Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Tek rođeni mačići traže siguran dom

Aleksandra Djuran May 26, 2026

U petak su u Zoohigijenu stigli tek rođeni mačići sisanci, potpuno nemoćni i zavisni od ljudske brige. Od tog trenutka zaposleni ulažu ogroman trud kako bi im pružili sve što im je potrebno za opstanak. Mačići ne ostaju sami ni nakon završetka radnog vremena – zaposleni ih nose svojim kućama, a zatim ih vraćaju na posao kako bi neprekidno brinuli o njima. Hrane ih na svaka tri sata, menjaju im prostirku, održavaju odgovarajuću temperaturu i vode računa o svakom detalju koji im može pomoći da prežive i napreduju. Ispod njihovog ležaja nalazi se termos sa toplom vodom kako bi imali neophodnu toplotu, jer u ovom uzrastu ne mogu sami da regulišu telesnu temperaturu.

– Ukoliko postoji neko ko ima dovoljno vremena, strpljenja, iskustva i ljubavi da preuzme brigu o mačićima neka se javi . Ako se ne pronađe udomitelj, nastavićemo da dajemo sve od sebe da ih održimo u životu i odgajimo dok ne stasaju – ističu u Zoohigijeni

Za više informacija i prijavu za privremeni smeštaj ili udomljavanje zainteresovani mogu da odu u prihvatilište, koje se nalazi na adresi Topolski put broj 10, da pozovu broj telefona: 0230/308-380 ili da pišu na mejl zoohigijena@jpkikinda.rs.

Isključenje struje u sredu u Kikindi

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Zbog radova na električnoj mreži sutra, 27. maja, od 8 do 12.15 sati, bez struje će biti ulice u Kikindi: Generala Drapšina od Ivana Milutinovića do Oslobođenja, Svetozara Miletića od Oslobođenja prema Ivana Milutinovića, Oslobođenja od Generala Drapšina do Svetozara Miletića i zgrada Carine, kompletno naselje Železnički Novi Red, Nakovački drum i zgrada na uglu Oslobođelja i Kralja Petra Prvog.

U akciji policije otkriveno više od 2.300 prekršaja pešaka i više od 800 prekršaja biciklista i vozača mopedast

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Tokom sedmodnevne centralne akcije pojačane kontrole učesnika u saobraćaju, otkriveno je više od 2.300 prekršaja pešaka i blizu 800 prekršaja vozača motocikla i mopeda, blizu 800 prekršaja vozača bicikla i blizu 180 prekršaja vozača lakog električnog vozila, takozvanog trotineta.

Saobraćajna policija je maksimalno angažovala sve raspoložive resurse i opremu u cilju zaštite vozača dvotočkaša, kao ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju. Kontrolisano je više od 6.100 vozača dvotočkaša, pri čemu je otkriven 321 prekršaj nenošenja zaštitne kacige, 157 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 95 prekršaja neposedovanja odgovarajuće kategorije vozačke dozvole, 78 prekršaja upravljanja neregistrovanim vozilom i 21 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila.

Na godišnjem nivou u saobraćajnim nezgodama život izgubi više od 100 pešaka, više od 40 biciklista i više od 50 vozača motocikla. Apelujemo da poštujete propise, da dajete jasne znake drugim učesnicima, da nikom ne budete iznenađenje, da budete vidljivi i svesni rizika učešća u saobraćaju.

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređena su 84 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su povređena 3 lica.

Deindustrijalizacija Nemačke: Preko 340.000 radnih mesta nestalo – industrija u namernom padu

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Dok se ispred filijala biroa za zapošljavanje širom Nemačke formiraju redovi nezaposlenih, nemačka industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza poslednjih decenija. Prema podacima portala „Deutschlandkurier“, u poslednjih nekoliko godina nestalo je više od 340.000 radnih mesta u ključnim granama privrede. Najteže su pogođene automobilska, tekstilna i metaloprerađivačka industrija, nekadašnji stubovi nemačkog ekonomskog uspeha. Umesto novih zapošljavanja, sve više kompanija zatvara pogone, smanjuje proizvodnju i otpušta hiljade radnika.

Prema analizi konsultantske kuće „EY“, samo tokom 2025. godine nemačka industrija izgubila je oko 124.100 radnih mesta, gotovo dvostruko više nego godinu ranije. Od 2019. godine broj zaposlenih u industriji smanjen je za više od 266.000, dok pojedine procene govore i o preko pola miliona izgubljenih poslova.

Posebno je pogođena automobilska industrija, simbol nemačke ekonomske moći. Samo prošle godine ugašeno je oko 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo više od 111.000 poslova – praktično svaki sedmi u tom sektoru. Ozbiljan pad beleže i tekstilna i metalna industrija, koje se suočavaju sa padom proizvodnje, skupom energijom i sve jačom konkurencijom iz Azije.

Uglavnim uzrocima stručnjaci navode rekordno visoke cene energije, pritisak kineske konkurencije, spor prelazak na električna vozila, ogromnu birokratiju i slabljenje izvoza. Velike kompanije poput Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i ZF Friedrichshafen već su najavile nova smanjenja broja zaposlenih. Mnoge firme pokušavaju da izbegnu nagle masovne otkaze, pa pribegavaju „tihom“ gašenju radnih mesta kroz zamrzavanje zapošljavanja i postepeno zatvaranje pogona.

Ekonomisti upozoravaju da je reč o pravoj deindustrijalizaciji koja najviše pogađa dobro plaćene i visokoproduktivne poslove. Takva radna mesta teško mogu biti zamenjena poslovima u uslužnom sektoru ili državnoj administraciji, što dugoročno ugrožava standard stanovništva i ekonomsku stabilnost zemlje.

Slike redova ispred biroa za zapošljavanje postale su simbol nove nemačke realnosti: kvalifikovani radnici, inženjeri i majstori traže pomoć i novu šansu na tržištu rada. Dok političari raspravljaju o „zelenoj tranziciji“ i subvencijama, industrijski motor koji je decenijama pokretao Evropu sve više usporava.

Nemačka se tako nalazi pred ozbiljnom istorijskom prekretnicom, zemlja koja je godinama upozoravala na nedostatak radne snage sada masovno gubi sopstvene industrijske poslove. Posledice po izvoz, standard građana i socijalnu stabilnost su već dugoročne i veoma ozbiljne.

Posebno zabrinjavaju najave velikih igrača. Volkswagen planira da do 2030. godine eliminiše čak 35.000 radnih mesta u Nemačkoj, dok Bosc sprema rezove od preko 22.000 pozicija u svojoj mobilnoj diviziji Tisenkrup Stil, jedan od stubova nemačke čelične industrije, najavio je smanjenje radne snage za čak 11.000 ljudi što predstavlja gotovo 40% zaposlenih u čeličnom segmentu. Ovi rezovi nisu slučajni: oni su direktna posledica sistematskog urušavanja uslova za poslovanje.

Savez nemačke industrije (BDI) otvoreno upozorava da je Nemačka kao poslovna lokacija „u žestokom padu“. Industrijska proizvodnja pada već četvrtu godinu zaredom, a za 2026. godinu se očekuje stagnacija umesto oporavka. Visoke cene energije, nastale kao posledica energetskog zaokreta, zatvaranja nuklearnih elektrana i odricanja od ruskih energenata, u kombinaciji sa briselkom birokratijom i kineskom konkurencijom, primoravaju kompanije da premeste proizvodnju u inostranstvo. Kapacitet iskorišćenosti u hemijskoj industriji pao je na svega 70%.

Najteže posledice oseća nemački Mittelstand, porodične firme koje čine kičmu ekonomije. Gubitak visokokvalifikovanih, dobro plaćenih industrijskih radnih mesta teško se nadoknađuje uslužnim sektorom ili državnim poslovima u zdravstvu i administraciji. Ovo ne ugrožava samo ekonomsku konkurentnost Nemačke, već i socijalnu stabilnost zemlje, dok se u tradicionalnim industrijskim regionima poput Porajnja i Baden-Virtemberga sve češće čuju glasovi nezadovoljstva aktuelnom ekonomskom politikom. Umesto da zaštiti svoj industrijski motor, Berlin nastavlja da gura ideološke agende na račun radnika i poreskih obveznika.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Povodom tragične smrti sedmogodišnjaka u Kikindi u utorak Dan žalosti

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Gradonačelnik Mladen Bogdan doneo je odluku da sutra, 26. maja u našem gradu bude Dan žalosti povodom tragičnog događaja, saobraćajne nesreće nakon koje je život izgubio Mihajlo Smetana, rođen 2019. godine.

Nesreća se dogodila 10. maja u Albertovoj ulici kada je na sedmogodišnjaka naleteo automobil kojim je upravljala mlađa žena iz Kikinde.

Dan žalosti podrazumeva spuštanje zastava na pola koplja, odavanje pošte minutom ćutanja, u obrazovnim ustanovama, minutom ćutanja na prvom času, a program nastave muzičkog obrazovanja biće prilagođen danu žalosti. U muzeju, pozorištu, bioskopu, organizacijama i ustanovama kulture koje imaju muzičko-scenske programe, obavezni su da svoje programe prilagode Danu žalosti. To podrazumeva i zabranu izvođenja ili emitovanja narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog karaktera.

Školicu plivanja i ove godine pohađa više od 400 predškolaca

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Predškolci iz svih kikindskih vrtića i ovog proleća imaju mogućnost da pohađaju Školicu plivanja koja se realizuje u KSC „Jezero“. Zahvaljujući odličnoj saradnji „Jezera“, Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, JP „Autoprevoz“ i lokalne samouprave i ova generacija mališana kroz igru i druženje uči da pliva.

-Pre pet godina rešili smo da Školicu plivanja podelimo na dva dela. Prvi je tokom jeseni, a drugi na kraju školske godine – istakao je Mirko Kenjalo, šef sporta i rekreacije u „Jezeru“. – Pokazalo se da je ovaj princip rada odličan jer uspevamo da ispunimo cilj da se deca upoznaju sa bazenom, da ih naučimo kako da se ponašaju i koja pravila moraju da se poštuju kako bi se izbegle sve neprijatnosti na bazenima. Svakom predškolcu predočimo i koje su to prednosti i zašto bi trebalo da savladaju bar osnove plivanja.

Obuka za predškolce je besplatna, naveo je Dejan Ivanović, pedagog za fizičko vaspitanje u PU „Dragoljub Udicki“:

-Posete zatvorenom bazenu su važne jer deca uče kako da se snalaze u vodi. Ove godine više od 400 predškolaca naučiće osnove plivanja i biće odlično pripremljeni za časove koje će imati u prvom i drugom razredu osnovne škole. Sa decom rade stručnjaci, profesori fizičkog vaspitanja zaposleni u „Jezeru“.

Školica plivanja je tradicija u našem gradu. Traje od samog otvaranja „Jezera“, više od četiri decenije, i mnogo generacija je na ovaj način naučilo da pliva.

-Imamo otvorene bazene i u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu i tokom leta veliki broj posetilaca. Školica je jedan od načina da naše najmlađe naučimo da je plivanje odlično za razvoj, ali i uživanje kada dođu topli dani – dodao je Kenjalo.

A.Đ.

Posebnu pažnju obratiti na bicikliste i motocikliste, poručuju iz MUP-a

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Tokom prethodne nedelje u Republici Srbiji dogodilo se 677 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo sedam, a povređena su 334 lica. Tokom prethodne nedelje na području Policijske uprave Kikinda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno pet osoba.

S obzirom na to da je period godine kada se na putevima očekuje veći broj motocikala i mopeda iz MUP-a podsećaju vozače dvotočkaša da je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. Korišćenje zaštitne kacige nije samo zakonska obaveza već najvažnija mera zaštite koja može spasiti živote i značajno smanjiti posledice saobraćajnih nezgoda.

Važno je i da motociklisti koriste zaštitnu opremu, budu vidljivi na putu, poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima na putu i vode računa o drugim učesnicima u saobraćaju.

-Apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom – poručuju u MUP-u.

Tokom vikenda tri saobraćajane nezgode i 13 isključenih vozača

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od
200.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog nepropisne radnje od strane vozača i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisano 168 učesnika u saobraćaju.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 13 vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 9 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 59 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 88 ostalih prekršaja.

Rođendan KCK danas, 25. maja: Koncert, javni čas i izložba

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Povodom obeležavanja 41. godine postojanja i rada, danas, 25. maja, Kulturni centar organizuje niz programa.

Od 17.30 sati u Baletskoj sali biće organizovan Javni čas baletskog strudija za odrasle. U 19 časova u Galeriji Kulturnog centraje otvranje izložbe Uroša Colića „Korenje visina“, a u 19.30 sati u Velikoj sali je koncert hora „Atendite“ pod upravom profesorke dr Biljane Jeremić.

U utorak 26. maja deo Kikinde bez struje

Aleksandra Djuran May 25, 2026

U utorak, 26. maja zbog radova na električnoj mreži bez struje će od 8 do 12.45 sati biti ulice u Kikindi: Stevana Sremca od Miloša Velikog do Šabačke, Braće Sredojev od kućnog broja 23 prema kraju ulice, Vašarište, Marije Bursać, Braće Opsenice, Mali Bedem, Šabačka od kućnog broja 27 do Stevana Sremca, Dušana Vasiljeva od Pere Segedinca do Stevana Sremca i
zgrade na uglu, Pere Segedinca od Dušana Vasiljeva do Karađorđeve, Stevana Sremca od Šabačke do Dušana Vasiljeva, Ruskoselski put, Karađorđeva od Pere Segedinca do Stevana Sremca, Stevana Sremca od Dušana Vasiljeva do Ivana Milutinovića, Ivana Milutinovića od Cara Dušana do Stevana Sremca, Braće Arsenov, Milana Petrovića, Pere Segedinca od Karađorđeve do Braće Arsenov, Veselina Kljajića, Koste Krnića, Stevana Sremca od Ivana Milutinovića do Braće Arsenov, Karađođeva od Braće Bogaroški do Pere Segedinca, Cara Dušana od Karađorđeve do Ivana Milutinovića.