April 26, 2026

Aleksandra Djuran

kozarci-motel-radovi-(6)

При крају реконструкција унутрашњости Мотела у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Реконструкција Мотела у центру села је на самом крају, у шта су се, приликом посете Новим Козарцима, уверили и градоначелник Младен Богдан и Бојан Микалачки, члан Градског већа. Објекат, изграђен осамдесетих година прошлог века, био је место стецишта мештана, али и свих који би долазили у ово место. Крајем 20. века, у популарној „Котарци“, избио је мањи пожар, након чега је минимално уређена. Управо су мештани ти који су потенцирали да сала поново буде у функцији, истакао је овом приликом Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

 

-Локална самоуправа је увек ту да нам помогне да реализујемо инвестиције важне за нашег места. Недостатак места за окупљање је дугогодишњи проблем у Новим Козарцима и сигуран сам да ће сви бити више него задовољни оним што је урађено. Ово није улагање само у објекат него и у квалитет живота. Прошле године у Новим Козарцима имали смо значајна улагања, која смо наставили и у овој. Оно што следи је уређење паркинга испред трговинских објеката и адаптација Дома културе – навео је Чавка.

Прошле године на Мотелу је  замењен је кров који је прокишњавао и уместо црепа постављен је лим, што је био предуслов за унутрашње уређење, подсетио је градоначелник Младен Богдан:

-У разговору са Козарчанима истакнут је недостатак простора за прославе, окупљања и друге догађаје, тако да смо у градском буџету определили средства како би потпуно уредили унутрашњост популарне „Котарке“.  За радове је издвојено 8,8 милиона динара и оно што предстоји је да се обезбеди новац за куповину намештаја о чему смо већ разговарали са представницима Месне заједнице.

Први човек града најавио је још једну инвестицију.

-Чим време дозволи почиње и изградња дечијег игралишта у центру села. Овај пројекат реализоваћемо у сарадњи са компанијом НИС. Извесно је да ће до краја години бити адаптирана и просторија некадашњег Удружења возача. Ову салу, првенствено, ће користити удружења жена јер је неопходно да имају свој простор у којем ће се окупљати – додао је градоначелник Богдан

А.Ђ.

dobrovoljni-davaoci

Акција добровољног давалаштва крви

Aleksandra Djuran February 17, 2026
Црвени крст Кикинда у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Војводине сутра, 17. фебруара, од 8.30 до 13 сати организује акцију добровољног давалаштва крви.
Ово је четврта акција даривања драгоцене течности од почетка године, а наредна је најављена за 1. март.
basaid-atarski-putevi

Солидно пословање привреде: У прошлој години најуспешнија примарна пољопривредна производња

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од  првих десет  држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу  на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а  у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу  – напомиње Хорват.

А.Ђ.

staro-jezero-jelke-(5)

Старо језеро богатије за 100 садница четинара

Aleksandra Djuran February 13, 2026

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“.  Оаза у ширем центру града  богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у  Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

bolnica-donacije-(21)

Поново дозвољене посете пацијентима у Општој болници

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Одлуком Комисије за заштиту од болничких инфекција, а на основу епидемиолошке ситуације која показује тренд опадања инфекција вирусом инфлуенце, од данас, 13, фебруара, су поново дозвољене посете пацијентима који се лече у Општој болници Кикинда.

Посете су омогућене свакодневно од 16 до 17 сати, уз краткотрајно задржавање и поштовање епидемиолошких мера- обавезу ношења маски за посетице и пацијенте.

fenseraj-press-(5)

Најављена манифестација „Фенсерај укуса“: Упућен позив локалним произвођачима да учествују

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Градска пијаца, у суботу, 21. фебруара, од 18 до 23 сата, биће организован „Фенсерај укуса“. Гастрономска, туристичка и продајна манифестација први пут се организује у нашем граду,  истакла је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса”, испред организатора манифестације.

-Позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници. Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500 динара. Могу да се пријаве предузетници, носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица. Пијаца има стотину тезги и очекујем да ће све бити попуњене са произвођачима из Кикинде, али и осталих војвођанских места. Припремљен је богат програм за децу радионице, а за све остале тамбураши. Овај део програма почиње у 19  и трајаце до 22 сата – навела је Брљак.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” навела је да је овакав фестивал део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. Ноћни базар на пијаци први пут се организује у нашем граду. Ово је прави начин да се локалним проивођачима пружи прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене. Подсетићу и да имамо један од најлепших пијачних објеката у Војводини, који желимо максимално да искористимо – напоменула је Пантелић.

Информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Fenserajukusa.rs  или на телефон 069/662-090.

А.Ђ.

 

 

dani-vina-najava

Иђош домаћин „Дана вина“ 26. пут

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Покрајинска манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, биће организована 26. пут. Енолози и стручњаци пробали су рекордан број узорака вина – 210, који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино. Проглашени су победници, а сутра ће бити додељена признања и медаље.

Манифестација почиње у 12 сати, у Дому културе освећењем вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Ивана Ђорђева, прошлогодишњег месног победника и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биће додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дана вина“ се организује под покровитељством Града.

А.Ђ.

 

candles-1851176-1280

Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Прве задушнице у 2026. години обилежавају се сутра, 14. фебруара, и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.

За Велике задушнице везују се бројни обичаји, а народ се труди да их испоштује на што исправнији начин, како би показали поштовање према својим најмилијим преминулим људима.
На Зимске задушнице не обављају се тешки и кућни послови, јер се сматра да душе преминулих тога дана посећују своје домове, те би их узнемирили тешким, физичким радом.

На овај празник у кући се не пали ватра пре него се укућани врате са гробља. У српској народној традицији, ватра симболизује живе, а Задушнице су празник посвећен мртвима.

 

9564c84f-c290-4f75-a3c1-d9c09c9dee15

У току је уређење амбуланте Дома здравља у Иђошу

Aleksandra Djuran February 12, 2026

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте.  Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.