Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Svetinje u nakovačkom Hramu: Čestice moštiju Svetog kneza Lazara i prepodobne Jelene Florovske

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Hram Svetog cara Lazara postao je bogatiji za čestice moštiju Svetog kneza Lazara i prepodobne Jelene Florovske. Kako ističe sveštenik Srđan Vučanović neizmeran je značaj svetih ostataka za samu crkvu, vernike Nakovo, Kikindu, pa i Banat.

-Mnoge crkve ne mogu da se pohvale da u svom hram, uz blagoslov Božiji i vernog naroda, imaju mošti svetaca. Posebno jer se radi o moštima svetitelja kojem je hram i posvećen. Doneo ih je arhijerejski namesnik protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana.

Otac Srđan Vučanović očekuje da će se, od sada, u crkvi sakupljati svi hrišćani jer mošti ostaju u nakovačkoj crkvi.

-U nedelju, kada su mošti stigle, kroz crkvu je prošlo oko 400 ljudi i to ne samo iz Nakova i Kikinde, nego i iz okolnih mesta. Čitali smo i čitaćemo i ubuduće molitvu za zdravlje, molitve za nerotkinje da zatrudne, kao i za one u kolicima da prohodaju, molićemo se nad moštima i celivati ih – napomenuo je naš sagovornik.

Mošti se nalaze u ćivotu, u oltaru i iznosiće se u središnji deo hrama tokom ili pred kraj službe da bi vernici koji dođu mogli da pomole nad njima. Mošti se mogu celivati i nad njima može da se pročita molitva kada je služba u crkvi.

-Za mene je, kao sveštenika i starešinu hrama, najveća radost kada vidim punu crkvu. Radost kada su stigle mošti i tokom Litije oko hrama ne može da se meri ni sa čim – zaključio je otac Srđan.

Služba u crkvi Svetog cara Lazara je svake nedelje od 9 časova, kao i svake subote, van posta, a sredom je akatist Svetom Nektariju. U hramu u Nakovu potrebno je završiti freskopisanje, u oltaru je neophodno postaviti klupe, a želja je i da se do kraja leta postavi staza od behatona oko crkve, kao i da se oko svetinje postavi nova gvozdena ograda.

Čestice moštiju Svetog kneza Lazara služe za duhovno ukrepljenje, molitveno poštovanje, celivanje i blagoslov vernicima. One predstavljaju fizičku prisutnost svetitelja i čuvaju kult kosovskog mučenika, podsećaju na odanost veri i otadžbini, te imaju apotropejsku (zaštitničku) ulogu u pravoslavnoj tradiciji.

Hrišćani veruju da su se kod moštiju prepodobne Jelene Florovske događala mnoga isceljenja.

A.Đ.

Pravoslovni vernici slave Vaskrsni ponedeljak

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas će proslaviti Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja.

Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.

U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na Vaskrsni ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.

Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.

Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak jer, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave.

Uskršnje igre za decu i izložba farbanih uskršnjih jaja u Sajanu

Aleksandra Djuran April 9, 2026

U organizaciji Društva za negovanje tradicije i običaja „Delibab“ u subotu, 11. aprila, biće organizovane 31. Uskršnje narodne igre. Cilj je da se deca upoznaju sa narodnim običajima koji se vezuju za uskršnje praznike, ali i da se ugoste mališani iz drugih sredina. I ovoga puta biće organizovana izložba farbanih uskršnjih jaja i takmičenje u uskršnjim igrama.

Posetioci će imati priliku da učestvuju i vide izložbu uskršnjih farbanih jaja koje pripremaju članice udruženja žena. Za mlađe osnovce pripremljene su interesantne igre u kojima će se nadmetati trčanje sa plastičnim jajetom u kašiki, bacanje jaja u korpu, a poslednja igra je traženje jaja oko Doma kulture, gde će se i sve dešavati. Za najuspešnije predviđene su i nagrade.

Tog dana za sve posetioce biće otvorena i Zavičajna kuća u Sajanu koja čuva način na koji se nekada živelo.

A.Đ.

Tokom naredna, četiri, dana praznika radno vreme prodavnica i javnih službi biće prilagođeno Uskrsu

Aleksandra Djuran April 9, 2026

Sleduje nam četiri dana praznika, te će i radno vreme prodavnica i javnih službi biti prilagođeno Uskrsu.

Maloprodajni objekti „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“, „Lidla“, sutra, na Veliki petak biće otvorene do 18 sati. Subota i ponedeljak su redovni radni dani, dok se neće raditi u nedelju na Uskrs.

Tokom četiri dana praznika dežura ambulanta u Drugoj zdravstvenoj ambulanti koja će raditi od 7 do 19 časova, dok će lekari u Hitnoj službi dežurati 24 sata. Od petka, zaključno sa ponedeljkom u Dečijem i Školskom dispanzeru radno vreme biće od 9 do 17 sati.

U Javnom prevozu „Autoprevoz“ u petak, nedelju i ponedeljak autobusi će prevoziti putnike po rasporedu od nedelje. Polasci i dolasci autobusa u subotu su po redovnom voznom redu.

I u JP “Kikinda” za vreme uskršnjih praznika radiće se po izmenjenom rasporedu. Neradni dani su počev od petka 10, zaključno sa ponedeljkom 13. aprilom. U tom periodu Pparkiranje u zoniranim delovima grada neće se naplaćivati.

Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije ili eventualne kvarove na usluzi je broj Pozivnog centra 062/88-44-888.

Gradska pijaca u Kikindi će u petak, subotu i ponedeljak raditi uobičajeno, dok će u nedelju, za dan Uskrsa biti zatvorena. Na Centralnom (Mokrinskom) groblju sahranjivanja se neće obavljati u petak, 10. aprila i u nedelju, 12. aprila.

Radne jedinice „Pošte“ na teritoriji grada neće raditi na Veliki petak, dok će u subotu i ponedeljak glavna Pošta u ulici Generala Drapšina biti otvorena od 8 do 14 sati Od utorka sve radne jedinice rade uobičajeno radno vreme.

Raspored bogosluženja u crkvi Svetog Nikole za Uskrs

Aleksandra Djuran April 9, 2026

Povodom Uskrsa u crkvi Svetog Nikola i bogosluženja su u duhu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Danas (Veliki četvrtak) u 9 sati je Sveta liturgija, a u 17 Veliko bdenije i čitanje 12 jevanđelja.

Na Veliki petak služba počinje u 8 časova Carskim darovima, u 16 je Večernje sa iznošenjem plaštanice, a u 18.30 sati je Statije. U subotu je Sveta liturgija u 9 časova. Tačno u ponoć između subote i nedelje je Vaskršnje jutrenje. U nedelju na sam Uskrs Sveta liturgija je u 9 sati, a pashalno večernje je u 17 časova.

I ove godine u porti Hrama Svetih Kozme i Damjana na Veliki petak u 11 časova biće organizovane radionice farbanja i ukrašavanja vaskršnjih jaja. Nekoliko godina unazad veliki broj dece zajedno sa veroučiteljima, učestvuju u ovom događaju. Kroz druženje i igru deca uče o uskršnjim običajima koji su duboko ukorenjeni u našem narodu

A.Đ.

U MUP-u ističu da je u protekle tri godine za Uskrs u proseku bilo oko 200 saobraćajnih nesreća sa smrtnim posledicama

Aleksandra Djuran April 9, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 106 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginula jedna, a povređeno 42 lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodila se jedna saobraćajna nezgoda u kojoj nije bilo povređenih osoba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve učesnike u saobraćaju da tokom predstojećih vaskršnjih praznika poštuju propise i ponašaju se odgovorno. U prethodne tri godine, u svega tri dana praznika, od Velikog petka do Vaskrsa, u proseku se događalo više od 200 saobraćajnih nezgoda, a tokom vaskršnjih praznika prosečno tri osobe smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama, dok oko 30 osoba zadobije teške telesne povrede.

U MUP-u napominju da tokom praznika raste broj saobraćajnih nezgoda koje izazivaju vozači pod dejstvom alkohola, zbog čega apeluju da se ne upravlja vozilom ukoliko je konzumiran alkohol, kao i da zbog pojačanog intenziteta saobraćaja vozači pokažu strpljenje, izbegavaju prebrzu vožnju i nepropisna preticanja.

Pripadnici saobraćajne policije tokom praznika organizovaće mere pojačane kontrole u cilju očuvanja bezbednosti saobraćaja, a fokus će biti na otkrivanju i sankcionisanju prekršaja koji najviše utiču na težinu posledica saobraćajnih nezgoda.

Noć geografije prvi put u našem gradu: O osvajanju vrha sveta govorio planinar Nebojša Bošnjak

Aleksandra Djuran April 8, 2026

U Kikindi je prvi put obeležena Noć geografije. U centri za stručno usavršavanje organizovano je zanimljivi veče pod nazivom „Geografija iz drugog ugla“ u okviru kog je planinar Nebojša Bošnjak govorio o svojim iskustvima u pohodu na najvišu vrh sveta Mont Everest.

-Do sada sam šest puta bio na Himalajima i planiram da odem i sedmi put – rekao je Nebojša Bošnjak. – Već 30 godina putujem u ovaj deo sveta gde imam mnogobrojne prijatelje, pre svega stanovnike koji su najpoznatiji po nazivu Šerpasi. Pre 3.500 godina u dolini reke Dud Kosi doselili su iz Kine i izgradili zajednicu koja ne postoji nigde na svetu. Budisti, po verskom opredeljenju, imaju načela ne ubij ništa što je živo, ne kradi, ne laži. U njihovoj zajednici već četiri veka nije se dogodilo nijedno ubistvo, niti krađa, a nema ni laži. Žive u skladu sa prirodom koja je neopisiva. Među njima imam prijatelje koje rado posećujem, bio sam u njihovim kućama gost na ručkovima i večerama, bio sam na venčanjima i drugim radosnim događajima i uvek kada odem doživim novo iskustvo.

Bošnjak je tri puta „osvojio“ Everest, dva puta Grand Paradizo, Gros Glogner, Kilimandžaro, Damavand. Zajedno sa Vesnom Miladinov, takođe našom sugrađankom, pre šest godina, osvojio je vrh Ajland Pik visok 6.189 metara. Vesna je tamo proslavila svoj 52. rođendan.

-Tokom poslednjeg pohoda na Himalaje snimio sam i film koji sam prikazao onima koji su došli da čuju moja iskustva. Kada odem u mesto Namče Bazar nosim odavde mokrinski sir, ajvar, keks i sve ono što nemaju, a znam da će biti srećni i radosni, samo zato što se vidimo – dodao je Nebojša Bošnjak koji je prisutne upoznao i sa iskustvima iz Nepala, ali i Katmandua.

Predsednik Aktiva geografa Miroslav Grujić istakao je je manifestacija prvi put organizovana u Srbiji.

-Noć geografije inicirao francuski Nacionalni geografski komitet 2017. godine. Naredne godine manifestacija se proširila na čitavu Francusku, pa na čitav svet. Nama je čast što smo, u saradnji sa Srpskim geografskim društvom, uspeli da i Kikinda bude na mapi sveta i od ove godine pa nadalje obeležavaćemo Noć geografije. Cilj je da se ova nauka promoviše. Za prvi put odabrali smo da predstavimo Himalaje. Malo je ljudi na čitavoj planeti koji su uspeli da osvoje Mont Everest, koji su nedostižni za mnoge od nas, a mi u Kikindi imamo njih dvoje i oni su pričali o svojim iskustvima, te je zato i ovo veče imalo naziv „Od Panonije do krova sveta“ – naveo je Grujić.

Aktiv geografa ima 12 članova i njihova želja je da je istaknu kao nauku koja je protkana u sve sfere života.

A.Đ.

Motivi svakodnevnog života i portreti, među kojima je najviše Roma, na samostalnoj izložbi Milorada Kneževića

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma u Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika Milorad Knežević iz Bašaida. Autor kroz svoj umetnički izraz neguje motive svakodnevnog života, tradicije i okruženja iz kojeg potiče, dajući lični pečat temama koje prikazuje.

-Ovo je moja prva samostalna izložba. Bio sam zaposlen u NIS-u i fabrici „Toza Marković“ kao dizajner. Slikam portrete na kojima su moji prijatelji, među kojima su i Romi. Moja pomajka je bila Romkinja i otuda ljubav prema njihovoj kulturi i narodu – kazao je Knežević.

Još odmalena, kako ističe, želeo je da studira, ali porodična situacija je bila takva da je završio zanat za metalostrugara.

-Kada sam se zaposlio u Naftagasu završio sam tadašnju Višu pedagošku školu u Beogradu. Jedno vreme bio sam zaposlen i u „Livnici“ i gde god da sam radio na zidovima sam ostavio trag oslikavajući ih. Srećan sam što su moje slike, kroz ovu izložbu, dostupne većem broju sugrađana. Volim da slikam portrete jer na taj način predstavim osobu, kroz svaku crtu lica. Moji Romi vole konje tako da ima slika sa njima, a tu si i portreti Đorđa Balaševića i Nikole Tesle – istakao je Knežević.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, članovi Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Željko Radu, v.d. direktor Kancelarije za inkluziju Roma sa sedištem u Novom Sadu.

-Uvek ističem da je Kikinda primer dobre prakse, kada je unapređenje položaja Roma u pitanju. Međunarodni dan Roma prilika je da se skrene pažnja na moje sunarodnike i dan kada se naš glas čuje malo više. Problema je mnogo, ali ono što uvek napominjem jeste da smo siromašni zato što neobrazovani, a neobrazovani zato što smo siromašni. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga jeste da što više promovišemo i ističemo obrazovanje Roma – naveo je Radu.

Portreti su nastajali godinama, a Knežević je nekoliko godina bio zaposlen i u školi gde je predavao likovno. Kako je već 13 godina u penziji ima puno vremena da stvara slike.

A.Đ.

Stipendije Fonda za mlade talente: I sugrađani Milica, Nenad i Matej među najboljim studentima srbije

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Fond za mlade talente ove godine stipendira do 1.111 najboljih studenata završne godine osnovnih i integrisanih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Dositeja stipendija pruža moralnu i finansijsku podršku talentovanim studentima kako bi mogli da se posvete studijama i razvoju svojih potencijala. Među dobitnicima ima i naših mladih sugrađana, a između ostalih, stipendiju je dobila Milica Adamović, studentkinja četvrte godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu na smeru medicinska rehabilitacija.

-Drago mi je što Fond za mlade talente prepoznaje i vrednuje trud i rad svih nas koji studiramo i trudimo se da steknemo što više znanja koja ćemo koristiti u radu. Sredstva koja su obezbeđena u okviru stipendije iskoristiću za dalje usavršavanje u okviru struke – rekla je Milica čiji prosek je 9,25.

Matej Imbronjev dobio je Dositeju zahvaljujući proseku 9,96, dok je Nenadu Erdeljanu pripala sa prosekom 9,43. Obojica su studenti šeste, završne, godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, na smeru opšta medicina.

-Do kraja školovanja ostalo mi je još tri ispita, a tokom svih šest godina trudio sam se da svaku oblast, o kojoj sam učio, savladam što bolje mogu. Biti lekar je poziv koji nosi veliku odgovornost prema onima koje lečite, njihovim porodicama, ali i prema samoj profesiji. Čast je što sam među odabranima koji su dobili Dositeja stipendiju i potrudiću se da je opravdam svojim radom i usavršavanjem – kazao je Nenad.

Stipendija na mesečnom nivou iznosi 36.000 dinara, a dobija se tokom deset meseci. Stipendisti postaju deo zajednice najboljih studenata, što otvara vrata za profesionalno povezivanje i buduće saradnje. Oni koji prime ovu stipendiju imaju obavezu da nakon završetka studija rade u Srbiji najmanje pet godina. Time država direktno ulaže u svoj najkvalitetniji kadar i podstiče ih da ostanu u svojoj zemlji.

A.Đ.

Na putevima veći broj motocikala i mopeda: Korišćenje zaštitne kacige najvažnija mera zaštite

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodile su se 104 saobraćajne nezgode u kojima je povređeno 51 lice. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

U MUP-u napominju da se sa dolaskom lepšeg vremena na putevima se očekuje veći broj motocikala i mopeda. Podsećaju vozače dvotočkaša da je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. Korišćenje zaštitne kacige nije samo zakonska obaveza, već najvažnija mera zaštite koja može spasiti živote i značajno smanjiti posledice saobraćajnih nezgoda. Takođe, važno je da motociklisti koriste zaštitnu opremu, budu vidljivi na putu, poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima na putu i vodite računa o drugim učesnicima u saobraćaju.

Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom.