Актуелно Архиве | Страница 18 од 25

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović новембар 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине“ 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку „Најбоље из Војводине“ сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект“, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине“, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Бесплатне куће у селима до сада добиле 53 породице на подручју Града

Igor Crnogorac новембар 14, 2022

Бесповратна средства за куповину сеоске куће са окућницом додељују се по Уредби Владе и на конкурсу Министарства за бригу о селу од прошле године. Право да конкуришу имају парови у брачној или ванбрачној заједници, млађи од 45 година, самохрани родитељи и млади пољопривредници. До истека другог конкурса, 1. новембра, са подручја Града било је 199 захтева.

– Захтеви се прво достављају Комисији у Градској управи која утврђује да ли су испуњени услови за конкурисање у Министарству – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и месне заједнице. – Најчешћа неправилност била је погрешна процена вредности некретнине. Догађало се да се продавац и купци договоре да кућа вреди много више, у намери да разлику у цени поделе. Зато наша комисија процењује вредност куће и проверава остале услове предвиђене конкурсом: да ли је кућа укњижена, да ли има исправне инсталације, да нема оптерећења банке, да они који конкуришу нису, у протеклих пет година, продали некретнину.

Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.

– Још увек немамо коначне податке о томе колико захтева ће бити одобрено у Министарству јер је конкурс тек завршен. За сада знамо да је усвојено 16 и имамо најаву да ће их, вероватно, бити одобрено још пет. Министарство новац опредељује док се не потроши планирани годишњи буџет од 500 милиона динара – објашњава Средић.

Прошле године, комисији је за проверу стигло сто захтева, од којих је 60 испуњавало услове. У министарству су одобрена 32, за која су, укупно издвојена око 32 милиона динара.

Конкурсом је одређено да је највиши износ који заинтересовани могу да потражују 1,2 милиона, a до сада су, млади брачни парови, у просеку, добијали милион динара. Највише је било оних који су у својим селима проналазили некретнину, мада је било и парова из града који су одлазили на село. Углавном су то вишечлане породице са малом децом, каже Средић и напомиње да је обавеза оних који планирају да конкуришу за бесповратна средства да сами пронађи кућу која се продаје и да реално одреде њену вредност. Право на новац од државе имају и самохрани родитељи и млади пољопривредници, али и партнери у ванбрачној заједници.

– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.

По добијању новца за куповину куће, власници су дужни да плате порез на пренос апсолутних права, што је 2,5 одсто вредности, да осигурају кућу, и не смеју да је оптерете кредитом ни хипотеком пет година, нити да је продају десет година од куповине.

Министар Кркобабић најавио je наставак програма јер је, како је рекао, потребно населити 150 хиљада празних сеоских кућа, што је посао за целу деценију. Додао је да је интересовање огромно, да у Министарство стиже 13 до 15 захтева дневно, што је око пет хиљада на годишњем нивоу. До прошлог месеца, средствима из овог програма, купљена је укупно 1.101 сеоска кућа са окућницом, у више од сто јединица локалних самоуправа, у свим деловима Србије.

Нови успех Ене Гогић

Jelena Trifunović новембар 12, 2022

Суграђанка Ена Гогић (13) наставља да ниже музичке успехе. На Међународном фестивалу за децу „Шкољкице“, који се овог викенда одржава у Новом Саду, освојила је друго место. Наступила је са песмом „Гласам за љубав“ за коју је текст написао Тоде Николетић, а музику и аранжман Ладо Леш.

На фестивалу је учествовало 24 такмичара из Русије, Бугарске, Словеније, Македоније, Малте, Црне Горе, Хрватске, Мађарске и Босне и Херцеговине.

„Шкољкице” је музички фестивал за децу међународног карактера, а за циљ има представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра.

Ена Гогић и раније је освајала награде на музичким фестивалима у земљи и иностранству, а таленат и певачко умеће овога пута добили су потврду од међународног жирија који чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства. Фестивал „Шкољкице“ уврштен је у календар светске асоцијације фестивала “WAF”.

Туристичка организација Града освојила прво место са својим промо-филмовима

Igor Crnogorac новембар 11, 2022

Туристичкa oргaнизaциja Грaдa Кикинде награђена је на 15. Изложби сувeнирa и туристичких публикaциja. Под покровитељством Града Лесковца, организатор манифестације је Туристичка организација овог места.

Оцењивали су се сувенири и пропагандни материјали којима Туристичка организација представља своју дестинацију. Награде су додељене у једанаест категорија.

Туристичка организација Града Кикинде освојила је прво место за серију кратких промо-филмова и два друга места: за промо-разгледницу и за једнолисну промо-публикацију.

Дан примирја у Првом светском рату

Jelena Trifunović новембар 11, 2022

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као „цвет феникс“ јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.

Подизање еколошке свести – „зелени квиз“ Покрета горана

Igor Crnogorac новембар 10, 2022

У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.

Најуспешнији су били ученици ОШ „Ђура Јакшић“. Победничку екипу чине: Исидора Кленанц, Николија Мирков и Марио Бањаш, које је припремала наставница биологије, Гордана Бабић. Другопласирана је била „плава“ екипа из ОШ „Свети Сава“, а ученици школе „Јован Поповић“, „зелени тим“, заузели су треће место.

– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.

У такмичењу знања и спретности учествовало је 30 ученика шестог и седмог разреда десет основних школа.

– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.

Дуња Чешић, координаторка Канцеларије за младе, каже да са Покретом горана сарађују две године.

– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.

Програму је присуствовала и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.

Сви учесници квиза добили су ваучере за куповину садница дрвећа или цвећа како би оплеменили свој школски простор, а три првопласиране екипе награђене су и „зеленом“ екскурзијом, посетом Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“.

Археолошка ископавања на локалитету Градиште у Иђошу приведена крају

Jelena Trifunović новембар 10, 2022

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Пронађено беживотно тело млађег мушкарца

Jelena Trifunović новембар 9, 2022

Беживотно тело млађег мушкарца полиција је пронашла данас на периферији Кикинде, недалеко од Пристаништа. Младићев нестанак пријављен је полицији јуче. Према првим резултатима истраге, нема сумње на извршење кривичног дела.

Како сазнаје Кикиндски портал, према за сада непотврђеним информацијама, сумња се да је младић извршио самоубиство. Тело је послато на обдукцију, а све околности овог трагичног догађаја утврдиће истрага Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину.

Јованов: Уз фабрику воде и мини постројења за села

Jelena Trifunović новембар 9, 2022

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов предочио је министрима у новој Влади важне пројекте за грађане Кикинде указујући на велики значај успешног завршетка изградње фабрике воде, као и реализацију више пројеката у области путне инфраструктуре. Како је указао Јованов, поред изградње фабрике воде у Кикинди, у селима ће, у сарадњи са покрајином, бити изграђена мини постројења за пречишћавање, чиме ће грађани на целој територији Града добити здраву пијаћу воду.

-Пречистач за пијаћу воду који се ради у Кикинди је веома важан за наш град, као и неки други пројекти. Ту, пре свега, желим да кажем да, од вас господине Весићу, очекујем контролу и беспрекорну реализацију пројекта фабрике воде у Кикинди. То је јако важан пројекат за нас и врло је важно да грађани Кикинде у што краћем року, у складу са стандардима изградње, добију чисту воду за пиће. У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, шумарство и водопривреду финансираћемо мини постројења за села, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају добру воду за пиће- указао је шеф напредњака у Народној скупштини.

-Важно је да се настави и са другим пројектима, да се брза саобраћајница Сомбор-Кикинда гради и врло је важно то што је министар Мали навео, да ни један од пројеката који је започет неће бити заустављен, иако је криза и тешка ситуација- истакао је Јованов и наставио:

-Радујемо ме и желим да поздравим то што је издвојен новац за планирање две обилазнице, око Меленаца и око Башаида. Тиме ће се, у великој мери, убрзати пут до Зрењанина. То је тај, условно речено, јужни крак за нас из Кикинде, да се прикачимо на Зрењанин и касније два аутопута која ће ту да се граде, један ка Београду, а један ка Новом Саду. Хтео бих и да вас замолим да, када буџет буде био на дневном реду, да се у њему нађе кружни ток у Башаиду. То је село пред Кикиндом, које има укрштање два пута. Знакови постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је шеф посланичке групе СНС.

Кикинда: Од снажне индустрије до лоших приватизација

-Све су то важни пројекти за наш град, јер ми до 2013. године нисмо имали прилике да видимо ни како изгледа страни ни домаћи инвеститор, имали смо само затворене фабрике. Град у коме сам рођен и живим погодила је највећа јеврејска клетва: дабогда имао па немао. Град који је био врло богат, имао јаку, извозно оријентисану индустрију, али и оно што је преживело санкције уништено је приликом приватизација и дошло је дотле да се ништа не ради и не гради- указао је Јованов у Скупштини Србије.

-Ове саобраћајнице ће у великој мери помоћи да још неки инвеститори дођу у наш град и да се отворе још нека радна места, а са друге стране, јако нам је важно да се заврши фабрика воде јер је већ дуго то Кикинђанима главна тема. Ми сада показујемо, тиме што се гради и сваког дана напредује та фабрика, да за разлику од оних који су само делили летке са водом и причали како ће нешто да ураде, ми заиста и радимо. Ови пречистачи су такође важни, и мислим да ћемо, уз свеобухватну акцију пошумљавања, пошто је Кикинда град који има најмање пошумљених површина у Србији, доста променити еколошку слику у Кикинди, поред привреде и инфраструктуре, да се похвалимо и таквим резултатима.

Криза не зауставља планове

-Као Кикинђанин и посланик у Скупштини Србије желим да подржим ове предлоге који показују да не одустајемо од онога што смо замислили- иако је криза. То показује снагу и стабилност наших јавних финансија. Када то све завршимо, остаће да поразговарамо о северном краку који би могао да иде од Кикинде ка Хоргошу и тиме бисмо направили паралелу Коридору 10 кроз Банат, то би у великој мери променило слику и један доста девастиран регион, који је доста тога претпео кроз лоше године санкција и приватизације, мало помогнемо. Онда, да повежемо и направимо транзитно место и кроз гранични прелаз Наково, и ако би био позитиван одговор румунске стране, од Кикинде према Новом Саду, а на другу страну ка Темишвару, па Сомбору и даље кроз Хрватску. У име грађана Кикинде и своје име захваљујем на томе што се није одустало од ових пројеката и молим вас да се реализују у најкраћем могућем времену, без икаквих проблема, да грађани Кикинде јасно виде шта Влада Републике Србије ради за њих. Видели су већ многе ствари јер све оно најважније за њих урађено је у периоду од када председник Вучић има доминантну политичку улогу на политичкој сцени у Србији и доминантно утиче на политику Владе РС- закључио је Јованов.

Трибина: Од ученика Економске школе до успешног стручњака

Igor Crnogorac новембар 9, 2022

У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Стручне трибине у овој школи организују се како би се ученици упознали са изазовима и приликама у нашем привредном окружењу. Своја искуства о трендовима у економији пренели су гости, некадашњи ученици Школе, Дијана Рацков, професор математике, запослена као старији
ревизор у Компанији А1 у Београду, и Томислав Јовановић, дипломирани економиста, менаџер у ДОО „Промедиа“ у Кикинди.

Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.

Препорука бивших ученика матурантима је да треба да студирају, уколико имају амбиција и материјалних могућности, као и да је веома важно да се континуирано усавршавају, да волонтирају у предузећима и организацијама, како би стекли искуство које ће им помоћи приликом запошљавања. Такође је представљено како треба да изгледа савремени CV и како се припремити за разговор за посао.

И ова трибина уприличена је како би ђаци лакше сагледали своје развојне могућности и пронашли сопствене путеве ка успеху, кажу у Економско-трговинској школи у Кикинди.