Aktuelno Arhive | Stranica 18 od 25

„Dani ludaje“ i Hubertova rakija poneli oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Pokrajinska vlada dodelila je znak „Najbolje iz Vojvodine“ 21 brendu: za deset manifestacija, devet proizvoda, a u oblasti usluga dodeljena su dva znaka. Dobitnici su kikindski Dani ludaje, zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, i pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom listu, među dobitnicima oznake su i Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, te poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi novosadska Radionica Petrović 021.

Najbolji iz Vojvodine su i „Srpska nedelja mode“ u Novom Sadu i Mekst konfekcija.

Na listi odlikovanih proizvoda su: organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, Hubertove rakije – kajsija i dunja, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Dobitnici su i inđijsko Keltsko selo, te palićka Mala gostiona. Oznaku „Najbolje iz Vojvodine“ svi dobitnici moći će da koriste tri godine.

Oznaka, koja nije dodeljivana poslednjih nekoliko godina, ponovo je uspostavljena na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Odluku o dobitnicima doneli su „Jugoinspekt“, najstarija i najveća državna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, i Turistička organizacija Vojvodine.

– Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“, posle duže pauze, ponovo je dodeljena prošle godine. I ove godine je bilo veliko interesovanje za dobijanje ovog simbola kvaliteta, imali smo više od 50 prijavljenih iz cele Vojvodine – rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Prošle godine, znak „Najbolje iz Vojvodine“ ponelo je 18 proizvoda, usluga i manifestacija.

Besplatne kuće u selima do sada dobile 53 porodice na području Grada

Igor Crnogorac novembar 14, 2022

Bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dodeljuju se po Uredbi Vlade i na konkursu Ministarstva za brigu o selu od prošle godine. Pravo da konkurišu imaju parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, mlađi od 45 godina, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici. Do isteka drugog konkursa, 1. novembra, sa područja Grada bilo je 199 zahteva.

– Zahtevi se prvo dostavljaju Komisiji u Gradskoj upravi koja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za konkurisanje u Ministarstvu – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice. – Najčešća nepravilnost bila je pogrešna procena vrednosti nekretnine. Događalo se da se prodavac i kupci dogovore da kuća vredi mnogo više, u nameri da razliku u ceni podele. Zato naša komisija procenjuje vrednost kuće i proverava ostale uslove predviđene konkursom: da li je kuća uknjižena, da li ima ispravne instalacije, da nema opterećenja banke, da oni koji konkurišu nisu, u proteklih pet godina, prodali nekretninu.

Ove godine, za kupovinu kuće sa okućnicom, u lokalnu samoupravu stiglo je 99 zahteva. Posle provere, Gradska uprava odobrila je 68, koji su poslati nadležnom ministarstvu.

– Još uvek nemamo konačne podatke o tome koliko zahteva će biti odobreno u Ministarstvu jer je konkurs tek završen. Za sada znamo da je usvojeno 16 i imamo najavu da će ih, verovatno, biti odobreno još pet. Ministarstvo novac opredeljuje dok se ne potroši planirani godišnji budžet od 500 miliona dinara – objašnjava Sredić.

Prošle godine, komisiji je za proveru stiglo sto zahteva, od kojih je 60 ispunjavalo uslove. U ministarstvu su odobrena 32, za koja su, ukupno izdvojena oko 32 miliona dinara.

Konkursom je određeno da je najviši iznos koji zainteresovani mogu da potražuju 1,2 miliona, a do sada su, mladi bračni parovi, u proseku, dobijali milion dinara. Najviše je bilo onih koji su u svojim selima pronalazili nekretninu, mada je bilo i parova iz grada koji su odlazili na selo. Uglavnom su to višečlane porodice sa malom decom, kaže Sredić i napominje da je obaveza onih koji planiraju da konkurišu za bespovratna sredstva da sami pronađi kuću koja se prodaje i da realno odrede njenu vrednost. Pravo na novac od države imaju i samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici, ali i partneri u vanbračnoj zajednici.

– Mi smo, u lokalnoj samoupravi, odmah po raspisivanju konkursa bili spremni da obrađujemo zahteve i da što brže uradimo svoj deo posla, kako bi prijave na konkurs što pre stizale u Ministarstvo. Nemamo zvanične podatke o tome kolika je zainteresovanost u drugim gradovima i opštinama, osim što znamo da je resorni ministar, Milan Krkobabić, prošle godine izjavio da je najviše prijava stiglo iz Bačke Palanke i Kikinde. Što se tiče područja Grada, u zahtevima su sva sela bila ravnomerno zastupljena, takođe su i cene nekretnina ujednačene.

Po dobijanju novca za kupovinu kuće, vlasnici su dužni da plate porez na prenos apsolutnih prava, što je 2,5 odsto vrednosti, da osiguraju kuću, i ne smeju da je opterete kreditom ni hipotekom pet godina, niti da je prodaju deset godina od kupovine.

Ministar Krkobabić najavio je nastavak programa jer je, kako je rekao, potrebno naseliti 150 hiljada praznih seoskih kuća, što je posao za celu deceniju. Dodao je da je interesovanje ogromno, da u Ministarstvo stiže 13 do 15 zahteva dnevno, što je oko pet hiljada na godišnjem nivou. Do prošlog meseca, sredstvima iz ovog programa, kupljena je ukupno 1.101 seoska kuća sa okućnicom, u više od sto jedinica lokalnih samouprava, u svim delovima Srbije.

Novi uspeh Ene Gogić

Jelena Trifunović novembar 12, 2022

Sugrađanka Ena Gogić (13) nastavlja da niže muzičke uspehe. Na Međunarodnom festivalu za decu „Školjkice“, koji se ovog vikenda održava u Novom Sadu, osvojila je drugo mesto. Nastupila je sa pesmom „Glasam za ljubav“ za koju je tekst napisao Tode Nikoletić, a muziku i aranžman Lado Leš.

Na festivalu je učestvovalo 24 takmičara iz Rusije, Bugarske, Slovenije, Makedonije, Malte, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

„Školjkice” je muzički festival za decu međunarodnog karaktera, a za cilj ima predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra.

Ena Gogić i ranije je osvajala nagrade na muzičkim festivalima u zemlji i inostranstvu, a talenat i pevačko umeće ovoga puta dobili su potvrdu od međunarodnog žirija koji čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva. Festival „Školjkice“ uvršten je u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.

Turistička organizacija Grada osvojila prvo mesto sa svojim promo-filmovima

Igor Crnogorac novembar 11, 2022

Turistička organizacija Grada Kikinde nagrađena je na 15. Izložbi suvenira i turističkih publikacija. Pod pokroviteljstvom Grada Leskovca, organizator manifestacije je Turistička organizacija ovog mesta.

Ocenjivali su se suveniri i propagandni materijali kojima Turistička organizacija predstavlja svoju destinaciju. Nagrade su dodeljene u jedanaest kategorija.

Turistička organizacija Grada Kikinde osvojila je prvo mesto za seriju kratkih promo-filmova i dva druga mesta: za promo-razglednicu i za jednolisnu promo-publikaciju.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Jelena Trifunović novembar 11, 2022

Danas se u Srbiji i širom sveta nizom manifestacija obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda.

Reč je o zaštićenoj vrsti koja je poznata i kao „cvet feniks“ jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi zbog čega je i izabrana za simbol obeležavanja ovog značajnog datuma – da ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela i iskušenja kroz koja je naš narod prošao u Prvom svetskom ratu.

Dan primirja sugrađanima je čestitao gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač:

-Srbija je uvek bila zemlja ponosnih, časnih i hrabrih ljudi. Današnji dan slavimo kao dan pobede i dan slobode, sa nadom da smo dostojni potomci svojih slavnih predaka. Čestitam Vam Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Podizanje ekološke svesti – „zeleni kviz“ Pokreta gorana

Igor Crnogorac novembar 10, 2022

U Kulturnom centru održan je ekološki kviz „Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Radi podizanja svesti mladih o zaštiti životne sredine „Zeleni kviz“ organizuje Pokret gorana Kikinde uz podršku Kancelarije za mlade i Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, i pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Najuspešniji su bili učenici OŠ „Đura Jakšić“. Pobedničku ekipu čine: Isidora Klenanc, Nikolija Mirkov i Mario Banjaš, koje je pripremala nastavnica biologije, Gordana Babić. Drugoplasirana je bila „plava“ ekipa iz OŠ „Sveti Sava“, a učenici škole „Jovan Popović“, „zeleni tim“, zauzeli su treće mesto.

– U svim igrama na početku bili smo najbolji. Ova tema je važna da bismo imali čistu životnu sredinu. Mislim da ljudi ne vode dovoljno računa o tome, smeće se svuda baca i ne reciklira se. Mi u školi čuvamo okolinu i sakupljamo čepove – kaže Isidora.

U takmičenju znanja i spretnosti učestvovalo je 30 učenika šestog i sedmog razreda deset osnovnih škola.

– „Zeleni kviz“ održan je drugi put i izazvao je veliko interesovanje osnovaca – kaže Nevena Mesaroš-Oličkov, zastupnica Građanskog udruženja Pokret gorana Kikinde. – Cilj ove aktivnosti je da učenici, na zabavan način, nauče kako se razvrstava otpad i da razumeju značaj očuvanja životne sredine.

Dunja Češić, koordinatorka Kancelarije za mlade, kaže da sa Pokretom gorana sarađuju dve godine.

– Podržali smo ovu ideju i naši volonteri su pomogli u organizaciji. To su, uglavnom, srednjoškolci koji se i na ovaj način edukuju o značaju zaštite zdrave životne sredine – rekla je Dunja Češić.

Programu je prisustvovala i Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

– Veoma mi je drago što se u Kikindi budi aktivizam i volonterizam u idejama za zaštitu životne sredine – kaže Krnićeva. – Do sada je Sekretarijat pozivao udruženja građana, a sada članovi udruženja zovu nas. Svi imamo isti cilj – buđenje ekološke svesti svih građana.

Svi učesnici kviza dobili su vaučere za kupovinu sadnica drveća ili cveća kako bi oplemenili svoj školski prostor, a tri prvoplasirane ekipe nagrađene su i „zelenom“ ekskurzijom, posetom Sremskim Karlovcima i Ekološkom centru „Radulovački“.

Arheološka iskopavanja na lokalitetu Gradište u Iđošu privedena kraju

Jelena Trifunović novembar 10, 2022

U toku septembra i oktobra realizovana je deveta kampanja arheoloških iskopavanja na lokalitetu Gradište koji se nalazi na obodu atara Iđoša, oko sedam kilometara udaljen od Kikinde. Poznat je pod nekoliko imena, od kojih je jedno i Slovenski grad. Nastanjen je bio, sa prekidima, od perioda starijeg neolita do srednjeg veka.

Lokalitet je proglašen za arheološko nalazište i kulturno dobro od velikog značaja i do sada je iskopavan u više navrata, 1913, 1947, 1948, kao i 1972. godine. Zbog tada nedovoljno razvijenih arheoloških metoda uočena je potreba novog istraživanja ovog veoma značajnog nalazišta sada najnovijim tehnikama i analizama. Projekat sistematskih arheoloških istraživanja startovao je u 2014. godini, navodi Neda Mirković Marić iz subotičkog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ove sezone nastavljena su istraživanja sonde na uzvišenju neolitskog dela lokaliteta, gde se iskopava deo ispod poznoneolitske kuće, dimenzija 9×6 metara, koja je istraživana prošlih sezona, a detektovana zahvaljujući rezultatima geofizičkih snimanja iz 2014. godine. Oblast severnog Banata u neolitu bila je zona u kojoj su se mešali uticaji potiske kulture, rasprostranjene na teritoriji današnje Mađarske i vinčanske kulture, koja se prostirala na teritoriji severnog i srednjeg Balkana (današnja Srbija, deo Rumunije, Makedonije, Bosne). U toku 2022. definisani su ruševinski slojevi najranijih vinčanskih kuća, te se stiglo do nivoa prvobitnog humusa- kaže Mirković Marić.

Cilj iskopavanja na ovom delu lokaliteta je precizno definisanje stratigrafije. Iskopavanje na bronzanodopskom delu lokaliteta iz prethodnih godina, koje je realizovano u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetskog koledža u Dablinu dalo je nove rezultate o načinu izgradnje rovova i odbrambenih sistema utvrđenja.

Od 2015. do 2019. na lokalitetu se održavala i Međunarodna škole arheologije na kojoj su učestvovali studenti Škole istorije, arheologije i religije Univerziteta u Kardifu (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Velika Britanija, Univerzitetskog koledža u Dablinu, Irska (University College Dublin, School of Archaeology), kao i sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sem terenskog rada, studenti su se upoznali sa procesom rada u terenskoj laboratoriji nakon iskopavanja, učestvovali su u pranju, trijaži, sortiranju, obradi i crtanju nalaza. Takođe su dobili vredno iskustvo od specijalista eksperata za obradu različitih vrsta nalaza (ostataka faune, artefakata od okresanog kamena, keramike) i upoznali se sa neolitom i bronzanim dobom Banata i jugoistočne Evrope.

– Do sada su u okviru devet godina trajanja projekta izvršena geološka bušenja, geofizička snimanja na površini od preko 18 hektara, kao i površinska prospekcija nalazišta i okoline, dok su se iskopavanja fokusirala na istraživanje nekoliko stambenih objekata na neolitskom delu lokaliteta i jama, struktura i odbrambenog sistema unutar i oko bronzanodobnog dela lokaliteta. Rezultati istraživanja će značajno unaprediti naša saznanja o načinu života neolitskih i bronzanodobnih stanovnika današnjeg Iđoša i banatske ravnice. Narednih godina planiran je rad na stručnoj, ali i popularnoj publikaciji, izložba i arheološke radionice- objašnjava arheološkinja.

Iskopavanja u toku 2022. godine u okviru Projekta sistematskih arheoloških istraživanja lokaliteta Gradište u Iđošu realizuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica u saradnji sa Balkanološkim institutom SANU i Narodnim muzejom Kikinda. Projekat je, kao i prethodnih godina, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Naselje iz sedmog milenijuma pre nove ere

U najstarijem horizontu naseljavanja konstatovano je postojanje nalaza rano-neolitske starčevačke/kereš (7. i 6. milenijum pre naše ere). Zatim sledi horizont rane vinčanske kulture, a sledeću fazu čine ostaci naselja sa materijalom kasnog neolita, tj. vinčanske i potiske kulture (5. milenijum pre naše ere). Znatno veće je kasnije naselje sa ostacima dva koncentrična zemljana bedema prečika 250 m, koje se na osnovu nalaza može vezati u period poznog bronzanog doba i početka gvozdenog (kraj 2. milenijuma pre naše ere).

Pronađeno beživotno telo mlađeg muškarca

Jelena Trifunović novembar 9, 2022

Beživotno telo mlađeg muškarca policija je pronašla danas na periferiji Kikinde, nedaleko od Pristaništa. Mladićev nestanak prijavljen je policiji juče. Prema prvim rezultatima istrage, nema sumnje na izvršenje krivičnog dela.

Kako saznaje Kikindski portal, prema za sada nepotvrđenim informacijama, sumnja se da je mladić izvršio samoubistvo. Telo je poslato na obdukciju, a sve okolnosti ovog tragičnog događaja utvrdiće istraga Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu.

Jovanov: Uz fabriku vode i mini postrojenja za sela

Jelena Trifunović novembar 9, 2022

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Zajedno možemo sve“ u Skupštini Srbije Milenko Jovanov predočio je ministrima u novoj Vladi važne projekte za građane Kikinde ukazujući na veliki značaj uspešnog završetka izgradnje fabrike vode, kao i realizaciju više projekata u oblasti putne infrastrukture. Kako je ukazao Jovanov, pored izgradnje fabrike vode u Kikindi, u selima će, u saradnji sa pokrajinom, biti izgrađena mini postrojenja za prečišćavanje, čime će građani na celoj teritoriji Grada dobiti zdravu pijaću vodu.

-Prečistač za pijaću vodu koji se radi u Kikindi je veoma važan za naš grad, kao i neki drugi projekti. Tu, pre svega, želim da kažem da, od vas gospodine Vesiću, očekujem kontrolu i besprekornu realizaciju projekta fabrike vode u Kikindi. To je jako važan projekat za nas i vrlo je važno da građani Kikinde u što kraćem roku, u skladu sa standardima izgradnje, dobiju čistu vodu za piće. U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu finansiraćemo mini postrojenja za sela, tako da svi građani na teritoriji Grada Kikinde mogu da imaju dobru vodu za piće- ukazao je šef naprednjaka u Narodnoj skupštini.

-Važno je da se nastavi i sa drugim projektima, da se brza saobraćajnica Sombor-Kikinda gradi i vrlo je važno to što je ministar Mali naveo, da ni jedan od projekata koji je započet neće biti zaustavljen, iako je kriza i teška situacija- istakao je Jovanov i nastavio:

-Radujemo me i želim da pozdravim to što je izdvojen novac za planiranje dve obilaznice, oko Melenaca i oko Bašaida. Time će se, u velikoj meri, ubrzati put do Zrenjanina. To je taj, uslovno rečeno, južni krak za nas iz Kikinde, da se prikačimo na Zrenjanin i kasnije dva autoputa koja će tu da se grade, jedan ka Beogradu, a jedan ka Novom Sadu. Hteo bih i da vas zamolim da, kada budžet bude bio na dnevnom redu, da se u njemu nađe kružni tok u Bašaidu. To je selo pred Kikindom, koje ima ukrštanje dva puta. Znakovi postoje, to nije sporno, ali problem je što jedan put vodi iz Novog Bečeja preko Novog Miloševa, Bašaida do Torde, a drugi ide iz Kikinde preko Bašaida do Zrenjanina, i onda i jedna i druga strana pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde ima veliki broj stradalih. Molio bih da imamo to u vidu, i da probamo da rešimo. To će biti rešeno obilaznicom, ali dok ona ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju- naglasio je šef poslaničke grupe SNS.

Kikinda: Od snažne industrije do loših privatizacija

-Sve su to važni projekti za naš grad, jer mi do 2013. godine nismo imali prilike da vidimo ni kako izgleda strani ni domaći investitor, imali smo samo zatvorene fabrike. Grad u kome sam rođen i živim pogodila je najveća jevrejska kletva: dabogda imao pa nemao. Grad koji je bio vrlo bogat, imao jaku, izvozno orijentisanu industriju, ali i ono što je preživelo sankcije uništeno je prilikom privatizacija i došlo je dotle da se ništa ne radi i ne gradi- ukazao je Jovanov u Skupštini Srbije.

-Ove saobraćajnice će u velikoj meri pomoći da još neki investitori dođu u naš grad i da se otvore još neka radna mesta, a sa druge strane, jako nam je važno da se završi fabrika vode jer je već dugo to Kikinđanima glavna tema. Mi sada pokazujemo, time što se gradi i svakog dana napreduje ta fabrika, da za razliku od onih koji su samo delili letke sa vodom i pričali kako će nešto da urade, mi zaista i radimo. Ovi prečistači su takođe važni, i mislim da ćemo, uz sveobuhvatnu akciju pošumljavanja, pošto je Kikinda grad koji ima najmanje pošumljenih površina u Srbiji, dosta promeniti ekološku sliku u Kikindi, pored privrede i infrastrukture, da se pohvalimo i takvim rezultatima.

Kriza ne zaustavlja planove

-Kao Kikinđanin i poslanik u Skupštini Srbije želim da podržim ove predloge koji pokazuju da ne odustajemo od onoga što smo zamislili- iako je kriza. To pokazuje snagu i stabilnost naših javnih finansija. Kada to sve završimo, ostaće da porazgovaramo o severnom kraku koji bi mogao da ide od Kikinde ka Horgošu i time bismo napravili paralelu Koridoru 10 kroz Banat, to bi u velikoj meri promenilo sliku i jedan dosta devastiran region, koji je dosta toga pretpeo kroz loše godine sankcija i privatizacije, malo pomognemo. Onda, da povežemo i napravimo tranzitno mesto i kroz granični prelaz Nakovo, i ako bi bio pozitivan odgovor rumunske strane, od Kikinde prema Novom Sadu, a na drugu stranu ka Temišvaru, pa Somboru i dalje kroz Hrvatsku. U ime građana Kikinde i svoje ime zahvaljujem na tome što se nije odustalo od ovih projekata i molim vas da se realizuju u najkraćem mogućem vremenu, bez ikakvih problema, da građani Kikinde jasno vide šta Vlada Republike Srbije radi za njih. Videli su već mnoge stvari jer sve ono najvažnije za njih urađeno je u periodu od kada predsednik Vučić ima dominantnu političku ulogu na političkoj sceni u Srbiji i dominantno utiče na politiku Vlade RS- zaključio je Jovanov.

Tribina: Od učenika Ekonomske škole do uspešnog stručnjaka

Igor Crnogorac novembar 9, 2022

U Ekonomsko-trgovinskoj školi u ponedeljak je, posle dve godine pauze zbog pandemije, održana tribina pod nazivom „Od učenika Ekonomske škole do uspešnog stručnjaka“. Za maturante smera komercijalista, tribinu su organizovali profesori ekonomske grupe predmeta, Dubravka Varađanin i Stanislav Zavišin.

Stručne tribine u ovoj školi organizuju se kako bi se učenici upoznali sa izazovima i prilikama u našem privrednom okruženju. Svoja iskustva o trendovima u ekonomiji preneli su gosti, nekadašnji učenici Škole, Dijana Rackov, profesor matematike, zaposlena kao stariji
revizor u Kompaniji A1 u Beogradu, i Tomislav Jovanović, diplomirani ekonomista, menadžer u DOO „Promedia“ u Kikindi.

Gosti su govorili o svojim motivima da upišu Ekonomsko-trgovinsku školu i zaključili da je to bio pravi izbor jer im je obezbedio dobru osnovu za dalje školovanje, karijeru i budućnost, uopšte. Istakli su da je veoma važno imati ekonomsku, odnosno finansijsku pismenost.

Preporuka bivših učenika maturantima je da treba da studiraju, ukoliko imaju ambicija i materijalnih mogućnosti, kao i da je veoma važno da se kontinuirano usavršavaju, da volontiraju u preduzećima i organizacijama, kako bi stekli iskustvo koje će im pomoći prilikom zapošljavanja. Takođe je predstavljeno kako treba da izgleda savremeni CV i kako se pripremiti za razgovor za posao.

I ova tribina upriličena je kako bi đaci lakše sagledali svoje razvojne mogućnosti i pronašli sopstvene puteve ka uspehu, kažu u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi.

Актуелно