Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Претходне недеље на путевима у Србији погинуло девет, а повређено 364 особе

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2026

Током претходне недеље у Републици Србији догодило се 686 саобраћајних незгода, у којима је погинуло девет, а повређено 364 лица. Током претходнен недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се 13 саобраћајних незгода у којима је повређено 26 лица.

У току је летња туристичка сезона која подразумева већи проток саобраћаја, већи транзитни саобраћај, повећан умор код возача, превасходно у радним јутарњим часовима и веће присуство деце у саобраћају у својству путника.

-Поштујте прописе, будите обазривији возачи када је у возилу дете, избегавајте непотребна претицања и неприлагођене брзине, јер значајно повећавају ризик за настанак саобраћајне незгоде и тежину последица. Превозите децу на прописан начин, уз употребу безбедносног седишта или подметача, у складу са висином детета, на начин како је предвидео произвођач
возила – наводе у МУП-у.

Пети „Тунинг схоw“ на Градском тргу: Такмичење у изгледу аутомобила

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2026

Огромно интересовање суграђана изазвао је пети „Тунинг схоw“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Цар бротхерс“, на Градском тргу. Око 150 четвороточкаша учествовало је у такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера.

Урош Јеличић из Крушчића има „сеат леон“ са којим редовно осваја награде:

-Највише пехара освојио сам за такмичење у музици, а да на аутомобилу сам радио две године. Мењао сам хаубу, сада има већи грб, замењени су браници предњи и задњи, клипови, спојлери, комплетан ентеријер. Замењена су и гепек врата, фелне, мотор је чипован. Љубав према стајлингу аутомобила код мене постоји одмалена. Већ три године активно учествујем на оваквим манифестацијама.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, „стојадин“, „голф“ сви настали у прошлом веку. Посебну пажњу привукао је жути „фића“ чија је власница Рожа Фекете из Сенте.

-„Фића“ је из 1981. године. Где год да се појавим привлачи пажњу с обзиром на то да је сав у лимун жутој боји. Супруг и ја купили смо га пре седам година, рестаурирали га и сваког дана је на путу. Када сам била мала мој отац возио је црвеног „фићу“ и за мене не постоји лепши и бољи аутомобил. Често ми прилазе људи који желе да се сликају поред њега, а док га возим велика већина возача ми маше и поздравља ме сиреном – открила нам је Рожа Фекете.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Цар бротхерс“ окупља двадесетак чланова.

-Ове године манифестација је меморијалног карактера у знак сећања на потпредседника Сашу Јакшу који је недавно преминуо – рекао је Срђан Поморишац, председник удружења „Цар бротхерс“. – Угостили смо учеснике из Румуније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и свих крајева наше земље. Поделили смо 56 пехара у исто толико категорија.

Локална самоуправа помогла је овај шоу, а манифестацији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан.

– Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – казао је први човек града. – Чланови клуба „Цар бротхерс“ и ове године окупили су велики број гостију, а и суграђанима приредили прави угођај. Посебни бих истакао чињеницу да се баве и хуманитарним радом и ту су да помогну када год је то потребно.

И овом приликом акценат је био на безбедности у саобраћају и поштовању саобраћајних прописа, посебно ограничења брзине.

(ВИДЕО) Млади Сајанци чувају традицију ручног кошења жита

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2026

У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација је окупила госте из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.

-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.

У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.

-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

Организовано сакупљање амбалажног отпада за заштиту биља и других препарата 7. јула

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештава све пољопривредне произвођаче да ће се организовано сакупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата обавити 7. јула.

У Иђошу од 8.45 сати (стовариште Суботички на путу за Кикинду) у Кикинди у 9.15 часова (сточна пијаца), у Наковоу у 10.15 сати (пут за Банатско Велико Село код ЗЗ М.Орешковић), у Банатском Великом Селу у 10.45 часова (излаз према Новим Козарцима пре пруге са леве стране), у Руском Селу у 11.15 сати (иза ресторана Баја) и у Башаиду у 12 часова (Вашариште).

Из поменутог Секретаријата апелују на све произвођаче да амбалажу донесу очишћену троструким испирањем, како би била безбедна за даље поступање, као и да испрану амбалажу пробуше како не би била поново коришћена.

Потребно је троструко испирање које подразумева да се испразни амбалажа у потпуности.
Потом напунити амбалажу водом до 1/3 запремине, затворити и добро промућкати и то три пута.

Сви пољопривредни произвођачи који буду предали амбалажни отпад у складу са прописаним условима, добиће потврду о извршеној предаји амбалажног отпада. Прикупљањем амбалажног отпада смањујемо загађење и доприносимо очувању животне средине.

За додатне информације обратити се на бројеве телефона 0230/315-904, 315-905, 315-906.

У школи у Сајану радиће се фасада, Дом ученика унапредиће противпожарну заштиту, Средња стручна школа добија рачунаре

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине- националне заједнице Основној школи „Мора Карољ“ из Сајана одобрена су средства за израду пројектно-техничке документације за инвестиционо одржавање фасаде у износу од 348 хиљада динара, као и средства, пет милиона 849 хиљада динара за прву фазу грађевинско-занатских радова на одржавању фасаде објекта.

– Укупна вредност одобрених средстава премашује осам милиона динара. Посебна пажња посвећена је безбедности ученика и запослених – напомиње Лидија Кикић Бари, директорица. – Школа је обезбедила 526 хиљада динара за набавку и постављање система видео-надзора, као и за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара. Ради побољшања услова рада и наставног процеса, обезбеђена су и средства за набавку неопходне рачунарске опреме и намештаја, као и за набавку савремених спортских реквизита.

Дому ученика „Никола Војводић“ уручен је уговор вредан 1,5 милиона динара за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара.

За нови намештај Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрено је 387 хиљада динара, а за исту намену „Мора Карољ“ добила је 216 хиљада динара.

Рачунарску опрему добиће и Средња стручна школа „Милош Црњански“ која је по овом конкурсу добила 1,8 милиона динара. За исту намену Основна школа „Фејеш Клара“ добила је 319,5 хиљада динара, док је Економско-трговинској школи припало 313 хиљада динара. Нова опрема омогућиће бољу организацију кабинетске наставе.

А.Ђ.

Конкурс за за набавку квалитетних приплодних грла

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расписао је конкурс за доделу бесповратних средстава за набавку квалитетних приплодних грла у АП Војводини у 2026. години.

Циљ је повећање ефикасности, конкурентности и одрживости производње на фармама у Аутономној покрајини Војводини. У сектору млеко је неопходно побољшање квалитета млека и расног састава сточног фонда. У сектору месо неопходно је побољшање квалитета меса и расног састава сточног фонда.

Конкурс је отворен до 24. јула, а доделиће се бесповратна средства за набавка квалитетних приплодних грла млечних раса: говеда, оваца и коза, као и за набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза и свиња које се користе за производњу меса.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од три милиона динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 500.000 динара.

Додатне информације могу се добити путем електронске поште psp@vojvodina.gov.rs.

Сајан домаћин Севернобанатских жетелачких свечаности: Косидба жита као некад

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

Сајанске Севернобанатске жетвене свечаности, 29. по реду, у организацији Културно-уметничког друштва „Ади Ендре“ биће одржане сутра, 4. јула.

Након свечаног отварања,уследиће дефиле учесника, као и такмичење жетелаца у ручној косидби жита. Циљ организатора је да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. Очекују се жетеоци из Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде, околних села.

Ове године биће организована и спортска надметања која почињу у 13 сати, након жетве. Такмичари ће се опробати у трчању по стрњици, гурању паорских кола.

Повређено 11 особа у саобраћајним незгодама у Кањижи, Сенти и Чоки

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

Током претходног дана у Републици Србији догодиле су се 100 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно лице, а повређено је 60 лица. Током претходног дана у Кањижи, Сенти и Чоки догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је повређено 11 лица.

Због предстојећег викенда и летње туристичке сезоне, данас и наредних дана очекује се појачан интензитет саобраћаја, нарочито на главним коридорима и путним правцима ка туристичким центрима, повећане колоне на наплатним станицама и граничним прелазима, повећан умор код возачаи веће присуство деце у саобраћају у својству путника.

-Планирајте путовање тако да пре почетка и током вожње будете одморни, правите редовне паузе уколико је у питању дуже путовање, јер је умор чешћи када су екстремно високе температуре. Посебно скрећемо пажњу на одговорно конзумирање алкохола, алкохол и
вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, нарочито током ноћних сати и викендом – наводе у МУП-у.

Дечији духовни камп у храму Светих Козме и Дамјана окупио деведесеторо деце

Aleksandra Djuran Јулy 2, 2026

Дечији духовни у храму Светих Козме и Дамјана почео је у понедељак и траје до недеље. Ове године посвећен је српским светитељима и јунацима, застави. Међу деведесетак учесника, ђака основних школа била је Марија Цукић.

-Већ неколико година долазим на камп. Највише времена проводим у радионици златне руке у оквиру које цртам и израђујемо разне предмете. Веома ми се свиђа, свашта сам научила, а стекла сам и нове другаре – открила нам је Марија.

Организоване су радионице иконографија, калиграфија, ликовна, златне руке, хорска, руке у тесту, али и радионица израде колача. Велинка Милетин од самог децу учи иконописању:

-Ове године тема нам је била Богородичин појас. Деца су сликала Богородицу, али и цара Лазара како држи појас што је и доказ да је он српски.

Првобитно је камп три године организован у ОШ „Вук Караџић“ и тада су организоване само ликовне и литерарне радионице, подсетио је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

-Циљ је да децу доведемо у храм, да га схвате као своју кућу, да нас деца доживљавају као себи драге људе, да се друже, али и да квалитетно проведу време и науче нешто ново. Задња два дана кампа деца ће постити и у недељу ће се причестити. Првог дана кампа тема је била химна, застава и грб Србије, другог дана часни крст, у среду ћирилица, четвртак је био посвећен светитељима и јунацима са освртом на локалне Ђоку Радака, Меланију Гаичић. У петак ће се говорити о српским народним песмама, а у суботу о Србима који су мењали свет где ће деца више чути о Павлу Кенђелцу и његовој породици.

Захваљујући управо дечијем кампу настао је и дечији хор „Свети Јосиф Шангајски“.

У недељу ће бити организована и завршна приредба у храму на којој ће бити приказано је све што је настало на седмодневном кампу, а биће организован и квиз знања.

А.Ђ.

Град Кикинда покренуо иницијативу о изради просторног плана коридора на деоници Башаид – Српска Црња

Aleksandra Djuran Јулy 2, 2026

Издата је привремена грађевниска дозвола, као и потврда о пријави припремних радова који претходе изградњи брзе саобраћајнице првог Б реда, гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) – Сомбор Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково), односно „Осмеха Војводине”.

Посланици Скупштине АП Војводине су на последњој седници усвојили предлог одлуке о изради просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда деоница Кула – Богојево и државног пута деоница Башаид – Српска Црња. Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег је у обраћању посланицима објаснио да се оба коридора тичу брзе саобраћајнице „Осмех Војводине”.

-Општина Нова Црња и Град Кикинда покренуле иницијативу о изради просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута, деоница Башаид – Српска Црња. И тај путни правац, који ће спојити крак „Осмеха Војводине” са средњим Банатом и даље са ауто – путем Београд – Зрењанин – Нови Сад, односно „Војвођанским П”. Највећи бенефит имаће Нова Црња, Кикинда, Житиште и Зрењанин. Деоница ће имати око 10 километара, а овај плански основ ће имати елементе детаљне разраде јер ће се упоредо радити идејно решење – рекао је Ерцег.

Траса ће Кикинду обићи са јужне, а даље наставља ка Српској Црњи, и граници са Румунијом. Планирано је да се на том путу одвија саобраћај моторних возила на јединственом коловозу и да има две возне траке за двосмерни саобраћај.

Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада тај пут траје више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата. Гранични прелази Бачки брег (Мађарска) и Наково (Румунија) биће удаљени мање од два сата вожњом, док су тренутно удаљени око три сата вожње.

Извор: Дневник