Aleksandra Djuran

diksilend-(5)

Манифестацију „Недеља жена“ Културног центра отворио је Београдски диксиленд оркестар. Бенд који је трећи пут у нашем граду окупљеној публици представио је део свог богатог репертоара, коју су провели кроз сентиментално путовање џез паробродом. Свака композиција била је везана за одређену земљу свету.

-Драго нам је што нам је припала част да отворимо недељу посвећену лепшим половинама -истакао је Владимир Рацковић, уметнички руководилац Београдског диксиленд оркестра. – Лепи тренуци везују нас за Кикинду у којој гостујемо трећи пут. Публика одлично познаје жанр који свирамо и ово је уједно и почетак наше турнеје којом обележавамо 25 година уметничког стваралаштва. Током године одржаћемо више концерата у читавом региону.

Концерт је организован посредством Министарства културе.

-Ми смо једини оркестар који свира традиционални џез, не само у Србији или на подручју Западног Балкана, него до рога Африке нема оркестра који је негује. То нас подстакло да функционишемо као покретни музички музеј. Публици широм света показујемо како су изгледале свирке, концерти, мода, облачење и плесови пре стотину година.

Тања Ножица из Културног центра подсетила је да је ово осма година како се организује „Недеља жена“ и позвала све да сутра буду у Галерији Културног центра на отварању изложбе „Маштање“ Ирене Галешев у 19 часова.

 

dob-dav-krvi

У Црвеном крсту до 13 сати траје акција добровољног давалаштва крви. Реализује се у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине.

Подсетимо и да је одзив на прошлу акцију био одличан. Од 106 пријављених, драгоцену течност даривало је 97 особа, међу којима је било и 22 младих који су се прикључили породици. добровољних даваоца.

Наредна акција је 18.марта.

 

stecaj

У Привредном суду у Зрењанину у само једном дану, 23. фебруара, отворено је пет стечајних поступака.

У пословним проблемима нашло се пет фирми, од оних које праве сендвиче, до оних које се баве транспортом. Заједничко свим фирмама је да су им рачуни у блокади већ дуже време, да имовина коју имају не покрива све дугове и да не постоји други начин да се извуку из проблема.
У стечају је завршила презадужена фирма МЦ Сендвичи из Кикинде. Није у стању да отплати дугове, укључујући и плату запосленој и порезе. Стечај је отворен и над предузећем Графо-комерц, такође из Кикинде, који је у сличним проблемима. И ова фирма је остала дужна за плату запосленој, која је и поднела захтев за отварање стечаја.
Ни фирма Парадизо керамика из Кикинде није имала другог начина да реши финансијске проблеме осим да прогласи стечај. Предузеће Транспорт Јакшић Д&Н из Новог Милошева у сличној је ситуацији. Рачун фирме је у блокади, постоји дуг за плате и доприносе, па је једино решење стечај.

У стечају се нашло и друштво за производњу, трговину и услуге Мај Цити Веј из Српске Црње. У образложењу је наведено да стечајни дужник не може из процеса рада да измирује своје доспеле обавезе у року, да имовина више није довољна да покрије све дугове и да је рачун фирме у непрекидној блокади од јануара 2021. године.

Извор: Телеграф Бизнис/Каматица

biblioteka-srpski-pripreme-(2)

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године организоваће бесплатну припрему ученика осмог разреда основне школе за завршни испит из српског језика. Часови почињу у марту и трају  до краја школске године и намењени су ђацима из града и са села.

-Имамо слободно још свега два, три места, а  остала су попуњена – сазнајемо од в.д. директорице Библиотеке Дуње Бркин Трифуновић. – Ученици су се, као и до сада лично пријављивали на Дечјем одељењу. Сви часови су бесплатни, а  једини услов је да су, осмаци који ће долазити,  чланови Библиотеке и да не дугују књиге. Колико је од помоћи деци и родитељима говори чињеница да нигде позив нисмо објавили, а да су наши капацитети попуњени. Рад је организован по групама и да би био ефикасан група не сме бити већа од 10, максимум 12 деце.

Бесплатни часови организују се 12. пут и уз професора српског језика и књижевности, библиотекара Слободана Томића, са децом ради и Дуња Бркин Трифуновић. Са полазницима се договоре тачни термини одржавања часова.

Сви ученици који су похађали ову радионицу током претходних година, уписали су жељене школе. У просеку су остваривали 17,5 бодова од могућих 20 на завршном језику. Од оваквог начина рада и Библиотека има вишеструку корист. Повећан је број нових младих чланова и који ову установу не доживљавају више као место у којем је досадно.

А.Ђ.

 

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Крајем јануара завршен је први круг лицитације за издавање државне земље у закуп. Надметање је, као и ранијих година, обављено електронски преко Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште. Ратари су, у десет катастарских општина, на располагању имали 1.633 хектара државних ораница по Годишњем програму мера заштите пољопривредног земљишта из 2025. и површина од 34 хектара према програмима из 2019, 2020. и 2022. године, сазнајемо од секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирославе Наранчић.

-Површина од 34 хектара поново је стављена на лицитацију с обзиром на то да су раскинути уговори са закупцима услед неиспуњавања услова. Електронским путем, поднето је 18 пријава од којих једна није испуњавала услове. Земља у државном власништву издата је на 15 година, осим парцела у катастарској општини Банатска Топола где је закуп на годину дана због спорних имовинско-правних и својинских односа – истакла је наша саговорница.

Највиша понуђена цена по хектару је 55.500 динара за земљу у Новим Козарцима, док је најнижа цена за хектар излицитирана у Мокрину, 11.000 динара.

-Укупно је у првом кругу издато 55,1604 хектара државне земље. У току је потписивање уговора о закупу између Управе за пољопривредно земљиште и закупаца. По завршетку овог поступка, расписаће се и друго јавно надметање за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у јавној својини на територији града. Очекујем да ће други круг лицитације бити током марта – навела је Наранчић.

Највише земље за надметање било је у катастарским општинама Иђош и Сајан, где је и најмање парцела излицитирано. Наиме, у поменутим селима углавном су на располагању слатине, пашњаци и трстици, те како земља није обрадива и није високог квалитета мало је и заинтересованих за њу.

А.Ђ.

pexels-pixabay-60504

Ускоро би са радом требало да почне дигитална платформа „Сајбер стража“, коју је покренуло Министарство унутрашњих послова. Преко ње, грађани ће, брзо и једноставно, моћи да пријаве различите облике интернет превара.

Покретањем платформе „Сајбер стража“ грађани ће моћи да пријаве сваку претњу, угоржавање деце или било шта друго што се односи на високотехнолошки криминал. То ће полицији, како кажу, олакшати посао и дати јаснији увид у преваре.

Сајбер преваре најчешће долазе кроз лажне, такозване, „фишинг“ поруке и мејлове. Конкретно, стигне вам мејл са адресе која вас наведе да поверујете да је пошиљалац банка, курирска служба или државна институција. Међутим, уместо валидне информације у мејлу добијете лажну понуду у вези са крипто-инвестицијама, лажним пословима или брзом зарадом.

Процес пријаве биће једноставан и вођен кроз неколико корака, а грађани ће након подношења имати могућност да прате статус свог предмета.

 

travisdmchenry-nurse-1796924-1280

У локалној самоуправи могу да се поднесу захтеви за финансијску подршку за лечење малолетне деце са пребивалиштем на територији града. Подршка је намењена различитим видовима лечења и медицинских интервенција, како у земљи, тако и у иностранству. Градоначелник Младен Богдан за наш портал истакао је да је циљ да се помогне породицама:

-У градском буџету за ову годину опредељено је три милиона динара за ову врсту помоћи. Поједини суграђани можда нису чули за ову подршку, а, на жалост, имају болесно дете, те је на нама да им укажемо на њу. Финансијска помоћ одобрава се за трошкове лечења, набавку лекова и медицинско-техничких помагала, оперативне захвате, дијагностичке поступке, као и за трошкове превоза до здравствене установе која се не налази у нашем граду или у нашој земљи. Такође, подршка обухвата и друге медицинске процедуре у Србији и иностранству, укључујући обезбеђивање лечења у одговарајућој здравственој установи у Србији уз ангажовање иностраног здравственог стручњака.

Важно је напоменути да је циљ да се финансирају они трошкови које не обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

-Примера ради некада постоји потреба за скупим леком, додатним лечењем или терапијама које су препоручене од стране домаћих и страних лекара и стручњака и најчешће се обављају у приватним клиникама. Те трошкове ми покривамо, као и боравак родитеља или старатеља који иде са дететом – казао је први човек града.

Поступак за остваривање права на финансијску подршку покреће се на захтев родитеља или усвојиоца, старатеља или хранитеља, уз обавезну претходну сагласност надлежног Центра за социјални рад.

-Комисија која одлучује о захтеву чине само лекари специјалисти из разних области. Износ који издвајамо исти је неколико година уназад и није га било потребе увећавати, што указује на то да, на срећу, немамо новооболеле деце од ретких болести. Град је ту да помогне и све хуманитарне акције чији је циљ прикупљање помоћи за лечење – прецизирао је градоначелник Богдан.

Захтев се подноси на писарници Градске управе, уз пратећу документацију, у затвореној коверти са обавезном назнаком: „Комисији за утврђивање испуњености услова за финансијску подршку за лечење малолетне деце – Захтев за финансијску подршку за лечење малолетне деце“.

А.Ђ.

Beleslin

Др Светозар Белеслин (83), након краће болести, преминуо је у Општој болници у којој је, као педијатар, провео читав радни век.

Др Белеслин, како истичу његови пријатељи, али и колеге био је свестран и изузетан. На чело Одељења педијатрије постављен је са 37 година и наредних 28 обављао је ову дужност.

-Др Светозар Белеслин био је човек од којег смо сви ми пуно тога научили – истакла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин, такође педијатар. – Оставио је неизбрисив траг у здравству нашег града. Имао је чврста морална начела од којих није одступао, а читав живот посветио је лечењу деце. Осим болесној деци, био је стуб ослонца и подршка њиховим породицама.

Остаће упамћен и као изврстан шахиста (о чему је недавно и „Комуна“ писала), дугогодишњи председник Добровољног ватрогасног друштва, играо је преферанс и рекреативно се бавио тенисом.

Комеморација поводом смрти др Светозара Белеслина биће одржана сутра (петак)  Библиотеци Опште болнице, а сахрана је у суботу.

simenon-mirotocivi

Српска православна црква данас прославља Светог Симеона Мироточивог, родоначелника српске владарске династије Немањића која је српским земљама владала више од два века, а тај значајан дан обележава се и широм света у црквама СПЦ које носе његово име.

Свети Симеон је монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића.

Српски велики жупан био је од 1166. до 1196, који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију, уједињење српских земаља у јединствену државу и утврђивање православља. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

Замонашио се после сабора са супругом Аном у Цркви Светих Петра и Павла у Расу. Том приликом узели су монашка имена Симеон и Анастасија.

Стефан Немања преминуо је у Хиландару у дубокој старости.

IMG-6245

Поводом блокаде путева од стране пољопривредника огласио се и градоначелник Младен Богдан.

-Блокаде путева, изласци на улице, спречавање кретања и људи, али и добара и услуга нити је циљ, нити је начин да се дође до решења. То није пут којим треба да се иде. Видео сам како то изгледа на блокираним деоницама, велики број аутомобила стајао је у колони, а људи у њима чекали су да оду на лекарски преглед, посао. Онемогућено им је да дођу до здравствене установе или до фирме па је и посао тих људи доведен у питање. Исто тако, захтеви пољопривредника постављени су тако да не могу да буду испуњени и сматрам да је то био циљ.

 

Решење треба тражити за преговарачким столом, изричит је први човек града:

-Пољопривредници који негодују треба да се одазову позиву министра пољопривреде Драгана Гламочића на разговор и да у институцијама потраже решење за своје проблеме. На кључној раскрсници код Башаида, где је била блокада, највише пољопривредника који блокирају пут било је из Новог Милошева. То је тактика јер нико не иде на блокаде путева у својим местима, већ се сакупљају на кључним раскрсницама како би их било више. Када поставе захтеве које је немогуће испунити шаљу политичку поруку и притисак да се тензије не смањују. Забрана увоза одређених пољопривредних производа, коју траже, аутоматски је и забрана извоза. То није реално у либералној тржишној економији. Верујем да постоје одређене ствари у пољопривреди које нису добре, али оне су предмет разговора и договора.

Градоначелник Богдан поставио је и питање исправности млека које су пољопривредници делили људима у колонама.

-Леп је то гест, али да ли је то млеко прегледано и исправно? Пропуштају се, како смо обавештени, грађани који су здравствено угрожени и труднице. Ко је тај који ће донети процену о томе, и да ли то значи да се тражи медицинска документација од људи?