April 26, 2026

Aleksandra Djuran

dan-planete-zemlje-(12)

Međunarodni dan planete zemlje: Sadnja cveća i eko zid

Aleksandra Djuran April 22, 2026

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana planete zemlje, 22. aprila, zaposleni u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, zajedno sa kompanijom FCC i đacima Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, organizovali su niz aktivnosti. Akciju je pozdravio i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je posetio školu.

 

-Ispred škole zasadili smo cveće, čime je prostor oplemenjen i parterno uređen. Deo u dvorištu škole postao je eko zid, a učenici su imali priliku da čuju zanimljivosti o planeti Zemlji, od toga kako je nastala do toga kako da je očuvamo – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj .

U sadnji je učestvovala i Petra Čanadi, učenica petog razreda:

-Drago mi je što je prostor koji okružuje školu ispunjen cvećem. Sve lepše izgleda i drago mi je što sam doprinela akciji povodom Dana planete.

U akciji su učestvovali đaci od petog do osmog razreda.

-Na zidu škole naslikano je drvo koje u sebi sadrži planetu Zemlju. Okružuju ga cveće, lišće, insekti, priroda. Slika koja je izazvala veliko interesovanje dece i u narednom periodu biće obogaćivana novim detaljima na časovima likovnog vaspitanja – saznali smo od Ane Dukić, nastavnice.

 

Cilj obeležavanja jednog od najvažnijih datuma u oblasti zaštite životne sredine, koje je ove godine pod motom „Naša snaga, naša planeta“ je da se podigne svest globalne javnosti o izazovima za dobrobit planete i celog života koji ona podržava.

U narednom periodu biće obeležen 5. jun Dan zaštite životne sredine takođe uz zanimljive akcije i uključivanje dece i mladih.

A.Đ.

 

 

struja-1

U utorak bez struje deo kikindskih ulica

Aleksandra Djuran April 22, 2026

U utorak, 28. aprila zbog  radova na električnoj mreži bez struje će, od 8 do 12 sati, biti domaćinstva u Kikindi u ulicama: Suvačarska od Dimitrija Tucovića do Đure Daničića, Laze Kostića od Donje Vodoplavne do Albertove, Donja Vodoplavna, Branka Vujina, Milutina Bojića, 6.oktobra, Pionirska, Vase Stajića, Albertova od Dimitrija Tucovića do Laze Kostića, Dimitrija Tucovića od Nemanjine do Albertove, Hajduk Veljkova od Dimitrija Tucovića do Teodora Ilića Češljara, Đoke Radaka od Vojvode Mišića do Masarikove, Vojvode Mišića od Dimitrija Tucovića do Đoke Radaka, Branka Radičevića od Trga Kralja Petra Prvog do Bregalničke, Vojvode Putnika od Dimitrija Tucovića do Branka Radičevića.

Bez električne energije biće i zgrade u Vojvode Putnika brojevi 21 i 23, zgrade u Branka Radičevića i u ulici Hajduk Veljkova brojevi 30, 32, 34, 36, 38 i 40, kao i ulice Zorana Đinđića i Dositejeva neparna strana od brojeva 13 do 33.

 

sajam-zaposlavavvanja

Sajam zapošljavanja okupio 26 poslodavaca: Traži se 430 radnika

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje organizovala je Sajam zapošljavanja u Kikindi za nezaposlene, ali i one koji traže novi posao. U Sportskoj hali „Partizan“  26 poslodavaca tražilo je 430 radnika.

 

Aleksandra Zombori (21) traži posao i očekuje da će biti primljena kao trgovkinja u nekoj od prodavnica.

-Završila sam za tehničara za zaštitu životne sredine. Dve godine bila sam zaposlena u kompaniji „Tisa Automotiv“ i trenutno ne radim nigde. Predaću svoju biografiju u više firmi, ali se nadam da ću dobiti posao prodavca – rekla nam je Aleksandra.

I osamnaestogodišnja Nikolina Babić takođe veruje da će na Sajmu zapošljavanja pronaći zaposlenje.

-Završila sam smer operater u prehrambenoj industriji. Konkurisaću na radnim mestima gde se traži moja stručna sprema. Nadam se da će me neko pozvati na razgovor i da ću brzo početi da radim. Ovakav način traženja posla je dobar jer možemo da se predstavimo poslodavcima – napominje Nikolina.

Sajam zapošljavanja je prilika da se, kroz posredovanje u zapošljavanju, povežu poslodavci i  oni koji traže zaposlenje, istakla je direktorica Filijale NSZ Jelena Mitrović:

-Pozvali smo više od 900 nezaposlenih, a na evidenciji naše službe trenutno ih je 1.933. Mogućnost da posete sajam imaju i oni koji su u radnom odnosu. Poslodavci traže od nekvalifikovanih do visokoobrazovanih radnika. Najveće interesovanje firmi je za sugrađanima koji imaju srednju stručnu spremu. Traženi su radnici u proizvodnji, trgovci, konobari, kuvari, mašinski i građevinski tehničari, knjigovođe, radnici u administraciji, CNC operateri. Pojedine firme tražile su profesore engleskog, srpskog i francuskog jezika, defektologe, tehnologe. Na sajmu je bio i poslodavac koji je tražio nezaposlene sa invaliditetom za posao šivača i sklapanje delova za određene uređaje.

Nezaposlene i poslodavce pozdravio je i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je prisustvovao ovom događaju sa saradnicima, a na sajmu je bila i Verica Vujadinović, direktorica Pokrajinske službe za zapošljavanje.

Najviše radnika tražila je fabrika „Toza Marković“, a pored firmi iz našeg grada bila su i privredna društva iz opština iz Severnobanatskog okruga, pa i „Ling Long“ iz Zrenjanina.

-U planu nam je da uvedemo direktnu prevoznu liniju Kikinda – Zrenjanin. Potrebni su nam operateri u proizvodnji i radnici na održavanju električari i mehaničari – saznali smo od Dunje Ač, ej čar regrutera u fabrici „Ling Long“.

 

Na Sajmu zapošljavanja bili su poslodavci kojima su radnici potrebni odmah i u narednih šest meseci. Da je ova mera uspešna govori činjenica da je na prošlogodišnjem sajmu 567 osoba našlo posao.

A.Đ.

 

 

Slika-3-(2)

Dan otvorenih vrata u prihvatilištu za pse: Udomi-ne kupuj

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Javno preduzeće „Kikinda“ organizuje Dan otvorenih vrata u prihvatilištu za pse, koji će biti održan u subotu, 25. aprila, od 9 do 13 časova. Događaj je namenjen svim ljubiteljima životinja koji žele da upoznaju pse iz prihvatilišta i eventualno im pruže novi dom.

S obzirom na to da mnogi građani tokom radne nedelje nemaju priliku da posete prihvatilište, po prvi put se organizuje „radna subota“, kako bi svi zainteresovani mogli da provedu vreme sa psima i razmotre mogućnost udomljavanja.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa psima koji čekaju udomljenje, da se druže sa njima, a oni koji se odluče na taj korak – mogu da pruže životinji siguran i topao dom. Svi psi u prihvatilištu su vakcinisani, čipovani i sterilisani.

Tanja Savin, šef službe zoohigijene, ističe da akcija ima za cilj nastavak pozitivnog trenda udomljavanja.

– Prošla godina bila je izuzetno uspešna za naše prihvatilište – čak 96 pasa je udomljeno, što je značajan porast u odnosu na 61 psa godinu ranije. To nisu samo brojevi, već životi koji su dobili drugu šansu. Želimo da ovakvim događajima približimo građanima naš rad i pokažemo da svaki od ovih pasa može postati nečiji verni prijatelj. Pozivamo sve sugrađane da dođu i možda baš u subotu donesu odluku koja menja dva života- poručila je Savin.

Iz JP „Kikinda“ poručuju da udomljavanje nije samo human čin, već i odgovornost i prilika za novi početak, i za životinju i za njenog novog vlasnika.

Svi zainteresovani pozvani su da u subotu posete prihvatilište i upoznaju svoje buduće četvoronožne prijatelje, uz poruku: Udomi – ne kupuj!

Prihvatilište se nalazi na adresi Topolski put broj 10, a udomljavanje je potpuno besplatno. Zainteresovani građani treba da ponesu ličnu kartu.

J. C.

resize-1200x600-lufthansa-1140x570

Evropa u velikoj krizi, a Srbija stabilna: Lufthansa gasi 20.000 letova zbog nedostatka goriva

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Nemačka Lufthansa grupa otkazaće do oktobra čak 20.000 kratkih letova širom Evrope. Razlog je dramatičan rast cene kerozina koji se, prema zvaničnim podacima, više nego udvostručio od izbijanja sukoba na Bliskom istoku – tačnije, od američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Hormuškog moreuza, ključnog prolaza za 20% svetske nafte. Ova mera štednje, koja je već stupila na snagu, trebalo bi da donese uštedu od oko 40.000 tona kerozina, uz dnevno otkazivanje oko 120 letova do kraja maja i preusmeravanje putnika preko većih čvorišta. U trenutku kada mudra diplomatija predsednika Aleksandra Vučića omogućava Srbiji da održi stabilnost i energetsku bezbednost uprkos globalnim turbulencijama, Nemačka i Evropa plaćaju visoku cenu sopstvenih geopolitičkih grešaka.

Kako prenosi švajcarski portal „Blick“, pozivajući se na saopštenje Lufthansa grupe od 16. aprila, mera je deo hitnog paketa uštede usled zategnute situacije na tržištu energenata. Od 20. aprila već su počela otkazivanja neprofitabilnih kratkih ruta, prvenstveno iz Frankfurta i Minhena, a najviše će biti pogođene linije ka poljskim gradovima Bidgošču i Žešovu, kao i ka Stavangeru u Norveškoj. Lufthansa je već 18. aprila trajno ugasila svoju regionalnu ćerku Lufthansa CityLine i povukla svih 27 operativnih aviona tipa „Canadair CRJ“ iz saobraćaja. Do kraja leta planira se i povlačenje poslednjih četiri „Airbus A340-600“ i dva „Boeing 747-400“, dok će zimski raspored 2026/27. doneti dodatno smanjenje kapaciteta na kratkim i srednjim relacijama. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropa ima možda još šest nedelja zaliha kerozina ako se blokada Hormuza nastavi, što je dovelo do panike na aerodromima i dodatnih otkazivanja kod KLM-a i drugih kompanija.

Ove mere Lufthanse predstavljaju ozbiljan udarac na evropski avio-saobraćaj, ali i ogledalo pogrešne geopolitike Zapada koja je dovela do ovakve katastrofe. Umesto diplomatskog rešavanja sukoba na Bliskom istoku, podrška agresivnim potezima SAD i Izraela protiv Irana rezultirala je zatvaranjem vitalnih naftnih ruta, eksplozijom cena sirove nafte (preko 140 odsto skoka u nekim periodima) i kerozina koji je sa oko 750 dolara po toni pre krize skočio na preko 1.700 dolara. To nije samo problem avio-kompanija – kriza se preliva i na kopneni saobraćaj. U Nemačkoj su cene dizela i benzina skočile za više od 0,50 evra po litru uprkos vladinim hitnim merama poput smanjenja poreza na mineralna ulja (1,9 milijardi evra pomoći) i ograničenja dnevnog poskupljenja na pumpama. Logistika je u haosu, kamioni stoje, cene prevoza robe rastu, a inflacija jede kupovnu moć građana. Evropa, zavisna od uvoza iz Zaliva, sada žanje plodove sopstvene arogancije i sankcione politike koja je uništila energetsku stabilnost.

Mnogi putnici iz regiona koriste Frankfurt i Minhen kao glavna čvorišta za letove ka Zapadnoj Evropi i prekookeanskim destinacijama. Otkazivanja i preusmeravanja dovešće do većeg broja presedanja, dužeg putovanja i viših cena karata – procene pokazuju da će dugolinijski letovi poskupeti za prosečno 88 evra po putniku, a evropski za 29 evra. U trenutku kada se regionalni turizam i poslovne veze sa Nemačkom i Švajcarskom intenzivno razvijaju, ovakva nestabilnost podseća koliko je zavisnost od velikih stranih hubova i koliko može koštati svaka geopolitička kriza na Bliskom istoku. Dok Lufthansa ubrzano penzioniše flotu i gasi ćerke kompanije da bi preživela, srpski putnici i privreda osećaju minimalne posledice zahvaljujući odgovornim merama države.

Neupitno je da će se ova kriza osetiti i kod nas – rast svetskih cena nafte neminovno pritiska i naše tržište, a svaki poremećaj u lancima snabdevanja može uticati na turizam, izvoz i svakodnevni život. Mudra i pragmatična diplomatija predsednika Aleksandra Vučića, uz strateške dogovore sa partnerima poput Rusije, omogućava nesmetano funkcionisanje. Država drži sve pod kontrolom – subvencije i smanjenje akciza na gorivo zadržavaju cene dizela na 213 dinara, a benzina na 188 dinara po litru, minimalna poskupljenja od svega par dinara dok Evropa tone u haos. Srbija ima veće rezerve goriva nego 75% zemalja EU, rafinerije rade punim kapacitetom, a Vlada aktivno ublažava udare na budžet kako bi zaštitila građane i privredu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačku i EU pogrešna geopolitika dovela je do samouništenja – viših cena karata, otkazanih letova, skupljeg benzina i dizela za kamione, haosa u lancima snabdevanja i inflacije koja uništava standard. Mi, nasuprot tome, pokazujemo da se odgovornom politikom i diplomatskom veštinom može sačuvati stabilnost čak i u globalnoj oluji. Predsednik Vučić i država ponovo dokazuju da Srbija nije deo problema, već primer kako se krizama suprotstavlja.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

mabelamber-man-3704749

I ove godine jedna od najinteresantnijih mera grada: Subvencija za kupovinu bicikala

Aleksandra Djuran April 21, 2026

Sugrađani koji žele da konkurišu za subvenciju za kupovinu bicikla kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva moći će to da učine odmah posle prvomajskih praznika. Svaki građanin koji ispuni uslove konkursa dobiće 10.000 dinara.

Od 20. do 27. aprila traje javni poziv grada za izbor privrednih subjekata kod kojih će moći da se nabave bicikli uz sufinansiranje lokalne samouprave, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Nakon što se završi rok za prijavljivanje i donese se konačna odluka o direktnim korisnicima odnosno firmama, biće raspisan i javni poziv za sve sugrađane. Očekujem da to bude odmah nakon praznika, u prvoj nedelji maja – navodi naša sagovornica.

 

 

Na konkurs za dobijanje subvencije mogu da prijave sve punoletne osobe sa teritorije Kikinde.

-Ne mogu da konkurišu oni čija domaćinstva su učestvovala u ovom konkursu tokom prethodne dve godine. Na sajtu grada biće objavljeni obrasci sa izjavama koje treba popuniti. Uz ovaj dokument neophodni su i očitana lična karta i predračun iz jedne od firmi koje budu izabrane. Obrasci su nepromenjeni u odnosu na ranije godine. Primaće se samo dokumentacija u koverti, a jedan građanin moći će da preda jednu kovertu – precizira Miroslava Narančić.

Sve prijave koje stignu će se razmatrati, i u zavisnosti od toga da li je sva dokumentacija prikupljena i da li oni koji konkurišu ispunjavaju uslove, biće objavljena rang lista.

-Pored toga što je bicikl najpovoljnije prevozno sredstvo, on je i ekološki najprihvatljiviji. Vožnja biciklom čuva zdravlje i podstiče sugrađane na zdrav život. Za ovu meru uvek imamo veliki broj zainteresovanih  – zaključila je Narančić.

Sve informacije mogu da se prate na zvaničnoj stranici grada www.kikinda.org.rs. Dostupan je i broj telefona 315-905 za sva dodatna pitanja.

A.Đ.

stipendije-(10)

Dodeljeni ugovori o stipendiranju: Grad izdvojio 20 miliona dinara

Aleksandra Djuran April 21, 2026

Dodeljivanje ugovora za stipendije i podsticaje upriličeno je u Gradskoj kući. Ove godine, gradonačelnik Mladen Bogdan potpisao je ukupno 304 ugovora sa mladima koji su stekli pravo da dobiju sredstva.

Među stipendistima je i Teodora Majstorović, studentkinja prve godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smer primenjeno softversko inženjerstvo .

-Sredstva uvek dobro dođu, posebno studentima, Počeo je ispitni rok i svaki izlazak na ispit se plaća, tako da ću novac iskoristiti kako bih prijavila što više predmeta. Stipendija će ujedno olakšati i našim roditeljima i veoma sam zahvalna gradu što misli na nas – istakla je Teodora.

Mihailo Tanackov je na masteru informacionih tehnologija, modul softversko inženjerstvo. Na fakultetu je Tehničkih nauka „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.

-Stipendija mi puno znači. I ovu, kao i prethodne, utrošiću na kupovinu neophodnih udžbenika. Isto tako sredstva dobro dođu za svakodnevne troškove  – kazao nam je Mihailo.

Prisutnima se obratio prvi čovek grada koji je dodao da se lokalna samouprava potrudila da se ugovori, za koje je izdvojeno 20 miliona dinara, potpišu što pre.

-Drago mi je što imamo veliki broj uspešnih studenata i poželeo bih vam da narednih godina budete još uspešniji. Nama, koji vodimo grad, je važno da imamo kvalitetne mlade i obrazovane ljude koji će znanjem, koje će steći studiranjem, a potom i iskustvom pomoći da se naša sredina razvija. Naš zadatak je obezbedimo što bolje uslove kako biste se vratili i gradili vašu budućnost u Kikindi – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Gradska uprava i na ovaj način pokazuje opredeljenje da podržava obrazovanje, rekao je ovom prilikom Tihomir Farkaš, član Gradskog veća:

-Naša želja bila je da što više mladih dobije stipendije i podsticaje. To je nagrada svim studentima koji su se trudili i postigli odlične rezultate. Ovo je i podstrek da nastave tako i ubuduće, a mi ćemo se truditi da stvorimo okruženje koje će ih privući da se nakon završenih studija vrate u rodni grad.

Odobreno je 223 stipendije, dok je podsticaje dobio 81 student.

A.Đ.

 

 

tomic-saobracaj-1

Tokom sedmodnevne akcije kontrolisano više od 55.000 vozila i vozača: Otkriveno više od 45.000 prekršaja

Aleksandra Djuran April 21, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 104 saobraćajnih nezgoda, u kojima nije bilo poginulih, a povređeno je 46 lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima su povređene dve osobe.

Završena je sedmodnevna međunarodna akcija pojačane kontrole brzine, tokom koje je kontrolisano više od 55.000 vozila i vozača. Uprkos brojnim apelima da se poštuju obaveze i ograničenja u cilju zaštite života na našim putevima, otkriveno je više od 45.000 prekršaja prekoračenja dozvoljene  brzine kretanja vozila, od kojih blizu 5.000 prekršaja u zoni pešačkih prelaza i više od 5.000 prekršaja u zoni škole.

Takođe, tokom akcije otkriveno je blizu 900 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i više od 80 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Iz MUP-a apeluju na vozače da poštujtu ograničenja i obaveze u saobraćaju, da budu odgovorni učesnici, da  doprinesu bezbednosti na našim putevima kao pojedinci i da budu primer drugima, jer su skoro svi teži prekršaji direktan uzrok saobraćajne nezgode.

dan-otvorenih-vrata-vssov

Dan otvorenih vrata u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača

Aleksandra Djuran April 21, 2026

U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u subotu, 25. aprila od 13 do 14 časova, organizuju je Dan otvorenih vrata. Cilj je da se zainteresovani, budući studenti, upoznaju sa školom, predmetima, načinom rada.

Biće dostupne informacije o studijskim programima, upisu, kao i i o vannastavnim aktivnostima.

U školskoj 2026/2027. godini u ponudi su osnovne studije na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i strukovni socijalni radnika, kao i master studije za strukovnog vaspitača.

A.Đ.