Аустрија, док Беч бележи мањи раст – „само“ 3,1%, захваљујући пензионисању бејби-бум генерације и слабијој миграцији.

АМС и синдикати позивају на више обука и преквалификација, али бројке показују да систем не функционише. Политичари пребацују кривицу: десница оптужује владу за „економску неспособност“, Зелени упозоравају на погубне пореске олакшице за прековремени рад у време кризе.

Поглед редакције портала Српски Угао

Парадоксално, док Аустрија клизи низбрдо, Србија бележи стабилније стопе запослености. До пре неколико година, смо са дивљењем гледали ка Бечу, наша омладина је одлазила на привремени рад, и желели да досегнемо њихове стандарде. Данас, са све мањом разликом у реалности, питање је, да ли више ико гледа Аустрију као обећану земљу?

Извор:

Нина Стојановић, Српски Угао

Аустрија суди „Последњој генерацији“: Вандале које су блокирали улице тужилаштво терети за тешку материјалну штету

Jelena Trifunović новембар 2, 2025

БЕЧ – У Бечу ускоро почиње суђење за чак 42 бивша члана такозване „Последње генерације“, групе која је под паролом „борбе за климу“ месецима блокирала улице, наносила штету и ометала нормалан живот грађана. Бечко тужилаштво их терети за тешку материјалну штету, док је оптужба за формирање криминалне организације повучена, јер наводно није било „довољно основа“. Ипак, тешко је поверовати да су људи који су се лепљењем за асфалт и уништавањем јавне имовине бавили скоро свакодневно, деловали из било каквог „племенитог“ мотива.
Суђење ће бити велики организациони изазов – 42 оптужена, више од 20 сведока и десетине адвоката, док суд у Бечу тражи начин да уопште обезбеди довољно простора за све учеснике поступка. Реч је о акцијама које су ишле од бацања фарбе по зградама и аеродромима, до гротескних перформанса попут протеста са псећим изметом испред централе владајуће странке. Један од оптужених чак се терети за напад на полицајца у Сент Пелтену.

Бивша портпаролка покрета, Марина Хаген-Канавал, назвала је све то „фарсом“ и „покушајем застрашивања“. Са правом се поставља питање – ко је овде заиста опасан: грађани који покушавају да нормално живе или они који верују да се лепљењем за асфалт може „спасити планета“? Грађани који иду на посао, родитељи који касне по децу, или они који блокирају улице у име „спаса човечанства“?

Поглед редакције портала Српски Угао

Група „Последња генерација“ распала се још 2024. године, али штета коју је оставила, и по инфраструктуру и по поверење грађана, и даље је ту. Овај процес би, уместо романтизовања „климатских бораца“, могао да покаже да је време да се свака самовоља и улични хаос коначно назову правим именом – вандалским понашањем, а не активизмом.

Извор: Српски угао

Амазон отпушта 30.000 радника: Вештачка интелигенција замењује администрацију

Jelena Trifunović октобар 29, 2025

Амерички технолошки гигант Амазон започео је нови талас масовних отпуштања, којим ће према писању светских медија, бити угашено око 14.000 административних радних места, а укупан број отпуштених могао би достићи и 30.000 запослених, преноси портал Српски угао.

Компанија милијардера Џефа Безоса објашњава овај потез преласком на вештачку интелигенцију (АИ) и „рационализацију трошкова у ери аутоматизације”.

Одлука долази у тренутку када Амазон бележи рекордне приходе, али и снажну конкуренцију на тржишту дигиталних услуга и логистике. Уместо људи, у многим секторима уводе се аутоматизовани системи засновани на алгоритмима машинског учења, који преузимају послове планирања, праћења испорука, анализе података и чак управљања особљем.

Амерички медији наводе да ће се отпуштања спроводити у више таласа до 2026. године, првенствено у административним одељењима у САД, Канади и Европи. Иако компанија тврди да ће „АИ донети нове прилике”, синдикати упозоравају да дигитална револуција све више лишава људе не само посла, већ и достојанства. „Радник постаје број у систему који је сам учи како да нас замени”, упозорава представник једног америчког синдиката.

У позадини свега стоји и шира глобална трка технолошких гиганата за доминацију у области вештачке интелигенције, где Амазон покушава да сустигне Мицрософт и Гоогле. Компанија већ тестира АИ моделе за аутоматизацију комуникације са корисницима, као и интерне системе који „предвиђају” потрошачке трендове без учешћа људи.

Поглед редакције портала Српски Угао

Оно што се данас дешава у Амазону, сутра ће се прелити и на остатак света. Дигитални капитализам, у којем алгоритми замењују раднике, постаје нова парадигма рада без човека. И док технолошки гиганти славе ефикасност, губи се оно што је некада чинило темељ економије људски разум, емпатија и морална одговорност.

Нина Стојановић, Српски Угао

НС уживо: Скандал тресе блокадере! Пукли пред комеморацију: Новосађани оптужују Београђане да су УДБАШИ, а Нишлије да су НЕПИСМЕНИ

Jelena Trifunović октобар 26, 2025

Потпуни хаос, расуло и тешке оптужбе тресу редове „блокадера“ и то само неколико дана пред најављени комеморативни скуп у Новом Саду 1. новембра!

Како портал нс уживо сазнаје из извора блиских организаторима, дошло је до жестоког, отвореног сукоба између „тврде аутономашке струје“ из Новог Сада и остатка покрета из Београда и Ниша!

Нетрпељивост која је, како кажу наши извори, тињала месецима, сада је експлодирала, а увреде пљуште на све стране.

-Новосађани су побеснели јер сматрају да је скуп у ‘њиховој Покрајини’ и да само ‘они треба да се питају’ око организације.

У налету беса, Београђане су оптужили да су класични ‘удбаши’ и спавачи службе убачени да разбију покрет, док су за Нишлије рекли да су ‘неписмени’ и да им ‘фали по који падеж’“, открива наш саговорник.

ГУРАЊЕ КОНТРОВЕРЗНИХ ГОВОРНИКА!
Камен спотицања који је довео до потпуног раскола наводно је листа говорника.

Новосадска фракција, како сазнајемо, по сваку цену инсистира да једна од главних говорница буде тужитељка у пензији Јасмина Пауновић, што је за Београђане и Нишлије апсолутно неприхватљиво.

-Они то виде као директну провокацију и гурање личности која не представља никакав консензус. Тензије додатно подиже и самопроглашени говорник, професор Танасије Маринковић, чије је отворено политичко ангажовање одавно ‘трн у оку’ многима који сматрају да се тиме компромитује читава прича- наводи наш извор.

Одржавање скупа 1. новембра, како сада ствари стоје, није упитно, али је зато новосадска фракција поставила јасан ултиматум.

Према нашим сазнањима, Београђанима је поручено да, уколико се не повинују „новосадској режији“, на скуп могу да дођу, али искључиво као посматрачи, а не као активни учесници.

Остаје да се види да ли ће београдски „блокадери“ пристати на овакво понижење или ће се све претворити у јавно препуцавање завађених фракција.

Извор: нсуживо.рс

Србија Елена Фриц: „Европа је изгубила суверенитет – Србија је једна од ретких која га још брани“

Jelena Trifunović октобар 25, 2025

Политичар и правник Елена Фриц из Баварске, истакнути је глас нове генерације странке Алтернатива за Немачку (АфД). Као кандидаткиња у изборној јединици Landshut–Kelheim, позната је по ставовима који траже повратак суверености европских држава и реалну, а не идеолошку политику према Истоку и Западу. Критична према бриселској бирократији и америчком утицају, Фрицова отворено говори о кризи немачке привреде, губитку европске самосталности и праву Србије да води независну политику. Због тога њени наступи изазивају пажњу и ван немачких граница, а њен глас разума све чешће се чује у политички осетљивим временима.

Како коментаришете то што Сједињене Америчке Државе уводе санкције због енергетских пројеката и државама које нису чланице Европске уније, укључујући и Србију, чија се нафтна индустрија нашла на удару? Сматрате ли то политичким притиском или покушајем контроле регионалног тржишта?

Америчка политика санкција није морални, већ економски инструмент. Њена сврха није демократија, већ очување геополитичке доминације. Када Вашингтон блокира енергетске пројекте у Србији или другим државама ван ЕУ, циљ је да се спречи стварање инфраструктуре која би могла да функционише независно од долара и америчког утицаја. Европа се у тај систем добровољно уклопила. Раскид са Русијом и зависност од скупог америчког течног гаса нису израз стратешке аутономије, већ геополитичке трговине – политичка послушност у замену за економски губитак. Немачка губи индустрију, Америка добија тржиште. За Србију то значи двоструки притисак из Брисела претње „усклађивањем“, из Вашингтона санкције. У основи, ради се о истом – ограничавању националне слободе. Питање више није правно, већ системско, може ли европска држава данас да води сопствену енергетску политику ако се не поклапа са интересима Сједињених Држава?

Који су данас највећи проблеми грађана у Немачкој и на који начин их људи највише осећају у свакодневном животу – кроз економију, миграције, безбедност или друге аспекте?

Немачка се налази у дубокој структуралној кризи која не потиче из економског циклуса, већ из погрешне политичке оријентације. Држава је деценијама живела од јефтине енергије, снажне индустрије и међународне предвидљивости – а управо то данас нестаје. Одлука да се прекине сарадња с Русијом, да се индустрија „зелено трансформише“ и да се миграција препусти стихији, створила је хаос. Влада то назива „трансформацијом“, али у стварности се ради о политички изазваном слому. Енергоинтензивне фабрике одлазе, а становништво се суочава са растућим трошковима и несигурношћу. Та политика нема економски смисао, већ геополитичку позадину: Немачка треба да се одвоји од Евроазије и чврсто веже за амерички простор. Док у Вашингтону говоре о „савезу вредности“, просечан Немац губи куповну моћ, дом и сигурност. Земља осиромашује не зато што не може, већ зато што јој није дозвољено. Док Берлин држи моралне говоре о „климанеутралности“, средњи слој се пита како да плати следећи рачун за струју. Тај јаз не ствара „популисте“, већ покрет отпора који тражи нешто сасвим природно – политику здравог разума и националног интереса.

Како тумачите јачање патриотских и суверенистичких покрета широм Европе? Да ли председника Србије Александра Вучића видите као једног од лидера такве политичке струје?

Успон патриотских и суверенистичких покрета није пролазни тренд, већ реакција на систем који је политику денационализовао и одговорност разводнио. Годинама се суверенитет приказивао као опасност, а сада се види последица. Европа функционише технички, али је политички празна. Ти покрети испуњавају вакуум – они изражавају жељу народа да поново буду субјекти своје историје, а не објекти бриселске администрације.
То што их елите називају „популистима“ само је начин да их дискредитују. У суштини, они заступају најдемократскије начело: да одлуке треба да се доносе тамо где се и осећају њихове последице. Вучић у том контексту заузима посебно место – није идеолог, већ прагматичар. Разуме да у мултиполарном свету ни слепо везивање за Запад ни демонстративно окретање Истоку нису решења. Суверенитет значи разговарати са свима, али не зависити ни од кога. Управо та позиција чини Србију сумњивом западним бирократама: није непослушна, већ независна – а то је данас довољан разлог да буде проглашена „проблемом“.

Како коментаришете протесте који су се дешавали у Србији и то што су наишли на подршку Европске уније, иако су имали дестабилизујући ефекат на институције? Слажете ли се са оценом председника Вучића да је реч о покушају обојене револуције?

Ти протести нису спонтани ни искључиво домаћи. Они су део већ познатог сценарија – као у Грузији, Украјини или Јерменији. Када нека балканска држава покуша да води независну политику, појављују се „цивилни покрети“ који су организовани, финансирани и медијски подржани из иностранства. То се зове „демократизација“, али у суштини значи – контрола. Дестабилизацијом Србије шаље се порука целој регији: неутралност није дозвољена. ЕУ и САД не прихватају суверен простор између Истока и Запада. Вучићева оцена о покушају обојене револуције није пропагандна, већ реалистична. Механизми су увек исти – провокације, медијска кампања, дипломатски притисак. Циљ: ослабити сваку власт која не пристаје на потпуну потчињеност. Иронија је да они који у Бриселу говоре о „европским вредностима“ подржавају акције које руше институције друге државе.

У којим областима би Србија и Немачка могле да унапреде међусобне односе и постоји ли политичка воља у Берлину за дубљу сарадњу са Београдом?

Односи Србије и Немачке су привредно јаки, али политички асиметрични. Берлин Балкан и даље види као периферију коју треба „европеизовати“, а не као равноправан простор. То је погрешно. Србија није заостатак, већ чвориште између Европе и Евроазије. Немачке фирме то већ препознају – Босцх, Сиеменс, ЗФ производе у Србији јер овде још постоји индустријска логика. Политички, међутим, влада неповерење, јер свака српска одлука која одудара од бриселске линије тумачи се као „проруска“. Уместо морализовања, Берлин би требало да се врати реалполитици – да сарађује тамо где се интереси поклапају. То би била права европска политика, ослобођена туторства Вашингтона.

Какав је ваш став према самопроглашеној независности Косова и чињеници да велики број чланица ЕУ, укључујући и Немачку, признаје Косово, док друге не?

Једнострано проглашење независности Косова остаје преседан који је поткопао међународни поредак. Они који су 1999. погазили суверенитет Југославије, а 2008. признали отцепљење, отворили су врата селективној примени међународног права. Западне силе које се заклињу у „поредак заснован на правилима“ заправо су га тада укинуле. За Немачку је то био чин лојалности Вашингтону, али последице су далекосежне: ако се једном призна сецесија, онда се другде не може веродостојно оспоравати, ни у Украјини, ни у Шпанији. Србија је ту доследна, брани начело које је Европа сама створила – неповредивост граница. Косово није локални проблем, већ тест искрености европских вредности.

Како коментаришете свакодневне репресивне мере које власти у Приштини спроводе над Србима на Косову и Метохији – хапшења, одузимање имовине, монтиране оптужнице и притиске који приморавају породице да се исељавају? Сматрате ли да Европска унија показује двоструке стандарде када је реч о заштити права Срба на Косову у поређењу с другим мањинама у Европи?

Ситуација Срба на Косову јесте срамота европске политике. Док Брисел говори о људским правима, ћути пред свакодневним кршењима тих права од стране приштинских власти. Полицијске акције, одузимања имовине, монтирани процеси – све то се прећутно толерише. ЕУ примењује двоструке стандарде где је политички корисно, брани мањине, где смета њеним плановима, окреће главу. Север Косова живи под сталним притиском – економски, административно и безбедносно. Циљ је јасан: да Срби сами напусте територију. Бриселски споразум из 2013. године предвидео је аутономна права за српске општине – ништа од тога није спроведено. Уместо посредника, ЕУ је постала гарант статуса кво, дакле неправде. Србија остаје једина која се позива на међународно право, док тзв. „правила“ Запада важе само када им одговара. То је највећа трагедија савремене Европе – губитак доследности и моралног компаса.

Поглед редакције портала Српски Угао

Интервју са Еленом Фирц показује колико су европска политика и медијска перцепција Србије подложне стереотипима и притисцима. У времену када се суверенитет сматра грехом, свака реч разума звучи као побуна. Управо зато, њени ставови, ма колико провокативни деловали, отварају простор за расправу о ономе што Европа упорно избегава: праву независност мишљења и одлучивања.

austria-euro-1200x600-direct-150kb-1-1024x512-1

Фискални нокаут: Аустрији прети банкрот до 2030. године

Jelena Trifunović октобар 3, 2025

Аустрији ове године прети буџетски минус од чак 23,1 милијарду евра, Србија у исто време бележи дефицит од свега 311 милиона евра, пише портал Српски угао.

То значи да је дефицит у аустријском буџету чак 74 пута већи од српског и то у апсолутним бројкама. Уз овакву динамику, Беч се суочава са опасношћу потпуног фискалног колапса, док би Србија уз дисциплину, могла већ око 2038. године да пређе у суфицит и то без драстичних резова, већ уз годишње смањење дефицита од око 50 милиона евра.

Како је саопштила национална Радио телевизија Аустрије „ORF“, аустријско Министарство финансија признаје да је овогодишњи дефицит за милијарду евра већи од планираног. Иако министар Маркус Мартербауер (SPÖ) тврди да савезна влада „послује стабилно“, подаци не иду у прилог тој изјави. Проблем је још израженији на локалном нивоу где покрајине, општине и систем социјалног осигурања бележе додатни мањак од 6,2 милијарде евра.

Државна секретарка Барбара Ајбингер-Мидл (ÖVP) као узроке наводи раст трошкова у социјалним услугама и проширење бриге о деци.

Министар остаје отворен за повећање пореза на имовину, али одбацује идеју да се део државних прихода уступи локалним властима, оцењујући да нису учествовале у решавању кризе банака нити имају право на новац из климатских фондова.

Аустрија је према оценама економиста, ушла у најдужу рецесију од Другог светског рата, а тренд не показује знакове опоравка. У првој половини 2025. дефицит је износио 5,3% БДП-а , више него претходне године, а расходи су експлодирали, нарочито због плата у јавном сектору и растућих социјалних давања.

Поглед редакције портала Српски угао

Аустријски политичари још увек говоре о реформама, док им се буџетски систем урушава. Банкрот до 2030. године постаје не само могућ, већ известан ако се не пресече спирала локалне потрошње и централног нечињења. Са друге стране, Србија са знатно мањим фискалним простором, показује изненађујућу дисциплину. Ако настави да смањује дефицит темпом од само 50 милиона евра годишње, већ око 2038. године може да рачуна на позитивну нулу, па и суфицит.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Незапосленост се сели на Запад: Србија има већи број запослених од Аустрије

Jelena Trifunović октобар 2, 2025

Србија се у не тако давној прошлости сматрала земљом са хронично високим нивоом незапослености, али најновији подаци показују да је данас слика другачија. Наиме, према званичним подацима Републичког завода за статистику, у Србији тренутно има мање од 267.000 незапослених, док је у Аустрији, према извештају аустријске Службе за запошљавање (АМС), тај број у току последњег месеца достигао 375.120 особа од којих је скоро 300.000 активно незапослено, а остатак у процесима преквалификације или обуке, што значи да је тај број доста већи.

С обзиром на укупну популацију обе државе долази се до занимљивог закључка сразмерно броју становника – Србија има мањи број незапослених него Аустрија. Још значајније, стопа незапослености у Србији је у континуираном паду већ деценију, са скоро 19 одсто у 2014. години, на испод 8 одсто у 2025. години. Насупрот томе, у Аустрији стопа незапослености расте 30 месеци заредом и у септембру 2025. достигла је 7 одсто, што је повећање од 0,4 процентна поена у односу на прошлу годину.

Посебно је алармантан тренд раста незапослености у кључним привредним секторима Аустрије, као што су индустрија, трговина, транспорт и здравство. Пораст од чак 16,9 одсто у сектору здравства и социјалне заштите указује на системски проблем. Шеф АМС-а Јоханис Копф директно је упозорио да „на тржишту рада нема ничег позитивног што би се могло пријавити“.

Напредак Србије је очигледан, захваљујући расту ИТ сектора, инвестицијама, извозу услуга и флексибилнијем фриленс тржишту, број радно ангажованих особа расте. Такође, Србија има један од највиших процената становништва који живи у сопственим некретнинама, што смањује притисак на социјални систем.

Коначно, статистика не лаже Србија данас има мањи број незапослених грађана него Аустрија и то је чињеница која говори о напретку државе.

Немачка гаси фабрике: Бош најавио 13.000 отказа, стиже оштар одговор синдиката

Jelena Trifunović септембар 25, 2025

Компанија „Бош“, један од најпознатијих снабдевача аутомобилске индустрије у Европи, објавила је да ће до краја 2030. године укинути чак 13.000 радних места у Немачкој. Како су навели из седишта компаније у Герлингену, разлог за ову одлуку лежи у „смањеној потражњи“ и „споријем развоју електричне мобилности“, због чега су, како тврде, овакве мере неизбежне, пише портал Српски угао.

Отпуштања ће највише погодити секторе везане за мобилност, а посебно локацију у Роитлингену, где је предвиђено укидање 1.100 радних места. Компанија планира да кроз ову рационализацију оствари годишњу уштеду од 2,5 милијарди евра.

Вест је наишла на оштро противљење најјачег немачког синдиката ИГ Металл. Њихова председница Кристијане Бенер поручила је да руководство Боша „гази принципе одговорности и фер односа према радницима“, те упозорила да би масовна отпуштања могла озбиљно да поремете не само породичне буџете, већ и индустријску мрежу читавог региона.

“Након ваших најава, Роберт Бош би се окретао у гробу”, поручила је Бенерова у званичном саопштењу.

Синдикат тражи хитан дијалог са управом и апелује да се пронађу друга решења пре него што се затворе погони и људи остану без посла.

Поглед редакције портала Српски угао

Док највеће привреде Европе затварају фабрике, Србија успева да сачува радна места и привуче нове инвеститоре. Пример из Врања то најбоље потврђује. Када је италијански Геоx 2021. године затворио фабрику обуће и отпустио више од 1.200 радника, чинило се да ће град тешко пребродити тај удар. Међутим, већ наредне године турски Теклас отворио је фабрику ауто-делова у истом граду, на истој локацији. Нова производња је брзо кренула, а стотине бивших радника Геоxа поново су нашли посао.

Извор: Српски угао