Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Kikinđani prošetali korzom uspomena

Aleksandra Djuran August 22, 2026

Sugrađani rođeni četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina i ovog avgusta prošetali su korzom. Skockani i sređeni okupili su se kod Katoličke crkve. Na panoima su bile fotografije koje su ih vratile u prošlost, u vreme koje je, kako kažu starije generacije, bilo puno poštovanja, razumevanja i ljubavi

Ljupče Đorđević (70) Kikinđanin koji živi u Beogradu otkrio nam je da vreme dolaska u rodni grad sa suprugom Mirom planira u odnosu na to kada je korzo:

-Ćošak kod Katoličke crkve je bio moj. Tu sam stajao i gledao ko je došao, a ko nije uspeo da dođe. Nismo imali telefone, ali se znalo gde i u koje vreme je vikendom sastanak. Šetali smo korzom, družili se, razgovarali. Tu smo provodili oko sat vremena nakon čega bi odlazili u disko „Delfin“ i veče se završavalo u „Mikinici“ gde je bila živa muzika. Uživali smo u mladosti, bilo nas je puno, svi smo se znali. Prve ljubavi smo proživeli baš ovde i ovo okupljanje nas vraća u lepše vreme.

Korzo je bilo mesto gde su se sastajali mladi. Ukoliko se ne bi prošetalo korzom, kao da se nije ni izlazilo. Šetalo se od nekadašnjeg Doma JNA do prodavnice „Nama“, pa od Katoličke crkve do „Zvezda“ bioskopa.Tu su se okupljala društva, parovi korzo je mesto na kom se odrastalo.

-Svaka mladost je najlepša, a naša je bila fantastična – otkrila nam je Božana Đorđević Kenjalo. – Sa mnom je i ćerka kojoj upravo pričam o tim davnim vremenima. Sve se znalo, ko je imao koliko časova u školi, ko je u koje vreme izašao, ko se kome sviđa. Bilo nas je puno mladih i to nam je bila glavna zabava jer mi nismo odlazili u kafiće i restorane. Pošto se prošetamo obavezan je bio odlazak u diskoteku „Delfin“.

Korzo je predstavljao mesto na kom su se prepričavale i razmenjivale vesti, mesto prvih sastanaka i rastanaka, prvih ljubavi. Šetalo se u paru ili po troje.

U Iđošu susret vinara i vinogradara Vojvodine: Suša umanjila prinos

Aleksandra Djuran August 22, 2026

U Iđošu je održan tradicionalni skup pod nazivom „Susreti vinara i vinogradara Vojvodine“. Organizator je Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“, a pored domaćina skupu su prisustvovali i gosti iz sličnih udruženja iz Vojvodine, stručnjaci, enolozi. Prilikom obilaska vinograda Ise Panića bilo je prilike i za razmenu iskustava.

I ove godine sve je preuranjeno. Berba grožđa i ove godine će poraniti i očekuje se u prvoj nedelji septembra, istakao je Marko Mirkonj, predsednik „Šasle“:

-Ovo je 16. put kako organizujemo susret. Okupilo se šezdesetak ljudi i svi prisutni bili su u prilici da razgovaraju sa stručnjacima i pitaju sve što ih interesuje. Skup je značajan jer vinogradari međusobno razmene iskustva. Važno nam je da u našem selu održimo tradiciju gajenja vinograda.

Pored pojedinaca i predstavnika udruženja vinara, skupu su prisustvovali i Jelena Kljajić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe i Goran Adžić, enolog.

-Sagledali smo situaciju u vinogradima i ona nije najbolja. Grožđe je zdravo i kvalitetno, ali prinosi će biti znatno umanjeni. Tokom juna vinograde je potukao grad, a i suša koja traje od početka leta negativno je uticala na rod – navodi naš sagovornik.

Berba grožđa trajaće svega dve dve nedelje, čulo se na ovom skupu.

-Neće biti većeg odstupanja u kvalitetu belog i crnog grožđa. Crno će se ranije brati, a najvažnije je da se vodi računa o sadržaju kiselina, naročito kod belih sorti. Nedostatak kiše uslovio je da je grožđe puno prašine, te će biti neophodno da se dobro opere i obavezno je hlađenje šire, ko ima uslove, kako bi dobili što kvalitetnije vino- zaključio je Mirkonj.

Udruženje „Šasla“ postoji 26 godina i ima šezdesetak članova. I deo mladih vinara uključio se u rad , čemu se posebno raduju stariji članovi. U novijim vinogradima zastupljene su sorte kaberne, merlo, rajski rizling, dok se u starijim, čokotnim, vinogradima i dalje uzgajaju slankamenka i druge.

A.Đ.

Od ovog, pa svakog narednog petka, u Domu zdravlja razgovori sa sugrađanima

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Radi unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga i bolje komunikacije sa građanima u Domu zdravlja organizovan je prijem za građane. Direktorka, dr Biljana Marković napominje da će primati sugrađane svakog petka. Razgovori su od 10 do 13 časova u upravnoj zgradi u krugu Opšte bolnice u ulici Đure Jakšića 110, kancelarija broj 13.

-Ovom inicijativom Dom zdravlja želi dodatno da unapredi transparentnost u radu i omogući efikasnije rešavanje eventualnih nedoumica sa ostvarivanjem prava pacijenata. Moja vrata su otvorena svakodnevno i svakog dana ja razgovaram sa sugrađanima koji imaju nedoumice – navodi dr Marković.

Ovog petka na razgovora je došlo dvoje starijih Kikinđana.

-Sugrađanka koja je došla da razgovara želela je pojašnjenje u vezi lekova koji se prepisuju na recept. Sa druge strane sugrađanin koji je bio žalio se na zakazivanje pregleda. Podsetiću da svi pacijenti najpre dolaze lekaru opšte prakse koji im putem IZIS programa zakazuju preglede u Opštoj bolnici. Na žalost, termina baš i nema, tako da se čeka ili se na uputu naznači da je pacijent upućen na pregled bez termina – pojašnjava naša sagovornica.

Kako napominje dr Biljana Marković tokom letnjih meseci najviše se oseti manjak lekara opšte prakse. U Domu zdravlja ukupno ih je desetoro od kojih je polovina raspoređena na devet sela, a polovina je u ambulantama u gradu. Period godišnjih odmora dovodi do toga da pacijenti duže čekaju što na pregled, što na zakazivanje.

-Ne samo u našem gradu, nego i u većim centrima nedostaje lekara. U manjim sredinama to je izraženije. Mi konstantno imamo otvoren konkurs za prijem doktora, međutim, niko se ne javlja. To je problem koji traje već duže vreme i koji, pored najbolje volje, ne možemo da rešimo – zaključila je direktorka Doma zdravlja.

I narednog petka, takođe od 10 do 13 sati, svi koji žele moći će da pitaju šta ih interesuje i razjasne eventualne nedoumice.

Radovi u OŠ „Vasa Stajić” u Mokrinu: Spremno dočekuju novu školsku godinu

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Period letnjeg raspusta u Osnovnoj školi „Vasa Stajić” u Mokrinu iskorišćen je za adaptacije i uređenje učionica i školskog prostora.

– Period kada u školi nema đaka iskoristili smo za krečenje dve kompletne učionice i plafona u više kabineta – istakla je Mariana Rakin, direktorka škole. – Okrečene su i dve svlačionice i hodnik kod sale za fizičko vaspitanje.

Urađene su i popravke u delovima zgrade.

– Učenike će dočekati popravljene klupe, a zamenjene su i pločice gde je to bilo potrebno. Početak nove školske godine dočekujemo spremni i sigurna sam da će uređen prostor doprineti da rad na časovima bude bolji – napominje Rakin.

Naša sagovornica dodaje da se u školu ulaže tokom čitave godine:

– Ono što će biti neophodno u narednom periodu je hoblovanje parketa. U učionicama su parketi koji su sada već dotrajali i neophodno je da im vratimo stari sjaj.

Mokrinska je najveća seoska škola i u školskoj 2026/2027. godini imaće oko 400 učenika.

Takođe, u okviru konkursa NIS-a „Zajednici zajedno”, škola „Vasa Stajić” prošle godine za izgradnju solarne elektrane snage invertora 50 kilovata dobila je 8,1 milion dinara.

– Ovi paneli doprinose uštedi električne energije koja se koristi u našoj obrazovnoj ustanovi – napomenula je Marijana Rakin.

U prethodnom periodu adaptirana je fiskulturna sala, kao i portal na zgradi.

– Prošle godine deo škole adaptiran je za potrebe predškolske grupe vrtića „Neven” i budući prvaci već su u našoj zgradi i lakše će se prilagoditi kada pođu u prvi razred – zaključila je direktorka OŠ „Vasa Stajić”.

A.Đ.

U toku mehaničko uništavanje ambrozije: Košenje se obavlja na 20 hektara

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Oko 10 odsto stanovništva koje je alergično ili osetljivo na korove trava i drugih biljki osetljivo je na polen ambrozije. Stoga se mapiraju lokacije na teritoriji Grada na kojima je rasprostranjena ova biljka.

– Polen ambrozije može da se rasprostire u krugu od 100 kilometara, tako da je uništavanje ovog korova počelo ovih dana i trajaće do kraja meseca. Polen nam stiže i iz susedne Rumunije, a na nama je da na našoj teritoriji kontrolišemo i mehanički tretiramo ambroziju – saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj – Obuhvatićemo površinu od oko 20 hektara na teritoriji grada, a pre mehaničkog uništavanja sva mesta su mapirana i zna se tačno gde je potrebno kositi.

Ambrozija će se suzbijati tokom vegetacijske sezone na neuređenim javnim površinama, gradskom i građevinskom zemljištu primenom mehaničkog uništavanja.

– Među lokacijama koje će biti košene su i: potes Šumice, ulice Šumice i Miloševački drum, Banatska, Vodice, Albertova, Iđoški drum, Plava banja, parking kod Livnice, Pristanište, Vašarište, prostor oko Železničke stanice, kao i ulice Braće Sredojev, Dragoljub Udicki, Distrička, prostor Starog jezera, Nakovački drum i druge lokacije – navodi naša sagovornica.

Sugrađani treba da uređuju lokacije ispred svojih objekata i da se jednako brinu o površinama u gradskom građevinskom rejonu i u ataru, odnosno da se ova korovska biljka uništi i na njivama pod usevima.

– Svi vlasnici, korisnici, pravna lica, preduzetnici, poljoprivrednici, staraoci i upravljači javnih puteva i vodotokova, kao i fizička lica u obavezi su da uništavaju ovu korovsku biljku uz primenu agrotehničkih mera, mehaničkim ili hemijskim putem. Ambrozija će se uništavati uz raskrsnice, saobraćajnice i na zapuštenim lokacijama – dodaje Narančić.

A.Đ.

Tokom godine sankcioniše se 57.000 prekršaja vožnji pod dejstvom alkohola

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređeno 64 učesnika u saobraćaju. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je povređeno 5 lica.

Predstoje dani vikenda i muzičkih manifestacija, koje podrazumevaju veće učešće mladih, konzumiranje alkoholnih pića i povećan umor. Saobraćajna policija ulaže maksimalne napore da otkrije i spreči rizična ponašanja u saobraćaju i da zaštiti živote na našim putevima.

Na godišnjem nivou se u kontroli saobraćaja sankcioniše blizu 57.000 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola. Konzumiranje alkohola izrazito negativno utiče na opažanje i način reagovanja vozača, ometa ispravnu procenu situacije, kasnije se uočavaju
prepreke, a često se precenjuju svoje sposobnosti i preduzimaju rizične radnje vozilom.

-Ne budite vozač ukoliko ste konzumirali alkohol. Odaberite alternativni vid prevoza ili opredelite unapred vozača koji će ostati trezan – navode u MUP-u.

Predstavljeni konkursi Ministarstva privrede za ulaganje u proizvodnju

Aleksandra Djuran August 20, 2026

U Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga predstavljeni su novi javni pozivi Ministarstva privrede. Okupljenim preduzetnicima i privrednim društvima konkurse je predstavio Dejan Nenadović, projektni menadžer RCR „Banat“ koji je istakao da je raspisano devet javnih poziva.

-Radi se o konkursima za nabavku opreme, laganje u poslovni prostor, operativne troškove. Koncipirani su tako da se dodeljuju bespovratna sredstva od 30 do 60 odsto, a ostatak investicije finansira se ili iz kredita Fonda za razvoj ili iz sopstvenih sredstava. Novac je namenski i mora se dostaviti predračun i prateća dokumentacija. Razvojna agencija tu je da pomogne oko svih nedoumica – precizirao je Nenadović.

Raspisani su javni pozivi u okviru programa podrške udruženjima za razvoj preduzetništva „Udruženi za uspeh u svakom kraju”, po programu „Mladi stvaraju Srbiju” – program finansijske podrške mladim preduzetnicima, u okviru programa „Žene koje pokreću Srbiju” – program finansijske podrške razvoju ženskog preduzetništva u prerađivačkoj delatnosti , „Stvaraoci Srbije” – opšti program finansijske podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, u okviru programa finansijske podrške za proizvodnju prehrambenih proizvoda od 100 odsto domaće sirovine „Domaći kvalitet – od domaće sirovine do vrhunskog proizvoda“,u okviru programa podrške razvoju proizvodnog prostora „Gradimo prostor za tvoj rast“, u okviru programa finansijske podrške za proizvodnju nameštaja i preradu drveta i u okviru programa podrške za ravnomerni privredni razvoj Srbije „Jednake šanse razvoja i prilike za nerazvijene krajeve Srbije”.

Među onima koji su zainteresovani za ovakav vid podrške je i Vladimir Purać, vlasnik firme „Purela“:

– Proizvodim testeninu i potreban mi je novi prostor. Želim da vidim koje su mi mogućnosti i nadam se da ću se uklopiti u neki od javnih poziva. Pozdravljam ovakav vid podrške mladima, to nam puno znači.

Neophodno je pripremiti biznis plan uz prateću dokumentaciju i za prikupljanje je neophodno više dana.

Javni pozivi raspisani su do utroška sredstava odnosno do 4. septembra, dok je konkurs za mlade raspisan do 18. septembra.

A.Đ.

Radovi u Sajanu: Rekonstruišu se stare i grade nove pešačke staze

Aleksandra Djuran August 20, 2026

U centru Sajana u toku je rekonstrukcija starih i izgradnja novih pešačkih staza. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik, Mladen Bogdan i član Gradskog veća Bojan Mikalački, zajedno sa Zoltanom Totom, predsednikom Saveta Mesne zajednice Sajan.

-U Velikoj ulici trotoari su bili u lošem stanju i zub vremena učinio je svoje. Rekonstrukcija i izgradnja pešačkih staza je bila neophodna i sa aspekta bezbednosti. Upravo ova ulica je najfrekventnije mesto s obzirom na to da su tu Pošta, Mesna zajednica, Dom kulture, park. Važno nam je da se deca, stariji sugrađani, ali i majke koje guraju kolica bezbedno kreću. Pored toga centar sela, sa novim stazama, biće lepši i bolji – rekao je Zoltan Tot.

Prvi čovek grada čestitao je Sajancima Dan i slavu sela i dodao:

-Ovo mesto obeležava Svetog Ištvana i 220 godina od naseljavanja Sajana, te je ovo prava prilika da razgovaramo sa meštanima. Rekonstrukcija pešačke staze započeta je pre sedam dana i to na zahtev Sajanaca. Lokalna samouprava izdvojila je značajna sredstva za radove u selima. Završeni su započeti poslovi u Mokrinu, sada se radi u Sajanu, a nakon toga započinjemo rekonstrukciju staza i u Banatskoj Topoli. Istovremeno se saniraju udarne rupe na putevima u Iđošu i Banatskoj Topoli, nakon čega će mehanizacija i ljudstvo preći u drugi rejon u Kikindi.

U Sajanu će biti rekonstruisano oko 500 metara kvadratnih trotoara i očekivanja su da će radovi biti završeni tokom sledeće nedelje.

A.Đ.

Neprilagođena brzina najčešći uzrok saobraćajnih nesreća sa poginulim osobama

Aleksandra Djuran August 20, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 113 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređeno je 58 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

Juče je u jutarnjim časovima na ulici u Nišu, usled neprilagođene brzine kretanja, došlo do izletanja vozila sa kolovoza i udara u lice koje je sedelo na obližnjoj klupi, kojom prilikom je lice izgubilo život.

Neprilagođena brzina je uticajni faktor nastanka više od polovine saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, a često za posledicu ima gubitak kontrole nad vozilom, sletanje vozila sa kolovoza, pogrešan manevar ili direktan sudar sa drugim vozilom, odnosno udar u objekat pored puta.

-Poštujte saobraćajne propise i prilagodite brzinu uslovima u saobraćaju. Usporite u naselju i na mestima gde se očekuje veće učešće pešaka, dece i vozača dvotočkaša, kako biste ispravno reagovali i po potrebi zaustavili vozilo – poručuju iz MUP-a.

Mesna zajednica Sajan sutra obeležava slavu i 220 godina od nastanka sela

Aleksandra Djuran August 19, 2026

U Sajanu će sutra (četvrtak) biti obeležena dva jubileja, 220 godina od nastanka sela i 10. put biće proslavljen Dan Svetog Ištvana u organizaciji Kulturnog društva “Adi Endre”.

Svečana misa u Rimokatoličkoj crkvi počeće u 10 časova u okviru koje će biti osvećen hleb. Nakon mise biće položeeni venci na bistu Svetog Ištvana. U 12 časova u pozorišnpj sali Doma kulture biće održan kulturni program u kojem će nastupiti članovi KUD-a iz Sajana i njihovi gosti

Sveti Ištvan bio je kralj koji je izvukao Mađare iz paganstva i poprimio hrišćanstvo te je tako uspeo da sačuva mađarski narod u Evropi. Smatra se da je on položio temelj za osnovanje moderne mađarske države.