Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Тек рођени мачићи траже сигуран дом

Aleksandra Djuran May 26, 2026

У петак су у Зоохигијену стигли тек рођени мачићи сисанци, потпуно немоћни и зависни од људске бриге. Од тог тренутка запослени улажу огроман труд како би им пружили све што им је потребно за опстанак. Мачићи не остају сами ни након завршетка радног времена – запослени их носе својим кућама, а затим их враћају на посао како би непрекидно бринули о њима. Хране их на свака три сата, мењају им простирку, одржавају одговарајућу температуру и воде рачуна о сваком детаљу који им може помоћи да преживе и напредују. Испод њиховог лежаја налази се термос са топлом водом како би имали неопходну топлоту, јер у овом узрасту не могу сами да регулишу телесну температуру.

– Уколико постоји неко ко има довољно времена, стрпљења, искуства и љубави да преузме бригу о мачићима нека се јави . Ако се не пронађе удомитељ, наставићемо да дајемо све од себе да их одржимо у животу и одгајимо док не стасају – истичу у Зоохигијени

За више информација и пријаву за привремени смештај или удомљавање заинтересовани могу да оду у прихватилиште, које се налази на адреси Тополски пут број 10, да позову број телефона: 0230/308-380 или да пишу на мејл zoohigijena@jpkikinda.rs.

Искључење струје у среду у Кикинди

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Због радова на електричној мрежи сутра, 27. маја, од 8 до 12.15 сати, без струје ће бити улице у Кикинди: Генерала Драпшина од Ивана Милутиновића до Ослобођења, Светозара Милетића од Ослобођења према Ивана Милутиновића, Ослобођења од Генерала Драпшина до Светозара Милетића и зграда Царине, комплетно насеље Железнички Нови Ред, Наковачки друм и зграда на углу Ослобођеља и Краља Петра Првог.

У акцији полиције откривено више од 2.300 прекршаја пешака и више од 800 прекршаја бициклиста и возача мопедаст

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Током седмодневне централне акције појачане контроле учесника у саобраћају, откривено је више од 2.300 прекршаја пешака и близу 800 прекршаја возача мотоцикла и мопеда, близу 800 прекршаја возача бицикла и близу 180 прекршаја возача лаког електричног возила, такозваног тротинета.

Саобраћајна полиција је максимално ангажовала све расположиве ресурсе и опрему у циљу заштите возача двоточкаша, као рањивих категорија учесника у саобраћају. Контролисано је више од 6.100 возача двоточкаша, при чему је откривен 321 прекршај неношења заштитне кациге, 157 прекршаја управљања возилом под дејством алкохола, 95 прекршаја непоседовања одговарајуће категорије возачке дозволе, 78 прекршаја управљања нерегистрованим возилом и 21 прекршај прекорачења дозвољене брзине кретања возила.

На годишњем нивоу у саобраћајним незгодама живот изгуби више од 100 пешака, више од 40 бициклиста и више од 50 возача мотоцикла. Апелујемо да поштујете прописе, да дајете јасне знаке другим учесницима, да ником не будете изненађење, да будете видљиви и свесни ризика учешћа у саобраћају.

Током претходног дана у Републици Србији догодилo се 105 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно, а повређена су 84 лица. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су повређена 3 лица.

Деиндустријализација Немачке: Преко 340.000 радних места нестало – индустрија у намерном паду

Aleksandra Djuran May 26, 2026

Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Deutschlandkurier“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.

Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.

Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.

Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp и ZF Friedrichshafen већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.

Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.

Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.

Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.

Посебно забрињавају најаве великих играча. Volkswagen планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Bosc спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Tisenkrup Stil, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.

Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.

Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Поводом трагичне смрти седмогодишњака у Кикинди у уторак Дан жалости

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Градоначелник Младен Богдан донео је одлуку да сутра, 26. маја у нашем граду буде Дан жалости поводом трагичног догађаја, саобраћајне несреће након које је живот изгубио Михајло Сметана, рођен 2019. године.

Несрећа се догодила 10. маја у Албертовој улици када је на седмогодишњака налетео аутомобил којим је управљала млађа жена из Кикинде.

Дан жалости подразумева спуштање застава на пола копља, одавање поште минутом ћутања, у образовним установама, минутом ћутања на првом часу, а програм наставе музичког образовања биће прилагођен дану жалости. У музеју, позоришту, биоскопу, организацијама и установама културе које имају музичко-сценске програме, обавезни су да своје програме прилагоде Дану жалости. То подразумева и забрану извођења или емитовања народне и забавне музике, односно програма забавног карактера.

Школицу пливања и ове године похађа више од 400 предшколаца

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Предшколци из свих кикиндских вртића и овог пролећа имају могућност да похађају Школицу пливања која се реализује у КСЦ „Језеро“. Захваљујући одличној сарадњи „Језера“, Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, ЈП „Аутопревоз“ и локалне самоуправе и ова генерација малишана кроз игру и дружење учи да плива.

-Пре пет година решили смо да Школицу пливања поделимо на два дела. Први је током јесени, а други на крају школске године – истакао је Мирко Кењало, шеф спорта и рекреације у „Језеру“. – Показало се да је овај принцип рада одличан јер успевамо да испунимо циљ да се деца упознају са базеном, да их научимо како да се понашају и која правила морају да се поштују како би се избегле све непријатности на базенима. Сваком предшколцу предочимо и које су то предности и зашто би требало да савладају бар основе пливања.

Обука за предшколце је бесплатна, навео је Дејан Ивановић, педагог за физичко васпитање у ПУ „Драгољуб Удицки“:

-Посете затвореном базену су важне јер деца уче како да се сналазе у води. Ове године више од 400 предшколаца научиће основе пливања и биће одлично припремљени за часове које ће имати у првом и другом разреду основне школе. Са децом раде стручњаци, професори физичког васпитања запослени у „Језеру“.

Школица пливања је традиција у нашем граду. Траје од самог отварања „Језера“, више од четири деценије, и много генерација је на овај начин научило да плива.

-Имамо отворене базене и у Кикинди и у Банатском Великом Селу и током лета велики број посетилаца. Школица је један од начина да наше најмлађе научимо да је пливање одлично за развој, али и уживање када дођу топли дани – додао је Кењало.

А.Ђ.

Посебну пажњу обратити на бициклисте и мотоциклисте, поручују из МУП-а

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Током претходне недеље у Републици Србији догодилo се 677 саобраћајних незгода у којима је погинуло седам, а повређена су 334 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се пет саобраћајних незгода у којима je повређенo пет особа.

С обзиром на то да је период године када се на путевима очекује већи број мотоцикала и мопеда из МУП-а подсећају возаче двоточкаша да је безбедност у саобраћају на првом месту. Коришћење заштитне кациге није само законска обавеза већ најважнија мера заштите која може спасити животе и значајно смањити последице саобраћајних незгода.

Важно је и да мотоциклисти користе заштитну опрему, буду видљиви на путу, поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и воде рачуна о другим учесницима у саобраћају.

-Апелујемо на све учеснике у саобраћају да обрате посебну пажњу на бициклисте и мотоциклисте, нарочито у раскрсницама и приликом претицања, јер је њихова безбедност често угрожена и најмањом непажњом – поручују у МУП-у.

Током викенда три саобраћајане незгоде и 13 искључених возача

Aleksandra Djuran May 25, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је једна особа лакше повређена. У незгодама је настала материјална штета у износу од
200.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописне радње од стране возача и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисано 168 учесника у саобраћају.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 9 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 59 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 88 осталих прекршаја.

Рођендан КЦК данас, 25. маја: Концерт, јавни час и изложба

Aleksandra Djuran May 25, 2026

Поводом обележавања 41. године постојања и рада, данас, 25. маја, Културни центар организује низ програма.

Од 17.30 сати у Балетској сали биће организован Јавни час балетског струдија за одрасле. У 19 часова у Галерији Културног центраје отврање изложбе Уроша Цолића „Корење висина“, а у 19.30 сати у Великој сали је концерт хора „Атендите“ под управом професорке др Биљане Јеремић.

У уторак 26. маја део Кикинде без струје

Aleksandra Djuran May 25, 2026

У уторак, 26. маја због радова на електричној мрежи без струје ће од 8 до 12.45 сати бити улице у Кикинди: Стевана Сремца од Милоша Великог до Шабачке, Браће Средојев од кућног броја 23 према крају улице, Вашариште, Марије Бурсаћ, Браће Опсенице, Мали Бедем, Шабачка од кућног броја 27 до Стевана Сремца, Душана Васиљева од Пере Сегединца до Стевана Сремца и
зграде на углу, Пере Сегединца од Душана Васиљева до Карађорђеве, Стевана Сремца од Шабачке до Душана Васиљева, Рускоселски пут, Карађорђева од Пере Сегединца до Стевана Сремца, Стевана Сремца од Душана Васиљева до Ивана Милутиновића, Ивана Милутиновића од Цара Душана до Стевана Сремца, Браће Арсенов, Милана Петровића, Пере Сегединца од Карађорђеве до Браће Арсенов, Веселина Кљајића, Косте Крнића, Стевана Сремца од Ивана Милутиновића до Браће Арсенов, Карађођева од Браће Богарошки до Пере Сегединца, Цара Душана од Карађорђеве до Ивана Милутиновића.