Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Počela nedelja žena: Beogradski diksilend orkestar publiku poveo na sentimentalno putovanje

Aleksandra Djuran March 2, 2026

Manifestaciju „Nedelja žena“ Kulturnog centra otvorio je Beogradski diksilend orkestar. Bend koji je treći put u našem gradu okupljenoj publici predstavio je deo svog bogatog repertoara, koju su proveli kroz sentimentalno putovanje džez parobrodom. Svaka kompozicija bila je vezana za određenu zemlju svetu.

-Drago nam je što nam je pripala čast da otvorimo nedelju posvećenu lepšim polovinama -istakao je Vladimir Racković, umetnički rukovodilac Beogradskog diksilend orkestra. – Lepi trenuci vezuju nas za Kikindu u kojoj gostujemo treći put. Publika odlično poznaje žanr koji sviramo i ovo je ujedno i početak naše turneje kojom obeležavamo 25 godina umetničkog stvaralaštva. Tokom godine održaćemo više koncerata u čitavom regionu.

Koncert je organizovan posredstvom Ministarstva kulture.

-Mi smo jedini orkestar koji svira tradicionalni džez, ne samo u Srbiji ili na području Zapadnog Balkana, nego do roga Afrike nema orkestra koji je neguje. To nas podstaklo da funkcionišemo kao pokretni muzički muzej. Publici širom sveta pokazujemo kako su izgledale svirke, koncerti, moda, oblačenje i plesovi pre stotinu godina.

Tanja Nožica iz Kulturnog centra podsetila je da je ovo osma godina kako se organizuje „Nedelja žena“ i pozvala sve da sutra budu u Galeriji Kulturnog centra na otvaranju izložbe „Maštanje“ Irene Galešev u 19 časova.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Crvenom krstu

Aleksandra Djuran March 2, 2026

U Crvenom krstu do 13 sati traje akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. Realizuje se u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.

Podsetimo i da je odziv na prošlu akciju bio odličan. Od 106 prijavljenih, dragocenu tečnost darivalo je 97 osoba, među kojima je bilo i 22 mladih koji su se priključili porodici. dobrovoljnih davaoca.

Naredna akcija je 18.marta.

Pet firmi u Srbiji otišlo u stečaj za jedan dan!

Aleksandra Djuran February 27, 2026

U Privrednom sudu u Zrenjaninu u samo jednom danu, 23. februara, otvoreno je pet stečajnih postupaka.

U poslovnim problemima našlo se pet firmi, od onih koje prave sendviče, do onih koje se bave transportom. Zajedničko svim firmama je da su im računi u blokadi već duže vreme, da imovina koju imaju ne pokriva sve dugove i da ne postoji drugi način da se izvuku iz problema.
U stečaju je završila prezadužena firma MC Sendviči iz Kikinde. Nije u stanju da otplati dugove, uključujući i platu zaposlenoj i poreze. Stečaj je otvoren i nad preduzećem Grafo-komerc, takođe iz Kikinde, koji je u sličnim problemima. I ova firma je ostala dužna za platu zaposlenoj, koja je i podnela zahtev za otvaranje stečaja.
Ni firma Paradizo keramika iz Kikinde nije imala drugog načina da reši finansijske probleme osim da proglasi stečaj. Preduzeće Transport Jakšić D&N iz Novog Miloševa u sličnoj je situaciji. Račun firme je u blokadi, postoji dug za plate i doprinose, pa je jedino rešenje stečaj.

U stečaju se našlo i društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge Maj Citi Vej iz Srpske Crnje. U obrazloženju je navedeno da stečajni dužnik ne može iz procesa rada da izmiruje svoje dospele obaveze u roku, da imovina više nije dovoljna da pokrije sve dugove i da je račun firme u neprekidnoj blokadi od januara 2021. godine.

Izvor: Telegraf Biznis/Kamatica

Besplatni časovi iz srpskog jezika za osmake u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“

Aleksandra Djuran February 27, 2026

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine organizovaće besplatnu pripremu učenika osmog razreda osnovne škole za završni ispit iz srpskog jezika. Časovi počinju u martu i traju do kraja školske godine i namenjeni su đacima iz grada i sa sela.

-Imamo slobodno još svega dva, tri mesta, a ostala su popunjena – saznajemo od v.d. direktorice Biblioteke Dunje Brkin Trifunović. – Učenici su se, kao i do sada lično prijavljivali na Dečjem odeljenju. Svi časovi su besplatni, a jedini uslov je da su, osmaci koji će dolaziti, članovi Biblioteke i da ne duguju knjige. Koliko je od pomoći deci i roditeljima govori činjenica da nigde poziv nismo objavili, a da su naši kapaciteti popunjeni. Rad je organizovan po grupama i da bi bio efikasan grupa ne sme biti veća od 10, maksimum 12 dece.

Besplatni časovi organizuju se 12. put i uz profesora srpskog jezika i književnosti, bibliotekara Slobodana Tomića, sa decom radi i Dunja Brkin Trifunović. Sa polaznicima se dogovore tačni termini održavanja časova.

Svi učenici koji su pohađali ovu radionicu tokom prethodnih godina, upisali su željene škole. U proseku su ostvarivali 17,5 bodova od mogućih 20 na završnom jeziku. Od ovakvog načina rada i Biblioteka ima višestruku korist. Povećan je broj novih mladih članova i koji ovu ustanovu ne doživljavaju više kao mesto u kojem je dosadno.

A.Đ.

Završen prvi krug licitacije državne zemlje: Najviša ponuđena cena u Novim Kozarcima, najniža u Mokrinu

Aleksandra Djuran February 27, 2026

Krajem januara završen je prvi krug licitacije za izdavanje državne zemlje u zakup. Nadmetanje je, kao i ranijih godina, obavljeno elektronski preko Ministarstva poljoprivrede odnosno Uprave za poljoprivredno zemljište. Ratari su, u deset katastarskih opština, na raspolaganju imali 1.633 hektara državnih oranica po Godišnjem programu mera zaštite poljoprivrednog zemljišta iz 2025. i površina od 34 hektara prema programima iz 2019, 2020. i 2022. godine, saznajemo od sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslave Narančić.

-Površina od 34 hektara ponovo je stavljena na licitaciju s obzirom na to da su raskinuti ugovori sa zakupcima usled neispunjavanja uslova. Elektronskim putem, podneto je 18 prijava od kojih jedna nije ispunjavala uslove. Zemlja u državnom vlasništvu izdata je na 15 godina, osim parcela u katastarskoj opštini Banatska Topola gde je zakup na godinu dana zbog spornih imovinsko-pravnih i svojinskih odnosa – istakla je naša sagovornica.

Najviša ponuđena cena po hektaru je 55.500 dinara za zemlju u Novim Kozarcima, dok je najniža cena za hektar izlicitirana u Mokrinu, 11.000 dinara.

-Ukupno je u prvom krugu izdato 55,1604 hektara državne zemlje. U toku je potpisivanje ugovora o zakupu između Uprave za poljoprivredno zemljište i zakupaca. Po završetku ovog postupka, raspisaće se i drugo javno nadmetanje za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada. Očekujem da će drugi krug licitacije biti tokom marta – navela je Narančić.

Najviše zemlje za nadmetanje bilo je u katastarskim opštinama Iđoš i Sajan, gde je i najmanje parcela izlicitirano. Naime, u pomenutim selima uglavnom su na raspolaganju slatine, pašnjaci i trstici, te kako zemlja nije obradiva i nije visokog kvaliteta malo je i zainteresovanih za nju.

A.Đ.

Nova platforma Ministarstva unutrašnjih poslova: „Sajber straža“ za prijavu internet prevara

Aleksandra Djuran February 27, 2026

Uskoro bi sa radom trebalo da počne digitalna platforma „Sajber straža“, koju je pokrenulo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Preko nje, građani će, brzo i jednostavno, moći da prijave različite oblike internet prevara.

Pokretanjem platforme „Sajber straža“ građani će moći da prijave svaku pretnju, ugoržavanje dece ili bilo šta drugo što se odnosi na visokotehnološki kriminal. To će policiji, kako kažu, olakšati posao i dati jasniji uvid u prevare.

Sajber prevare najčešće dolaze kroz lažne, takozvane, „fišing“ poruke i mejlove. Konkretno, stigne vam mejl sa adrese koja vas navede da poverujete da je pošiljalac banka, kurirska služba ili državna institucija. Međutim, umesto validne informacije u mejlu dobijete lažnu ponudu u vezi sa kripto-investicijama, lažnim poslovima ili brzom zaradom.

Proces prijave biće jednostavan i vođen kroz nekoliko koraka, a građani će nakon podnošenja imati mogućnost da prate status svog predmeta.

Grad izdvojio tri miliona dinara za lečenje dece: Pomoć porodicama u borbi sa bolešću

Aleksandra Djuran February 26, 2026

U lokalnoj samoupravi mogu da se podnesu zahtevi za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece sa prebivalištem na teritoriji grada. Podrška je namenjena različitim vidovima lečenja i medicinskih intervencija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Gradonačelnik Mladen Bogdan za naš portal istakao je da je cilj da se pomogne porodicama:

-U gradskom budžetu za ovu godinu opredeljeno je tri miliona dinara za ovu vrstu pomoći. Pojedini sugrađani možda nisu čuli za ovu podršku, a, na žalost, imaju bolesno dete, te je na nama da im ukažemo na nju. Finansijska pomoć odobrava se za troškove lečenja, nabavku lekova i medicinsko-tehničkih pomagala, operativne zahvate, dijagnostičke postupke, kao i za troškove prevoza do zdravstvene ustanove koja se ne nalazi u našem gradu ili u našoj zemlji. Takođe, podrška obuhvata i druge medicinske procedure u Srbiji i inostranstvu, uključujući obezbeđivanje lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji uz angažovanje inostranog zdravstvenog stručnjaka.

Važno je napomenuti da je cilj da se finansiraju oni troškovi koje ne obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

-Primera radi nekada postoji potreba za skupim lekom, dodatnim lečenjem ili terapijama koje su preporučene od strane domaćih i stranih lekara i stručnjaka i najčešće se obavljaju u privatnim klinikama. Te troškove mi pokrivamo, kao i boravak roditelja ili staratelja koji ide sa detetom – kazao je prvi čovek grada.

Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku pokreće se na zahtev roditelja ili usvojioca, staratelja ili hranitelja, uz obaveznu prethodnu saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.

-Komisija koja odlučuje o zahtevu čine samo lekari specijalisti iz raznih oblasti. Iznos koji izdvajamo isti je nekoliko godina unazad i nije ga bilo potrebe uvećavati, što ukazuje na to da, na sreću, nemamo novoobolele dece od retkih bolesti. Grad je tu da pomogne i sve humanitarne akcije čiji je cilj prikupljanje pomoći za lečenje – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Zahtev se podnosi na pisarnici Gradske uprave, uz prateću dokumentaciju, u zatvorenoj koverti sa obaveznom naznakom: „Komisiji za utvrđivanje ispunjenosti uslova za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece – Zahtev za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece“.

A.Đ.

IN MEMORIAM: Preminuo dr Svetozar Beleslin, jedan od najpoznatijih kikindskih pedijatara

Aleksandra Djuran February 26, 2026

Dr Svetozar Beleslin (83), nakon kraće bolesti, preminuo je u Opštoj bolnici u kojoj je, kao pedijatar, proveo čitav radni vek.

Dr Beleslin, kako ističu njegovi prijatelji, ali i kolege bio je svestran i izuzetan. Na čelo Odeljenja pedijatrije postavljen je sa 37 godina i narednih 28 obavljao je ovu dužnost.

-Dr Svetozar Beleslin bio je čovek od kojeg smo svi mi puno toga naučili – istakla je v.d. direktorica Opšte bolnice dr Vesna Tomin, takođe pedijatar. – Ostavio je neizbrisiv trag u zdravstvu našeg grada. Imao je čvrsta moralna načela od kojih nije odstupao, a čitav život posvetio je lečenju dece. Osim bolesnoj deci, bio je stub oslonca i podrška njihovim porodicama.

Ostaće upamćen i kao izvrstan šahista (o čemu je nedavno i „Komuna“ pisala), dugogodišnji predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, igrao je preferans i rekreativno se bavio tenisom.

Komemoracija povodom smrti dr Svetozara Beleslina biće održana sutra (petak) Biblioteci Opšte bolnice, a sahrana je u subotu.

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog

Aleksandra Djuran February 26, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Simeona Mirotočivog, rodonačelnika srpske vladarske dinastije Nemanjića koja je srpskim zemljama vladala više od dva veka, a taj značajan dan obeležava se i širom sveta u crkvama SPC koje nose njegovo ime.

Sveti Simeon je monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića.

Srpski veliki župan bio je od 1166. do 1196, koji se izborio za političku samostalnost u odnosu na Vizantiju, ujedinjenje srpskih zemalja u jedinstvenu državu i utvrđivanje pravoslavlja. Doba njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi Srba.

Zamonašio se posle sabora sa suprugom Anom u Crkvi Svetih Petra i Pavla u Rasu. Tom prilikom uzeli su monaška imena Simeon i Anastasija.

Stefan Nemanja preminuo je u Hilandaru u dubokoj starosti.

Gradonačlenik Mladen Bogdan o poljoprivrednim blokadama: Sprečavanje kretanja nije način, pregovarački sto jeste

Aleksandra Djuran February 25, 2026

Povodom blokade puteva od strane poljoprivrednika oglasio se i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Blokade puteva, izlasci na ulice, sprečavanje kretanja i ljudi, ali i dobara i usluga niti je cilj, niti je način da se dođe do rešenja. To nije put kojim treba da se ide. Video sam kako to izgleda na blokiranim deonicama, veliki broj automobila stajao je u koloni, a ljudi u njima čekali su da odu na lekarski pregled, posao. Onemogućeno im je da dođu do zdravstvene ustanove ili do firme pa je i posao tih ljudi doveden u pitanje. Isto tako, zahtevi poljoprivrednika postavljeni su tako da ne mogu da budu ispunjeni i smatram da je to bio cilj.

Rešenje treba tražiti za pregovaračkim stolom, izričit je prvi čovek grada:

-Poljoprivrednici koji negoduju treba da se odazovu pozivu ministra poljoprivrede Dragana Glamočića na razgovor i da u institucijama potraže rešenje za svoje probleme. Na ključnoj raskrsnici kod Bašaida, gde je bila blokada, najviše poljoprivrednika koji blokiraju put bilo je iz Novog Miloševa. To je taktika jer niko ne ide na blokade puteva u svojim mestima, već se sakupljaju na ključnim raskrsnicama kako bi ih bilo više. Kada postave zahteve koje je nemoguće ispuniti šalju političku poruku i pritisak da se tenzije ne smanjuju. Zabrana uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda, koju traže, automatski je i zabrana izvoza. To nije realno u liberalnoj tržišnoj ekonomiji. Verujem da postoje određene stvari u poljoprivredi koje nisu dobre, ali one su predmet razgovora i dogovora.

Gradonačelnik Bogdan postavio je i pitanje ispravnosti mleka koje su poljoprivrednici delili ljudima u kolonama.

-Lep je to gest, ali da li je to mleko pregledano i ispravno? Propuštaju se, kako smo obavešteni, građani koji su zdravstveno ugroženi i trudnice. Ko je taj koji će doneti procenu o tome, i da li to znači da se traži medicinska dokumentacija od ljudi?