Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

У нашем округу просечан животни век мушкараца је 71,1 годину, а жена 77,1

Aleksandra Djuran Јулy 18, 2026

Републички завод за статистику је објавио процене броја становника Републике Србије по старости, полу и типу насеља, за 2025. годину, и то на нивоу региона, области и градова и општина. Процене су израђене на бази Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и података о природном и механичком кретању становништва односно унутрашњим миграцијама.

Поменути подаци показују да је Севернобанатски округ 2015. имао 141.612 становника, а прошле године, према проценама, 114.276 становника, односно 27.336 мање.

Број становника у нашем округу се константно смањивао, па је 2015. овде живело 141.612 становника, 2016. било нас је 139.940, 2017. – 138.371, 2018. – 136.918, 2019. –135.453, 2020. –133.934, 2021. – 132.117 , 2022. – 118.421, 2023. – 116.959, 2024. – 115.656, , а 2025. – 114.276 становника.

Према проценама Републичког завода за статистику, град Кикинда, укључујући и девет села прошле године је имао 47.851 становника, од тога 23. 295 мушкарца и 24.556 жена. Следи Кањижа са 19.636 становника, Сента са 17.335, Ада са 12.892, Нови Кнежевац са 8.298 и Чока са 8.264 становника.

Просечна старост у нашем округу је 45,4 године, а према статистичким подацима просечан животни век мушкараца је 71,1 годину, а жена 77,1.

Мушкарац (84) погинуо и седам повређених у несрећи на путу Остојићево – Падеј

Aleksandra Djuran Јулy 18, 2026

Осамдесетчетворогодишњи мушкарац из Чоке погинуо је у саобраћајној несрећи која се догодила јутрос у 4 сати и 15 минута на територији општине Чока. У несрећи је повређено и седам особа.

Несрећа се догодила на отвореном путу између Остојићева и Падеја. Путничко возило “скала 55” које је возио преминули мушкарац налетело је на паркиран комби у којем је било седам особа.

Повређени су превезени у Општу болницу у Сенти где им је указана медицинска помоћ.

Школа за труднице и родитељство обележила деценију рада

Aleksandra Djuran Јулy 17, 2026

Школица за труднице Дома здравља, која ради у оквиру Културног центра, обележила је деценију постојања и рада. У програму, који је приређен овом приликом, учествовала су деца чије су мајке похађале ову школицу током трудноће, а рођенданској забави одазвале су некадашње и садашње полазнице и сарадници.

Међу првим полазницама била је и Данијела Ненадов која је школицу похађала и са старијом ћерком Нађом која има 9,5 и са седмогодишњом Јаном:

-Пуно ми је значило у трудноћи што сам била део школице. Захваљујући радионицама и предавањима долазак бебе није била непознаница. Препоручујем свим трудницама да буду део школице. Много тога се научи, а најважније је што сам била спремна и знала сам шта ме очекује и на порођају и у првим бебиним данима. Познанства која сам стекла негујем и данас.

Милица Бадрљички има бебу од девет месеци и школицу је похађала прошле године.

-Знања која сам стекла много су ми помогла. Знала сам како изгледа Порођајни блок, шта могу да очекујем приликом порођаја, али и када дођем са бебом кући. Моја топла препорука за све труднице је да максимално искористе све што ова школица нуди – рекла нам је Милица Бадрљички.

Главна патронажна сестра Дома здравља и координаторка Школе за труднице и родитеље Оливера Вучковић Попов подсетила је на саме почетке.

-Најпре смо почели као Школица за труднице, а сада смо прерасли у Школу за труднице и родитеље. Наш циљ је био да се што више приближимо трудницама, а најбољи начин за то је да се са њима дружимо и заједно учимо путем школице. Почели смо стидљиво са неколико трудница, а данас, деценију после, могу да истакнем да смо порасли и постали најбоља подршка будућим мамама – додала је Вучковић Попов.

На годишњем нивоу школу, у просеку, прође стотинак трудница и породица.

-За ових десет година поставили смо одличне темеље за генерације које долазе да је наставе. Ту смо да им одговоримо на сва питања, да разбијемо предрасуде, да их ослободимо страхова, да разговарамо. Сада је пуно информација доступно путем интернета и друштвених мрежа, али увек постоје недоумице и ми смо ту да одговоримо на њих. У школи је стручни тим који будућим мајкама нуди психо физичку припреми припреми за оно што их очекује. Порођај није најстрашнији на свету, него је то леп догађај и на нама је да труднице научимо да уживају доносећи нови живот на свет. Имамо све више тата, али и осталих чланова породице који се укључују како би изградили родитељски савез – закључила Вучковић Попов.

У оквиру школе труднице се друже и повезују тако да стварају дугогодишња пријатељства.

У знак сећања на овај дан сва присутна деца чије су мајке похађале школу оставила су отисак прста на слици дрвета. Присутнима се представила и патронажна служба Дома здравља, као и изложба фотографија беба чије мајке су биле део школе.

Ово је била прилика и да се представе чланови стручног тима којима су уручене захвалнице: др Драгана Миладинов, гинеколог, патронажним сестрама Отилија Каналаш, Жељка Викљи и Славица Бајић, др Драгана Грујић, педијатар, др Горана Гајски, педијатар, др Бранислава Давидовић, гинеколог, др Маја Васић, стоматолог, медицинске сестре на Порођајном одељењу Мелинда Клачак и Каролина Радоњић, Бела Шаму из Црвеног крста и Ирена Макивић.

А.Ђ.

Светски дан сладоледа биће ообележен сутра (субота) на платоу испред Градске куће

Aleksandra Djuran Јулy 17, 2026

Сутра (субота) на платоу испред Градске куће биће обележен Светски дан сладоледа.

Из Туристичке организације у 19.30 сати најављују интерактивно дружење за млађе уз глумце позоришта „Лане“, а од 20 сати је, за старију децу, потрага за сладоледом, уз упознавање са туристичким потенцијалима града.

Књижевник Зоран Богнар пред кикиндском публиком

Aleksandra Djuran Јулy 17, 2026

Истакнути песник, есејиста, антологичар, прозаиста и приређивач Зоран Богнар, на позив локалне самоуправе и Библиотеке „Јован Поповић“, представио је синоћ у башти Градске куће, представио свој уметнички рад.

Међу многобројним наградама које овај стваралац има у својој колекцији, издвајају се најновије „Ђура Јакшић“ у Српској Црњи и кикиндска „Душан Васиљев“ чији је актуелни лауреат уз Гордану Ђилас.

Представљајући своје богато поетско стваралаштво, Зоран Богнар (Вуковар, 1965), још једном је потврдио зашто спада у сам врх домаће песничке сцене. Његове поетске преокупације, како је сам навео, добрим делом крећу се од летаргије до литургије, што у исходишту значи да му поезија није лишена ни библијских тема, као ни теме неминовног физичког одласка. О вечитом питању колико је поезија маргинализована и колико јој је садашњица супротстављена, Богнар је изричит:

-Наравно да поезија никад неће бити превазиђена. Било је и тежих времена од ових и већих изума од електронских глупости. Веома се осећам несрећно што живим у овом времену, али још од Платонове државе песници су били први свесни људи и увек су представљали сметњу-навео је овај књижевник.

Програм је надахнуто водила директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић нагласивши да ако су људи на одморима, то не значи да је култура на одмору, пожелевши да овакви сусрети буду још чешћа пракса.

Беседе о поезији и казивање стихова ефектно су гарниране музичким нумерама у извођењу истакнутог џез гитариста Роберта Варге из Сенте.

Програму је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.

Н. С.

У току реконструкција најкритичнијих делова топловода

Aleksandra Djuran Јулy 17, 2026

По завршетку грејне сезоне, како је и најављено, запослени у Јавном предузећу „Топлана“ започели су реконструкцију топловода. Ради се на локацијама које су се показале најкритичније и најлошије током претходне грејне сезоне, наводи в.д. директор Душан Марјановић.

-У улици Светосавској 125 реконструисан је топловод, али и сам улаз испод у зграде до подстанице у дужини од 30 метара. У истој улици, али код Галадске такође се ради на вреловоду. Овде се праве нови испусти на најнижој тачки на вреловоду – истиче Марјановић.

Отклоњене су и две хаварије.

-Прва, у дужини од 30 метара била је код пицерије у Светосавској улици, некадашњи Блок Г1. Друга је била у Партизанској улици у Микронасељу, стари Блок Д1. После ових радова не очекујемо да у овим деловима имамо проблеме – додаје наш саговорник.

И на Тргу српских добровољаца 10 реконструисано је 15 метара топловода, али и део самог улаза испод зграде, укупно дужине око 40 метара.

-Тренутно се ради траса вреловода у дужини од 120 метара. Реч је о топловоду код Парка пријатељства у улици Др Зорана Ђинђића, у близини Универекспорта. И у згради Универекспорта, у улици Вука Караџића, реконструисан је вреловод у дужини око 30 метара – напомиње Душан Марјановић.

Запослене очекује и да реше део топловода у улици Браће Татић број 1. Ова деоница показала се као најкритичнија јер су се током грејне сезоне догодиле две хаварије на истом месту. Радови су захтевнији и сигуран сам да ћемо их успешно завршити – каже в.д. директор „Топлане“.

-Са овим завршавамо први део ремонта. Крајем августа планирамо други део ремонта и саму припрему за почетак грејне сезоне – закључио је Марјановић.

У протеклих неколико година комплетан вреловод замењен је у улицама Браће Татић, Вука Караџића, Ђоке Радака и у већем делу Немањине улице. Урађен је и најзахтевнији део вреловодне мреже у улици Милоша Великог.

Остаје још да се споји вреловод испод пута из улице Вука Караџића до Ђоке Радака тачније до семафора у Светосавској улици.

А.Ђ.

Део кикиндских улица у недељу без струје

Aleksandra Djuran Јулy 17, 2026

У недељу, 19. јула од 9 до 11 сати струје неће бити улицама Николе Тесле од Југовићеве до Војводе Путника и Браће Лаковића од Николе Тесле до Јована Поповића.

Истога дана али од 11.30 до 13.30 часова без електричне енергије биће домаћинства у Дистричкој, Драгољуба Удицког, Слободанке Ациган, Фејеш Кларе, Милана Сивчева, Нићифора Брандића, Мокрински друм, Стара кланица, Метеоролошка станица.

Кикинда добија новог инвеститора: Продаја удела града објекта садашњег „Зопаса“ и индустријске зоне „Расадник“ предуслов за његов долазак

Aleksandra Djuran Јулy 16, 2026

Одборници су, на 18. седници локалног парламента изгласали доношење одлука о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града радионица и продајни простор „Ауто-кућа“, као и продају индустријске зоне „Расадник“, а образложио ју је Саша Танацков из Регионалне привредне коморе:

-Кикиндска привреда је извозно оријентисана и ослања се на аутомобилску индустрију. Када дође до поремећаја на тржишту, као што је сада, долази до одласка привредника који траже јефтинију радну снагу, као што је случај са „Зопасом“. Они су пре 10 година дошли и нису планирали да остану краткорочно. Купили су и градили објекат, али глобална кретања, криза у аутомобилској индустрији, рат довели су до тога да селе производњу у Тунис. Проналажење инвеститора није лак посао јер сви они бирају између неколико земаља пошто сагледају политичку ситуацију, економску стабилност, повезаност путева, субвенције које добијају. Кикинду је изабрао нови инвеститор и продаја дела објекта у којем је „Зопас“ и индустријске зоне „Расадник“ предуслов су за његов долазак. Када неко жели да запосли 300 људи и прави хале од 20.000 квадрата и инвестира 20 милиона евра то није мали инвеститор. Он ужива подршку Развојне агенције Србије и када потпише уговор са њима он ће обелоданити свој долазак. Зато се не излази у јавност о његовом доласку – прецизирао је Танацков.

У власништву града је помоћна зграда, портирница, као и сувласнички удео у праву својине где се тренутно налази компанија „Зопас“. Ради утврђивања тржишне вредности предметне непокретности, Град Кикинда је ангажовао лиценцираног проценитеља Сенку Шпику, те је утврђено да она износи 2.200.000 евра. Предложено отуђење има за циљ реализацију браунфилд инвестиције и обезбеђивање услова да се, по престанку коришћења предметних објеката од стране садашњег закупца „Зопаса“, постојећи производни капацитети у најкраћем року поново ставе у функцију, настави обављање производне делатности и створе услови за очување постојећих и отварање нових места на територији Кикинде.

Одлуком о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града Кикинде у поступку прикупљања писмених понуда обухваћено је и грађевинско земљиште које чине грађевинске парцеле, површина 20.120, 1.875, 20.156 и 12.841 метар квадратни. Отуђење има за циљ реализацију гринфилд инвестиције, на локацији индустријске зоне „Расадник“.

-Постоје четири парцеле и почетна купопродајна цена непокретности утврђује се у износу од 384.944 евра – појаснио је Томислав Симин, секретар Секретаријата за имовинско – правне послове и комуналне делатности.

Купопродајна цена плаћа се у динарима по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате. Најповољнији понуђач дужан је да купопродајну цену плати најкасније до дана солемнизације уговора о отуђењу непокретности код јавног бележника. Инвеститор ће бити дужан да у осмогодишњем инвестиционом циклусу запосли минимално 300 радника, да изгради производне хале минималне површине 20.000 квадратних метара и да у производњу у Кикинди инвестира минимално 20 милиона евра. Најповољнији понуђач дужан је и да предметно грађевинско земљиште приведе намени утврђеној важећим планским документом у року од осам година од дана закључења уговора о отуђењу грађевинског земљишта.

-После више година имамо озбиљног инвеститора пред вратима и очекивао сам да ово буде најважнија тема на седници. Са овим инвеститором, који је послао писмо о намерама, разговарамо већ годину дана. Озбиљне компаније врло добро провере локалне средине у којима ће улагати, као и људе са којима преговарају. Морали смо да се боримо, али били смо посвећени и истрајни. Инвеститор је озбиљан и има озбиљну производњу. Он не долази краткорочно и са намером да пресели производњу него да остане.

А.Ђ.

На седници Скупштине града: Усвојен ребаланс буџета који је увећан за 348 милиона динара

Aleksandra Djuran Јулy 16, 2026

Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету Града Кикинде за 2026. годину са пројекцијама на 2027. и 2028. годину изгласана је већином гласова одборника. Ребалансом је, буџет донет крајем прошле године, увећан за 348 милиона динара и износиће четири милијарде 479 милиона и 142 хиљаде динара.

Одборници опозиције гласали су против јер су замерили да је материјал за ову тачку дневног реда стигао касно, као и да нико није изашао за скупштинском говорницом да образложи ребаланс. Након дуже расправе одговорио им је градоначелник Младен Богдан:

-Шта ће вама образложење рачунао сам на то да сте експерти у свим темама и да ћете прочитати достављени материјал. Сада је јасно да ништа нисте прочитали и то говори о томе колико вас интересује ова тема и на који начин се троше буџетска средства, као и о плановима у наредном периоду. Нападате и вређате одборнике и то је однос који имате према вашим гласачима. Уместо да се прикључите и будете конструктивни вас нешто друго занима. Један од одборника је питао: „Где се троше наше паре и када ћемо ми да их добијамо?“ и то је једино то вас занима. Народ вам неће више дозволити да поново извлачите новац свих грађана. Стално причате о корупцији, а када ћете изаћи са доказима. Причате о вилама и џиповима, а сваки одборник опозиције има више имовине и бољи аутомобил од мене.

Први човек града подсетио је на период од пре 13 година:

-Где су биле наше паре када смо имали 13.000 незапослених у граду, када није било ниједног инвеститора, ниједну индустријску зону, када је буџет града био у минусу за 900 милиона динара пре 13 година, када су рачуни школа били блокирани због дугова, када ни у једној школи није било интернета? Средства из буџета искористићемо у улагања у град и села. Завршавамо велике инвестиције и пројекте, који ће бити на услузи грађанима. Чека нас пуно посла. До краја године требало би да се заврши реконструкција Гимназије и Економско-трговинске школе, као и да се у највећој мери заврше радови на школи „Фејеш Клара“. Само у ове две образовне институције уложиће се милијарду динара – закључио је градоначелник Богдан.

Ово је први ребаланс од почетка године и сада се уводе трансфери. Усклађује се почетно стање и унете су нове позиције на бази прилива и то за трошкове за изградњу пречистача за пијаћу воду у селима, за реконструкцију пута у улицама Стевана Синђелића, Војводе Путника и Војводе Мишића, за ставку лични пратиоци, повећано је и издвајање за трошкове превоза средњошколаца.

Донете су и одлуке о усвајању годишњег извештаја о пословању јавних предузећа „Кикинда“ , „Топлана“ и „Аутопревоз“ за прошлу годину са извештајем независног ревизора о извршеној ревизији финансијских извештаја. Разматраће се и доношење одлука о давању сагласности на прву измену и допуну програма пословања поменутих предузећа, као и доношење одлуке о давању сагласности на програм пословања Јавног предузећа за спорт „Језеро“ за 2026. годину.

А.Ђ.

Искључење струје у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 16, 2026

Због радова на електричној мрежи у петак, 17. јула, од 8 до 12 часова без струје ће бити домаћинства у делу улице Велики Бедем и улицама Јована Радака и Јована Стојкова.