Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Компанија Линглонг у Кикинди тражи 150 радника

Aleksandra Djuran Јуне 17, 2026

Кинеска компанија Линглонг, која у Зрењанину запошљава око 2.500 радника, најавила је ново проширење производних капацитета, што би у наредном периоду могло да отвори између 400 и 800 нових радних места.

Тим поводом, Филијала Кикинда Националне службе за запошљавање, у сарадњи са компанијом Линглонг Зрењанин, организовала је презентацију компаније и услова запослења за све заинтересоване кандидате.

Групно информисање, на које се појавио велики број суграђана, одржано је јуче, након чега су кандидати могли да попуне пријавне формуларе и обаве кратке разговоре са представницима компаније.

-Имамо компанијски превоз из Кикинде и рута је скраћена, тако да до фабрике радници стижу за минимално времена, сат и по времена у одласку и исто толико у доласку – напомиње Марина Граховац, ХР регрутер у Линглонгу. – Највише нам требају оператери у производњи, на машинама и овог момента неопходно нам је више од стотину радника. Запошљавамо и педесетак људи на одржавању, механичаре и електричаре, а у наредном периоду производња ће се ширити, те ће бити још могућности за запошљавање. Зарада је добра и већа је него у осталим производним компанијама у широј околини. Ради се о појединачним радним местима и не постоји претходно искуство које може да се употреби за рад у компанији, па је неопходна обука за свако радно место. Од радника очекујемо да прате упутства и да се добро сналазе.

Позив је намењен незапосленим лицима, али и свима који разматрају промену посла и желе да се упознају са могућностима које нуди један од највећих послодаваца у региону.

Линглонг је кинески произвођач гума, а фабрика у Зрењанину представља једну од највећих гринфилд инвестиција у Србији последњих година.

Ј. Ц.

Министарство пољопривреде расписало јавни позив за подстицај по кошници пчела

Aleksandra Djuran Јуне 17, 2026

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје у сточарству по кошници пчела за 2026. годину.

Како је наведено у саопштењу Министарства, захтеви се подносе до 15. јула, закључно, искључиво електронским путем, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Право на подстицаје могу да остваре правна лица, предузетници и носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, извршили су обнову регистрације за текућу годину, пријавили гајење пчелињих друштава и ХИД број, обележили и регистровали кошнице у Централној бази података, уредно пријавили стање и промене података о пчелињацима, као и да су власници пријављених кошница или да су кошнице у власништву члана породичног пољопривредног газдинства, у складу са важећим прописима.

Подстицај се остварује у износу од 1.000 динара по кошници пчела, за најмање 20, а највише 1.000 кошница.

Додатне информације могу се добити путем телефона Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 и 011/30-20-118, као и на званичној интернет презентацији еАграр на адреси: https://eagrar.gov.rs.

Завршена изградња пешачке стазе око језера у Накову

Aleksandra Djuran Јуне 16, 2026

У Месној заједници Наково завршена је изградња пешачких стаза око језера на ободу села, а како сада изгледа уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки. Средства за ову инвестицију, 12,4 милиона динара, опредељена су на конкурсу за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Оазу у Накову максимално користе и млади и стари. Свакодневно се мајке са децом у колицима шетају око језера, као и рекреативци – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице. – Стаза је завршена за нешто више од месец да и све је урађено квалитетно. Ту је и дечије игралиште, и терен за балоте.

Изграђено је 2.000 квадрата стаза од бехатон плоча. Како је на поменутој локацији тло водопропусно најпре је постојеће земљиште припремљено, као када се асфалтирају путеви. Пре само деценију језеро је заправо било стара бара око које је створена огромна дивља депонија.

-Заједничким снагама локалне самоуправе и Месне заједнице, а на захтев мештана Наково је добило зелену оазу коју сви радо користе – рекао је градоначелник Младен Богдан. – Она није место окупљања само Наковчана него и Кикинђана, Великоселци, па и гости из суседне Румуније. Значајна средства су уложена и хвала Покрајини на издвојеном новцу, а у наредном периоду предстоји нам да изнађемо средства за расвету.

Депонија која је постојала је уклоњена и рекултивисана, а бара је продубљена како би била претворена у језеро. Оно не служи само за риболов, него и за мир и одмор. То су препознале прве комшије из Румуније, из Лунге, који су постали редовни посетиоци.

Пошто се заврши изградња стаза, преостаје осветљење. Струја је доведена и половина простора има расвету и исто треба урадити у другом делу.

А.Ђ.

Осмаци полажу завршни испит: Највише „главобоље“ задало разумевање прочитаног текста

Aleksandra Djuran Јуне 16, 2026

Ученици осмог разреда основних школа широм Србије у понедељак и уторак полагали су тест из српског односно матерњег језика, док је сутра завршни испит из изборног предмета. На територији града у 15 основних школа малу матуру полаже 416 ученика.

Другог дана матуре, након полагања математике, разговарали смо са осмацима из Основне школе „Вук Караџић“. Максим Катаи, истиче да му је тежи био тест из српског језика:

-Лакша ми је била математика. На тесту из српског језика најтежа су ми била последња три питања. Требало је да анализирамо дати текст. Са друге стране тест из математике подједнако је обухватио све области. Планирам да упишем Техничку школу, смер техничар друмског саобраћаја.

Иван Костенко, слаже се са својим другом из разреда.

-И мени је тест из српског језика био пуно тежи у односу на математику. Од задатака најтежи је био из геометрије. Припремали смо се за завршни испит у школи – каже Иван.

И Михајло Миланов истог је мишљења.

-Српски сам лошије урадио, али надам се да ћу са тестом из математике надокнадити бодове. Разумевање текста је било најтеже у српском, док сам из математике највише „муке“ имао са задатком из геометрије у којем је требало да се одреди пролаз кроз пећину – открио нам је Михајло, који, такође, планира да упише Техничку школу “Михајло Пупин”.

Задаци који су задали највише потешкоћа из српског језика су питања из области књижевности, значења појединих речи и разумевања прочитаног текста. Осмаци из основне школе максимално могу да понесу 60 бодова, док на завршном испиту могу да остваре највише 40 бодова.

Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, коначни 22. јуна, док ће листа жеља моћи да се подноси 23. и 24. јуна. Коначни распоред ученика по школама биће објављен 29. јуна

У среду без струје део улица у Кикинди

Aleksandra Djuran Јуне 16, 2026

Због радова на електричној мрежи у среду, 17. јуна, од 8.45 до 13 сати без струје ће бити домаћинства у следећим улицама у Кикинди: Саве Липованов од Милоша Црњанског до Киш Михаља, Краљевића Марка од Милоша Црњанског до Иђошког пута, Кумановској од Милоша Црњанског до Иђошког пута, Албертовој парна страна од Милоша Црњанског до Иђошког
пута, Албертовој непарна страна од Киш Михаља до Иђошког пута, Жарка Гавранова, Ђуре Оличкова, Стевана Лакаи Гиге и Киш Михаља

Почиње туристичка сезона и већи проток саобраћаја, из МУП-а апелују на поштовање саобраћајних прописа

Aleksandra Djuran Јуне 16, 2026

Током претходног дана у Републици Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде, у којима је погинуло једно, а повређено је 49 лица.

Завршена је школска година и почела је летња туристичка сезона која подразумева већи проток саобраћаја, пре свега на главним путним правцима и ка туристичким центрима и веће присуство деце у саобраћају у својству путника.

Прошле године на нашим путевима је живот изгубило деветоро деце у својству путника,
а претпрошле године 16.

-Поштујте прописе, будите обазривији возачи када је у возилу дете, избегавајте непотребна претицања и велике брзине, јер значајно повећавају ризик за настанак саобраћајне незгоде и тежину последица. Превозите децу на прописан начин, уз употребу безбедносног седишта или
подметача, у складу са висином детета, на начин како је предвидео произвођач возила – поручују у МУП-у.

Плакете добровољним даваоцима крви: Признања за најхуманије

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2026

Светски дан добровољних давалаца крви свечано је обележен у просторијама Црвеног крста. Признања су уручена најхуманијим суграђанима, добровољним даваоцима крви. Плакету за 50 пута дату крв добило је седморо давалаца, док је њих десеторо драгоцену течност даровало 35 пута.

Миро Недић, медицински је брат је Општој болници и свакога дана сведок је колико је крв неопходна. Већ четири деценије је давалац.

-То је једина течност без које не можемо. Ја сам постао давалац у четвртом разреду Медицинске школе и од тада нисам престајао. Већ 38 година радим у здравству и знам колико су даваоци важни. Некада смо крв давали на Одељењу трансфузије, сада у Црвеном крсту. Једном сам чак платио казну пошто сам возио бицикл поред Гимназије „Душан Васиљев“ јер сам журио да стигнем на време да дам крв – открио нам је Недић.

И суграђанка Весна Бојић крв је дала више од 35 пута:

-Добровољни давалац постала сам пре 26 година. Мој мотив је моје ћерка. Наиме, њој је била неопходна крв пошто је имала тешку операцију. Тада су јој притекли потпуни незнанци у помоћ и даровали јој најдрагоценије- део себе. Након тога решила сам да постанем давалац и докле год будем могла ја ћу давати крв.

Додељене су и плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у 2023 години. То су ЈП „Кикинда“, Техничка школа „Михајло Пупин“ и Месна заједница Мокрин.

-Дати крв је најхуманији чин. Наше ученике који су пунолетни подстичемо да постану даваоци и већина њих се радо одазива акцијама. И део наших запослених такође, из свог примера уче ђаке хуманости – казао је директор Техничке школе „Михајло Пупин“ Милорад Карановић.

Окупљенима се обратила председница Црвеног крста Маријана Мирков која се захвалила даваоцима на хуманости и истрајности.

-Велико вам хвала јер показујете колико сте хумани, а да за то не тражите ништа. Ми славимо вашу доброту и вашу жељу да помогнете онима којима је помоћ најпотребнија – додала је Маријана Мирков.

Протекле године крв је дало 860 давалаца, међу којима је њих 83 који су то урадили први пут. Од укупног броја давалаца 10 процената су жене.

-У претходној години Црвени крст, у сарадњи са Заводом за трансфузијом крви, реализовао је 27 акција добровољног давалаштва крви – сазнајемо од секретарке Црвеног крста Данијеле Бјељац. – Путем акција обезбеђујемо довољне јединице крви тако да наши суграђани у примарној здравственој заштити не треба да брину. Клуб „25“ који окупља младе даваоце крви реализује едукације за средњошколце и тако их мотивише да постану део породице давалаца.

Светски дан добровољних давалаца крви обележава се 14. јуна, а ове године слоган је „Једна кап хуманости спасава животе“. Давање крви није само медицински чин, већ снажан израз солидарности, саосећања и заједничке одговорности.

Како се истиче, иако су напредак медицине, савремена тестирања и безбедносни системи учинили трансфузију сигурнијом него икада, довољне количине безбедне крви и даље зависе искључиво од људи који редовно и добровољно дају крв.

Обележавање овог дана установљено је у знак сећања на дан када је 1868. године рођен Карл Ландштајнер, аустријски биолог и лекар који је заслужан за откриће крвних група код људи, за шта је добио Нобелову награду.

А.Ђ.

Социјално предузетништво шанса за мале локалне заједнице

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2026

У Сајану у Колпинг едукативном центру одржана је панел дискусија посвећена развоју социјалног предузетништва кроз сарадњу локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овом приликом потписан је и Меморандум о сарадњи између Колпинг друштва Србије и града Кикинде који су парафирали Мелинда Томић, директорка и Младен Богдана, градоначелник. Циљ је јачање локалног екосистема подршке социјалном предузетништву.

-Локалне заједнице могу да подрже социјална предузећа да се још више развијају – навела је Мелинда Томић, директорица Колпинг друштва Србије. – Пример добре праксе управо је наше предузеће које је имало пуну подршку од Месне заједнице Сајан и града Кикинде. Конкретно, производе које израђујемо локална самоуправа даје као корпоративне поклоне својим гостима.

Друштво у Сајану развија се како би постао регионални центар социјалног предузетништва, истакао је градоначелник Богдан.

-Друштво даје могућност свим заинтересованима да стекну искуство и да науче на који начин могу да развијају социјално предузетништво. На територији града имамо 1.800 регистрованих предузетника и више од половине су власнице жене. Локална самоуправа подржава их сваке године, и на нама је да и даље помажемо развој социјалног предузетништва – прецизирао је први човек града.

Догађају је присуствовала и Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, социјална и борачка питања која је навела је да су у овој области неопходна подзаконска акта јер је Закон усвојен 2022. године општи:

-У Србији има свега 26 регистрованих социјалних предузетника, иако ми имамо информацију да по овим принципима у Србији послује више од 500 друштава. Важно нам је и да локалне самоуправе схвате да сваки социјални предузетник решава локални проблем и да са њима може да сарађују и у оквиру јавно-приватног партнерства.

Колпинг друштво у Сајану је основно је 2001. године, подсетио је Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице.

-Оваква друштва важна су за мале локалне заједнице јер пружају могућност, пре свега, женама да уче и стекну нове вештине и знања. Социјална предузећа могу да ојачају село јер нуде могућност запошљавања, што помаже у квалитету живота – навео је Тот.

Панел дискусија реализована је у оквиру пројекта „Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“, који спроводи Смарт колектив у партнерству са Колпинг друштвом Србије и Евроконтактом, уз финансијску подршку Европске уније.

А.Ђ.

Током викенда две саобраћајне у којима су повређене четири особе

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне у којима су три особе задобила тешке, а једна лаке телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од милион 102 хиљаде динара.

Саобраћајна незгода се догодиле због неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је откривено 60 прекршаја у контроли саобраћаја. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено осам возача, од којих су два задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 10 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 14 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 28 осталих прекршаја.

Данас почела седмодневна акција у саобраћају у циљу откривања возача у алкохолисаном и дрогираном стању

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2026

Од данас почиње седмодневна међународна акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, а која се истовремено спроводи у 34 земље, чланице РОАДПОЛ мреже саобраћајних полиција Европе.

Саобраћајна полиција ће у контроли ангажовати све расположиве ресурсе, уређаје и опрему у циљу заштите живота на нашим путевима.

У првих пет месеци ове године саобраћајна полиција искључила из саобраћаја више од 22.000 возача због управљања возилом под дејством алкохола, од којих је више од 3.000 возача задржано са преко 1,2 промила, а више од 1.000 возача због управљања возилом под дејством психоактивних супстанци.

Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да не управљају возилом уколико су конзумирали алкохол или психоактивне супстанце и да одговорним понашањем допринесу очувању безбедности саобраћаја на путевима.

Током претходне недеље у Републици Србији догодило се 688 саобраћајних незгода, у којима су погинула три, а повређено је 343 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се седам саобраћајних незгода у којима је повређено седам лица.