Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

(ВИДЕО) Гусан Жућко, Лазара Адамова Билте, сео на гушчарски трон

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.

-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.

Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.

-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.

Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.

-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.

У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.

-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.

Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.

-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.

Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.

-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.

Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.

А.Ђ.

Представљамо др Сању Брусин Белош, добитницу награде Града

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана добила је награду Града. Током свечане доделе захвалила се у име награђених добитника и том приликом казала је да није очекивала награду, и додала:

-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу.

Рођена и одрасла у суседном Зрењанину, др Сања, нам је открила да је 31. годину у Кикинди и да се осећа као Кикинђанка јер је више времена провела у нашем граду у односу на родни Зрењанин где је завршила основну и средњу Медицинску школу. Студирала је медицину у Новом Саду.

-Специјалиста хигијене сам од 1998. године и сматрам да је ова делатност изузетно важна с обзиром на то да се бави испитивањем воде, ваздуха, хране. Све су то фактори животне средине који утичу на здравље свих становника и немерљиво су важни. Није фраза када кажем да сам изненађена наградом и веома сам почаствована јер је она заправо потврда мог рада . Посвећено радим од првог дана – додала је наша саговорница.

Око уписа факултета није имала дилеме. Одувек је, вели, желела да буде лекар јер је читав живот помагала људима.

-Само у једном моменту имала сам мању дилему да ли да одаберем медицину или физику, али превагнула је моја жеља да пружам помоћ. У Кикинду сам дошла 1992. године захваљујући удаји и одмах сам почела да радим. Прво радно место ми је било у Медицини рада као лекар опште праксе, након чега сам прошла све амбуланте. Крајем 1994. био је конкурс у Заводу за јавно здравље на који сам се пријавила и већ наредне године одобрена ми је специјализација из хигијене. Искрена да будем, то ми није била жеља, међутим на специјализацији и након ње када сам почела да радим увидела сам колико је то важно – открива др Брусин Белош.

Др Сања воли да каже да је специјалистима хигијене пацијент читава популација те да је одговорност коју има велика. Како воли рад са пацијентима и клиничку медицину води амбуланту за дијететику.

-Упорна сам у томе да људима укажем на здраву исхрану и здраве стилове живота. Промовишем их јер је увек боље превенирати одређене болести – закључује др Брусин Белош.

Зрењанин је везан за младост, а Кикинда за најбоље године живота тако да поређење није могуће. Живот у малом граду је предност и нема амбиција да оде из нашег града.

А.Ђ.

Амбуланта за дијететику

Гојазност је болест модерног доба и нарочито је изражена у нашој средини. Гојазна деца имају огромне шансе да оболевају у каснијем добу и значајно је усмерити их да се здраво хране.

-У амбуланти за дијететику већина мојих пацијената су деца и млади. Од прошле године имамо уговор са Републичким Фондом за здравствено осигурање тако да се може доћи и са упутом изабраног лекара, те позивам суграђане који имају проблема у вези са исхраном да се јаве. У основи најраспрострањенијих незаразних болести управо лоша исхрана – поручила је др Сања Брусин Белош и додала да је потребно да се пацијенти јаве ради договора.

Храст у дворишту Железничке станице сведок је и чувар историје Града

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Храст у парку Железничке станице у Кикинди, од краја прошле године заштићен је као споменик природе. Стабло је импозантно, раскошне је лепоте и хабитуса, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Самом величином и старости стабло је изузетне природне вредности. Старо је од 180 до 200 година и високо је 30 метара. Пречник крошње је 28 метара и заузима укупну површину од 615 метара квадратних колика је пројекција крошње на подлози. Обим дебла је 550 центиметара. Актом о заштити прописан је начин заштите, његова нега и шта је забрањено попут ломљења стабала, лишћа, оштећења коре, као и извођења земљаних и грађевинских радова у његовој близини – рекла је Мирослава Наранчић.

У близини храста поставиће се табла са називом врсте, старости и категоријом заштите. Парк се одржава редовно, као и сама површина око стабла које ће редовно прегледати стручњаци са Института за низијско шумарство. Здравствени преглед показаће које суве гране треба уклонити и како га даље неговати.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој бави се и препознавањем и предлагањем заштите значајних врста појединачних стабала на територији града. Наше подручје има пуно природних богатстава.

-У нашој средини имамо неколико заштићених подручја међу којима су Специјални резерват пашњаци велике дропље, слатине средњег Баната и долине Златице, парк „Бландаш“ и улица Генерала Драпшина која је медијски позната по природном тунелу и спада међу најлепше улице света. Однедавно се заштићеним природним богатствима придружио и храст лужњак – напоменула је наша саговорница.

Крајем 2023. године Секретаријат за заштиту животне средине од покрајинског Завода за заштиту природе добио је акт којим је храст постао заштићено подручје локалног значаја треће категорије односно споменик природе.

-Деценију пре тога поднели смо иницијативу да се најпре уради валоризација стабла, а потом и да се заштити. У току су припреме за наредни корак, а то је заштита стабла храста у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе. Стабла које желимо да заштитимо су стара између 150 и 200 година – додала је Мирослава Наранчић.

Храст лужњак је аутохтона врста стабла, високих лишћара. Карактеристичан је за наше подручје, а уједно симболизује дуговечност, традицију и културу. У нашој земљи постоји десетак врста храста од којих је најпознатији лужњак, а ту су и китњак и цер.

А.Ђ.

Два века дочекује и испраћа путнике

Стабло, које је сведок историје, промена и раста Кикинде, од Великокикиндског дистрикта до данас, и даље живи у дворишту Железничке станице која је некада била мотор развоја. Већ скоро два века оно испраћа и дочекује путнике намернике, али и Кикинђане који враћају у родни град. Храст је био 30 година стар у време отварања пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар.

-Храст треба да буде споменик природе који ће остати будућим генерацијама и да се нађе на карти еко туризма нашег града – закључила је Мирослава Наранчић.

Концерт хорова и оркестра Културног центра „Ми смо свет“

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Хор и оркестар Културног центра „Атендите“ и дечији хор „Кикиндијанци“ у четвртак, 29. фебруара организују годишњи концерт под називом „Ми смо свет“. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту од 19 сати, а улазнице се не наплаћују.

-На концерту ће се представити сви ансамбли Културног центра, тако да ће наступити око 120 чланова хорова и оркестра, заједно са диригенткињом професорком др Биљаном Јеремић. Дечији хор водиће диригенткиња Исидора Дакић, оркестар диригент Тибор Маша и концерт мајстор Лариса Копић, прва виолина – истакао је в.д. директор КЦК Марко Марковљев.

Хор ће певати композиције на више језика.

-Циљ нам је да покажемо да музика нема границе тако да ће публика моћи да чује међународне композиције и националне музику и песму – додао је Марковљев

Љубавна поезија Срђана Карановића прекинула тишину

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ у Културном центру организовао је промоцију књиге песама “Прекидам тишину” Срђана Карановића из Крајишника. Књига, у издању Народне библиотеке „Жарко Зрењанина“ из Зрењанина Карановићев је првенац.

-Песме су о љубави и љубавној чежњи. Пишем и кратке приче где је такође доминантна љубав. Поред писања бавим се и фотографијом тако да читаоци могу да се упознају и са овим делом моје личности. Сарадња са клубом књижевника „Душко Трифуновић“ траје дуго и радо сам пристао на то да се распише литерарни конкурс како би подстакли младе да пишу и окрену се правим вредностима књижевности, поезији у прози – рекао је Срђан Карановић.

Ово је била прилика и да се уруче награде и представе најбољи радови средњошколаца на литерарном конкурсу на тему „Прекидам тишину“. Трочлани жири, у саставу књижевници Снежана Томин и Срђан Карановић и учитељица Весна Ђукановић, од 15 пристиглих радова одабрао је пет најбољих који су и представљени на књижевној вечери.

-Тема је широког спектра, даје младима ширину да пишу и изразе се у свим аспектима живота. Радови који су пристигли су одлични и одушевили су ме – сазнајемо од Снежане Томин.

Награде су припале Жарку Утржану, Петру Терзину, Адријани Момчилов, Невени Парабуцки и Анђели Шкорић.

-Тема је била изазовна јер ми је дала прилику да пишем о темама о којима се мало прича. На конкурсу сам учествовао са две песме и у једној пишем о незнаној земљи, а у другој је моја порука да је мир највеће богатство света. У писању ми је помогла професорица Душица Јованов – истакао је Жарко Утржан.

У оквиру књижевне вечери окупљени су могли да чују песме Срђана Карановића које су осим аутора говорили Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг. Музичка пратња био је Марко Ступар.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Има 12 година и само једну жељу: Помозимо да суграђанка Нађа прохода!

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак

Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.

-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне – открила нам је Нађа.

Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.

-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.

Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.

-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло. Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.

Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.

-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.

Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.

-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку RSQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.

-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.

А.Ђ.

1619 на 3030

За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048

ХОДАЊЕ УЗ ПОМОЋ РОБОТА

Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.

Нова мера саобраћајне полиције: Привремено одузимање возила несавесним возачима

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Од 23. фебруара саобраћајна полиција моћи ће у одређеним ситуацијама да привремено одузме аутомобил несавесним возачима, а полицајци ће такође имати могућност да уместо казне издају упозорење за лакши прекршај онима који генерално поштују прописе. Осим тога, новим Правилником о начину контроле и регулисања саобраћаја који данас ступа на снагу предвиђено је и коришћење камера на униформама полицајаца којима се снима комплетна комуникација са возачима који су затечени у саобраћајном прекршају.

Возило може да буде привремено одузето само онима који су у претходне две године били осуђени за два тежа прекршаја. Али, ова мера се неће примењивати у оним ситуацијама где је рецимо поступак пред судијом и даље у току, већ само на возаче којима је изречена пресуда.
Новим Правилником о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења предвиђено да полицајац на терену мора да изврши детаљан преглед аутомобила и споља и изнутра и попише све евентуалне недостатке. На полицији је наравно још једна обавеза, а то је да против возача поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.

Фебруарске пензије ће се исплаћивати од 3. до 11. марта

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Према календару исплата који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, фебруарске пензије ће прво бити исплаћене корисницима из категорије самосталних делатности и то 2. марта када почиње исплата за оне који пензије примају преко текућих рачуна.

За остале пензионере из ове категорије исплата почиње 4. марта, а дан касније, 5. марта за све војне и пољопривредне пензионере.

Последњи ће пензије добити корисници из категорије запослених, пошто ће исплата за оне који примања добијају преко текућих рачуна почети 9. марта, а за остале 11. марта. Износи на чековима биће исти као и приликом претходне исплате.

Глодари пожњели пшеницу: Попасене парцеле преоране још јесенас

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Бошку Добранићу из Руског Села пољопривреда је примарна делатност. Обрађује око 100 јутара земље и мали је број парцела које су у закупу.

– Тренутно стање јесењих усева, пре свега пшенице и јечма, је, у најмању руку, неизвесно. Лично, никада нисам доживео овакав напад глодара на озиме стрнине који смо имали у претходном периоду. И други пољопривредници са којима сам разговарао такође су затечени оним што се десило. Поједини од њих већ су током ране јесени преорали пшеницу коју су посејали јер су је глодари употпуности уништили – каже Добранић.

На срећу, напомиње његове парцеле под житом још увек се држе, међутим додаје да је неизвесно шта ће се десити до периода када пшеница изађе из мировања и поново почиње вегетацију.

-Поред овог проблема све нас, пољопривреднике, брине цена пољопривредних производа. Главно питање је да ли ћемо имати позитивну производну годину. Прошле године цене су биле прениске, али ми, који живимо од пољопривреде, морамо да обрађујемо земљу – каже наш саговорник.

Пољопривредници су почели са такозваним затварањем бразде која чува влагу у земљишту и нужна је мера за бољи принос.

-Очување зимске влаге је важно. Ове године, током касне јесени и почетком зиме не можемо да се жалимо на количине падавина. Сада влаге има довољно, што не значи да ће потрајати. Код нас је уобичајено да током сушног пролећа влага брзо нестане. Црница коју обрађујемо захтева честе падавине које доносе висок принос – сазнајемо од Бошка Добранића.

Прошле године у рускоселском атару принос кукуруза био је пристојан, али је цена допринела да ова култура не буде профитабилна. Тренд смањења парцела под жутим зрном присутан је неколико година уназад и зависи од газдинства до газдинства.

А.Ђ.

Забрањене посете Болници: Од понедељка поново пријем пакета за хоспитализоване

Aleksandra Djuran February 23, 2024

Због појаве сезонског грипа, из Опште болнице Кикинда подсећају да је и даље на снази одлука Комисије за спречавање интрахоспиталних инфекција којом се забрањују посете пацијентима. Одлука је донета септембра прошле године на основу препоруке Радне групе Министарства здравља за поступање у условима пандемије ковид 19.

Стога из Опште болнице апелују на грађане да поштују одлуку о забрани посета, како се због појаве грипа епидемиолошка ситуација не би компликовала и погоршала.

Од понедељка, 26. фебруара, у простору некадашње телефонске централе, од 15 до 17 сати, поново ће бити организован пријем пакета за пацијенте који леже у кикиндској Болници.