najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog radova na vodovodnoj mreži sutra, danas do do 14 časova, doći do povremenog isključenja vode u delu Bašaida, obaveštavaju iz JP „Kikinda“
Radovi obuhvataju izvlačenje postojećih cevi koje prolaze ispod kolovoza i zamenu vodovodnog priključka u ulicama Rade Mikalačkog broj 35 i Svetozara Miletića broj 8.
B.T. (26) iz Kikinde osuđen je u Višem sudu u Beogradu na devet godina zatvora zbog ubistva Dražena Delevića (33) iz Budve, pošto je Apelacioni sud potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu. Zločin se dogodio u beogradskom naselju Ugrinovci u decembru 2022. godine, a okrivljenom je izrečena jedinstvena kazna, pošto je pravnosnažno osim za ubistvo Delevića, osuđen i za nedozvoljeno nošenje oružja.
Zločin se dogodio 7. decembra 2022. kada je iz pištolja nakon kraće rasprave sa Draženom Delevićem, koji je automobilom došao ispred kuće u kojoj je osuđeni živeo kad podstanar. B. T. je tokom rasprave, iz pištolja na kom je obrisan fabrički broj pet puta pucao u glavu i telo Delevića, koji je stajao na ulici pored automobila, a potom pobegao automobilom s mesta zločina.
Apelacioni sud u obrazloženju odluke naveo je da nije prihvatio odbranu i u obrazloženju stoji da je prvostepeni sud pravilno našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna i objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, pravilno neprihvatajući stav odbrane da se radi o krivičnom delu ubistvo na mah kao i teze odbrane da je krivično delo izvršeno u nužnoj odbrani ili eventualno u prekoračenju nužne odbrane, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Sektor za vanredne situacije, Operativnog centra 112 Kikinda će u sredu, 3. decembra u 12 sati obaviti redovnu proveru ispravnosti sirena za uzbunjivanje, emitovanjem znaka „PRESTANAK OPASNOSTI“.
U toku je nasipanje grebanim asfaltom obodnih ulica u Mokrinu. Radovi su započeli danas (ponedeljak) i biće gotovi do kraja nedelje, a kako protiču uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Bojan Mikalački i predsednik Saveta Mesne zajednice Goran Ristić.
Stanovnici ovog dela sela godinama unazad traže da im se obezbedi put, saznajemo od Zorice Rajić.
-Živim u ulici Toza Marković u kojoj se nalazio samo zemljani put. Konačno ćemo i mi imati put koji će biti prohodan. Primera radi kada su mi stigla drva za loženje istovarili su ih na ćošku jer kamion nije smeo da dođe do kuće kako se ne bi zaglavio. Isto tako i kantu za odnošenje smeća ostavljamo na ćošku dokle dođe kamion koji ga odnosi. Sada će biti puno bolje – rekla je Zorica Rajić.
I Paja Udicki pozdravio je uređenje puta.
-Tašta, koja ima 86 godina, živi u ovom delu Mokrina i nemam prilaz do njene kuće. Zahvaljujući gradonačelniku Bogdanu i predsedniku Ristiću dobili smo put kojim ćemo moći bez problem da priđemo kući, a da se ne zaglavimo u živo blato – dodao je Udicki.
Grebani asfalt biće nasut na nekategorisanim putevima, kao što je urađeno u delovima Kikinde, Sajana, Ruskog Sela.
-Osluškujući potrebe Mokrinčana, a u saradnji sa JP „Putevi Srbije, uspeli smo da rešimo dugogodišnji problem – precizirao je prvi čovek grada. – Obećanje koje smo im dali sada i ispunjavamo. Iako su odbornici opozicije, na sednici Skupštine grada, najavili da će doći da vide kako sve ovo izgleda, nisu se pojavili. Naveli su da treba da nas je sramota zbog toga što posipamo grebani asfalt, aludirajući da sve ovo što radimo nije dobro. Ove tvrdnje pobili su sami meštani koji su nas sačekali i pohvalili ove radove. To je razlika između nas i njih. Nas zanima svaki stanovnik sa teritorije grada, želimo da čujemo sve njihove probleme i sugestije kako da ih rešimo. To je razlog što su imaju poverenja u nas, što su i pokazali na izborima.
Grebani asfalt biće posut u produžecima ulica Ive Lole Ribara, Toze Markovića, prilaz vrtiću, na Vašarištu i u delu prilaza Mokrinu iz pravca Kikinde.
-Vrednost radova je 990.000 dinara. Na prilazu vrtiću završeni su radovi vezani za prečistač vode. Ovom prilikom naneta je velika količina blata i sada ćemo naneti grebani asfalt da bi se omogućio lakši prilaz. I u narednoj godini planiramo da se u dvema ulicama putevi urede nasipanjem grebanog asfalta čime ćemo rešiti problem na svim nekategorisanim putevima u selu – zaključio je Goran Ristić.
A.Đ.
Lovačko udruženje „Zec“ iz Ruskog Sela obeležilo je vek postojanja. Udruženje ima 55 članova koji su uvek radi da učestvuju u aktivnostima koje se organizuju u selu.
-Ne postoji kuća u Ruskom Selu koja nije iznedrila nekog lovca – istakao je predsednik lovaca Dušan Tomić. – Gazdujemo na površini od oko 5.000 hektara lovne površine i lovimo na terenima koje smo pošumili u saradnji sa lokalnom samoupravom. U lovištu imamo srneću divljač, zeca i fazana. Trofejne srndaće lovimo sa lovcima iz Austrije i Nemačke koji dolaze kao turisti. Najstariji član ima 79 godina i drago nam je što nam se u proteklih par godina pridružilo više mladih.
Pored Ruskoselaca obeležavanju su se pridružili i prijatelji iz čitave Srbije sa kojima imamo odličnu saradnju, a ovom događaju prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio prisutne.
-Vek postojanja je značajna godišnjica i čestitam vam na tome što ste sve ove godine održali udruženje. Drago mi je što je ovom prilikom izdata i monografija udruženja koja svedoči o svim događajima, ali i ljudima koji su bili deo lovačkog udruženja. Lovci su često pogrešno shvaćeni, a istina je da oni čuvaju i vole prirodu. Imate i imaćete podršku lokalne samouprave koja je tu da podrži sve dobre inicijative, a posebno one koje dolaze sa sela – precizirao je prvi čovek grada.
Ovom prilikom dodeljene su zahvalnice članovima i prijateljima udruženja. Upravo društvo formirano davne 1925. godine najstarije je u selu, napomenuo je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.
-Značajan jubilej kako za njih, ali i za nas kao Mesnu zajednicu. Sa lovcima imamo odličnu saradnju, kao i sa ostalim udruženjima u selu. Okupljaju i najmlađe, ali i najstarije meštane i članstvo je postalo tradicija u pojedinim porodicama. Značajno je što se u okviru društva propagira, prvenstveno, čuvanje prirode, lovišta i životinja. Mladi uče da hrane divljač, da pripremaju pojilišta, da čuvaju ono što je priroda dala – naveo je Marjanović.
U toku je lovna sezona na srneću divljač, zeca i fazana. Ove godine Lovačko udruženje podmladilo je članove Upravnog odbora koji će doneti novine, a ujedno su i garant da će ono još drugo trajati
Opremanje prostora buduće Narodne kuhinje u kojoj će se pripremati topli obroci za socijalno ugrožene sugrađane u završnoj je fazi, istakao je Željko Radu, član Gradskog veća na sednici Skupštine grada.
-Od svih vas u ovoj sali, meni je najvažnije da ona počne sa radom jer najviše korisnika ove usluge dolazi iz moje zajednice. Uopšte nije jednostavno pronaći adekvatan prostor za ovu namenu. Kuhinja mora da bude u skladu sa važećim propisima i nijedna inspekcija neće dozvoliti da radi ukoliko oni nisu ispunjeni. Od nekoliko objekata koje smo uzeli u razmatranje, kuhinja u fabrici Metanol najviše je u skladu sa zakonskim aktima. Kako bi u potpunosti odgovarala morali smo da uredimo prostor i u toku su finalni radovi. Razgovaramo sa menadžmentom fabrike „Toza Marković“ da nam donira 130 metara kvadratnih podnih pločica koje još nedostaju, nakon čega bi priprema toplih obroka mogla da počne na zadovoljstvo, pre svega korisnika, a onda i svih nas – naglasio je Radu.
Podsetimo da korisnici programa Narodna kuhinja dobijaju nešto više od dva meseca umesto kuvanih jela dobijaju pakete namirnica koje su dovoljne za njihove potrebe. Topli obroci pripremani su u kuhinji nekadašnjeg Doma učenika u ulici Đure Jakšića. Kako će ovaj prostor u narednom periodu biti rekonstruisan u okviru prekograničnog IPA projekta Srbija – Rumunija, kuhinja je iseljena.
Crveni krst raspolaže dovoljnim količinama namirnica i nijedan korisnik Narodne kuhinje nije ostao bez hrane i hleba. Kuvane obroke dobijaju 223 porodice odnosno 536 osoba. U paketima se nalaze osnovne životne namirnice, bez brašna s obzirom da se hleb i dalje distribuira.
U Beogradu je osvanuo mural posvećen Čarliju Kirku, američkom konzervativnom aktivisti i osnivaču grupe Turning Point USA , koji je ubijen snajperskim hicem 10. septembra 2025. godine tokom govora na Univerzitetu Juta Vali, u Oremu.
Čarls Džejms Kirk (1993–2025) bio je jedan od najpoznatijih konzervativnih aktivista i medijskih ličnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i bliski saveznik predsednika Donalda Trampa. Sa svega 18 godina osnovao je organizaciju Turning Point USA, posvećenu širenju konzervativnih ideja među studentima na američkim univerzitetima.
Rođen u Čikagu, u predgrađu Prospekt Hajts, Kirk je kratko pohađao koledž Harper, ali je odustao od studija kako bi se u potpunosti posvetio političkom aktivizmu.
Kirk je bio čest gost Bele kuće tokom oba Trampova mandata, a njegov uticaj je prevazilazio studentske krugove. Bio je poznat po žestokim raspravama o pitanjima kao što su identitet, porodica, klimatske promene i pravo na oružje. Istovremeno, ostao je kontroverzna figura zbog svojih stavova protiv transrodnih osoba, skepse prema pandemiji kovida i tvrdnji o izbornoj krađi 2020. godine.
Mural je nastao na inicijativu nevladine organizacije Serbia is great again (SIGA).
Mural koji je osvanuo na Novom Beogradu prikazuje Kirka u dresu košarkaškog tima a iza njegovog lika ispisano je i „srpsko“ prezime Kirkovich.
Izvor: nsuzivo.rs
Učenici osmog razreda osnovnih škola moći će od 1. do 30. decembra da se izjasne koji predmet od pet ponuđenih žele da polažu kao treći test na završnom ispitu. Ministarstvo prosvete je navelo da će đaci moći elektronskim putem preko portala Moja srednja škola ili pisanim putem u školi da se prijave za polaganje testa iz biologije, geografije, istorije, fizike ili hemije.
Ukoliko se predomisle, odnosne požele da promene predmet koji će polagati na trećem testu, mogu ponovo da se izjasne 28. i 29. januara ili 1. i 2. aprila 2026. godine.
Dodaje se da nakon toga neće biti moguće promene.
Najveći broj učenika tokom prošle godine izabrao je da polaže geografiju (46 odsto), biologiju (31 odsto), istoriju je polagalo devet odsto, a hemiju i fiziku po sedam odsto učenika. Osim izbornog predmeta, svi osmaci na prijemnom polažu srpski jezik i matematiku.
Probni završni ispit biće održan 27. i 28. marta naredne godine, a završni ispit u školskoj 2025/2026. godini planiran je 15, 16. i 17. juna.
U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u sutra, 30. novembra u 17 sati i svaka naredna paliće se u isto vreme. Prva sveća je i sveća nade.
-Druge sveća biće upaljena 6. decembra, treća 13, a četvrtu sveću upalićemo 20. decembra – od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“. – Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom.
Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.
-Prve nedelje program, koji prati našu tradiciju, pripremiće srednjoškolci, druge nedelje predstaviće se učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, treće od petog do osmog, dok je poslednja nedelja rezervisana za predškolce. Svako paljenje sveća pratiće hor udruženja građana „Ruzmarin“ iz Ruskog Sela. Od 13. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „Medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri. Poslednje nedelje biće podeljeni paketići najmlađima – napomenuo je naš sagovornik.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.
A.Đ.
Na sednici, većinom glasova odbornika, usvojena je odluka o konsolidovanom izveštaju o izvršenju odluke o budžetu od januara do septembra. Ukupna planirana sredstva u 2025. godini su četiri milijarde i 112 hiljada dinara, a za prvih devet meseci realizovano je dve milijarde 773 hiljade dinara odnosno 67 procenata, što je više u odnosu na isti period 2024. Rashodi su iznosili dve milijarde 679 miliona dinara što čini 65 odsto, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Realizacija budžeta je solidna i procenat od 67 odsto i veći je kod najvažnijih stavki u budžetu. Rudna renta naplaćena je u iznosu od 272 miliona, a prošle godine u istom periodu bila je za devet miliona dinara viša. Investicije su ostvarene u iznosu od preko 317 miliona. Završeni su radovi u slivu Moravske, rekonstrukcija ulice Mihajlo Pupin, krov vrtića „Medenjak“ u Sajanu, dečije igralište preko puta KSC „Jezero“. Uplaćene su i privremene situacije za mini postrojenja za prečišćavanje vode po selima sa preko 20 miliona, završena je sanacija svlačionica u KSC „Jezero“, nastavljeni su radovi u Opštoj bolnici – rekla je Jakšić Kiurski.
Tekuća godina drugačija je u odnosu na sve prethodne, precizirao je prvi čovek grada:
– Bez obzira na sve loše uslove nismo dozvolili da bilo šta u gradu stane, iako je bilo pokušaja da nas uspore. Još jednom pozivam na odgovornost sve one koji su pokušali da nas uspore jer ništa dobro nije proizašlo iz toga.
Podsećajući na ono što je urađeno u 2025. godini gradonačelnik Mladen Bogdan dodao je da očekuje da se očekuje završetak investicije na izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, da je u toku sveobuhvatna rekonstrukcija Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a isti posao, po okončanju javne nabavke, očekuje se i u školi „Feješ Klara“. Među ulaganjima u obrazovanje istaknuta je rekonstrukcija fasade škole „Vuk Karadžić“, uređenje krova SSŠ „Miloš Crnjanski“, zvučnu izolaciju u OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i sredstva za Tehničku i školu „Sveti Sava“.
-Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu finansira se sa oko 300 miliona dinara. Radovi su započeti tokom leta i trenutno su u zastoju jer je u toku otklanjanje problema koje stvaraju podzemne vode na ovom terenu. U narednom periodu oni će biti nastavljeni, a mi smo svakodnevno u kontaktu sa nadležnim Ministarstvom – pojasnio je Bogdan i napomenuo da od ove jeseni, zahvaljujući ulaganjima, nema liste čekanja za upis u vrtiće.
Navodeći ulaganja istaknuta je kompletna rekonstrukcija Kulturnog centra i radovi na fasadi ovog objekta, pošumljavanje u gradu i selima, primarna selekcija otpada i dobijanje novih kanti u domaćinstvima, ulaganja u komunalnu infrastrukturu, poljoprivredu, sela, socijalnu zaštitu, zdravstvo, ekologiju.
Odbornici opozicije izneli su primedbe na, kako su rekli, iznetu tvrdnju gradonačelnika da zbog blokada nije bilo više priliva u budžet.
-Oni koji su od svih građana uzeli 260 miliona dinara za nepostojeći put od Iđoša do Ade govore nam kako treba da radimo. Da nismo ulazili u sve pravne postupke oko spornog puta rekli bi da nismo hteli da iskoristimo sva zakonska sredstva. Zapitajte se da li su svi vaši postupci, blokade, pištanje i šištanje, doprineli boljem životu bilo kog građanina Kikinde – odgovorio im je Mladen Bogdan.
A.Đ.
