Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

399834988_1723413448159134_3609315125920595624_n

Сестре анђеоског гласа донеле још једно међународно признање

Aleksandra Djuran новембар 11, 2023

Са 17. Међународног фестивала „Шкољкице“ у Новом Саду сестре Хана и Петра Тодорић још једном су донеле признања у наш град. У конкуренцији учесника из Русије, Украјне Азербејџана, Естоније, Мађарске, Бугарске, Шведске, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, Хана Тодорић освојила је друго место са песмом „Тајна прве љубави“, док је Петра била трећа са композицијом „Страхиња“.

Фестивал „Шкољкице“ има за циљ представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра. За време фестивалских дана, одржавају се две полуфиналне вечери на којима наступају сви учесници из Србије и из иностранства, а на финалној вечери наступају најбољи извођачи из обе полуфиналне вечери. Међународни жири чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства.

Посебан акценат ставља се на промоцију интеркултуралности, као и мултинационалног и мултикултурног друштва у Војводине кроз представљање савременог дечијег уметничког стваралаштва и стваралаштва деце представника националних мањина. Фестивал је уврштен у календар светске асоцијације фестивала “WAF”.

Нераскидиве везе Сомбора и Кикинде

Aleksandra Djuran новембар 10, 2023

Представници Историјског архива Кикинде су у четвртак, 9. новембра, у галерији Музеја подунавских Шбава отворили изложбу „Везе Сомбора и Кикинде кроз документа Историјског архива Кикинда“. Изложба је реализована кроз партнерство са Историјским архивом Сомбор, а идеја водиља пројекта јесте културно повезивање два града, које ће ићи упоредо са собраћајним повезивањем путем брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“.

Аутори изложбе су в.д. директор и архивиста Срђан Сивчев, а дизајн и техничку реализацију потписује Никола Радосавчев. Изложби су, у име Града Кикинде, присуствовали председник Скупштине Града Младен Богдан и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сомборцима смо представили документа која се налазе у Историјском архиву у Кикинди, а која се односе на њихов град. Између осталог, изложени су плакати о културној, привредној и економској сарадњи, као и о брачним везама између мештана два града. Плакати датирају од половине 19. века до избијања Другог светског рата и у Музеју подунваксих Шваба може да се види 16 паноа. Ово је први пут да овако сарађујемо, а наша заједничка мисија је културно повезивање Кикинде и Сомбора које треба да прати и будућу брзу саобраћајницу такозвани смајли Војводине . Тако је договорено да наредне године слична изложба буде организована у нашем граду – истакао је Срђан Сивчев.

Изложба је отворена до 1. децембра.

321609227_753216482829003_661045345019667727_n

Недостаје крв О крвне групе: Акција добровољног давлаштва 13. новембра

Aleksandra Djuran новембар 10, 2023

У понедељак, 13. новембра у Црвеном крсту Кикинда биће организована друга, од три планиране, акција добровољног давалаштва крви. Из ове хумане организације апелују на суграђане да од 8.30 до 13 сати сви који могу дарују драгоцену течност.

-Неопходно је да имамо стабилне резерве, тако да нам је увек потребна крв. У последње време недостају О крвне групе, поготово са негативним Рх фактором – сазнајемо од Данијеле Бјељац, секретарке Црвеног крста која додаје да су и даваоци свих осталих крвних група увек добродошли.

Акција се организује у сарадњи са Заводом за трансфузију крви, а наредна је заказана за 30. новембар.

Новом Уредбом о енергетски заштићеном купцу више грађана оствариће попуст

Aleksandra Djuran новембар 10, 2023

Влада Републике Србије усвојила је, на предлог Министарства рударства и енергетике, измене и допуне Уредбе о енергетски угроженом купцу које ће омогућити већем броју грађана да добије попуст за електричну енергију, гас или грејање.

– То значи да ће пензионерско домаћинство које има уговор о снабдевању електричном енергијом на своје име, а чија пензија не прелази 21.766,26 динара, моћи да оствари право на додатно умањење рачуна у износу од хиљаду динара током грејне сезоне. Изменама Уредбе право на умањење рачуна за електричну енергију, гас или грејање имаће и домаћинства чији су чланови остварили право на увећану новчану социјалну помоћ. Поред тога, новина је и да се поступак за утврђивање статуса енергетски угроженог купца покреће по службеној дужности, што је много лакши пут остваривања права за најстарије суграђане који нису у могућности да лично поднесу захтев – истакао је председник градске Скупштине Младен Богдан.

За информације и питања о статусу овог права, као и за подношење захтева, грађани могу да се обрате запосленима у канцеларији број шест у Градској управи. За подношење захтева неопходна су следећа документа: доказ о висини пензије односно пензиони чек, уговор о снабдевању тачније последњи рачун за испоручену електричну енергију и очитана или фотокопирана лична карта.

Настављена улагања Града и Покрајине у бољи живот Кикинђана

Aleksandra Djuran новембар 9, 2023

Изградња атмосферске канализације настављена је у улици Јаше Томића од Војводе Путника до Краља Петра Првог. Део улице од Војводе Путника до Доситејеве затворен је за саобраћај с обзиром на то да је прекопана.

Ово је наставак пројекта вредног 150 милиона динара који заједнички финансирају Град и Покрајинска влада, на челу са председником Игором Мировићем, који је недавно са представницима Града, покрајинским и републичким посланицима обишао градилиште у Семлачкој улици.

Како сазнајемо на лицу места, старе и дотрајале цеви биће замењене новим, већег промера у дужини од 400 метара. Улица ће бити затворена за саобраћај фазно, како ће и тећи радови. Извођач радова је фирма „Потиски водовод“ из Хоргоша, и како нам је речено на градилишту, од инсталација које се налазе на овој траси зависиће дужина радова. Постојећа кишна канализација није била адекватна и није могла да одведе сву кишницу.

Исти посао урадиће се у деловим улица Душана Васиљева, Браће Лаковић и Семлачке. Радови су почели крајем августа и биће готови до краја године. Подсетимо и да је само у овој години Влада Војводине подржала капиталне инвестиције у наш град са 800 милиона динара. Поред атмосферске и фекалне канализације, улаже се у школе и вртиће, путну инфраструктуру, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде.

400161113_1479525976169625_2232042459317398921_n

Радови у Банатској Тополи: Асфалтирање, сaнација и изградња

Aleksandra Djuran новембар 9, 2023

У Месној заједници Банатска Топола почеле су припреме за радове у центру села. Асфалтираће се део Ослободилачке улице и изградити нова паркинг места, сазнајемо од Недељка Цимеше, председника Савета МЗ.

-Последњих 100 метара Ослободилачке улице није пресвучено новим слојем асфалта. То ће бити урађено у наредном периоду, а изградиће се и нових двадесетак паркинг места. У овој улици проблем је и стара кишна канализација односно дренажа. Цеви су испуцале и шахтови су запушени. Пре асфалтирања цеви и шахтови ће се заменити новим како би атмосферска канализација била у фнкцији. У овом делу улице проблем мештанима представља кишни период јер вода не отиче и задржава се на коловозу и тротоару. Сада ће овај проблем бити решен – рекао је Цимеша.

У улици Вука Караџића, која је и главна саобраћајница, биће закрпљене ударне рупе док ће у Кикиндској улици бити санирана оштећена банкина.

-Радови се финансирају из градског буџета, а локална самоуправа уважила је све наше сугестије о томе шта је најважније урадити у селу. И мештани су агилни тако да заједнички градимо први православни храм у селу. Црква Светог Петра и Павла напредује жељеном динамиком и полако ничу зидови овог објекта – додаје наш саговорник и напомиње да ће се на потесу, од постојеће цркве до маркета у центру села, насути гребан асфалт који ће омогућити нова паркинг места.

Осим тога Тополчани су уз помоћ Добровољног ватрогасног друштва и пољопривредног газдинства Чавић организовали акцију чишћења православног и католичког гробља. Овом приликом однесено је три тоне отпада.

396628916_1382970015955513_3939737840498010419_n

Обележен Дан ОШ „Вук Караџић“

Aleksandra Djuran новембар 8, 2023

Ученици, запослени и гости у адаптираној сали за физичко васпитање прославили су 73. рођендан Основне школе „Вук Караџић“. Већ по традицији, на овај дан уручена су признања најбољима у учењу и спорту из претходне генерације. Тако су Владислава Петровић, ученица генерације и Теодора Станчић, спортисткиња генерације примиле заслужене награде.

-Пуно труда и рад уложила сам да постанем ђак генерације и увек ми је драго када поново дођем у своју школу. Жеља ми се остварила, а титула ми је подстрек да и у средњој школи, Гимназији „Душан Васиљев“, наставим да ређам успехе – открила нам је Владислава.

Пливачица Теодора Станчић, такође је уписала Гимназију.

-Увек ми је било драго када представљам своју школу на такмичењима. Освојила сам медаље које су ми биле на понос, али и подстрек да будем још боља. Трудићу се да остварим још боље резултате у спорту – сазнали смо од Теодоре.

У оквиру Фонда „Велинка Тешин“ за изузетне резултате на пољу српског језика и књижевности награђене су и Ђурђина Петровић, Дуња Рађеновић, Теодора Иветић и Тијана Стојковић.

Иван Пантелић, директор школе није крио задовољство што је приредба организована у сали за физичко васпитање која је недавно добила потпуно нови изглед.

-Средствима Покрајинског секретаријата за спорт и омладину у износу од 3,6 милиона динара решили смо дугогодишњи проблем и заменили прозоре на фискултурној сали и справарници. До краја године имаћемо и нову, мултифункционалну подлогу, у дворишту, у делу где је кошаркашки терен. Исти секретаријат за овај пројекат одобрио нам је 3,1 милион динара. Заједничким улагањем НИС-а и Града у школу ће бити уложено и седам милиона динара. Преко конкурса „Заједници заједно“ добили смо 3,9, а Град ће уложити још 3,2 милиона динара за замену дела кровне конструкције и црепа изнад фискултурне сале и кабинета за музичку културу – прецизирао је Иван Пантелић.

Концерту који су поводом Дана школе приредили хор и солисти на инструментима присуствовали су чланови Градског већа Небојша Јованов и Валентина Мицковски.

-Вишедневном обележавању рођендана подједнако се радују ученици који су укључени у све активности и запослени. Локална самоуправа подржала је све пројекте школе обезбедивши средства за пројектно-техничку документацију. Тако је све било спремно да школа аплицира и да заједно учинимо све да наша деца имају модерну и савремену наставу – прецизирала је Мицковски.

Зграда ОШ „Вук Караџић“ изграђена је 1895. године и једна је од најстаријих у Кикинди. Основана је 1950. године и била је једна од четири осмолетке. Од 1952. године носи име Вука Караџића, а школу похађа 365 ђака.

Искључење воде због замене водомера

Aleksandra Djuran новембар 8, 2023

Због планираних радова на водоводној мрежи односно замеиа водомера без воде ће у чртвртак, 9. новембра од 9 до 12 часова остати станари у Немањиној улици, од угла Ђоке Радака до Димитрија Туцовића.

ЈП „Кикинда“ моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.
За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.

Годишњица отвaрања граничног прелаза Наково – Лунга

Aleksandra Djuran новембар 8, 2023

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе. Ове године,18. маја, свечано је обележен прелезак милионитог путника. Била је то држављанка Европске уније са личним документима Хрватске.

-Од датума трајног отварања, до 6. новембра ове године гранични прелаз Наково – Лунга прешло је 1.065.393 путника. У поређењу са прошлом годином већ сада је за 10,6 одсто путника више него што их је било целе прошле године – истакао је Саша Танацков, члан Градског већа.

Захваљујући отвореном граничном прелазу у Кикинди је отворен погон фабрике „Зопас“. Средствима Европске уније, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије“ изграђен је гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичка стазу са соларном расветом и видео надзором, а реконструисан је и део међународног државног пута.

-После три године пада и стагнације броја прелазака због короне и рестриктивних мера, ове године ћемо поново имати више од 100.000 путника. Рекордна је била 2018. година када их је било 192.736 – навео је Танацков.

Циљ, од ког се не одустаје, је двадесетчетворосатно радно време прелаза, као и дозвољен прелазак аутобусима.

Природни феномен на небу изнад Банатског Великог Села

Aleksandra Djuran новембар 7, 2023

Поларна светлост, позната као „аурора бореалис“, у ноћи између недеље и понедељка, 5. и 6. новембра, у црвено је обојила небо. Изузетно редак феномен видео се и из Банатског Великог Села, а овековечила га је Дејана Узелац. Поларна светлост видела се из правца Румуније односно на граници између Хуберта и Солтура.

„Аурора бореалис“ је појава карактеристична углавном на северним географским ширинама, али је овога пута поларну светлост било могуће посматрати у другим деловима света. Име „северна зора“ је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе, на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.

Поларна светлост настаје у судару електрона са Сунца и атома у Земљиној атмосфери.

„Сунце, као извор живота, емитује уобичајено огромну енергију. Повремено, међутим, долази до изузетних енергетских ерупција на Сунцу, када се дешава неуобичајено велика емисија електромагнетног зрачења, па и електрона. Они се сударају са атомима атмосферских гасова изнад Земље на око 100 и више километара што доводи до промене енергетских нивоа електрона атмосферских елемената, најчешће кисеоника, што се манифестује светлошћу различитих боја“, појашњавају овај феномен метеоролози.

Поларна светлост у Србији је последњи пут виђена 2003. године. а претходно 2000, 1991, и 1958. године.

„Ово је леп и опомињући призор који нас подсећа на то колико је велика енергија у свемиру, а колико смо ми мали. Црвена боја је видљива када су олује са Сунца веома јаке пошто настаје у вишим слојевима атмосфере „, сагласни су метеоролози.

Поларна светлост обасјала је земље у региону, али и делове Сибира, Урала, јужне Русије и Украјине.