Aleksandra Djuran

У Народном музеју организована је промоција књиге „Некропола бакарног доба Подлокањ – Јужне баште“ аутора Снежане Грчки Станимиров и Саве Станимиров Грчки. У публикацији су представљена истраживања и резултати анализа комплетног материјала пронађеног на овом значајном локалитету из периода бакарног доба. Археолошки локалитет у Подлокању истраживан је у периоду од 1996. до 2001. године под руководством тадашњег директора и кустоса археолога Народног музеја Кикинда Стевана Војводића.

-Књига је добра подлога за истраживање бакарног доба овог дела наше земље – рекао је Сава Станимиров Грчки. – Археолошка ископавање почела су након што је становник Подлокања Миле Клепић пронашао посуду за коју се испоставило да је део највеће бакарне некрополе у Србији. У књизи има и занимљивих података попут тога да су сви покојници сахрањивани под одређеним углом у односу на положај сунца односно обред је обављан у вечерњим сатима. Открили смо и два златна висуљка за уши који су у ствари две минијатурне преслице које имају заштитно антропијско значење.

На основу типологије керамике одређен је и временски оквир настанка некрополе, који је и потврђен на Римском универзитету.

-Материјал у књизи представља основу за друге типолошке анализе. Приликом истраживања пронађено је више од 150 предмета у 53 гроба. То су гробне посуде, има и једна бакарна секира, кремени ножеви који су сведоци на који начин се живело. Некропола припада мешовито земљорадничко-сточарској компоненти – додао је Станимиров Грчки.

Др Милош Спасић из Музеја града Београда је рецензент књиге навео је  да књигу прати велики број илустрација насталих током истраживања локалитета.

-Често се дешава да публикације о археолошким истраживањима изостану тако да је ова књига значајна. Тема која је обрађена превазилази границе наше земље јер ће значити истраживачима из целог света – закључио је Спасић.

Издавач публикације је Народни музеј Кикинда, а финансијску подршку пружило је Министарство културе.

А.Ђ.