Aktuelno Arhive | Page 16 of 29

Kako je i zašto Đilas pazario nesuđenu hladnjaču: Investirao u kereći komfor

Jelena Trifunović November 21, 2023

Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.

Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.

Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.

Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.

Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.

Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.

Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.

Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.

NOVA NAMENA

Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.

ZGRNUO BOGATSTVO

Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.

A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.

Kikinda među top deset gradova u Srbiji po potražnji kuća

Aleksandra Djuran November 18, 2023

Kikinda je među top deset gradova po potražnji kuća, piše portal kamatica. Velika potražnja je bila za kućama u Subotici, Zrenjaninu, a u vrhu liste su i Kikinda, Novi Sad, Šabac, Sombor, Kragujevac, Bečej, Pančevo, Sremska Mitrovica. U svim ovim gradovima je u prvoj polovini godine prodato više kuća nego u bilo kojoj beogradskoj opštini.

Tokom protekle godine ubedljivo najviše kuća u Srbiji, prodato je van Beograda, u Subotici, oko 1.200, a ovaj grad je i u 2023. zadržao prvo mesto po broju kupoprodaja ovog tipa nekretnina i za prvih šest meseci su prodate 564 kuće.

Na tržište nekretnina uticala je i veća potražnja za kućama u selima koja je porasla sa pojavom pandemije. Iako je interesovanje kasnije blago smanjeno i dalje je veće nego pre pandemije. Najjeftinije kuće u Subotici na selu se u okolini tog grada mogu ponekad naći i za 10.000 evra, a najskuplje koštaju i više od 200.000 evra. Najskuplje kuće su, u mestima Bački vinogradi, Hajdukovo i Horgoš, a uglavnom je uz njih išao veći komad obradivog zemljišta ili voćnjak.

U Banatskom Velikom Selu završavaju objekat na stadionu i uređuju prostorije udruženja

Igor Crnogorac November 17, 2023

Zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozare“ u Banatskom Velikom Selu, sa svlačionicama, salom i kancelarijom koja je, svojevremeno, samo izidana, već za nekoliko dana dobiće novo ruho.

– Radovi su počeli letos i sada je pitanje dana kada će biti završeni. Kompletno će biti uređeno prizemlje i fasada zgrade – postavljeni su prozori, pločice, uređeni sanitarni čvorovi, uvedeno grejanje – kaže za Kikindski portal predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac.

Radovi su finansirani sredstvima Pokrajine i Grada. Pored toga, Mesna zajednica je izdvojila 300 hiljada dinara za udruženja pčelara i penzionera u ovom mestu.

– Radimo fasadu i izolaciju objekta Doma penzionera i Udruženja penzionera. Mi smo kupili materijal, a članovi pčelarskog udruženja će, mobom, uraditi i svoju i zgradu penzionera – dodaje predsednica Saveta.

U prvom delu godine, u ovom mestu su asfaltirane ulice Pane Đukića, u dužini od pola kilometra, i Branka Ćopića, u kojoj su radovi bili samo započeti. Ovaj posao završilo je JP „Kikinda“ sredstvima iz gradskog budžeta, po programu redovnog godišnjeg održavanja.

Televizije N1 Beograd i Nova S su po novom zakonu u nadležnosti REM

Jelena Trifunović November 2, 2023

Član 58 novog Zakona o elektronskim medijima definiše pružaoce medijskih usluga koji su u nadležnosti Republike Srbije.

Stav 2, tačka 1 ovog člana glasi: „Pružalac medijske usluge u nadležnosti je Republike Srbije ako: 1) je osnovan u Republici Srbiji.“ U stavu 3, tačka 2 dalje stoji: „Smatra se da je pružalac medijske usluge osnovan u Republici Srbiji ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: […] 2) ako pružalac medijske usluge ima sedište u Republici Srbiji i uredničke odluke o medijskim uslugama se donose u drugoj državi članici Evropske unije, ili obrnuto, a u Republici Srbiji radi značajan deo njegove radne snage (lica angažovana ugovorom o radu ili na drugi način) koji obavlja aktivnosti u vezi sa programskim sadržajem čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga.”

Deo u stavu 3, tačka 2 „ili obrnuto” znači da se smatra da je pružalac medijske usluge osnovan u Republici Srbiji, pa samim tim i da je u nadležnosti Republike Srbije, i kada „pružalac medijske usluge ima sedište u drugoj državi članici Evropske unije i uredničke odluke o medijskim uslugama se donose u Republici Srbiji, a u Republici Srbiji radi značajan deo njegove radne snage (lica angažovana ugovorom o radu ili na drugi način) koji obavlja aktivnosti u vezi sa programskim sadržajem čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga.”

U članu 4, tačka 15 novog Zakona o elektronskim medijima definisan je pojam medijske usluge televizije: „Medijska usluga televizije (linearna audio-vizuelna medijska usluga) je usluga koju pružalac audio-vizuelne medijske usluge obezbeđuje radi istovremenog praćenja programa na osnovu programske šeme.“ Istim članom, u tački 29, definisan je pojam uredničke, odnosno uređivačke odluke: „Uređivačka odluka je odluka koja se redovno donosi u sprovođenju aktivnosti za koje postoji uređivačka odgovornost, a u vezi sa svakodnevnim funkcionisanjem medijske usluge.“

Članom 58, stav 3, tačka 2 smatra se da je pružalac medijske usluge Junajted medija osnovan u Republici Srbiji, pa samim tim i da je u nadležnosti Republike Srbije, jer je reč o pružaocu medijske usluge koji „ima sedište u drugoj državi Evropske unije“ (Luksemburg), a uredničke odluke o medijskim uslugama, koje su prema definiciji u vezi sa „svakodnevnim funkcionisanjem medijske usluge“, donose se u Republici Srbiji u kojoj „značajan deo radne snage radi na proizvodnji programskog sadržaja čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga”.

Stav 1 ovog člana glasi: „Pružalac medijske usluge u nadležnosti Republike Srbije, dužan je da se pridržava propisa koja se primenjuju na medijske usluge u Republici Srbiji.“ Telo koje se po Zakonu o elektronskim medijima stara o primeni propisa o medijskim uslugama u Republici Srbiji je Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Među propisima koji se primenjuju na medijske usluge je i onaj o pribavljanju dozvole za emitovanje kablovskih televizija.

U članu 35, stav 2 novog Zakona o javnom informisanju i medijima, pojam medija razvezan je od uslova registracije u Registar medija brisanjem poslednjeg dela „a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom“ i sada glasi: „Pod medijem se u smislu ovog zakona naročito podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice).“Krovni medijski zakon odnosi se na sve forme medija iz člana 35, stav 2, bez obzira na to da li su oni registrovani u Registru medija ili nisu, što je slučaj sa televizijama, tj.medijskim uslugama Junajted medije kao što su TV N1 Beograd, TV Nova S, TV SportKlub i drugim.

Navedene formulacije iz člana 4 i 58 Zakona o elektronskim medijima prepisane su iz regionalne legislative (Hrvatska, Slovenija, BiH) i usklađene su sa Direktivom Evropske unije o audio-vizuelnim uslugama, vodećim dokumentom EU u oblasti medija koji nadilazi Evropsku konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope. Status prekograničnog emitovanja, na koji se poziva Junajted medija, prema članu 58, stav 3, tačka 2 nije više presudan u određivanju nadležnosti. Deo u tački 2 koji to omogućuje, „ili obrnuto”, nije se nalazio u prethodnom Zakonu o elektronskim medijima.

Očekuje se da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) postupi po zakonu.

Ištvan Kaić

Autor je analitičar medija i specijalni savetnik ministra informisanja

(Politika)

Raspisani parlamentarni i lokalni izbori za nedelju, 17. decembar

Aleksandra Djuran November 1, 2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazom je raspustio Narodnu skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za nedelju, 17. decembar. Istog dana biće održani i lokalni izbori u 65 gradova i opština u Srbiji, koje je raspisao predsednik Skupštine Vladimir Orlić.

-Poštovani građani, želim vam srećne izbore, živimo u vremenima koja su teška za ceo svet, u vremenu globalnih izazova, ratova i sukoba, u vremenu u kojem je neophodno da svi budemo ujedinjeni u borbi za očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije, u vremenu u kojem ćemo biti suočeni sa brojnim pritiscima zbog odnosa prema Kosovu i Metohiji i drugih regionalnih i svetskih pitanja – istakao je Vučić.

Uveren je da ovim izborima učvršćujemo demokratiju u Srbiji i istovremeno i obezbeđujemo siguran put u budućnost deci i državi. Vučić je dodao i da je veoma važno da Srbija sačuva mir, stabilnost i unutrašnju koheziju i pokaže demokratičnost.

– Ova kampanja prilika je da na civilizovan način prikažemo različite ideje, programe, politike koji treba da se takmiče, ali koji nikada neće ugroziti naše vitalne državne, narodne i nacionalne interese – istakao je predsednik Vučić.

Svim učesnicima u kampanji poželeo je dobar rezultat u predstavljanju svojih ideja i ciljeva.

-Želim im da sve to čine na demokratski i civilizovan način, za građane Srbije je važno da najbolji programi i ideje pobede. Uveren sam da učvršćujemo demokratiju i obezbeđujemo siguran put u budućnost našoj deci. Živela Srbija, neka su nam srećni izbori – precizirao je Vučić.

Vučić: Izbore raspisujem u sredu ili četvrtak

Jelena Trifunović October 28, 2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će raspisati izbore u sredu ili četvrtak i da je važno da oni proteknu u demokratskoj atmosferi, dodajući da je važno da ljudi racionalno donesu odluku kakvu budućnost žele.

Vučić je za TV Pink rekao da su izbori demokratska tekovina i da je važno da ljudi mogu da iskažu svoju slobodnu volju i racionalno donesu odluku kakvu budućnost žele i da li žele da se vrate u prošlost.

Nikada neki ljudi neće biti zadovoljni, uvek će neko drugi biti kriv za nečije neuspehe, vi to slušate od pamtiveka. Ono što je važno je da ljudi mogu da iskažu svoju slobodnu volju. Važno je da ljudi racionalno donesu odluku kakvu budućnost žele, da li žele da se zemlja vrati u prošlost, da se vrati u vreme katančenja fabrika, razaranja srpskih nacionalnih interesa, u vreme kada je 550.000 ljudi izgubilo posao, rekao je Vučić.

Rekao je da danas ima za 500.000 ljudi više formalno zaposlenih nego što je bilo 2012. godine i da ti rezultati prave ogromnu razliku.

Dodao je da za vreme vlasti od 2000. do 2012. godine nije bilo novoizgrađenih zdravstvenih objekata i bolnica, a da je za vreme aktuelne vlasti izgrađeno 147 objekata.

Predsednik Srbije je rekao da je Srbijavoz odlučila da da popust 30 odsto nosiocima penzionerskih kartica.

“Imam dobru vest za penzionere, nosioce penzionerskih kartica. Srbijavoz je donela odluku da za svakog penzionera, koji poseduje penzionersku karticu, 30 odsto ide popust. Uskoro očekujte za aviokarte Er Srbije, očekujem najmanje 10 odsto popusta, možda i 15 odsto popusta za naše penzionere koji budu imali penzionersku karticu. Ja mislim da je to najbolji poziv da ljudi uzmu penzionersku karticu, jer to su zaista ogromne, zaista sjajne vesti i ogromne uštede”, poručio je Vučić.

U Pekingu potpisan ugovor o brzoj saobraćajnici Sombor-Kikinda: Radovi počinju u narednih mesec dana, najavio ministar Vesić

Jelena Trifunović October 17, 2023

U Pekingu je danas potpisano nekoliko bilateralnih dokumenata, kojima se unapređuje saradnja Srbije i Narodne Republike Kine.

Ministarstvo sabraćaja, infrastrukture i građevinarstva potpisalo je tri komercijalna ugovora sa kineskim kompanijama, koji se odnose na izgradnju infrastrukture u Srbiji, a ministar građevinarstva Goran Vesić je rekao Tanjugu da je vrednost tih ugovora skoro četiri milijarde evra i da to donosi skoro 300 kilometara novih puteva.

Ministar Vesić potpisao je ugovor o izgradnji brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – Granični prelaz Srpska Crnja sa kompanijom China State Construction.

„Prvi se odnosi na brzu saobraćajnicu ‘Osmeh Vojvodine’ koja počinje na Bačkom Bregu i ide preko Sombora, Kule, Vrbasa, Bečeja i Novog Bečeja, Kikinde i na kraju do Srpske Crnje. Dužina tog puta biće 186 kilometara, plus dodatak do Srpske Crnje, tako da ćemo izaći skoro na 200 kilometara kada budemo završili. To će biti veoma važan put koji će povezivati ne samo sever Srbije, već i Mađarsku i Rumuniju, zbog čega očekujemo da bude veoma prometan”, rekao je Vesić.

Ističe da će radovi na brzoj saobraćajnici početi u narednih mesec dana i da su za prvih 5,5 kilometara već izdate građevinske dozvole.

Potpisan je i ugovor o izgradnji auto-puta između Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, sa kompanijom Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, koji će biti dug 105 kilometara.

Projektovanje tog auto-puta se završava i očekuje se da radovi počnu sledeće godine, rekao je Vesić i ukazao da će se tako Novi Sad povezati na treći autoput, čime će taj grad dobiti odličnu saobraćajnu povezanost.

„Ove dve saobraćajnice znače da će Banat, koji je bio zapostavljen, sada saobraćajno povezati, što je značajno za razvoj saobraćajne infrastrukture. Ukupna vrednost ovih ugovora biće između 3,5 i četiri milijarde evra. Gradimo skoro 300 kilometara autoputa i brze saobraćajnice, to je ogroman doprinos nastavku izgradnje saobraćajne infrastrukture, što je inače vizija predsednika Vučića, da se Srbija razvija kroz razvoj saobraćajne infrastrukture. Svaki put, svaka pruga znači da ćemo imati nova radna mesta, bolji životni strandard i razvoj privrede”, istakao je Vesić.

Brzim kineskim vozovima za 70 minuta od Beograda do Subotice

Treći ugovor koji je potpisan odnosi se na kupovinu pet kineskih brzih vozova.

„Mi smo dugo pregovorali sa našim prijateljima iz Kine u vezi sa ovim ugovorom. Za 54 miliona evra dobili smo pet vozova, što znači da ćemo sada imati brze vozove, kineske vozove koji će saobraćati na pruzi Beograd Budimpešta. Neki od tih vozova će već biti u funkciji početkom 2025.godine, mi ćemo do kraja 2024.godine završiti naš deo brze pruge do Subotice, i već 2025.godine nakon testiranja pruge, imaćemo brzi voz od Beograda do Subotice, putovaće se sat i deset minuta. Kada naši prijatelji iz Mađarske budu završili svoj deo pruge, ići ćemo do Budimpešte”, rekao je ministar.

Naveo je da svi vozovi koje kupujemo iz Kine imaju sve evropske standarde i da će moći da se koriste na prugama EU.

Grejna sezona u punom obimu zavisi od spoljne temperature, sve spremno za početak

Aleksandra Djuran October 11, 2023

U JP „Toplana“ u toku su takozvane funkcionalne, hladne probe, a sutra, 12. i prekosutra, 13. oktobra, biće urađene i tople probe sistema kao priprema za predstojeću grejnu sezonu. U četrtak će tople probe biti u kotlarnici Centar i u Banatskom Velikom Selu, a u petak u Mikronaselju, Hajduk Veljkovoj i kotlarnici u ulici Svetozara Miletića, istakao je v.d. direktor JP „Toplana“ Dušan Marjanović.

-Spremni smo za početak nove grejne sezone, a kada će ona početi u punom obimu zavisi od spoljne temperature. Podsetiću da smo prošle godine sa grejanjem počeli 1. novembra. Prema najavama koje imamo u ponedeljak se očekuje pad temperature tako da ćemo u nedelju pokrenuti sistem. Upotpunosti ćemo ispoštovati gradsku odluku veznu za daljinsko grejanje – rekao je Marjanović.

Cena daljinskog grejanja za korisnike koji ga plaćaju po kvadratu uvećana je 15,55, a za one koji plaćaju po utrošku 16,97 procenata. Nove cene biće iskazane na novembarskom računu koji korisnici dobijaju u decembru.

-Više puta poskupeli su prirodni gas i električna energija od prethodne grejne sezone tako ds je bilo neminovno da i grejanje poskupi. Za stan od 60 kvadrata račun u grejnoj sezoni pre poskupljenja bio je 12.030 dinara, a sa poskupljenjem on će iznosti 13.900 dinara – pojasnio je naš sagovornik i dodao da je nastavljen pozitivan trend priključenja novih korisnika tako da „Toplana“ ima nešto više od 3.100 korisnika daljinskog grejanja.

Tokom leta saniran je deo dotrajale toplovodne mreže u Mikronaselju i u centru na više lokacija, a zamenjena je i dotrajala oprema i ventili. Za naredni period izmenjen je investicioni plan i očekivanju su da će do kraja godine biti završen projekat za sanaciju kotlarnice Centar.

Raspisan poziv za program „Moja prva plata“

Igor Crnogorac October 10, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je Javni poziv za program podsticanja zapošljavanja koji će se sprovoditi u četiri faze.

Prva faza namenjena je isključivo poslodavcima koji, od 10. do 31.oktobra mogu da se prijave za učešće u programu, na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs. Nezaposleni će, na istom sajtu, moći da se prijave od 6. do 24. novembra.

U trećoj fazi poslodavci će selektovati kandidate, a povezivanje (konačan izbor) obaviće od 27. novembra do 8. decembra.

U roku od sedam dana od dana konačnog izbora kandidata, na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs biće objavljena lista oglašenih pozicija poslodavaca sa brojem odobrenih kandidata.

Zatim će se, od 1. do 15. januara, potpisivati trojni ugovori između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata, i tada će i započeti osposobljavanje nezaposlenih.

U NSZ planiraju da se u program „Moja prva plata“ u novom ciklusu uključi do 10 hiljada mladih starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva. Program će se sprovoditi kod poslodavca, u privatnom i javnom sektoru, u trajanju od devet meseci, bez zasnivanja radnog odnosa.

Tokom trajanja programa, Nacionalna služba za zapošljavanje će, na mesečnom nivou, mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćivati novčanu naknadu u iznosu od 28.000 dinara, dok će onima sa visokim obrazovanjem isplaćivati 34.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Ovim programom daje se mogućnost mladima koji nemaju radno iskustvo da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca radi sticanja znanja, veština i kompetencija za rad, kako bi na taj način povećali svoje mogućnosti za zapošljavanje, navode u NSZ.

Javni poziv za ovogodišnji program „Moja prva plata“ i sve informacije o programu nalaze se na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), kao i na sajtu Moja prva plata (www.mojaprvaplata.gov.rs).

Ministar Vesić najavio: Brza saobraćajnica biće produžena do Srpske Crnje

Jelena Trifunović October 10, 2023

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine objavio je pre nekoliko dana Prostorni plan područja posebne namene za brzu saobraćajnicu od graničnog prelaza sa Mađarskom, Bački Breg preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja do Kikinde, graničnog prelaza sa Rumunijom u Nakovu. Ministar Goran Vesić najavio je da će plan biti proširen.

– Ovaj Prostorni plan omogućava nam da veoma brzo, kako je predsednik Aleksandar Vučić najavio, započnemo izgradnju prvih 5.5 kilometara od Bačkog Brega za koji imamo građevinsku dozvolu i završenu eksproprijaciju. Odmah počinjemo da radimo na dopuni plana jer će „Osmeh Vojvodine” biti produžen od Kikinde do Srpske Crnje – napisao je na svom fejsbuk profilu Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prema sadašnjem Prostornom planu, buduća saobraćajnica biće duga 164,392 kilometra i projektovana je za brzinu od 100 ilometara na sat. Ukupna površina obuhvata prostornog plana je 11.273,42 hektara.

Актуелно