децембар 6, 2025

Aleksandra Djuran

Snimak-ekrana-2025-12-04-083130

Тесла тоне у Европи. Продаја је преполовљена у Француској, Шведској и Данској док кинески БYД, Xиаоми и европски концерни преотимају тржиште, Тесла бележи драматичан пад регистрације електричних аутомобила у већини земаља ЕУ. Према подацима објављеним 1. децембра 2025. продаја је у Француској пала за 50%, у Шведској 48%, а у Данској чак 53% у односу на исти период прошле године.

Чак ни дуго најављивана „освежена“ верзија Модела Y („Јунипер“), која је стигла са минималним визуелним изменама и нешто сиромашнијим дизајном ентеријера, није успела да заустави слободан пад. Аналитичари су једногласни, Теслина гама делује застарело, ентеријери јефтино, а конкуренција нуди више технологије за мање новца.

Једина светла тачка је Норвешка, тамо је у новембру регистровано преко 6.000 нових Тесли, скоро три пута више него лане, чиме је оборен годишњи рекорд већ у 11. месецу. Разлог је прост, Норвешка је практично укинула аутомобиле са СУС моторима, а државним субвенцијама и даље фаворизују Тесла моделе.

Поглед редакције портала Српски Угао

Европљани масовно беже од Тесле, Реалност је сурова, кинески брендови већ следеће године улазе пуним капацитетом са ценама испод 25.000 евра и гаранцијом од 8 година. Када тај талас стигне до старог континента, преостали Теслини фанови ће, или прећи на јефтиније Кинезе, или ће наставити да плаћају премију за „амерички сан“ који је одавно престао да буде најпаметнији избор.

Пише: Стфеан Стојановић

Извор: Српски угао

pregledi

Према одлуци Министарства здравља и кикиндски Дом здравља увео је ноћна дежурства. Током протекла два викенда петком, суботом и недељом двадесетчетворосатно радно време организовано је у амбуланти у Светосавској 53.

–Првог викенда током три ноћи јавило се 20 пацијената – сазнајемо од др Биљане Марковић, директорице Дома здравља. – Највише је било оних са повишеном телесном температуром, потом са болом у желуцу, а део њих на прегледима је био услед мучнине и повраћања. Другог викенда дежурства за све три ноћи имали смо укупно 12 пацијената. Суграђани су се и тада највише јављали због повишене телесне температуре и бола у грлу.

Како наводи наша саговорница организован jе састанак са лекарима опште праксе који су заинтересовани за дежурства.

-На састанку су се свега два лекара јавила за ноћна дежурства, што није довољно да се покрије четири викенда и 12 смена, колико их има у децембру. Стога смо послали обавештење Министарству здравља и надлежном Покрајинском секретаријату да због недостатка кадрова нисмо у могућности да надаље организујемо ноћна дежурства, а да сви пацијенти којима је неопходна медицинска помоћ током ноћи могу да се обрате Хитној служби која има две дневне и две ноћне екипе  – прецизирала је наша саговорница.

И у Општој болници постоји пријемно-тријажни центар са лабораторијом и рендген службом и пацијенти се сами опредељују где ће да потраже лекарску помоћ у ситуацијама које су хитне.

А.Ђ.

 

 

danas-je-vavedenje-presvete-bogorodice

Српска православна црква данас обележава Ваведење Пресвете Богородице, један од најзначајнијих празника посвећених Богомајци. Овим се празником подсећа на тренутак када је Богородица први пут уведена у Божји храм, чиме је постала прва заветована девица у хришћанској традицији.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

violinista-rus-(2)

Саша Јакобов (38) из Русије улепшао је суграђанима тмуран децембар свирајући на Градском тргу. Виолиниста је привукао пажњу многих, а све који су застали да га чују Саша је наградио осмехом или музичком нумером.

-Пре две године дошао сам из Русије у Србију и када сам овде живим у Суботици – сазнајемо од уличног свирача. – Радим као музичар на броду, где проводим већи део године. Сваки одмор сам у вашој земљи и волим да путујем од града до града. Други пут сам у Кикинди која је на мене оставила одличан утисак.

Како напомиње наш саговорник, када је у нашем граду, тражи сове у крошњама дрвећа.

-Волим да посматрам и бројим сове. Нигде нисам видео да се у центру неког града оне сакупљају у толиком броју. Свирам Кикинђанима и совама, а успут се мало и заради – наводи Јакобов.

Музику не дели тако да на његовом репертоару има попа, рока, класичних нумера, популарних песама.

-У Србији сви људи воле музику и позитивно реагују где год да се појавим. Волим да свирам напољу код вас. Имате најлепшу земљу и најбоље људе који прихватају сваког  – закључио је Саша Јакобов.

А.Ђ.

zeleni-kviz-2025-(1)

Покрет горана, Канцеларија за младе и Висока школа струковних студија за образовање васпитача организовали су „Зелени квиз – Покажи свету како чуваш планету“. Учествовали су ђаци петих и шестих разреда 11 основних школа, пет градских и шест сеоских, а најбоље знање показали су ученици Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

Првопласирани Невена Бадрљица, Лазар Чворак и Андреја Кљајић истичу да је, пре свега, било занимљиво учествовати.

-Квиз је одлично осмишљен и пуно тога смо и научили – рекла је Невена. – Најлакше су биле игре, а најтежа су била питања у квизу. Сво троје смо се припремила за квиз на часовима у школи, али и током ваннаставних активности.

У финалу су се нашле четири школе међу којима је друго место заузела школа „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, треће „Јован Поповић“ и четврти су били ђаци из сајанске школе „Мора Карољ“.

Зелен квиз организован је пету годину за редом, подсећа Невена Месарош Оличков, заступница удружења Покрет горана.

-Ученици нам из године у годину показују да воде рачуна о животној средини. Први део квиза односио се на практичне активности, а најбољи су стекли право да се надмећу у финалу. Прве три школе награђене су зеленим ваучерима које ће заменити садницама којима ће оплеменити школски простор. Освојили су и зелену екскурзију коју ћемо реализовати на пролеће у оквиру које ћемо посетити еколошки центар у Сремским Карловцима – истакла је Месарош Оличков.

Покровитељ квиза је Покрајински секретаријат за спорт и омладину.

A.Ђ.

 

 

Jefimija-2

Студио плеса „Јефимија“ из Руског Села у недељу, 7. децембра, организује „Новогодишњи фестивал плеса“ који ће се одржати у ОШ „Глигорије Попов“ с почетком у 16 сати.

Програм ће отворити представа „Јунаци из бајке“ након чега ће наступити чланови плесних студија „Јефимија“ и „Free Step“, као  фолклорни ансамбли културно уметничких друштава „Сцена“ из Банатске Тополе, „Александрово“, „Милан Мића Сучевић“ из Житишта, „Петровградски Ђереф“ из Зрењанина и домаћини.

Улазак се наплаћује 350 динара.

vodovod-baranda-1

Због санације квара на главном уличном воду данас од 9 до 14 часова, без воде ће бити део домаћинстава из Кикинде у улицама Ђуре Оличкова од Кумановске до Кралјевића Марка и Краљевића Марка од Ђуре Оличкова до Стевана Лакаи Гиге, обавештавају из ЈП „Кикинда“.

 

ozakonjenje-(1)

Закoн o пoсебним услoвима за евидентирање и упис права на непокретностима „Свој на своме“ предвиђа да се пријаве пoдносе искључиво електронским путем, путем платформе која ће бити доступна свим грађанима и трајаће 60 дана. Очекивани рок за почетак подношења пријава је 8. децембар и трајаће до 5. фебруара, подсећају из Градске управе.

Грађани ће моћи сами поднесу пријаву, а уколико немају техничку опремљеност за то, моћи да се обрате за помоћ запосленима у Градској управи који ће им пружити техничку и правну помоћ.
Пријаве ће се подносити у сали број 51, на првом спрату, улаз из улице Браће Татић, а мештани села могу то да ураде  својим месним заједницама, према распореду који ће бити истакнут на огласним таблама.

За подношење пријаве неопходни су важећа лична карта, основ стицања, односно доказ о власништву (уговор п куповини, поклону, решење о оставини, додељивању и слично) – у свим случајевима, подаци о објекту – намена, спратност и површина објекта, уколико је непокретност стечена ван брака – доказ о истом, у супротном се непоретност уписује на оба супружника.

Пријаву подносе сви заинтересовани грађани, и они који су поднели пријаве по раније важећим законима, јер су ти поступци у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, колективно обустављени.

Потребно је за сваку непокретност поднети посебну пријаву и потребно је да сви сувласници, уколико их има, поднесу пријаву.

kck-fasada-(5)

На згради Културног центра у току је реконструкција фасаде. Рок за завршетак радова је 90 радних дана, а обухватиће обијање постојеће фасаде до цигле, малтерисање и кречење.

-Фасада ће бити рађена у две фазе. У току је прва фаза у коју ће бити уложено 40 милиона динара и подразумева и унутрашњу и спољашњу фасаду зграде, закључно са делом на Балетској сали – сазнајемо од в.д. директора Марка Марковљева.  – Пошто први део реконструкције буде завршен, надам се, да ће Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и локална самоуправа определити средства за другу фазу. Друга фаза обухватиће површину од Балетске сале до краја Партизана и такође је пројектом планирано и унутрашња и спољашња санација.

Фасада, али и уређење унутрашњости објекта помогли су Република, Покрајина и и локална самоуправа по различитим пројектима

-Преостаје да се уреди двориште. На бини, која се налази у овом простору, у току је замена плочица. Након тога урадиће се нова струја и молерско-фарбарски радови. Од Министарства туризма и омладине недавно су нам одобрена средства, 17 милиона динара, за пројекат дигитализације дворишта односно прављење биоскопа на отвореном. Поставићемо велики лед екран, а биоскоп ће радити и током дана и у вечерњим сатима. Већ на пролеће очекују нас прве пројекције филмова. Поред тога добили смо и средства за технику неопходну за све будуће догађаје – казао је наш саговорник.

Локална самоуправа Културном центру вратила је на употребу локал у ком је донедавно била продавница „Планета“. У њему ће бити отворена Галерија која је некада постојала у приземљу зграде. Очекивања су да нови простор ускоро буде у функцији. На згради изграђеној средином 19. века, која је један је од најрепрезентативнијих објеката у пешачкој зони, у протеклом периоду урађено је пуно тога.

-У Културном центру најпре је реконструисан кров, а потом је завршена и адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње  и спољашње столарије, реконструисан је ентеријер, Велика и Балетска сала, тоалети, подови, електро и молерско-фарбарски радови. Санацијом плафона, тачније скидањем слојева фарбе које су деценијама биле ту, дошли смо до оригиналног малтера на ком се види да је био исцртан. У сарадњу са Међуопштинским заводом за заштиту споменика,  урађени су шаблони оригиналних украса и плафоне поново краси декоративни молерај који некада био својствен за овакве објекте. Идентичан је оном из времена када је зграда саграђена, а боје су модерније, у складу са данашњим временом – подсетио је Марковљев.

Централни део степеништа на улазу постављена је монументална скулптура аутора Јована Блата висока око седам метара која је испунила празан простор. Скулптуру, дрво, има птице од теракоте и то врсте које се могу видети у Кикинди и околини.

Следеће године у плану је изградња лифта који ће омогућити особама са инвалидитетом да присуствују свим програмима и догађајима који се организују на спрату Културног центра. Поред тога циљ је и да се са што више зеленила оплемени двориште.

А.Ђ.

 

 

balet-kck-(4)

Представљање монографије о 75 године Балетске школе у Новом Саду биће одржано сутра (среда) у 18 сати у Културном центру.

У програму учествују ученици и наставници Основне балетске школе из Кикинде и Новог Сада, Сања Вучуревић, директорица новосадске школе и Габриела Теглаши Јојкић, ауторка монографије.

Don`t copy text!