Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

„Dani ludaje“ i sove ušare, kao deo turističke ponude Vojvodine, predstavljaju se u Sloveniji

Aleksandra Djuran January 31, 2024

Turistička ponuda Kikinde predstavlja se na Sajmu turizma i kamp opreme „Alpe Adria”, koji je danas otvoren u Ljubljani. Manifestacije i znamenitosti našeg grada svi koji posete sajam moći će da vide u okviru štanda Turističke organizacije Vojvodine.

-U Sloveniji smo akcenat stavili na našu najveću manifestaciju „Dani ludaje“, ali i na to da je naš grad urbano zimovalište sova ušara na svetu. Kako bi približili našu turističku ponudu promo materijal štampali smo na slovenačkom jeziku. Cilj nam je da što više turista iz Slovenije poseti našu sredinu i upozna se sa kulturom, istorijom i nasleđem Kikinde. Slovenci rado dolaze kada su „Dani ludaje“, ali i da posmatraju sove – istakla je v.d. direktorica Turističke organizacije Grada Jasmina Milankov koja se nalazi na sajmu u Ljubljani.

Vojvođanska turistička ponuda, na ovoj sajamskoj manifestaciji prisutna je već 10 godina, a ove predstavlja aktivni odmor i vinski turizam, objavila je ova organizacija. Osim turističke organizacije Kikinde predstavljaju se i Šid, Apatin, Sombor, Temerin, Subotica, Vršac, Etno kompleks Deliblatska čarda, Tour de Fruška, Garancijski fond Vojvodine i kamp Mini Jugoslavija. Sajam traje do 3. februara i glavna je turistička manifestacija u Sloveniji koja ima za cilj promociju održivog i aktivnog turizma.

Turisti iz Slovenije su u 2022. godini zauzimali osmo mesto po broju poseta, sa udelom od 5,31 odsto od ukupnog broja dolazaka inostranih turista u Vojvodini.

Pronađena nestala devojčica i Mokrina

Aleksandra Djuran January 30, 2024

Devojčica iz Mokrina (15) čiji je nestanak prijavljen policiji 24. januara, danas je pronađena. Kako saznajemo u Policijskoj upravi devojčica je u dobrom stanju, nije povređena i svojevoljno je otišla od kuće.

O ovom događaju obaveštene su i nadležne službe, nakon što je nakon što je prijavljeno da je devojčica nestala.

Završena sezona lova: Manje divljači, više predatora

Aleksandra Djuran January 30, 2024

Proteklog vikenda završena je sezona lova koja je počela 2. oktobra. Jesenja ili kako lovci kažu, glavna, lovna sezona, završena je 28. januara, ali će se predatori loviti do kraja februara jer je primećen povećan broj štetočina, saznajemo od Boška Dobranića, predsednika Lovačkog udruženja „Zec“ iz Ruskog Sela.

-U lovištu ima previše predatora i na nama je da se potrudimo i da smanjimo njihov broj jer na taj način spašavamo plemenitu divljač. Na terenu je poslednjih godina sve manje zečeva. Na žalost, i srndaća je sve manje i ukoliko se nešto ne promeni to će biti problem. Uočili smo ovaj problem, ali još uvek nismo saznali uzrok – rekao je Dobranić.

Među lovcima se pominje virusno oboljenje koje utiče na srndaće, govori se i o većem broju predatora, ali i nemaru ljudi zbog trovanja glodara kojih je ove jeseni i zime više nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.

-I lovci iz drugih udruženja dele naše sumnje i zabrinuti su jer je i u njihovim lovištima primećen nedostatak srndaća. Maksimalno se trudimo da hranimo divljač, iznosimo so i čuvamo lovište. Sledeće godine naše udruženje proslavlja 100 godina postojanja i sama ta činjenica da postojimo čitav vek govori o našoj ozbiljnosti i želji da čuvamo tradiciju lova – dodao je naš sagovornik.

Lovci, ali i lovočuvari su konstantno na terenu kako bi sprečili krivolov, ali i nedozvoljenu seču šuma.

-Jedno smo od retkih udruženja koje je uspelo da sačuva naše šume odnosno šumarke koji su i poslednje stanište za divljač koja je ugrožena jer nema gde da se sakrije – zaključio je Boško Dobranić.

U Ruskom Selu lovstvo je porodična tradicija tako da udruženje „Zec“ okuplja 60 članova među kojima ima dosta starijih meštana.

Iz „Šasle“ pozivaju vinare da predaju uzorke za takmičenje na „Danima vina”

Aleksandra Djuran January 30, 2024

Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša organizuje 24. „Dane vina“. Učesnici takmičenja uzorke vina mogu da predaju 7. februara od 14 do 20 časova i 8. februara od 12 do 18 sati u prostorijama Doma kulture u Iđošu ili poštom na adresu MZ Iđoš, Svetosavska 20, 23.323 Iđoš. Uzorci vina će se primati isključivo u navedenim terminima.

Vina koja se šalju poštom obavezno treba da budu u plastičnoj ambalaži. Za učesnike degustacije, koji nisu članovi Udruženja, kotizacija za učešće iznosi 500 dinara po uzorku vina. Predaja uzoraka treba da bude u litarskim bocama, a u količini od dva litra ili u tri boce od 0,75 litra za svaku vrstu vina. Na jednoj boci vina treba nalepiti etiketu ili natpis, sa imenom i prezimenom proizvođača, adresom stanovanja, godinom proizvodnje vina, kao i sortu grožđa od kog je vino proizvedeno. Ostale boce uzoraka se predaju bez etikete. Uzorci vina će biti razvrstani u pet kategorija, po zahtevu učesnika i to: belo, roze, šiler, crveno i voćno – desertno vino.

Ocenjivaće se samo mlada vina iz 2023. godine. Svaki učesnik degustacije može da prijavi neograničen broj uzoraka vina. Ocenjivanje će stručna komisija završiti do 10. februara.

Centralna manifestacija organizuje se 17. februara i tom prilikom će moći da se probaju sva takmičarska vina. Istog dana dodeliće se priznanja i medalje, a biće uručene i nagrade generalnim pobednicima.

Održano četvrt finale svetskog prvenstvo u nadmetanju guskova: Znaju se polufinalisti

Aleksandra Djuran January 29, 2024

U nedelju je na mokrinskim sokacima letelo perje. U prisustvu guščar, navijača, ali i radoznalaca završena su četvrt finalna nadmetanja guskova. Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ dali su sve od sebe da se nađu u predzadnjem kolu ovogodišnjeg takmičenja.

Najatraktivnija su bila nadmetanja seniora koja su izazvala i najviše interesovanja. U prvom nadmetanju gusak Slobodana Krišana pobedio je nekadašnjeg šampiona Cezara vlasnika Milorada Ristića i tako ostvario sebi mesto u polufinalu. Tu će se naći i prošlogodišnji pobednik lige dvogodaca Žućko vlasnika Lazara Adamova Bilte koji je bio bolji od Raleta vlasnika Save Terzića. Gusan Đorđa Ristića takođe nastavlja takmičenje s obzirom na to da je pobedio guska Ivana Ramaija, dok je u polufinalu i gusan Crveni Miodraga Trnića koji je naterao u beg guska Dušana Bajića. Četiri guska će se za dve nedelje, 11. februara, boriti za ulazak u finale jedinstvenog takmičenja na svetu.

Poznati su i polufinalisti u ligi dvogodišnjaka i jednogodišnjaka i ova nadmetanja biće istog dana kada i seniora.

-Imali smo dobra nadmetanja u četvrt finalu, ali ni to nije onako kako smo navikli. Ono što karakteriše ovogodišnje, 38. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova jeste da su guskovi pomalo zbunjeni neuobičajeno toplim vremenom za ovo doba godine, pa su tako i takmiče. I ove godine imamo dosta novih takmičara, mladih i dece, što je važno jer će oni nastaviti tradiciju koja traje bezmalo pa četiri decenije – saznajemo od Živice Terzića, predsednika udruženja „Belo pero“ koje je organizator Svetskog prvenstva.

Ove godine nadmetanja su počela 16. decembra i učestvovalo je više od 140 gusana u sve tri kategorije među kojima je najviše jednogodišnjaka. Finale je poslednje nedelje i pada 24. februara.

Svečanom akademijom i dodelom plaketa najboljima obeležen Dan škole „Sveti Sava“

Aleksandra Djuran January 28, 2024

Svečano, u Narodnom pozorištu, zaposleni i učenici Osnovne škole „Sveti Sava“ obeležili su Dan škole i školsku slavu. Bogat muzičko – scenski program pripremili su učitelji, nastavnici i đaci, a među velikim brojem dobrih učenika istaklo se šestoro najboljih učenika osmog razreda: Ognjen Orašanin, Lara Adamov, Staša Blažić, Nikola Andrić, Ana Vojvodić i Jovana Karić.

Zahvaljujući predanosti učitelja i nastavnika Staša Blažić uspela je da sa najboljim ocenama savlada zadato gradivo, ali i da se izdvoji iz pojedinih predmeta.

-Podjednako volim društvene i prirodne predmete, tako da sam uspehe ostvarila na takmičenjima iz srpskog jezika, matematike, hemije. Puno znanja stekla sam i u okviru školskih projekata u kojima sam učestvovala. Planiram da upišem prirodni smer Gimnazije „Dušan Vasiljev“ – otkrila nam je Staša.

I Ognjenu Orašaninu osnovna škola ostaće u najlepšem sećanju.

-Trudio sam se i uspeo u tome da ostvarim odličan uspeh tokom dosadašnjeg školovanja, a imao sam i rezultate na takmičenjima. Pronašao sam se u rešavanju zadataka tako da sam bio prvi iz matematike, a i engleski za mene nije strani jezik, jer sam osvojio visoko drugo mesto. Osnovna škola ostaće mi u najlepšem sećanju – saznajemo od Ognjena.

Ove godine Dan škole obeležen je mnogobrojnim aktivnostima te su učenici imali prilike da učestvuju u turnirima u tabliću, šahu, na likovnom konkursu, takmičenju u lepom pisanju, da se oprobaju u uglednim časovima i ikonopisanju.

-U sve aktivnosti uključili smo i druge škole, a posebno bih istakla sportski turnir organizovan u Sportskom centru „Jezero“. Dodelom plaketa „Sveti Sava“ našim najboljim učenicima želimo da čestitamo na trudu i inicijativi koju su pokazali tokom osnovnog školovanja i da im na ovaj način pokažemo da su oni ponos naše škole – dodala je direktorica Gordana Rackov.

Svečanoj akademiji su prisustvovale kolege iz drugih škola i roditelji, ali i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melinda Gombar.

-U ime Grada i lično ime svim učenicima i prosvetnim radnicima čestitam školsku slavu uz želju da ostvaruju što bolje uspehe i rezultate. Ovo je prilika da se još jednom podsetimo na prvog srpskog prosvetitelja i da negujemo prave vrednosti – napomenula je Valentina Mickovski.

Prave cirkus, održavaju tenziju, obmanjuju: Đilasovci hoće platu i mandate!

Aleksandra Djuran January 28, 2024

Odluku koja je u najmanju ruku suprotna tvrdnjama o izbornim neregularnostima Đilas je pokušao da opravda navodeći da mandati ne mogu da se odbiju (?!) Dragan Đilas, lider tajkunske koalicije okupljene oko liste “Srbija protiv nasilja” (SPN), koja je doživela debakl na decembarskim izborima, otvoreno je priznao da ga u politici zanimaju samo pare i poslaničke klupe!

Gostujući na opozicionoj televiziji N1, tajkun čije su firme inkasirale 619 miliona evra za vreme dok su on i njegovi vedrili i oblačili Srbijom, rekao je da će poslanici sa njegove liste prihvatiti poslaničke mandate, kao i novac iz skupštinske kase, iako su prethodnih nedelja danonoćno govorili o navodnoj izbornoj krađi i takozvanim mahinacijama sa fantomskim biračima.

Važniji je novac
Odluku koja je u najmanju ruku suprotna tvrdnjama o izbornim neregularnostima Đilas je pokušao da opravda navodeći da mandati ne mogu da se odbiju (?!).

– Mandati ne mogu da se odbiju, mandati se automatski dodeljuju listama koje su prošle u parlament. Novac koji stranke dobijaju ne zavisi od Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji, novac dobijate na osnovu glasova koje ste osvojili. Za listu “Srbija protiv nasilja” glasalo je 902.500 ljudi i oni su odlučili koliko će država za finansiranje tih stranaka izdvajati u narednom periodu. To je suština – doslovce je rekao Đilas, uz konstataciju da će SPN isti stav zauzeti i kad je reč o odborničkim mandatima osvojenim u Skupštini Beograda.

Brnabićeva: Đilas je sam priznao da su izbori bili fer i pošteni!
Premijerka Ana Brnabić prokomentarisala je izjave vođe liste “Srbija protiv nasilja” Dragana Đilasa o navodno pokradenim izborima u Beogradu.

– Bravo! Nehotice i neplanirano Đilas je potvrdio:

1. da je birački spisak potpuno transparentan (sve podatke koje iznosi nalazi u biračkom spisku koji se objavljuje na sajtu MDULS, i to podeljeno po gradovima/opštinama);

2. da je birački spisak više nego lako kontrolisati (brojevi u biračkom spisku se ažuriraju na svaka tri meseca i ovo što objavljuje automatski se pojavilo na sajtu MDULS 23. 1. 2024. https://upit.birackispisak.gov.rs/PregledBrojaBiraca);

3. da su birački spisak isto tako kontrolisali i pre izbora (a što je potvrdio i Dobrica Veselinović rečima da nema fantomskih birača) i upravo zato nisu imali problem sa spiskom, već su tražili hitne izbore, i

4. da su promene u biračkom spisku, i na republičkom i na lokalnom nivou, uključujući i Beograd, bile na nivou statističke greške i da nikako nisu mogle da utiču na rezultate izbora.
– Sam Đilas je ovim, sasvim nenamerno, potvrdio da su izbori bili fer i pošteni, a da je birački spisak potpuno transparentan – napisala je premijerka.

Komentarišući Đilasovo opravdanje za prihvatanje poslaničkih mandata i novca iz državne kase, politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da se srpska opozicija posle izbornog poraza nalazi u stanju agonije, koja traje.

– Najpre su neslavno jurišali na RIK i GIK, napadali Stari dvor i nastojali da opstruiraju normalan život u Beogradu, onda su internacionalizovali pitanje izbora, ali nisu dobili jasnu i jaku podršku Zapada. Usledio je besmisleni stav da je “krađa dokazana”, da bi finale svega bilo prihvatanje mandata, budžetskih sredstava za finansiranje stranaka uz učešće u Skupštini kroz tzv. Kurtijev model – dakle suzavac u Skupštini po potrebi. Kad vidite šta sve predlažu i rade, nije jasno koji stepen političkog apsurda i konfuzije nisu dostigli. Očito da konfuziji i strahu od odgovornosti nema kraja i da se spremaju, ako ovako nastave, da izgube unapred izbore 2027. godine – jasan je Stanković.

Advokat i funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović konstatuje da Đilas i đilasovci sve to rade kako bi se zadržali na političkoj sceni.

– Znaju dobro da su izbore izgubili, ali kada bi to priznali, morali bi biračima da polože račune. Zato od svega prave cirkus, održavaju tenziju, lažu, obmanjuju… Kako bi drugačije zadržali poslaničke plate kada ovo ne bi radili? – pita Đukanović.

Daj šta daš

Sa druge strane, direktorka Studija B Ivana Vučićević ocenjuje da su lideri dela opozicije okupljene oko koalicije “Srbija protiv nasilja” majstori obmane, o čemu svedoči i ovaj slučaj.

– Nije ovo ni prvi ni poslednji put da su Đilas i njegovi saradnici iskoristili građane za ostvarivanje ličnih interesa. Od silnih poziva na proteste, zahteva za ponavljanje izbora i rušenje vlasti, ostalo je jedno veliko ništa. Shvatili su Đilas, Marinika i ostali da ih građani neće, pa su brže-bolje odlučili da uđu u parlament. To je politika “daj šta daš”, nema u sebi ni S od Srbije, zato su izbore i izgubili. U takvoj politici nema građana, nema pokušaja da se od Srbije napravi još bolje mesto za život. Zato će na sledećim izborima proći još gore, sve dok potpuno ne nestanu sa srpske političke scene – zaključuje Vučićevićeva.

24sedam

Finiš radova na kružnom toku u Bašaidu: Rešava se crna tačka ovog dela Banata

Aleksandra Djuran January 28, 2024

Nakon što su početkom novembra počeli radovi na izgradnji kružnog toka u Bašaidu, ovih dana privode se kraju. Rehabilitaciju kolovoza na državnom putu Prvog B reda broj 13, između Kikinde i Melenaca, finansira Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i Grad Kikinda. Reč je o izgradnji novog kružnog toka na ulazu u Bašaid iz pravca Melenaca na uglu ulica Vojvođanska i Branislava Nušića. Izvođač radova je „Vojput“ iz Subotice, a diplomirani građevinski inženjer Dragoljub Šugić u ime izvođača radova ističe da je od većih radova ostalo da se do kraja nedelje završi asfaltiranje.

-Asfaltiranje zavisi od vremenskih prilika koje nam trenutno ne idu na ruku. Čim se ono završi i saobraćajnica bude obeležena horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, kružni tok će biti pušten u saobraćaj. Preostaće i uređenje zelenih površina koje neće remetiti saobraćaj – rekao je Šugić.

Dugi niz godina meštani Bašaida traže kružni tok koja je jedna od takozvanih crnih tačaka Banata. Na ovoj deonici dogodio se veliki broj saobraćajnih nesreća sa poginulima tako da je Mesna zajednica ovaj projekat naznačila kao prioritet. Ovo je jedna od najvećih investicija u selu u proteklom periodu i koliko znači meštanima, toliko znači i svima koji koriste ovu deonicu puta koja je veoma frekventna, dodao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.

-Posle toliko godina čekanja izgradnja kružnog toka se polako privodi kraju. Korist je višestruka jer su svi meštani koji se nalaze u tom delu sela dobili ispred kuća asfaltirane kolske ulaze i behaton staze pored kuća. Rešeno je i pitanje odvođenja viška vode kroz atmosfersku kanalizaciju, a kanali su u pomenutom delu sela bili loši i često zapušeni. Ovim putem bih se zahvalio Javnom preduzeću „Putevi Srbije“, ministru Goranu Vesiću i narodnom poslaniku Milenku Jovanovu koji su obećano i ispunili, za razliku od prethodnih decenija kada smo imali samo prazna obećanja – naveo je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.

Kružni tok sa krakovima prema Melencima, Bečeju, Bašaidu i Tordi ima oko 500 metara saobraćajnice. Uređen je i deo sva četiri puta i to oko 100 metara prema Bašaidu, Novom Bečeju i Tordi i 180 metara prema Melencima. Osim kružnog toka biće postavljena i nova rasveta, a u prečniku do 80 metara prema Kikindi, Bečeju, Melencima i Tordi izgrađene su pešačke staze, a uređeni su i kišni kanali koji postoje na ovoj trasi.

Novi ulaz na teritoriju Grada

Podsetimo i da je krajem avgusta završena rekonstrukcija više od pet kilometara puta između Bašaida i Melenaca. U ovu investiciju je uloženo 244 miliona dinara, a projekat je bio u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Izgradnjom kružnog toka zaokružiće se celina u rehabilitaciji puta koji je godinama predstavljao problem vozačima.

Kumovi Svetosavske akademije zaposleni i učenici Tehničke škole

Aleksandra Djuran January 27, 2024

Srpska pravoslavna crkvena opština i Grad Kikinda, povodom obeležavanja uspomene na prvog srpskog prosvetitelja, Rastka Nemanjića organizovali su, u Narodnom pozorištu, drugu Svetosavsku akademiju. Kumovi slave bili su profesori i učenici Tehničke škole. Učenici su uzeli učešće u programu tako da se predstavio hor, ali i učenice koje su govorile besedu, istakla je direktorica Milanka Halilović.

-Velika je čast što smo odabrani ove godine da budemo domaćini Svetosavske akademije. Hvala Gradu i Pravoslavnoj crkvenoj opštini što su nam to omogućili. Naša škola ove godine slavi 100 godina postojanja i uz monografiju koju ćemo izdati i drugim događajima obeležićemo vek rada – rekla je Milanka Halilović.

Svetog Savu, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva, kazao je kikindski arhijerejski namesnik protojerej otac Boban Petrović.

-Veoma nam znači što smo, uz podršku lokalne samouprave, i ove godine organizovali Svetosavsku akademiju. Veliki je značaj za crkvu, čitav grad, prosvetare, ali i za nacionalni identitet. Srećan sam što su i ove godine učenici kumovi slave jer je Sveti Sava centar svih duhovnih vrednosti – naveo je protojerej Boban Petrović.

Pored sveštenika, sugrađana i predstavnika škola Svetosavskoj akademiji prisustvovali su predstavnici Grada sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, koji se i obratio prisutnima, pokrajinski poslanik Miodrag Bulajić i načelnik Severnobanatskog okruga.

-Ovo je prilika da još jednom promovišemo najuspešnije učenike, ali i koliko je važno obrazovati se i sticati nova znanja. Sa jedne strane prava je prilika da našim đacima, ali i prosvetnim radnicima pokažemo da mislimo na njih, a sa druge da uksžemo na to koliko je Rastko Nemanjić odnosno Sveti Sava bio važan u našoj istoriji jer se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova – dodao je Bogdan.

U programu su, pored učenika, učestvovali hor KCK „Atendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“, Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“, dečiji hor „Čuperak“, hor OŠ „Jovan Popović“ – „Jovine zvezde“ i hor pri hramu Svetih Kozme i Damjana „Sveti Josif Temišvarski“. U holu pozorišta ovom prilikom izloženi su likovni radovi na temu Svetog Save.

Za udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ prikupljena znatna sredstva

Aleksandra Djuran January 27, 2024

Sav prikupljen prihod, od 161.510 dinara, u okviru prve humanitarne manifestacije „Ulica otvorenog srca” otišao je na račun Udruženja „Deca sa ahondroplazijom“ Srbije. Ček su porodici Terzin uručili gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan.

Podsetimo, na Gradskom trgu organizovan je i humanitarni bazar, a podršku ovom događaju pored lokalne samouprave, pružila je i ministarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić i državni sekretar Radoš Bajić. Bili su tu i lokalni proizvođači, a na bini su nastupila deca koja su pesmom, igrom i sviranjem na instrumentima podržala svoje mlađe drugare obolele od retke bolesti.