Изузетно високе температуре ваздуха и такозване тропске ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени, актуелизовале су савете лекара и њихова упозорења која се посебно односе на одређене групе људи.
Овакве временске неприлике сметају свима, а Служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди, позиви су, претходних дана, највише стизали од хроничних болесника.
– Последњих неколико дана повећан је број кућних посета за око двадесет одсто. За 24 сата имали смо тридесетак интервенција – двадесетак кућних посета и десетак амбулантних прегледа – каже др Милош Бајић, специјалиста ургентне медицине, начелник Службе за хитну медицинску помоћ у Кикинди. – За помоћ нам се јављају хронични, срчани и плућни болесници. Пријављују се повишени крвни притисак, астматичари имају гушења, то су нам најчешћи пацијенти. Периодично, на промену температуре ваздуха и ваздушног притиска, интензивније реагују психијатријски болесници.
Доктор Бајић подсећа да су ризичне групе хронични болесници, труднице и мала деца и да се на њих посебно односе препоруке да остану у кући од 10 до 17 сати, или, уколико је неопходно да изађу, то не чине без заштите: гардеробе од природних материјала, са дугим рукавима, која не привлачи сунчеву светлост, и шешира. Важно је да се уноси течност, да се повремено расхлађујемо, док је за хроничне болеснике понекад неопходно да прилагоде терапију.
– У току летњег периода крвни притисак може да буде нешто нижи, управо због тога одређени лекови треба да се коригују, али само уз консултацију са изабраним лекаром. Најчешћи симптоми пада или сниженог крвног притиска су омаглице, вртоглавица, мучнина, презнојавање. У тим случајевима потребно је узети мало већу количину течности, лећи и подићи ноге изнад нивоа срца, да би се повећао доток крви у мозак. На тај начин притисак може релативно брзо да се стабилизује. Међутим, уколико ови симптоми потрају, обавезно се треба јавити лекару или Служби за хитну медицинску помоћ – објашњава др Бајић.
Он додаје да, генерално, дуго излагање топлоти, може да доведе до прегрејавања организма, сунчанице и топлотног удара. Симптоми су повишена телесна температура, главобоља, мучнина, повраћање. Тада се, напомиње, обавезно треба јавити лекару.
Посебно опасно у летњем периоду, може да буде уколико се нагло прелази из климатизованог у отворен простор и обрнуто.
– Тешко је постићи оптималну разлику између спољне и унутрашње температуре тамо где се користе клима-уређаји – каже др Бајић. – Зато бисмо морали да имамо период привикавања, што није увек ни могуће. У суштини, најважније је уности довољно течности и не боравити дуго на високој температури.
Доктор Бајић потврђује да, као и увек у овом периоду године, запослени у Хитној помоћи често реагују и у случајевима транзиторног исхемијског атака (ТИА), што може да буде предзнак шлога.
– Симптоми ТИА су неуролошки, слични можданом удару. Свакако треба одмах потражити лекарску помоћ. Уколико симптоми трају кратко и не изазову трајнији поремећај, спровођењем одговарајуће дијагностике и терапије, може да се предупреди настајање шлога. Ово се обично дешава код хроничних пацијената. Редовним узимањем терапије, праћењем висине крвног притиска и корекцијом нивоа шећера у крви, могу да се предупреде компликације. Ипак, људи се, у највећој мери, придржавају препорука да не излазе у најтоплијем делу дана, закључује доктор Бајић.
Позната је и препорука да је, у врелим данима, поред флашице воде, добро имати и магнезијум или коцкицу супе, ради надокнаде минерала. Треба, како се наводи, узети парченце овог концентрата и одмах затим попити воду. Добро је, због могућег пада нивоа шећера у крви, увек имати при руци и нешто слатко.
Према прогнозама метеоролога, тропске температуре задржаће се и наредне седмице, средином недеље жива у термометру биће близу четрдесетог подеока. Краткотрајно освежење, како се најављује, могуће је тек за викенд.
