Većinom glasova na 35. sednici Skupštine grada doneto je rešenje o otuđenju katastarske parcele u Kikindi iz javne svojine. Reč je neizgrađenom građevinskom zemljište u građevinskom području. Katastarska parcela se otuđuje radi izgradnje proizvodno poslovnih objekata malih i srednjih preduzeća čija delatnost ne proizvodi buku, vibracije i zagađenja. Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je tri godine od dana solemnizacije ugovora kod javnog beležnika.
Vrednost investicije je 400.000 evra, a privrednik ima nameru da zaposli 40 radnika. Otuđenje zemljišta u Bloku 41 i 43, doprineće stvaranju još boljih privrednih uslova za dobrobit naših sugrađana. Nije slučajnost što je Kikinda interesantna investitorima, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.
-U proteklih deset godina stvaramo poslovni ambijent. Efikasna i brza gradska uprava koja će odgovoriti na sve zahteve domaćih i stranih investitora, izgradnja brze saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je osmeh Srbije, i opremljene industrijske zone doveli su do toga da je naša sredina sve privlačnija za ulaganje. Konačno postajemo tranzitni grad i ovaj razvojni potencijal moramo da iskoristimo. Sve navedeno opredeliće mlade da ostanu i da se vrate u rodni grad gde će stvarati i podizati porodicu. Sa privrednicima iz našeg grada i zemlje izgradili smo partnerski odnos, tako da smo svedoci da privrednici iz Kikinde proširuju svoje kapacitete i zapošljavaju sugrađane. Cilj su nam investitori sa odgovornijim i bolje plaćenim poslovima koji će omogućiti napredovanje. Privredna društva vide perspektivu, dobar ambijent koji je stvoren za bezbedniji i bolji život građana, tako da nije slučajnost da se ulaže u ritejl park, budući „Houm centar“ i druge investicije – naveo je gradonačelnik Lukač.
Stiglo je pismo o namerama od potencijalnog investitora koji želi da ulaže u Novu industrijsku zonu, na parceli pored fabrike „Kalcedonija“.
– Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija procenio je tržišnu vrednosti građevinskog zemljište ukupne površine 3,2 hektara. Procenjena minimalna vrednost je pet evra po kvadratu odnosno minimalna početna vrednost će biti 160.000 evra. Prodaja zemljišta biće javno objavljena uz dostavljane zatvorenih ponuda. Postoji i zainteresovani investitor za parcelu u Industrijskoj zoni „Rasadnik“ koji se bavi metalskom industrijom odnosno proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije. Površina najveće od ukupno pet parcela je 6, 3 hektara, minimalna procenjena vrednost je šest evra po kvadratu odnosno 381.978 evra. Grad ne prodaje zemljište samo da bi ga prodao nego je cilj da ono bude u funkciji i nameni za šta je i predviđeno – dodao je član Gradskog veća Saša Tanackov.
Doneta je i odluka o usvajanju srednjoročnog plana Grada Kikinde za period od 2024. do 2026. godine. Ovaj dokument do sada nije postojao, a usklađen je sa planiranim budžetom.
– Suština je praćenje realizacije planiranih projekata i da se u njega unose izmene koje život svakog dana donosi. Važne stvari koje su predviđene Planom razvoja grada već su realizovane u praksi poput fabrike vode, zamene komunalnih instalacija, izgradnja Ritejl parka i drugih sadržaja – kazao je Tanackov.
Strategija razvoja sporta Grada Kikinde sa akcionim planom za period 2024-2030. godine usvojena je nakon rasprave. Član Gradskog veća Dragan Pecarski rekao je da ona obuhvata sve, počev od predškolaca do najstarijih sugrađana, uključujući i aktivne sportiste, kao i plan sanacije sportske infrastrukture koju treba unaprediti.
-U Kikindi je sport prepoznat kao vrhunski i takmičarski. Dokument predviđa pravilan fizički razvoj, pažljivo su definisani infrastrukturni i kadrovski problemi, a posebna pažnja posvećena je sportu za žene i za osobe sa invaliditetom. Zacrtali smo ciljeve koje ćemo, siguran sam, i ostvariti – napomenuo je Pecarski.
Odbornici opozicije imali su zamerke na ovu Strategiju među kojima su naveli postojanje više klubova istog sporta, neslaganje sa izgradnjom trenažnog centra, reaktivaciju klubova. Šef odborničke grupe SNS-a Aleksandar Aćimov i odbornik iste stranke Dušan Popeskov precizirali su da je ulaganje u sport, ulaganje u budućnost i zdravlje dece.
Tačku na raspravu stavio je gradonačelnik Lukač koji je podsetio da se u proteklim godinama ulagalo u sportsku infrastrukturu, naročito u SC „Jezero“ gde su rekonstruisani bazen i teretana, rešen je problem ventilacije u samoj hali.
– Razmišljamo o novoj trenažnoj, ali i sali za borilačke veštine i imamo jasno zacrtane ciljeve. Hala u Mokrinu konačno je pod ingerencijom SC „Jezero“ čime je zaustavljeno njeno propadanje. Dodatno moramo da animiramo decu, sportske stručnjake i klubove jer nam je važno da se što više mališana bavi sportom. Kako ulažemo u sportske objekte u gradu, ulažemo i u seoske klubove i sredine. Fudbalski klubovi, koji su bili potpuno uništeni, u proteklih nekoliko godina dolaze na zdrave osnove i zato je država opredelila da Kikinda dobije novi stadion. Imamo sjajne sportiste i sportske radnike koje treba podržati – zaključio je prvi čovek Grada.
Data je saglasnosti na Statut JP za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“, doneta je odluka o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi i o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za Blok 24 i deo Bloka 46 u Mikronaselju. Prihvaćen je izveštaj o radu gradskog Štaba za vanredne situacije za prošlu godinu, obrazovan je i imenovan Lokalni saveta roditelja Grada Kikinde za školsku 2023/2024. godinu, kao i rešenja o razrešenju i imenovanju članova pojedinih školskih odbora .
A.Đ.
SKUPLJI AUTOBUSKI PREVOZ
Doneto je rešenje o davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora JP „Autoprevoz“ o usvajanju izmene cenovnika usluga prevoza u prigradskom i gradskom saobraćaju. Cene prevoza nisu menjane od 2019. godine i u ranijem periodu nisu usklađivane sa stopom realne inflacije, što je dovelo do toga da su već duži period ispod ekonomski opravdanih. Od 1. aprila za 70 dinara biće uvećane autobuske karte iz Kikinde ka selima, a za 10 dinara između sela.
POLITIKA PROSPERITETA
Koalicija oko SNS-a ima politiku, za razliku od drugih partija i organizacija, rekao je odbornik SNS-a Dušan Popeskov.
– Krajem 2013. godine, kada smo sa koalicionim partnerima preuzeli vlast u Kikindi, budžet je bio 2,1 milijardu dinara od čega je zaduženje bilo 950 miliona dinara. Danas je budžet 3,5 milijardi dinara. Za ovih 11 godina borili smo se da se sa 11.000 nezaposlenih dođemo na 2.000, da se izgrade nove industrijske zone i da dođu nove fabrike, da škole i javne institucije budu obnovljene i dostojne 21. veka. Podrška od 15.800 glasova dobijenih na prethodnim izborima govori o našem radu i trudu.
