Актуелно

Бразилско радно правосуђе је у предмету који је годинама био под судском тајном осудило бразилску подружницу швајцарске компаније Бари Калебо (Barry Callebaut), једне од највећих светских произвођача чоколаде, због колективне моралне штете у вези са дечјим радом и условима рада „сличним ропству“ у ланцу снабдевања какаом. Првостепена пресуда је донета у Салвадору 2022. године и потврђена у другој инстанци, а завршни правни епилог очекује се пред Врховним судом за рад (ТСТ). О овоме је писао новинар Леонардо Сакамото, а текст је објављен на „УОЛ Нотíциас“, преноси портал Српски угао.

Повод за поступак била је рација из 2017. године на фарми Фазенда Диана у општини Уруçуца (Бахија), где су инспектори, према наводима у предмету, затекли раднике, укључујући и малолетнике у условима дуговног ропства и деградирајућег смештаја уз небезбедан рад и воду неподобну за пиће. Тужилаштво за рад (МПТ) тврдило је да је компанија, купујући какао преко добављачке мреже без адекватне контроле, индиректно остваривала корист од незаконитих пракси.

У првој инстанци досуђена је накнада од око 500.000 реала (9,5 милиона динара), док Јавно тужилаштво за рад у Бразилу тражи драстично повећање на око 110,8 милиона реала, позивајући се на методологију везану за проценат глобалног профита и на потребу „одвраћајуће“ казне уз обавезне мере и кампање против дечјег рада.

Из компаније су медијима поручили да не коментаришу поступке у току, уз навод да „оштро осуђују“ кршења људских права у ланцу снабдевања. Истовремено се позивају на свој програм „Форевер Chocolate“ и циљ да се кроз дубинску проверу и механизме надзора смањује ризик од дечјег рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова пресуда подсећа на непријатну истину коју маркетинг не може да „поправи“ – луксузан производ често има прљав траг у сировини. Када суд утврди да је компанија профитирала, јер није контролисала добављаче, онда више није реч о „изолованом инциденту“, већ о моделу пословања, који је склон да зарад профита сахрани етику.

ПИШЕ: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Испред зграде Општине Кула данас је, непосредно пред почетак заседања локалног парламента, дошло до инцидента током окупљања групе грађана, међу којима је, према доступним информацијама и јавно истакнутим обележјима, било и активиста Странка слободе и правде. Међу окупљенима су се налазили и поједини одборници локалне опозиције. Један од њих, Марко Бошњак, посебно се истакао вербалним […]

Испред зграде Општине Кула данас је, непосредно пред почетак заседања локалног парламента, дошло до инцидента током окупљања групе грађана, међу којима је, према доступним информацијама и јавно истакнутим обележјима, било и активиста Странка слободе и правде.

Међу окупљенима су се налазили и поједини одборници локалне опозиције. Један од њих, Марко Бошњак, посебно се истакао вербалним нападом на новинара, започетим реченицом: „Знаш ли ти ко сам ја?“, након чега је уследио низ агресивних и непримерених изјава.

На редовна и професионална питања новинара, која су се односила на политичке ставове и евентуалне предлоге промена које би, као политички актер, спроводио, Бошњак није одговорио аргументима, већ наставком вербалног насиља, подизањем тона и отвореном агресијом.

Атмосфера која се могла видети и чути испред зграде Општине била је обележена бесом, тензијом и потпуним одсуством елементарне политичке и грађанске комуникације. Новинари су били ометани у обављању свог посла, што представља директан удар на слободу медија и право јавности да буде информисана. Због нарушавања јавног реда и мира реаговала је и полиција.

Реакције грађана Куле, према изјавама присутних и општем утиску са терена, биле су јасне и готово једногласне. Оваква окупљања, лишена јасне поруке и политичког садржаја, а сведена на испољавање беса, нереда и покушаје блокаде, код грађана су изазвала узнемиреност, страх и отворено незадовољство.

Инцидент испред Општине Кула још једном је отворио питање граница политичког деловања, одговорности јавних функционера и елементарног поштовања новинарске професије. Уместо дијалога и аргумената, јавни простор данас је био испуњен виком и агресијом — сликом која не доприноси демократији, већ је озбиљно угрожава.

Извор: Наше место

Левичарска терористичка група у Немачкој „Командо Ангрy Бирдс“ објавила је манифест од 35 страна, јавно доступан на „Индyмедиа“ у којем представља детаљан, практичан план за парализовање земље, стварање хаоса и изазивање економског и политичког колапса. Група отворено говори о „вакуму моћи“, масовном бекству капитала, рушењу кредитног рејтинга, слабљењу поверења у НАТО и стварању услова за „постиндустријско друштво“ без јасног поретка.

Много тога указује на то да власт овакве групе користи као корисно оружје у борби против растуће деснице.

Док „Ангрy Бирдс“ даје упутства за прављење бомби и описује како мрежа од 60 људи може да се разграна у стотине напада на железницу, далеководе и радио-репетиторе, уз позиве да њихове присталице полицију ометају у раду, немачке безбедносне службе и тужилаштво делују као да су у дубокој хибернацији.

Крајње леви физичар Гвидо Арнолд из Келна, човек који идеолошки и технички храни ову сцену, и даље прима новац пореских обвезника кроз своје пројекте и Чапулку групу. Он држи предавања, спекулише о новим метама и позива на „истраживања“ за следеће нападе, а држава му и даље даје платформу и финансијску подршку.

Очигледно је да актуелна власт, у страху од АфД-а који из месеца у месец расте у анкетама, сматра да је боље толерисати леви екстремизам него га сузбити. Парадоксално, управо то нечињење према левим терористима највише помаже десници. Народ види ко заиста нарушава њихову свакодневицу, а ко ћути.

Ово није само безбедносни проблем, већ и показатељ дубоке, патолошке мржње према сопственом народу код дела владајуће елите. Милиони Немаца плаћају астрономске рачуне за струју и грејање, фабрике се селе, док се инфраструктура систематски уништава, а леви терористи добијају бесплатну пропаганду, финансирање и тиху заштиту од прогона.

Ако немачке власти ускоро не покажу зубе према овим групама, не само хапшењем извршилаца, већ и пресецањем финансијске и идеолошке подршке, онда је јасно да су управо оне саучесници у тероризму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Оно што се дешава у Немачкој класичан је пример како се власт радије игра ватром екстремизма и користи левицу као своју „уличну војску“ која се на улицама обрачунава са грађанима и патриотама. Уместо да заштите сопствене грађане од физичког уништавања инфраструктуре, они радије жртвују стабилност земље како би задржали монопол на моћ. Ако Берлин настави овако, ускоро неће бити важно да ли ће АфД победити на изборима, јер неће имати шта да преузме осим рушевина.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Бечки музеј Белведере прелази све границе пристојности и поштовања према верском наслеђу. Њихов најновији маркетиншки потез за догађај „Дођи на пољубац“ на Дан заљубљених, који се рекламира фотографијом два мушкарца како се љубе пред ремек-делом Густава Климта, није ништа друго до чиста провокација и увреда за милионе верника широм света. Овај „романтични“ догађај, заказан за 14. фебруар у Горњем Белведеру, претвара празник у јефтину рекламу за инклузивност, игноришући дубоке верске корене Светог Валентина.

Празник Светог Валентина, познат и као Дан заљубљених, има дубоке верске корене у Католичкој цркви, где се обележава 14. фебруара у спомен на светог мученика Валентина, римског свештеника из 3. века који је тајно венчавао парове против царске забране и био погубљен због своје вере.

Овај дан је вековима био симбол хришћанске љубави, жртве и брака, а хришћани су га званично признали још у 5. веку. Празник се данас највише везује за католике, али се обележава и у Православној цркви. Према православној традицији, Свети Валентин (као свети свештеник) слави се 19. јула по грегоријанском календару (или 6. јула по јулијанском), где се истиче његова улога у вери, без савремених романтичних интерпретација. У Србији и другим православним земљама, 14. фебруар је повезан са Светим Трифуном, заштитником виноградара.

Уместо да поштује традицију, музеј користи Климтов „Пољубац“ – слику која већ сама по себи носи симболику универзалне љубави, инспирисану византијским мозаицима из хришћанске уметности, за промоцију истополних парова.

Фотографија два мушкарца у интимном загрљају није само естетски избор, већ намеран покушај да се празник „модернизује“ на рачун верских вредности. Директорка Стела Ролиг и извршни директор Волфганг Бергман, који поносно промовишу „бесплатан улаз за заљубљене“, очигледно заборављају да је Свети Валентин био борац за хришћански брак, а не за савремене агенде. Ово није инклузивност, већ гест који обесмишљава музеје, који би требало да чувају културно наслеђе, а не да постају платформе за идеолошке експерименте и ЛГБТ агенду.

Скандал долази у тренутку када се реновирање Белведереа процењује на скоро 38 милиона евра, а уместо да уложе у очување уметности, они троше ресурсе на јефтине трикове попут бесплатног фотографисања уз „Иворy Росе Пхотограпхy“ и ди-џеја у Мермерној дворани.

Свети Валентин није само дан за романтичне вечере и селфије, већ и подсетник на жртву за љубав у хришћанском смислу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Свет се окреће ка амбису без моралних граница – време је да Аустријанци размисле о институцијама попут Белведереа и њиховој улози. Срамота за Беч и за Европу!

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.

Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.

Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.

Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.

Поглед редакције портала Српски Угао

Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.

Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао