Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

382611444_7352875848074147_4768574626561058013_n

Berba grožđa pri kraju, rod umanjen u odnosu na lane

Aleksandra Djuran oktobar 1, 2023

U vinogradima na teritoriji grada počela je berba grožđa, a vinogradar ističu da je godina bila teška. Kiše u maju i junu doprinele su razvoju bolesti vinove loze. Dugotrajan period suše i visokih temperatura u julu i avgustu samo je dodatno otežao situaciju i smanjio prinos, saznajemo od Bogdana Stepanova, vinogradara iz Iđoša.

– Obrali smo burgundac i on ove godine ima srednji rod. U vreme oprašivanja imali smo kišu, tako da se deo vinograda loše oprašio. Vlaga je donela bolesti. Nakon toga došli su sušni jul i avgust i vinograd smo zalivali. Sve to je uzrokovalo da imamo 20 odsto roda
manje. Bez obzira na to, grožđe je odličnog kvaliteta – ističe Stepanov.
Naš sagovornik zajedno sa suprugom Jelenom ima zasad vinograda na površini od dva hektara. Grožđe se bere na jednom hektaru, jer je drugi vinograd mlad i tek naredne godine počeće da daje rod.
– Tokom vikenda pbavili smo i berbu rajnskog rizlinga čime je završen posao u našim vinogradima. Ovo je i najvažniji posao jer ubiramo plodove celokupnog rada od rezidbe, kopanja, skidanja lastara do vlačanja. Uvek strepimo kakva će godina biti i berba to okončava – napominje Jelena Stepanov.

I u vinogradu Zorana Malbašića u Novim Kozarcima je manji rod. Uzgaja tri sorte grožđa, od kojih dve crvene, kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.
– Berbu sam završio i ima manje prinosa u odnosu na prošlu godinu. Kod merloa je rod umanjen za 20 odsto, a kod kabernea i rizlinga do 15 procenata. Zbog bolesti, takozvane sušice, koja dolazi sa kišama, rod je manji. Isto je bilo i 2017. godine i poučen tim iskustvom ove godine dobro sam sačuvao vinograd. Kvalitet grožđa je odličan i siguran sam da će takvo biti i vino – saznajemo od Malbašića.

Malbašićev vinograd prostire se na površini od 1,7 hektara, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota. Rod u proseku treba da bude 2,5 kilograma po čokotu.
U narednom periodu vinogradare očekuje muljanje i prerada grožđa u vino, ali i u rakiju. Kakvo su vino proizveli, znaće za nekoliko mesecikada počnu ocenjivanja mladih vina na mnogobrojnim manifestacijama i takmičenjima.

71085334_2237988799826000_3251369807341158400_o-w1024

Bašaid obeležava Dan sela

Aleksandra Djuran septembar 29, 2023

Mesna zajednica Bašaid trodnevnim programom obeležiće 1. oktobar Dan oslobođenja sela. Večeras (petak) u 20 sati biće izvedena pozorišna predstava „Čorba od kanarinca“, amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva.

U subotu, 30. sepembra, u 19.30 časova članovi ADZNM „Gusle“ i KUD-a „Bašaid“ održaće celovečernji koncert narodnih igara.

U nedelju, kada je i centralni dan obeležavanja, u 10 sati počeće takmičenje u kuvanju riblje čorbe na platou ispred Doma omladine. U 11 sati je polaganje venaca, nakon čega će biti dodeljene povelje i zahvalnice najzaslužnijim meštanima. U 18 sati u dvorištu Mesne zajednice biće organizovana promocija knjige Zorana Kneževa „Tamburaške priče iz davnina“. U programu učestvuju vokalni solisti Milan Prunić Duma i Jelena Zavišin, Zoran Bugarski Brica, rukovodilac Centra tamburaške kulture, Aleksandar Antunović, kustos etnolog Muzeja Vojvodine i tamburaški orkestar „Banatski štim“.

Dispanzer za žene biće preseljen u novi, bolji, prostor

Aleksandra Djuran septembar 29, 2023

Dispanzer za žene dobija nove prostorije. Kako je istakla na sednici Skupštine grada zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski obrazlažući Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, Dispanzer za žene preseliće se u prostor nekadašnjeg ATD-a.

-Vrlo brzo biće raspisana javna nabavka za izvođača radova koji će rekonstruisati prostorije nekadašeg Antituberkuloznog dispanzera u potrebe Dispanzera za žene. Projekat je gotov, sredstva su obezbeđena u budžetu grada i očekujem da će i radovi uskoro početi. Cilj nam je da svim sugrađankama obezbedimo dostojne uslove za pregled – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Dispanzer za žene deli prostorije sa Medicinom rada. Iako ima svu neophodnu opremu nedostaje im prostor, a pored sugrađanki sa zdravstvenim problemama na pregled dolaze i trudnice, ali i sve devojke i žene koje imaju potrebu za preventivnim pregledima.

-Deo Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost predviđa i bolje uslove zdravstvene zaštite. Rekonstrukcijom i potpunim renoviranjem novog prostora Dispanzer za žene dobiće više prostora i bolje uslove za rad. U objektu su neophodni unutrašnji radovi kako bi ambulante, čekaonica, kartoteka i sve što je neophodno bilo funkcionalno – pojasnila je Jakšić Kiurski.

Kako je u pomenutom prostoru nekada bio rendgen aparat koji je izmešten, najpre su urađena merenja. Stručnjaci Institua „Vinča“ ustanovili su da u prostorijama nema tragova zračenja, te su bezbedene za buduću namenu.

384553822_339596905174515_4958261112121121948_n

Rebalansom budžet uvećan za 76 miliona dinara: Kapitalna ulaganja za bolji život građana

Aleksandra Djuran septembar 29, 2023

Većinom glasova odbornici su, na zasedanju lokalnog parlamenta, usvojili Odluku o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Prvim rebalansom, budžet se usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta, za oko 76 miliona dinara, tako da će iznositi tri milijarde 997 miliona dinara, istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

-Prvobitno je bio planiran budžet od tri milijarde 471 miliona dinara, ali je od početka godine do danas, na ime transfernih sredstva od drugih nivoa vlasti dobijeno više od 446 miliona dinara za kapitalna ulaganja. Od Uprave za kapitalna ulaganja 127 miliona dinara očekujemo do kraja godine za rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže i 150 miliona za izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Kulturni centar za rekonstrukciju krova i fasade po projektu „Gradovi u fokusu“ dobio je 18 miliona dinara, 10 miliona odobreno je za uređenje atarskih puteva, 11 miliona za kupovinu seoskih kuća za izbeglice stiglo je od Komeserijata za izbeglice, a za istu namenu, ali za mlade bračne parove opredeljeno je 10 miliona dinara. Pomenuta sredstva nisu sva realizovana, ali će biti do kraja godine – pojasnila je Dijana Jakšić Kiurski.

Ove godine Grad Kikinda neće se kreditno zadužiti za izradu mini postrojenja za prečišćavanj vode po selima.

-Od investicije se nije odustalo. Pokrajina je obezbedila novac za finansiranje ovog projekta i kako budu pristizala ova sredstva ona će se uvoditi u budžet – precizirala je Jakšić Kiurski i napomenula da će naredne, 2024. godine, takođe biti rađena atmosferska kanalizacija, rekonstrukcija distributivne vodvodne mreže i završetak magistralnog vodovoda, a tu su i kapitalna ulaganja u selima.

Gradonačelnik Nikola Lukač precizirao je da se 850 miliona dinara slilo u grad od republičke i pokrajinske vlasti.

-Korisnici budžeta nisu osetili ogroman gubitak od 220 miliona dinara plaćenih za posao koji nije urađen. To je sramotno, a sramota je i onaj ko podrži takve osobe, koje otimaju od svih građana, a pre svega od dece. Hvala državi i predsedniku Aleksandru Vučiću koji se lično zainteresovao za problem koji smo imali. Dobili smo 60 miliona, ali je još 160 miliona dinara morala da iznađe lokalna administarcija i da nađe način da isplati neurađeni posao. Hvala svima na razumevanju jer su svi razumeli težak momenat u kom smo se našli od 12. juna, do 14. jula, kada smo izašli iz blokade. Mnogi su sumnjali, pojedini u skupštnskoj sali su se i radovali zato što će građani možda biti oštećeni. Ni moji Kikinđani, ni deca, ni studenti, ni porodilje, ni socijalno ugrožene porodice nisu osetili taj težak period. Preraspodelom troškova i prioriteta ispoštovali smo sve obaveze. Neka je na obraz onome koje uzeo 220 miliona dinara, neka je na obraz svima onima koji su se od tog novca okoristili i sada prave kampanje protiv svih nas i države. Očekujem i nadam se da će i Hotel „Narvik“, 20 miliona dinara koje duguje Gradu za porez, platiti od tog novca. Voleo bih da vidim na šta je potrošen taj novac, sem ako nije uperen protiv države – rekao je Lukač i podvukao da je rebalans je urađen najbolje kako je moglo u ovim okolnostima.

Prvi čovek grada poručio je sugrađanima da zna da pojedini negoduju zbog raskopanih ulica i zatvorenih prolaza, ali ulaže se u investicije koje su decenijama čekale poput: fabrike vode, mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, zamene vodovodne mreže, izgradnjea atmosferske kanalizacije, završava se prva faza radova na Bolnici i ulaže se u komunalnu infrastrukturu.

Aleksandar Aćimov, šef odborničke grupe napomenuo je velike investicije u školama.

-U škole i predškolsku ustanovu uloženo je oko 35 miliona dinara. Podsetiću da su pre samo desetak godina škole bile u dugovima u ukupnom iznosu od 78 miliona dinara. Računi nisu bili plaćani mesecima, a ulaganja u radove bili su misaona imenica – rekao je Aćimov.

Odbornik SNS Dušan Popeskov dodao je da je ove godine najviše sredstava dobijeno iz republičkih i pokrajisnkih fondova.

-Godišnje sa viših nivoa vlasti, za razne projekte, u proseku dobijemo oko 400 miliona dinara, a ove smo uspeli da se izborimo za duplo više novca. Ta činjenica raduje i za svaku je pohvalu – zaključio je Popeskov.

Većinom glasova data je saglasnost na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja JP „Kikinda“ i na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencija iz budžeta grada. Glasalo se i za izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, Plan detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi i Plan generalne regulacije centralnog dela grada. Usvojen je Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, a doneta je i Odluka o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada, kao i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost. Doneta su rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, a data je saglasnost i na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice.

Daljinsko grejanje skuplje od novembra: Račun za stan od 60 kvadrata biće uvećan za 1.900 dinara

Aleksandra Djuran septembar 29, 2023

Daljinsko grejanje na teritoriji grada poskupelo je za 15,55 odsto za korisnike kojima se ova usluga obračunava po metru kvadratnom, dok je za građane kojima se daljinsko grejanje obračunava po utrošku uvećanje 16,97 procenata. Odluka o izmenama cena doneta je na zasedanju Skupštine grada.

Prema rečima Dušana Marjanovića, v.d. direktora JP „Toplana“ poslovanje ove firme u prvoj polovini godine je u gubitku 5,8 miliona dinara, a razlog tome je veća cena energenta. U januaru ove godine „Srbijagas“ je cenu prirodnog gasa povećao za 11 procenata, a 10 odsto poskupela je električna energija. Isto povećanje bilo je i u maju.

-Usled tržišnih cena energenata, koji direktno utiču na formiranje cene daljinskog grejanja, morali smo da povećamo cene naših usluga. Nove cene obračunavaju se od 1. novembra. Praktično, to znači da će na računima koji stižu u decembru biti iskazana nova cena. Za stan od 60 metara kvadratnih po staroj ceni grejanje je iznosilo oko 12.000 dinara, a sa poskupljenjem ono će biti 13.900 dinara – rekao je Marjanović.

Pored svega navedenog, skuplji su materijali i usluge, ali i cena rada.

-Nije lako doneti odluku o povećanju cena, ali tržište je to koje diktira. Protekle dve godine, svedoci smo, da su gas i struja poskupeli pet puta. U proteklih desetak godina uloženo je maksimalno u rekonstrukciju toplovoda i zamenu dotrajale opreme. Na nama je da uradimo sve da iznađemo sredstva da obezbedimo novac da zamenimo dotrajale proizvodne jedinice, da modernizujemo i automatizujemo naša postrojenja. Izdvojili smo 1,8 miliona dinara u te svrhe, odnosno za izradu projektno-tehničke dokumentacije i to za kompletnu rekonstrukciju kotlarnice Centar. Uz podršku Grada očekujem da ćemo ove godine uspeti da završimo neophodnu dokumentaciju i da kod pokrajinskih fondova konkurišemo za sredstva. To je način da smanjimo potrošnju gasa i električne energije i da formiramo cene ne zaviseći od poskupljenja – precizirao je Marjanović.

Marjanović je podvukao da poskupljenje nije hir „Toplane“ ili lokalne samouprave nego odluka koja je morala da se donese. Primera radi, u Šapcu je daljinsko grejanje poskupelo 32 odsto, u Somboru 20, u Subotici 17,5, a u Zrenjaninu je podnet predlog za poskupljenje od 50 procenata.

382654207_162080846953170_3296438402648486145_n

Sugrađani pozdravili preventivni pregled povodom Svetskog dana srca

Aleksandra Djuran septembar 29, 2023

_Svetskidan srca obeležen je i u Kikindi merenjem pritiska i šećera u krvi. Akciju su organizovali Dom zdravlja i Crveni krst sa ciljem da se skrene pažnja na sve faktore rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti koje su i vodeći zdravstveni problem u razvijenom svetu. Među onima koji su se odazvali besplatnoj kontroli je i Zorica Mitić.

pritiska i šećera u krvi. Akciju su organizovali Dom zdravlja i Crveni krst sa ciljem da se skrene pažnja na sve faktore rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti koje su i vodeći zdravstveni problem u razvijenom svetu. Među onima koji su se odazvali besplatnoj kontroli je i Zorica Mitić.

-Kad god ima ovakvih akcija ja im se odazovem. Imam genetske predispozicije za dijabetes i trudim se da ga proveram redovno. Pozdravljam ovakve akcije i smatram da bi trebalo češće da se organizuju – istakla je naša sugrađanka.

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Preventiva, ali i zdravi način života najvažniji su u očuvanju srca i krvnih sudova, napomenula je Olivera Vučković Popov, glavna sestra Patronažne službe.

-Patronažna služba Doma zdravlja redovno obilaze starije od 65 godina i u kućnim uslovima im proveravamo zdravstveno stanje. Važno je meriti pritisak i šećer u krvi i kada ne postoji zdravstveni problem i to je vid prevencije na koje treba navići sugrađane. Neophodno je pratiti i bodi mas indeks. Bolesti kardiovaskularnog sistema u našoj sredini su vrlo česte usled neadekvatne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Na svima nama je da edukujemo stanovništvo o zdravoj ishrani, ali i da promovišemo zdrave stilove života – kazala je Olivera Vučković Popov.

Ovogodišnji slogan je „Srcem upoznaj srce“. Akciji su se odazvala 33 pacijenta među kojima je sedam imalo povišeni šećer i jedan povišeni pritisak. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Rebalans budžeta pred odbornicima

Aleksandra Djuran septembar 28, 2023

Predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan za sutra (petak) u 10 sati zakazao je 32. sednicu. Odbornici će razmatrati donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Rebalansom se, budžet usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta za oko 76 miliona dinara, tako da će iznosti nešto manje od četiri milijarde dinara.

Na dnevnom redu je i donošenje Odluke o davanju saglasnosti na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja Javnog preduzeća za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“ za tekuću godinu, kao i donošenje Odluke o davanju saglasnosti na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencije iz budžeta grada. Donošenje odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, o izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi, o donošenju izmena i dopuna Plana generalne regulacije centralnog dela grada, o usvajanju Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost Grada za od 2024. do 2026. godine, ali i donošenje Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost, takođe će se naći pred odbornicima.

Odluka o prenosu osnovnih sredstava bez naknade i rešenja o davanju saglasnosti na cenovnik usluga Zoohigijenske službe, kao i rešenja o davanju saglasnosti na cene usluga daljinskog grejanja „Toplana“ biće deo sutrašnjeg zasedanja lokalnog parlamenta. Odbornici će se izjašnjavati i o donošenju rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o donošenju rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, kao i o donošenju rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice. Razmatraće se i rešenja o razrešenju i imenovanju članova pojedinih nadzornih i školskih odbora.

379863434_3518496365066496_6707727797988007652_n

Povodom Svetskog dana turizma decu upoznali sa bogatstvom Kikinde

Aleksandra Djuran septembar 28, 2023

Svetski dan turizma, zaposleni u Turističkoj organizaciji obeležili su sa mališanima iz vrtića „Plavi čuperak“. Njih su upoznali sa istorijatom Gradskog trga, ali i sa najvažnijim turističkim znametostima: „Danima ludaje“, mamuticom Kikom i sovama. Kako je istakla v.d. direktorica Turističke organizacije Jasmina Milankov ovaj dan obeležava se treći put.

-Zajedno sa Predškolskom ustanovom „Dragoljub Udicki“ odlučili smo da svake godine naše predškolce obučimo da budu mali turistički vodiči. Važno je da deca u tom izrastu upoznaju sredinu u kojoj žive i da zajedničkim snagama na najlepši način predstavimo svoj grad – rekla je Jasmina Milankov.

Putem platforme e-turista prati se dolazak gostiju. Oko 80 odsto turista koji posećuje Kikndu su domaći turisti, a oko 20 odsto su strani.

-Tokom zimskih meseci, naročito u vreme Sovembra, imamo više stranih turista u odnosu na domaće. Goste našeg grada sve interesuje, a u proteklim godinama sve veće je interesovanje za manifestacioni turizam tako da su naši „Dani ludaje“ odlično posećeni, ali i „Mamutfest“, „Sovembar“ – napomenula je naša sagovornica.

Kikinda ima više od 80 smeštajanih jedinica kapaciteta od dva do pedeset ležaja. Kada su „Dani ludaje“ to nije dovoljno, ali tokom godine oni pokrivaju potrebe.

-Nedostaje nam objekat koji bi mogao da smesti na istom mestu i odjednom stotinu i više osoba. Nadamo se da će se i taj problem rešiti – zaključila je Jasmina Milnakov.

Za „Dane ludaje“ ove godine Kikindu je posetilo preko 50.000 ljudi, što je više nego prošle. Isto tako u 2023. bilo je 78.000 noćenja, što je povećanje za 15 odsto u odnosu na pretprošlu godinu.

Pokrajina odobrila 23,7 miliona dinara Gimnaziji i OŠ „Sveti Sava“

Aleksandra Djuran septembar 28, 2023

Vlada Vojvodine, na sednici, odobrila je sredstva za radove u dvema kikindskim školama. Gimnazija „Dušan Vasiljev“ dobila je 12,5 miliona dinara za obnovu fasade, a Osnovna škola „Sveti Sava“ 11, 2 miliona dinara za sanaciju toaleta.

Dobijeni novac poslužiće da se obije postojeća fasada na zgradi koju koriste Gimnazija „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinska škola, istakla je direktorica Gimnazije Mirjana Dražić.

-Obijanje fasade je i prvi korak u kompletnoj rekonstrukciji zgrade. Obiće se dvorišna i fasada na delu objekta do Gradskog trga gde se trenutno nalaze skele koje su postavljene zbog bezbednosti učenika, zaposlenih, ali i prolaznika. Deo novca biće utrošen i na sanaciju dela fasade ispod samog krova i oluka. Puno nam znače dobijena sredstva. Zgrada se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Subotice i svi ornamenti koji je krase biće vraćeni u prvobitno stanje, a i samu rekonstrukciju pratiće stručnjaci pomenutog Zavoda. Projekat kompletnog uređenja je završen, a za sredstva ćemo konkurisati kod Ministarstva za javna ulaganja – saznajemo od Dražićeve.

Gimnazije je osnovana 1858. godine, a izgradnja namenskog objekta završena je 1900. Ove godine škola je proslavila 165 godina postojanja i jedna je od najstarijih obrazovanih ustanova u Vojvodini.

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ dobijeni novac utrošiće se za sanaciju šest toaleta.

-Uradiće se kompletna rekonstrukcija toaleta na prvom, drugom i na trećem spratu. Radovi se bili neophodni s obzirom na to da godinama nije ulagano u sanitarne čvorove. Pored zamene cevi, postaviće se nove sanitarije, pločice i stolarija, a projektom su obuhvaćeni i molersko – farbarski radovi – pojasnila je direktorica OŠ „Sveti Sava“ Gordana Rackov.

VELIKA ULAGANJA IZ POKRAJINSKE KASE

Napomenimo i to da je na čelu pokrajinskog Odbora za nauku i obrazovanje sugrađanka Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine koja je svojim zalaganjem doprinela da veliki broj projekata iz našeg grada, zadobije podršku nadležnih u pokrajini. To potvrđuje i činjenica da je nedavno, Pokrajinska vlada opredelila pozamašna sredstva i za Osnovnu školu „Feješ Klara”. Naime, za rekonstrukciju zgrade ove obrazovne ustanove izdvojeno je čak 150 miliona dinara.

Takođe iz pokrajinske kase podržano je više projekata u školama u gradu i okolnim selima koji će doprineti boljoj opremljenosti i kvalitetnijim uslovima rada.

384169509_871080831253847_447219579545376632_n

Poseta norveške delegacije: Neraskidive veze Kikinde i Narvika

Aleksandra Djuran septembar 27, 2023

Delegacija norveške regije Nordland, koja u našoj zemlji boravi na poziv Skupštine AP Vojvodine u sklopu bilateralne saradnje dva prijateljska regiona, posetila je i naš grad. Norvešku i Kikindu spaja dugogodišnje prijateljstvo proisteklo iz stradanja kikindskih interniraca u gradu Narviku. Da su istorijske veze neraskidive potvrdili su predstavnici Norveške koji su, pored Novog Sada, posetili samo Kikindu. Kari Ane Andreasen, predsednica regionalne Skupštine pokrajine Nordland istakla je da joj je velika čast što je prvi put u našem gradu.

-Između Nordlanda i Vojvodine, i Narvika i Kikinde postoje neraskidive veze. Naša zajednička želja je da produbimo saradnju, a u razgovoru sa predstavnicima Kikinde dogovorili smo i konkretne korake. Razmena učenika i studenata, iskustava, kulture i istorije važna je za oba bratska grada i nadam se da ćemo ponovo uspostaviti saradnju kakva je nekada bila. Razmatrali smo razmenu đaka osnovnih i srednjih škola, ali i studenata. U gradu Trumseu postoji univerzitet koji ima veliki broj aktivnosti u Narviku, što bi posebno bilo interesantno. Mladi treba da poznaju svoju istoriju i na nama je da im to omogućimo – rekla je Kari Ane Andreasen .

Domaćini gostima iz Norveške bili su Nikola Lukač, gradonačelnik, Milenko Jovanov, narodni poslanik, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Stanislava Hrnjak i Miodrag Bulajić, pokrajinski poslanici, kao i potpredsednici Skupštine AP Vojvodine Aleksandra Maletić i Nemanja Zavišić.

-Kikinđani su posebno vezani za Narvik jer su naši preci tokom Drugog svetskog rata internirani u severnu Norvešku. Kikinda i Narvik zbratimili su se 1966. godine, a Deklaracija o prijateljstvu obnovljena je 2019. godine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka imali smo intenzivnu saradnju u svim oblastima. Ponovo želimo da, pored poseta zvaničnika jedne i druge strane, uspostavimo dobre veze među stanovnicima oba grada. Potrudićemo se da naša deca i mladi borave u višednevnim posetama u Norveškoj, ali i da Norvežani budu naši gosti. Razmatramo ideju da studenti iz Kikinde odu na studijske programe ili specijalizacije u Norvešku. Tu je i razmena sportskih klubova, kulturnih društava, ali i iskustava u radu lokalnih samouprava koja će doprineti da naš grad bude bolje i naprednije mesto za život – precizirao je Lukač.

Sa lepotama Kikinde imalu su priliku da se upoznaju i Simon Johnsen, zamenik predsednika pokrajine Nordland, Lise V Nilson, generalni sekretar pokrajinske kancelarije, Trine Grijter, koordinator za pitanja mladih u pokrajinskoj kancelariji, Od Arnold Skogholm, predsedavajući stalnog Odbora za planiranje i ekonomiju, Kim Šeji, predsedavajući stalnog Odbora za biznis i industriji i Ašild Opejen, viši savetnik u pokrajinskoj kancelariji.

Nakon svečanog prijema u Gradskoj kući, prijatelji iz Norveške posetili su Narodni muzej gde su imali priliku da vide repliku mamutice Kike i stalnu postavku, upoznali su se sa banatskim specijalitetima od ludaje i tradicionalnim jelima koje su za njih pripremile članice udruženja žena. Posetili su spomenik internircima i Park prijateljstva „Narvik“, ulicu Generala Drapšina koja je jedna od najlepših na svetu, kao i Muzej „Tera“.