Aleksandra Djuran

гусле-бар-камп-(1)

Чланови старије дечије групе школе фолклора АДЗНМ „Гусле“ од 6. до 12. јула бораве у Црној Гори. У Бару су учесници фолклорног кампа који организује Културно -уметничко друштво „Свети Јован Владимир“.

-Наши чланови имају прилику да сазнају више о традицији овог краја, али и да своје вршњаке из Црне Горе упознају са нашим равним Банатом и Кикиндом. Организоване су играчке и певачке радионице у оквиру којих ће деца научити нешто ново. Уједно ово је прилика да стекну нове другаре, да се друже и квалитетно проведу део летњег распуста. На нама је да сарадњу коју смо успоставили продубимо и да, у наредно  периоду, будемо добри домаћини нашим пријатељима из Црне Горе – наводе у „Гуслама“.

А.Ђ.

 

заједници-заједно-НИС

Настављајући да негује партнерство и пријатељство са локалним заједницама широм Србије, компанија НИС расписала је 18. годину заредом конкурс програма друштвене одговорности „Заједници заједно“. Упркос комплексним околностима у којима послује, компанија НИС ће и ове године издвојити 144,5 милиона динара за подршку пројектима у 13 градова и општина у нашој земљи.

Програм се и ове године реализује у градовима и општинама широм Србије: Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Кикинди, Панчеву, Зрењанину, Пожаревцу, Кањижи, Србобрану, Новом Бечеју, Житишту и Великом Градишту.

Пројекти ће бити подржани у две категорије. Прва – иновативни искорак, усмерена је на пројекте који уводе савремена и одржива решења, доприносећи модернизацији јавнихустанова и унапређењу услова за њихове кориснике. Друга категорија – флексибилност и континуитет обухвата пројекте усмерене на унапређење постојеће инфраструктуре, опреме и услова за кориснике, у складу са препознатим потребама и приоритетима локалних заједница.

Право учешћа на конкурсу имају јавне установе: предшколске, школске и високошколске, научноистраживачке установе и научно-технолошки паркови, здравствене, спортске, социјалне и институције културе, као и градске и општинске управе за пројекте који се односе на јавне површине.

струја-2

Због радова на електричној мрежи у понедељак, 13. јула, без струје ће од 8 до 12 сати бити улица  Јована Поповића у Бкачу од Петефи Шандора према Башаиду.

 

гориво

Објављене су нове цене горива које ће важити до петка, 17. јула. Литар евродизела данас од 15 сати до следећег петка у исто време коштаће 220 динара за литар, а цена бензина европремијум БМБ биће 196 динара за литар.

Према прошлонедељним ценама горива, литар евродизела коштао је 219 динара док је цена бензина европремијум БМБ била 195 динара. У односу прошлу недељу, цене евродизела и бензина скупље су за по један динар по литру.

комарци-авион

Из локалне самоуправе обавештавају грађане да ће у понедељак, 13. јула од 18.30 до 20.30 сати бити обављен третман одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха на територији града Кикинде и насељених места.

Препарат који ће се користити за третман комараца је Неопироx ламбда 2.0 (активна материја ламбда-цихалотрин). Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, третман сузбијања одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха биће померен за наредни повољан дан.

геронтолоски-пројекти-(1)

У претходном периоду уложена су значајна средства у унапређење услова боравка корисника, као и у побољшање услова рада запослених у оба дома Геронтолошког центра. Недавно су у Покрајинској влади закључени нови уговори укупне вредности 36,2 милиона динара.

– Одобрена средства створила су услове за реализацију планираних инвестиција, међу којима је и набавка комби возила за потребе Геронтолошког центра – сазнајемо од директора Драгана Стјепановића. – У наредном периоду следи спровођење поступка јавних набавки у складу са Законом о јавним набавкама, након чега ће планиране инвестиције бити реализоване сукцесивно у наредних неколико месеци. Набавка комбија и реализацију осталих пројеката од великог су  значаја за унапређење квалитета услуга и свакодневног функционисања установе, посебно када је реч о организацији превоза и пружања подршке корисницима.

Средства су добијена и за замену ламината и паркета, набавку нових телевизора, замену плочица у кухињи, као и за израду пројекта телекомуникационих и сигналних инсталација у згради Новог дома.

Завршен је и ремонт лифта у Новом дому, који је веома значајан за свакодневно функционисање и безбедност корисника.

-Набављен је нови намештај за трпезарију корисника, медицинска опрема, нови душеци. Постављена је и нова расвете у Старом дому, окречен је део Новог дома, реконструисана су купатила у Старом дому. За потребе корисника купљен је и гусеничар који ће допринети лакшем и безбеднијем кретању и транспорту корисника са отежаном покретљивошћу – напомиње наш саговорник

Сви запослени добили су нове униформе, а електрични бицикли обезбеђен је за раднике у служби „Помоћ у кући“ који свакодневно обављају теренски рад на подручју града.

-Наставићемо са улагањима , а међу важнијим је изградња паркинг простора испред Новог дома, као и уређење стационара Старог дома у улици Браће Средојев 18. То нам је и најстарија зграда и потпуно је реконструисана пре 24 године и сада је неопходно урадити фасаду која отпада. Исто тако, нова опрема у кухињи, такође је једна од важних ставки, с обзиром на то да је постојећа стара тридесетак година – закључио је наш саговорник.

Подсетимо и да је почетком ове године закључен  уговор о јавној набавци за израду пројектне документације за изградњу нове зграде која је планирана на месту постојећих павиљона А и Б  у Старом дому. Тренутно је у току израда пројектне документације, као и прибављање грађевинске дозволе.

-Реализација овог пројекта представља један од најзначајнијих развојних планова наше установе. Желимо да створимо савременије, функционалније и квалитетније услове за смештај и боравак корисника, као и да унапредимо стандард услуга које установа пружа – прецизирао је Драган Стјепановић.

Највећа потражња је за местима у стационару у којем су лежећи и полулежећи корисници.

А.Ђ.

фијакеријада-(3)

Коњички клуб „Мокрин“ из Мокрина у недељу организује Фијакеријаду.

На хиподрому, са почетком у 13 сати, се очекује велики број гостију из целе Војводине. Такмичиће се у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу, вишепрегу, јахању и деца возачи.

Фијакеријада у Мокрину организује се од 1999. године.

зетва-комбајн

Најважнији посао у ово доба године вршидба жита завршен је на 95 одсто јесенас заснованих површина. Како истичу саветодавци у Пољопривредној стручној служби „Кикинда“ суша која је пратила овогодишњу производњу стрнина главни је узрок ниских приноса који је испод свих очекивања.

-Приноси су катастрофални и крећу се од 200,300 килограма по до 3,5 тоне по хектару  – каже саветодавац Александар Пап. – На делу парцела рода није ни било, па су ти пољопривредници покосили жито за сенажу. Просечан принос на нашем локалитету је 2,5 тоне по хектару. Он је преполовљен у односу на вишегодишњи просек с обзиром на то да је био пет тона по хектару.

Лоши временски услови и ниски приноси одразили су се и на квалитет пшенице.

-Зрно је ситно и лошег је квалитета. У априлу када је време наливања није било падавина које су неопходне за ову развојну фазу, а 1. маја имали смо и мраз који је додатно утицао на већ лоше стање биљака.

Под озимим стрнинама је више њива у односу на прошлу годину. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета.

-Под пшеницом је засновано око 18.000 хектара, јечма има на 2.500, а уљане репице на 1.500 хектара – прецизира наш саговорник.

Аконтна цена пшенице овогодишњег рода је 19 динара за килограм. Према калкулацији Задружног савеза Војводине, производња једног килограма пшенице кошта око 27 динара, а да би остварили било какву зараду по понуђеној цени, ратарима је потребан принос од  осам тона по хектару, што је ове године  недостижно.

Због тога задругари од државе траже бржу реакцију кроз откуп пшенице за робне резерве, али и одобравање краткорочних бескаматних кредита како би произвођачи могли да сачекају повољније тржишне услове. Додатни проблем представља недостатак података о залихама прошлогодишњег рода пшенице, што отежава планирање производње. У Задружном савезу Војводине оцењују да трошкови производње годинама расту, док откупна цена стагнира, па све више ратара продаје род испод цене коштања.

У северном Банату стрнине су подбациле, али су солидно родиле у осталим деловима земље. Према проценама стручњака овогодишњи род пшенице ће у Србији бити на нивоу од око 3,9 милиона тона колико је пожњевено и прошле године, јер су произвођачи јесенас повећали површине под овим усевом.

А.Ђ.

 

сајан-камп-фолклора-(4)

Сајан је домаћин кампу фолклора, који се одржава девети пут.  Окупио је тридесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде и Сенте. Током четвородневног дружења деца узраста од четири и млади до 15 година учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина, сазнајемо од Роберта Тапаија, председника удружења просветних радника Баната „Пастор Вера“ .

-Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За учеснике је припремљен целодневни програм, а за млађу децу организоване су  и играрије. Учеснике је постила Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Камп на најлепши начин спаја традицију, културу, пријатељство међу децом и младима. Његов значај је у томе што млађи нараштаји сазнају више о културном наслеђу, али и уче да се међусобно поштују. Чување традиције није само неговање прошлости, него и улагање у будућност – навела је Мелита Гомбар.

Ово је била прилика да науче како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Ове године  уче се традиционалне игре из јужног дела Мађарске, Гаре.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада.

 

 

 

позар-атар

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је због најављеног новог таласа високих температура и повећаног ризика од избијања пожара на отвореном простору апеловало на пољопривреднике да не пале стрњику, жетвене остатке, смеће и биљни отпад, а министар Драган Гламочић поручује да је очување плодног земљишта заједничка одговорност свих који се баве пољопривредом.

-Пољопривредно земљиште је наш најважнији ресурс и немамо право да га уништавамо. Паљењем стрњике не губимо само органску материју и плодност земљишта, већ доводимо у опасност људске животе, имовину и читаве усеве. Позивам све пољопривреднике да покажу одговорност и да заједно окончамо ову штетну праксу. Свако ко примети паљење стрњике треба то одмах да пријави надлежним службама, јер само заједничким деловањем можемо спречити пожаре и сачувати људе, природу и нашу пољопривреду –  истакао је Гламочић.

Паљење стрњике, жетвених остатака, смећа и биљног отпада представља озбиљну опасност по људске животе, имовину, пољопривредно земљиште и животну средину, а и законом је забрањено, упозорава министарство у саопштењу.

Како је наведено, у условима високих температура, суше и појачаног ризика од пожара, чак и најмањи пламен може довести до пожара великих размера.

Ватра се са њива веома брзо шири на околне усеве, воћњаке, шуме, стамбене и привредне објекте, остављајући за собом несагледиве последице.

Поред непосредне опасности од пожара, паљење стрњике наноси трајну штету пољопривредном земљишту.

Уништавају се органска материја, хумус и корисни микроорганизми који представљају основу плодности земљишта, што доводи до смањења приноса, деградације земљишта и повећане ерозије.

Министарство позива све пољопривреднике да покажу максималну одговорност и да приликом уклањања жетвених остатака не користе ватру, већ да примењују безбедне и одрживе начине њиховог збрињавања.

Подсећамо да су Законом о заштити од пожара и Законом о пољопривредном земљишту прописане новчане казне за паљење стрњике и биљних остатака на отвореном простору.

Поред новчаних санкција, пољопривредна газдинства која прекрше прописе могу изгубити право на подстицаје, у складу са важећим прописима.