Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Prirodni fenomen na nebu iznad Banatskog Velikog Sela

Aleksandra Djuran novembar 7, 2023

Polarna svetlost, poznata kao „aurora borealis“, u noći između nedelje i ponedeljka, 5. i 6. novembra, u crveno je obojila nebo. Izuzetno redak fenomen video se i iz Banatskog Velikog Sela, a ovekovečila ga je Dejana Uzelac. Polarna svetlost videla se iz pravca Rumunije odnosno na granici između Huberta i Soltura.

„Aurora borealis“ je pojava karakteristična uglavnom na severnim geografskim širinama, ali je ovoga puta polarnu svetlost bilo moguće posmatrati u drugim delovima sveta. Ime „severna zora“ je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope, na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.

Polarna svetlost nastaje u sudaru elektrona sa Sunca i atoma u Zemljinoj atmosferi.

„Sunce, kao izvor života, emituje uobičajeno ogromnu energiju. Povremeno, međutim, dolazi do izuzetnih energetskih erupcija na Suncu, kada se dešava neuobičajeno velika emisija elektromagnetnog zračenja, pa i elektrona. Oni se sudaraju sa atomima atmosferskih gasova iznad Zemlje na oko 100 i više kilometara što dovodi do promene energetskih nivoa elektrona atmosferskih elemenata, najčešće kiseonika, što se manifestuje svetlošću različitih boja“, pojašnjavaju ovaj fenomen meteorolozi.

Polarna svetlost u Srbiji je poslednji put viđena 2003. godine. a prethodno 2000, 1991, i 1958. godine.

„Ovo je lep i opominjući prizor koji nas podseća na to koliko je velika energija u svemiru, a koliko smo mi mali. Crvena boja je vidljiva kada su oluje sa Sunca veoma jake pošto nastaje u višim slojevima atmosfere „, saglasni su meteorolozi.

Polarna svetlost obasjala je zemlje u regionu, ali i delove Sibira, Urala, južne Rusije i Ukrajine.

Festival autorskog filma „Noći ludaje“

Aleksandra Djuran novembar 7, 2023

Prvi kikindski festival autorskog filma „Noći Ludaje“ biće održan u petak, 10. novembra u 19 sati u velikoj sali Pozorišta „Lane“. Kako ističu organizatori, udruženje „Nortvord“ i izdavačka kuća „Crnoslovlje“, želja im je da provere da li u našem gradu postoji interesovanje za malo drugačiji pristup kratkom filmu.

Program se sastoji od autorskih filmova podeljenih u tri segmentai to kikindski filmovi, filmovi iz Srbije koji su postigli uspeh tokom ove godine i izdvojili se kao najbolje iz žanrovskog kratkog filma, kao i specijalna projekcija prvog srpskog „found footage“ horor filma „Naprata“ u okviru obeležavanja desetogodišnjice od izlaska, uz pozdravno obraćanje režisera Mladena Milosavljevića putem video linka.

Pored projekcija, biće izložen i manji deo od preko 80 plakata horor filmova iz doba SFRJ-a, sa nadom da će sledeće godine biti izloženi svi plakate iz privatne kolekcije novinara i muzičara Norberta Đerija. Namera je da se sledeće godine festival proširi na celodnevno dešavanje, uz radionicu filmske šminke, izložbe, tribine i druge prateće aktivnosti.

Organizatori pozivaju mlade stvaraoce iz Kikinde da već sada, bez obzira na budžet, svoje ideje prenesu na film i pošalju na crnoslovlje@gmail.com.

385507144_850062546663823_8657378258541881299_n

Predaja zahteva za subvenciju za bicikle zatvorena za jedan dan: Javilo se 235 sugrađana

Aleksandra Djuran novembar 6, 2023

Da je interesovanje sugrađana za subvenciju za kupovinu bicikala veliko uverila se jutros naša ekipa. Već od sedam časova sugrađani koji su želeli da konkurišu za 10.000 dinara koje dodeljuje Grad strpljivo su u redu čekali da predaju neophodnu dokumentaciju. Od osam sati počeo je i prijem zahteva, a već do devet časova podeljeno je više od 150 brojeva, prema redosledu kako je ko dolazio da u Uslužni centar podnese zahtev. Kako je i prošle godine interesovanje bilo veliko preduzete su sve mere kako bi sugrađani što brže i efikasnije završili neophodne procedure.

-Pozdravljam ovu akciju i drago mi je što nam naš Grad pomaže do kupimo bicikle. Imam 73 godine i to mi je jedino prevozno sredstvo od kada sam prestala da vozim automobil. Bicikl imam, a došla sam da konkurišem da ga kupim unuci. Ona je odabrala sportski bicikl, a baka je tu da se potrudi da joj kupi poklon – rekla je Eržebet Grbić.

I sugrađanin Gojko Lončina ističe da će mu ova pomoć, ukoliko je dobije, puno značiti.

-Sve bicikle koje sam do sada imao su bili stari. Sada je red da kupim novi i nadam se da ću u tome uspeti. Svakodnevno sam na biciklu i verujte mi da sve obavim kao kada bih imao automobil. On mi je sve i nadam se da ću još dugo moći da ga vozim. Narodu treba pomoći, a posebno je značajna ovakva subvencija jer vidite koliko su ljudi zainteresovano za to. Zahvaljujem se našem Gradu i voleo bih kada bi ovakve akcije bile češće i naravno da svi dobiju pomoć – dodao je Lončina.

Kako je već prvog dana podnošenja zahteva, dokumentaciju priložilo 235 sugrađana konkurs je zatvoren. Kako je objasnio Stevan Iličić, član Gradskog veća i predsednik komisije, sledi pregledanje dokumentacije i objavljivanje preliminarne liste do kraja nedelje. Očekuje se da će konačna lista biti objavljena sedam dana nakon toga, kada će biti organizovano i potpisivanje ugovora.

– U budžetu Grada za 2024. godinu predviđeno 2,5 milona dinara, na ime ove subvencije, to znači da će 250 sugrađana moći da kupi bicikl uz pomoć lokalne samouprave. Novi konkurs će biti raspisan krajem februara – rekao je Iličić.

Ovo je drugi put da lokalna samouprava izdvaja novac za subvencionisanu kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva. I ove, kao i prošle godine, planirano je milion dinara za ovu meru odnosno subvencionisanje 100 prvih sugrađana koji predaju potpunu dokumentaciju. Prošle godine lista je proširena i svih 213 sugrađana koji su konkurisali dobili su novac.

Lekarima Hitne pomoći pretio gasnim pištoljem

Aleksandra Djuran novembar 5, 2023

Muškarac srednjih godina pretio je pištoljem kikindskim lekarima zaposlenim u Hitnoj službi. Kako saznajemo od načelnika Službe za hitnu medicinsku pomoć dr Miloša Bajića tokom poslepodnevne kućne posete, u subotu, 4. novembra, u koju su otišli doktorka, medicinska sestra i vozač, Kikinđanin koji ih je pozvao na intervenciju zbog oca, u trenutku dok su lekari pregledali pacijenta izvadio je pištolj i počeo da im preti.

– Kako su mi kolege ispričale, muškarac sa pištoljem im je pretio da će ih ubiti, nakon čega će pucati u sebe. Zahvaljujući prisebnosti ekipe, izbegnuta je tragedija. Naime, doktorka je mirnim putem i smirenim tonom zamolila da se pacijent, zbog kog su došli na intervenciju, prebaci u Bolnicu. To je i urađeno, a muškarac koji je pretio medicinskoj ekipi pištoljem takođe je došao na Prijemno odeljenje. U međuvremenu, incident smo prijavili policiji koja ga je sačekala u Bolnici. Iako se ispostavilo da je gasni pištolj u pitanju lekari to prilikom intervencije nisu znali, ali bez obzira na to pretnja je nedopustiva – priča dr Bajić.

Povodom ovog incidenta stiglo je i saopštenje iz Policijske uprave Kikinda u kom se navodi da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi uhapsili su P. V.(1975) zbog postojanja sumnje da je izvršio krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i neovlašćeno držanje opojnih droga. On se sumnjiči da je juče, u porodičnom stanu u Kikindi, prilikom ukazivanja lekarske pomoći njegovom ocu, pretio zdravstvenim radnicima Službe hitne pomoći držeći gasni pištolj, da bi potom ostavio pištolj i pomogao medicinskoj ekipi da smeste pacijenta u sanitetsko vozilo.

Policija je potom od osumnjičenog oduzela pištolj na gas i manju količinu biljne materije za koju se sumnja da je marihuana i iste poslala na veštačenje. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

Na žalost, ovo nije prvi incident u kom su se našli lekari Hitne pomoći.

-Prvi put je, koliko znam, ekipi prećeno pištoljem, ali smo maltene svakodnevno suočeni sa raznim neprijatnostima koje su najčešće verbalne prirode. Podsetiću i na slučaj koji se dogodio pre nekoliko godina u Mokrinu, kada je na medicinare pacijent nasrnuo nožem. Činjenica je da odlazimo na terene nezaštićeni – dodao je dr Bajić.

Manji broj nezaposlenih na evidenciji Filijale NSZ

Aleksandra Djuran novembar 5, 2023

Na evidenciji kikindske Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koja pokriva područje Severnobanatskog okruga, na kraju septembra bilo je 5.300 nezaposlenih. Od tog broja u Kikindi je 2.040, u Senti 902, u Kanjiži 815, Novom Kneževcu 647, Čoki 509 i u Adi 387 osoba bez zaposlenja, istakla je direktoica kikindske Filijale Jelena Mitrović.

-Broj nezaposlenih na teritoriji Okruga manji je za 366 osobe s obzirom na to da je u istom periodu prošle godine bilo 5.666 osoba na evidneciji. U Kikindi je broj onih koji traže posao, za isti priod 2022., smanjen za 130 osoba. I dalje je na evidenciji najviše nekvalifikovanih 3.012 ljudi odnosno 56 odsto. Slede osobe sa završenim trećim i četvrtim stepenom srednje škole kojih je 1.847 – kaže Jelena Mitrović.

Sa sedmim stepenom stručne spreme je 167 nezaposlenih u severnom Banatu, dok je na evidenciji i 156 visokoškolaca sa šestim stepenom. Najviše visokošolaca koji traže zaposlenje su strukovni i vaspitač predškolske dece, slede ekonomisti i pravnci. U čitavom okrugu, od ukupnog broja nezaposlenih, 2.732 su žene što je 51 procenat.

– Na nedeljnom nivou sumiramo potrebe poslodovaca tako da trenutno 15 poslodavaca u Kikindi traži radnike. Potražnja je raznovrsna tako da su potrebni radnici u trgovini, u proizvodnji kablova, veterinarski tehničari, vozač, radnici na šivenju, u obezbeđenju sa licencom, konabri, kuvari, administrativni radnici, diplomirani inženjeri stočarstva, diplomirani tehnolog prerade mleka – kaže naša sagovornica.

U ovoj godini raspisano je 13 javnih poziva za smanjenje broja nezaposlenih od strane Republike čiji je akcenat na teže zapošljivim kategorijama. Najviše ugovora sklopljeno je po programu samozapošljavanja tako da su angažovane 48 osobe, 43 nezaposlena angažovano je u programu teže zapošljivih kategorija, a u okviru javnih radova osoba sa invaliditetom finansirano je 35 osoba. Kada se sumiraju svi konkursi 214 osoba pronašlo je posao putem ovih programa. I lokalna samouprava izdvojila je sredstva za samozapošljavanje i javne radove preko kojih je ukupno angažovano 29 nezaposlenih.

-Ukoliko ima zainteresovanih, mesta ima na tri konkursa za sticanje praktičnih znanja, za subvenciju zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva i za meru pripravništva za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem. Većina javnih konkursa biće otvorena do 30. novembra, dok je rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom 31. decembar – napomenula je Mitrovićeva.

Besplatne analize zemljišta za poljoprivrednike

Aleksandra Djuran novembar 5, 2023

U okviru Programa mera podrške poljoprivrednoj proizvodnji lokalna samouprava u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom finansiraće analizu plodnosti zemljišta kao jednu od najvažanijih agrohemijskih mera.

-Ugovorom vrednim 300.000 dinara predviđena je analiza 100 uzoraka plodnosti zemljišta za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Rok do kog moramo završiti posao je 29. decembar, a u ime svoje službe i naših korisnika zahvaljujem se Gradu koji je i ove godine pomogao besplatne analize. U Vojvodini se skoro dve decenije rade analize plodnosti zemljišta koje poljoprivrednicima umnogome pomažu da imaju bolje i kvalitetnije prinose i naši proizvođači je koriste kako bi unapredili i poboljšali prinos na svojim njivama – istakao je direktor Poljoprivredne stručne službe Mladen Đuran.

Preporuka stručnjaka je da agrohemijska ispitivanja treba raditi najmanje jednom u četiri godine. S obzirom na poskupljenje svih inputa neophodnih u poljoprivrednoj proizvodnji, a naročito mineralnog đubriva analiza ima višestruki značaj.

– Proizvođači će dobiti preporuku za đubrenje u naredne četiri godine, a naša savetodavna služba na raspolaganju je za sve dodatne savete – napominje naš sagovornik.

Analizom se ispituje peha vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i makroelemenata forsfora, azota, kalijuma, kao i sadržaj humusa. Poljoprivrednici pošto dobiju rezultate znaju tačnu količinu hranljivih materija koja im je potrebna, jer visok ili nizak nivo đubriva može negativno uticati na njihovu zemlju, useve, podzemne vode, pa čak i vazduh.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Zemljište na našoj teritoriji uglavnom ima višak kalijuma, fosfor je u deficitu, a stanje azota je promenljiivo. Sa godinama humus opada tako da se preporučuje zaoravanje žetvenih ostataka i đubrenje stajnjakom.

11 kiki JELENA MICEVIC KARANOVIC FOTO VISOKA SKOLA KIKINDA (1)

Ustanovljena Plaketa dr Jelena Mićević Karanović

Aleksandra Djuran novembar 4, 2023

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača ustanovila je Plaketu koja će nositi ime prerano preminule, mnogim studentima omiljene, profesorice ove škole, dr Jelene Mićević Karanović. Inicijativu je pokrenuo bivši student Nemanja Savić, a odluku je donelo Nastavno-stručno veće ove visokoškolske ustanove.

-Plaketa će biti dodeljivana svake godine 4. aprila, na Dan škole, a laureat će biti najbolji student generacije na master strukovnim studijama jer je profesorica Jelena bila koordinatorka nastave na master studijama. Naša škola obeležava sedam decenija postojanja i čitava godina je u znaku značajnog jubileja. I ovo će biti prilika da se prisetimo drage profesorice Jelene koja je ostavila izuzetan trag u našoj školi – istakla je direktorica škole Angela Mesaroš Živkov.

Podsetimo dr Jelena Mićević Karanović preminula je prošle godine u 52. Godini. Bila je profesor za psihološku grupu predmeta i član Saveta škole. Njen stručno-naučni rad ostao je upamćen. Autorka je i recenzent mnogih univerzitetskih udžbenika.

396701045_343057458410899_6872047783041498965_n

Kardiološki preventivni pregledi i sutra: Treba da dođu sugrađani koji nemaju dijagnozu

Aleksandra Djuran novembar 4, 2023

Preventivni kardiološki pregledi organizovani su danas u ambulanti u Svetosavskoj ulici broj 53 i izazvali su veliko interesovanje sugrađana. Svima koji su se odazvali akciji urađen je EKG, meren je krvni pritisak, a putem vađenja krvi određeni su nivo glukoze, triglicerida i holesterola u krvi, istakla je specijalista opšte medicine dr Zlatija Sadžaković Martinov.

-Kardiovaskularna oboljenja zauzimaju visoko mesto u okviru hroničnih nezaraznih oboljenja i izuzetno je važno na vreme obaviti skrining i, ukoliko treba, početi sa lečenjem. To je najbolji način da se stave pod kontrolu. Stoga je važno da na ove preglede dođu sugrađani koji nemaju dijagnozu. To je cilj prevencije, da se na vreme otkrije eventualni zdravstveni problem koji se može kontrolisati ili lečiti – rekla je naša sagovornica.

Pregledi se organizuju i sutra (nedelja) od 8 do 16 časova. Potrebno je da se dođe najkasnije do 10 časova kako bi se izvadila krv, a pre toga ne treba jesti i piti. Važno je da se na preventivne preglede jave pacijenti od 30 do 50 godina koji dugo nisu bili kod lekara.

-Ukoliko ovom prilikom otkrijemo bilo kakav patološki poremećaj, savetujemo pacijenta da se javi izabranom lekaru i nastavi dalje lečenje. Kardiovaskularna oboljenja su najčešća u našoj sredini, a i na prvom mestu su po smrtnosti. Zato apelujem na sugrađane da budu odgovorni i kontrolišu se. Ovi pregledi su tu za pacijente koji ne znaju da u oboleli, a ne za one koji već imaju terapiju i postavljenu dijagnozu – precizirala dr Zlatija Sadžaković Martinov.

Pregledi vikendom organizuju se najviše zbog građana koji tokom nedelje, zbog posla i obaveza, ne mogu da stignu da se prekontrolišu.

394782652_713035073643236_3585782539736086853_n

U Galeriji „Tera“ izložba o odnosu ljudi prema životinjama

Aleksandra Djuran novembar 4, 2023

Jedna od mnogih priča u nestajanju motiv je izložbe Nemanje Milenkovića otvorene u Galeriji „Tera“. Mladi umetnik kaže da je izložba nastavak istraživanja o odnosu ljudi prema životinjama u savremenoj praksi lova koje je prvi put prikazano u aprilu u Beogradu.

-Gornje Podunavlje, odakle potičem interesantno je zbog velikog broja životinjskih vrsti od kojih su mnoge zaštićene i pod zaštitom UNESKA. Velika je svetska turistička atrakcija koja privlači lovce. U mojoj porodici većina članova su lovci hobisti i ja sa potpuno drugačijim etičkim stavom, to promišljanje bilo mi je zanimljivo. Postavljam pitanje da li je eksploatacija životinja zaista potrebna na takav način i najsrećniji sam kad posetioci sa moje izložbe odu zapitani i promišljajući o onome što se konstano dešava oko njih – rekao je Milenković.

Slikar po vokaciji, koristi sve tehnike u svom radu. Osnova mu je crtež i akvarel, što se može videti na izložbi prikazanoj u četiri scene. Svaka scena ima specifičan narativ koji zajedno daju uvid u jednu od mnogih priča o nestajanju.

-Najvažnije je promisliti o tome šta se događa u današnjem svetu. Da li je nešto što je ranije bilo nužno da bismo imali hranu danas potrebno? Potrebno je da se okrenemo zaštiti i čuvanju, naročito vrsta koje svakodnevno nestaju – kazao je 27-godišnji umetnik iz Novog Sada.

Nemanja Milenković, zaposlen kao asitetnt na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dodaje i da studentima ukazuje na značaj „Tere“, ne samo u Srbiji, već u svetu. Izložba je otvorena do 22. novembra.

Upis u katastar digitalnim putem

Aleksandra Djuran novembar 4, 2023

Republički geodetski zavod saopštio je da je od danas građanima omogućen upis u katastar isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija.

Kako je navedeno, obezbeđen efikasan upis u katastar obezbeđen je uz proveru ispravnosti dokumenata od profesionalnih korisnika, bez odlaska u katastarske službe.
Naglašeno je da je glavna prednost za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa procesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika. Uz to, građani će moći da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice.

Umesto tradicionalnih 170 šaltera sada je na raspolaganju čak 4.000 digitalnih “šaltera”, dostupnih 365 dana godišnje. Pored toga ova inovacija je, kako je saopšteno, jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz Republičkog geodetskog zavoda.