Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Pri kraju rekonstrukcija unutrašnjosti Motela u Novim Kozarcima

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Rekonstrukcija Motela u centru sela je na samom kraju, u šta su se, prilikom posete Novim Kozarcima, uverili i gradonačelnik Mladen Bogdan i Bojan Mikalački, član Gradskog veća. Objekat, izgrađen osamdesetih godina prošlog veka, bio je mesto stecišta meštana, ali i svih koji bi dolazili u ovo mesto. Krajem 20. veka, u popularnoj „Kotarci“, izbio je manji požar, nakon čega je minimalno uređena. Upravo su meštani ti koji su potencirali da sala ponovo bude u funkciji, istakao je ovom prilikom Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

-Lokalna samouprava je uvek tu da nam pomogne da realizujemo investicije važne za našeg mesta. Nedostatak mesta za okupljanje je dugogodišnji problem u Novim Kozarcima i siguran sam da će svi biti više nego zadovoljni onim što je urađeno. Ovo nije ulaganje samo u objekat nego i u kvalitet života. Prošle godine u Novim Kozarcima imali smo značajna ulaganja, koja smo nastavili i u ovoj. Ono što sledi je uređenje parkinga ispred trgovinskih objekata i adaptacija Doma kulture – naveo je Čavka.

Prošle godine na Motelu je zamenjen je krov koji je prokišnjavao i umesto crepa postavljen je lim, što je bio preduslov za unutrašnje uređenje, podsetio je gradonačelnik Mladen Bogdan:

-U razgovoru sa Kozarčanima istaknut je nedostatak prostora za proslave, okupljanja i druge događaje, tako da smo u gradskom budžetu opredelili sredstva kako bi potpuno uredili unutrašnjost popularne „Kotarke“. Za radove je izdvojeno 8,8 miliona dinara i ono što predstoji je da se obezbedi novac za kupovinu nameštaja o čemu smo već razgovarali sa predstavnicima Mesne zajednice.

Prvi čovek grada najavio je još jednu investiciju.

-Čim vreme dozvoli počinje i izgradnja dečijeg igrališta u centru sela. Ovaj projekat realizovaćemo u saradnji sa kompanijom NIS. Izvesno je da će do kraja godini biti adaptirana i prostorija nekadašnjeg Udruženja vozača. Ovu salu, prvenstveno, će koristiti udruženja žena jer je neophodno da imaju svoj prostor u kojem će se okupljati – dodao je gradonačelnik Bogdan

A.Đ.

Akcija dobrovoljnog davalaštva krvi

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Crveni krst Kikinda u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Vojvodine sutra, 17. februara, od 8.30 do 13 sati organizuje akciju dobrovoljnog davalaštva krvi.

Ovo je četvrta akcija darivanja dragocene tečnosti od početka godine, a naredna je najavljena za 1. mart.

Solidno poslovanje privrede: U prošloj godini najuspešnija primarna poljoprivredna proizvodnja

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Privrednim društvima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu od januara do kraja novembra 2025. izvoz je bio 180,4, a uvoz 120,6 miliona evra, podaci su Regionalne privredne komore u Kikindi. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za 142 miliona evra.

-Kikinda je i dalje nosilac. Spoljnotrgovinsko poslovanje u našem gradu bilo je 236 miliona evra. Izvoz je bio 172,2 miliona evra, a uvoz 112, 9 miliona evra. Naš grad je u suficitu, odnosno plusu 53,9 miliona evra i pored toga što je izvoz blago opao – istakao je Tibor Horvat, direktor Regionalne privredne komore.

Firma „Banini Jafa“ je dobro poslovala, u prošloj godini povećala je broj radnika za desetak odsto, a u planu im je da to urade i u ovoj godini. I dalje su dominanti izvoznici oni koji se bave metalskom industrijom poput „Mekafora“, „Le Beliera“, „Livnice“, „Zopasa“.

-Najznačajnije tržište privrednicima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu je Evropska unija. Od prvih deset država, sedam je iz Evropske unije, a preostale tri su Bosna i Hercegovina, Turska i Kina gde je izvoz porastao za 75,4 procenta. Najviše izvozimo u Mađarsku gde je za 11 meseci izvezeno dobara u iznosu od 51,7 miliona evra što je 30 odsto ukupnog izvoza. Najviše se izvoze delovi za automobilsku industriju – precizira naš sagovornik.

I kada je reč o uvozu privredna društva okrenuta su ka Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Kini.

U Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu radi i posluje 1.267 privrednih društava, a 2024. bilo ih je osam više. U Kikindi je najviše – 450.

-Nekoliko godina unazad raste broj preduzetnika i svake godine imamo ih pet odsto više u odnosu na prethodnu. U Kikindi je trenutno 1.703 preduzetničke radnje, a zajedno sa Čokom i Novim Kneževcem ima ih 3.764. Najvećim delom one su orijentisane na usluge – zaključio je Horvat.

Najuspešnije su poslovale firme koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, posebno one koje su fokusirane na obnovljive izvore energije, solarne panele i biogas, kao i one koje su uložile sredstva na sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.

U čitavom okrugu 31. decembra 2025. bilo 4.768, od kojih je u Kikindi 1.858 što je slično u odnosu na 2024. Najviše je nekvalifikovane radne snage. Čak 45 odsto ljudi bez posla u našem gradu je bez ili samo sa osnovnom školom. U okrugu ih je 63 procenta.

-Zaposlenost je u blagom opadanju. U Severnobanatskom okrugu prošlu godinu završili smo sa 37.144 zaposlena, od kojih je najveći broj u Kikindi 17.394. Zaposlenih u privrednim društvima ima najviše – saznajemo od Tibora Horvata.

Zarade u Severnobanatskom okrugu za 11 meseci 2025, veće su u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Regionalne privredne komore. U okrugu je za pomenuti period ona iznosila u 93.471, a u Kikindi su plate bile 90.555. U Senti su primanja bila 92.259, dok je u Čoki sa 85.620 dinara i dalje najniža zarada.

-U Severnobanatskom okrugu zarada je od januara do kraja novembra prošle, u odnosu na isti period pretprošle godine,veća za 11,5, a u Kikindi za 11, 6 procenata. Prosečna zarada u Kikindi veća je 3.200 dinara u odnosu na Sombor, ali je za isti iznos manja u odnosu na Suboticu i Sremsku Mitrovicu – napominje Horvat.

A.Đ.

U četvrtak, 19. februara deo Kikinde bez struje

Aleksandra Djuran February 16, 2026

U četvrtak, 19. februara, usled radova na električnoj mreži bez struje će biti deo Dositejeve od Nikole Pašića do Jovana Popovića od 13.30 do 14.30 sati, najavljuju iz ,,Elektrodistribucije”.

Staro jezero bogatije za 100 sadnica četinara

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Na Starom jezeru organizovana je sadnja u okviru akcije „Najzelenije jelke“. Oaza u širem centru grada bogatija je za 100 četinara, a ozelenjavanju su učestvovali gradonačelnik Mladen Bogdan, učenici SSŠ „Miloš Crnjanski, kao i zaposleni u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Jelke, 80 komada, kompanije „Jafa“, od kojih je 30 podeljen o školama za svoja dvorišta i okolinu – istakla je sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslave Narančić. – Ostatak od 50 sadnica našlo je svoje mesto na Starom jezeru, dok je isti broj četinara obezbedila i lokalna samouprava. Deo jelki je bio do projekta „Najzelenije jelke“, a novogodišnje drvo sa reciklažnim ukrasima obogatili su učenici svih osnovnih škole na teritoriji grada. Ove godine je i dve decenije od rekonstrukcije ovog prostor, koji je do tada bio zapušten i prazan. Sada je Staro jezero omiljeno šetalište svih naših sugrađana.

Kako je naša sredina najnepošumljenija u Srbiji, cilj lokalne samouprave je da promeni ovu neslavnu statistiku.

-Imamo 1,16 odsto pošumljenih površina i da bi dostigli dva procenta potrebne su decenije – precizirao je gradonačelnik Mladen Bogdan. – Svake sadne sezone grad se maksimalno trudi da poveća broj mladica u gradu, u selima, ali i na ostalim lokacijama. U ovom značajnom poslu imamo pomoć donatora, ali i kompanija koje su društveno odgovorne i doniraju sredstva za program pošumljavanja i zaštitu životne sredine. U svakoj akciji pošumljavanja uključujemo osnovce i srednjoškolce jer je to najbolji način da ih naučimo da čuvaju i neguju zelenilo koje imamo.

Ovom prilikom prvi čovek grada podvukao je da lokalna samouprava čuva svako stablo, a posebno retka drva.

-Radimo sve što je u našoj moći i protiv smo insinuacija i širenja laži. Sve što se radi u skladu je sa važećim zakonima i propisima. Ne postoji plan da bilo koje stablo vadimo i uništavamo, nego je naš cilj da svako drvo sačuvamo i održimo što duže u životu. Sve one koji nas prozivaju nismo videli na ovakvim akcijama, niti su ih pokrenuli kako bi doprineli lepšoj i boljoj životnoj sredini – dodao je Mladen Bogdan.

U okviru projekta „Zelena dela“ grad i kompanija „Jafa“ prošle godine realizovali su i projekat „Eko kutak“.

A.Đ.

Ponovo dozvoljene posete pacijentima u Opštoj bolnici

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Odlukom Komisije za zaštitu od bolničkih infekcija, a na osnovu epidemiološke situacije koja pokazuje trend opadanja infekcija virusom influence, od danas, 13, februara, su ponovo dozvoljene posete pacijentima koji se leče u Opštoj bolnici Kikinda.

Posete su omogućene svakodnevno od 16 do 17 sati, uz kratkotrajno zadržavanje i poštovanje epidemioloških mera- obavezu nošenja maski za posetice i pacijente.

Najavljena manifestacija „Fenseraj ukusa“: Upućen poziv lokalnim proizvođačima da učestvuju

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Gradska pijaca, u subotu, 21. februara, od 18 do 23 sata, biće organizovan „Fenseraj ukusa“. Gastronomska, turistička i prodajna manifestacija prvi put se organizuje u našem gradu, istakla je Milica Brljak ispred „Fenseraja ukusa”, ispred organizatora manifestacije.

-Pozivamo sve zainteresovane vlasnike malih i srednjih preduzeća da se prijave kao učesnici. Kotizacija za prodajno mesto sa hranom ili pićem iznosi 3.000 dinara, dok je za rukotvorine 2.500 dinara. Mogu da se prijave preduzetnici, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, kao i fizička lica. Pijaca ima stotinu tezgi i očekujem da će sve biti popunjene sa proizvođačima iz Kikinde, ali i ostalih vojvođanskih mesta. Pripremljen je bogat program za decu radionice, a za sve ostale tamburaši. Ovaj deo programa počinje u 19 i trajace do 22 sata – navela je Brljak.

Jelena Pantelić iz JP „Kikinda” navela je da je ovakav festival deo strateškog opredeljenja preduzeća da gradska pijaca ne bude samo prodajni prostor, već živo gradsko središte, mesto susreta, interakcije, kulture, promocije lokalne privrede i društvenih dešavanja.

-Organizacijom ovakvih manifestacija, JP „Kikinda“ doprinosi unapređenju funkcije i vidljivosti gradske pijace, jačanju saradnje sa lokalnim proizvođačima i stvaranju dodatne vrednosti za građane. Noćni bazar na pijaci prvi put se organizuje u našem gradu. Ovo je pravi način da se lokalnim proivođačima pruži prilika da predstave svoje proizvode široj publici, ostvare direktan kontakt sa potrošačima i doprinesu jačanju lokalne ponude i gastronomske scene. Podsetiću i da imamo jedan od najlepših pijačnih objekata u Vojvodini, koji želimo maksimalno da iskoristimo – napomenula je Pantelić.

Informacije u vezi sa zakupom prodajnog mesta mogu se dobiti na sajtu Fenserajukusa.rs ili na telefon 069/662-090.

A.Đ.

Iđoš domaćin „Dana vina“ 26. put

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Pokrajinska manifestacija „Dani vina“, u subotu, 14. februara, biće organizovana 26. put. Enolozi i stručnjaci probali su rekordan broj uzoraka vina – 210, koji su ocenjeni u četiri kategorije: belo, roze,„šiler“ i crveno vino. Proglašeni su pobednici, a sutra će biti dodeljena priznanja i medalje.

Manifestacija počinje u 12 sati, u Domu kulture osvećenjem vina. Nakon toga domaćini i gosti posetiće vinograd Ivana Đorđeva, prošlogodišnjeg mesnog pobednika i simbolično započeti rezidbu, a od 14 sati u Domu kulture biće dodeljena priznanja. Degustacija vina trajaće od 12.30 do 17 časova. Program „Dana vina“ se organizuje pod pokroviteljstvom Grada.

A.Đ.

Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Prve zadušnice u 2026. godini obiležavaju se sutra, 14. februara, i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice. One najavljuju pripreme za početak Časnog posta, koji ove godine počinje 23. februara, u pojedinim krajevima poznatije su kao Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove.

Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji, a narod se trudi da ih ispoštuje na što ispravniji način, kako bi pokazali poštovanje prema svojim najmilijim preminulim ljudima.
Na Zimske zadušnice ne obavljaju se teški i kućni poslovi, jer se smatra da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove, te bi ih uznemirili teškim, fizičkim radom.

Na ovaj praznik u kući se ne pali vatra pre nego se ukućani vrate sa groblja. U srpskoj narodnoj tradiciji, vatra simbolizuje žive, a Zadušnice su praznik posvećen mrtvima.

U toku je uređenje ambulante Doma zdravlja u Iđošu

Aleksandra Djuran February 12, 2026

U objektu Doma zdravlja u Iđošu u toku je adaptacija unutrašnjosti seoske ambulante. Nakon što je prošle godine saniran krov koji je prokišnjavao, ove su izdvojena sredstva za krečenje prostora i unutrašnje uređenje. Kako napreduju radovi, koji su u započeli sredinom nedelje, uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Bojan Mikalački, direktorica Doma zdravlja dr Biljana Marković i Ivanka Grujić, predsednica Saveta MZ Iđošu.

Adaptaciju prostora pozdravila je i meštanka Smiljana Karabaš, koju smo zatekli u ambulanti.

-Uređenje je bilo preko potrebno i, siguran sam da govorim u ime većine meštana, drago mi je što se kreči i adaptira. U selu su mahom starija domaćinstva i svi često dolazimo na preglede. Sada, dok traju radovi, lekar radi od 16 do 20 časova, kada majstori koji rade završe sa poslom – saznajemo od Smiljane Karabaš.

Za potrebe Doma zdravlja u budžetu za ovu godinu izdvojeno je oko 8,5 miliona dinara.

-Naša ustanova ima 18 objekata u gradu i selima i svi su stari između 30 i 50 godina i u svakom su neophodna ulaganja. U tome imamo značajnu podršku lokalne samouprave i pored onoga što je urgentno, pomažu nam i u kupovini neophodnih medicinskih aparata i opreme. I pored radova, uspeli smo da organizujemo rad u ambulanti tako da je pacijentima lekar dostupan – istakla je dr Biljana Marković.

Na zahteva meštana, ali i zaposlenih u ambulanti grad je izdvojio sredstva za sanaciju, dodao je gradonačelnik Bogdan:

-Na nama je da osluškujemo potrebe svih naših sugrađana i, u skladu sa potrebama i njihovim inicijativama, da reagujemo pravovremeno. Kvalitetnija i bolja primarna zdravstvena zaštita jedan je od prioriteta i mi ćemo se potruditi da uslovi za rad budu što bolji. Svesni smo činjenice da je najveći problem nedostatak lekara opšte prakse i zajedno sa Domom zdravlja trudimo se da privučemo mlade doktore u našu sredinu – precizirao je prvi čovek grada.

I Ivanka Grujić zahvalila je lokalnoj samoupravi i napomenula da su i Iđošani zadovoljni što se ulaže u ovaj objekat.

-Očekujem da se radovi uskoro završe kako bi i rad ambulante ponovo bio onakav na koji su meštani navikli. U planu za ovu godinu je da oformimo muzej starih predmeta u okviru Doma kulture koje sakupljamo. Više udruženja bavi se očuvanjem tradicije i starih običaja, a kroz muzej će svi koji dođu u naše selo moći da se upoznaju sa njihovim radom.Osim toga u planu nam je da u okviru mesne biblioteke otvorimo čitaonicu koja će biti namenjena svim stanovnicima i okupljati sve generacije – kazala je Ivanka Grujić.

U ambulanti u Iđošu osim primarne zdravstvene zaštite rade i stomatološka ambulanta i apoteka.