Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.
Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.
-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.
Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.
Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је почела исплата додатних 10.000 динара свим пољопривредним произвођачома који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. Како се наводи, сагласно Споразуму потписаном 28. октобра ове године између Министарства пољопривреде и представника неколико удружења пољопривредника обезбеђена су средства за додатних 10.000 динара за основне подстицаје у биљној производњи.
Министарство пољопривреде подсећа пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили решења.
Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Kонтролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Свака информација је од користи јер поспешује бржу контролу и сузбијање злоупотреба и доприноси да исплата субвенција буде ефикасна и стигне онима који имају право да их добију.
У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.
-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.
Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.
-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.
Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Bellezza Serba“ односно „Српска лепота“.
Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.
Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.
-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.
-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.
Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.
ВЕРНА РЕПЛИКА
Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.
ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА
Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.
У избору за младог пољопривредника године ког бира 3 Банка је и Властимир Влајков, сточар из Башаида . Стручни жири, који чине представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Српска фондација за предузетништво, Задружни савез Војводине и 3 Банка, одабрао је ове године седам финалиста, од којих ће најбоља три бити одабрана јавним гласањем.
Властимир Влајков (33) је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.
-Одрастао сам у Башаиду и највећи део времена сам проводио код бабе и деде, који су имали неколико крава, тако сам и заволео овај посао. После бабе и деде, газдинство је замрло, ја сам упознао Тамару и како смо били јако млади, кад је она завршила средњу школу, отишли смо у Нови Сад да се окушамо у градском животу. Већ после неколико месеци, схватио сам да све што зарадимо оде на основне трошкове и да ту за нас нема будућности. Тако смо се вратили у Башаид – присећа се Властимир.
Уселили су се привремено у кућу његових бабе и деде, која је била у јако лошем стању и тражила озбиљно реновирање. Како се Тамара у то време породила са првим дететом, морала је да буде код своје мајке три месеца док Властимир не обезбеди елементарне услове за живот у тој кући у којој се већ дуже време није живело, све је пропало, није било чак ни воде.
-Прво теле сам купио од новца зарађеног у надници. Тада сам чувао сеоску стоку да бих могао да прехраним ту, па касније своје две, три краве које сам купио. Повећавао сам број грла, али нисам имао ни парче земље да региструјем газдинство, па нисам могао да остварим ни премију за млеко. Данас, са 33 године, сматрам себе успешним човеком јер имам двоје деце, Вукашина који је четврти разред и много времена проводи са мном у радовима и Дуњу од 6 година. Уместо уз телефон, време проводе са нама. Својим радом сам зарадио за повећање броја грла, имамо 15 крава у мужи, 250 литара млека дневно да предамо млекари, а да није сушна година, било би и двоструко више – прича Властимир, а Тамара додаје да он просто није ни за шта друго, само за ово што ради јер само то воли.
Данас породица има три хектара своје земље, а додатно и државну земљу коју су узели у закуп на 10 година, на којој краве пасу на отвореном од априла до новембра. Купили су најпре салаш на 13 километара од Башаида, где држе део стоке, али би за децу било тешко да тамо живе. Кућа коју су користили није била њихова, па су купили трошну кућу на крају села, где могу да држе стоку, засукали рукаве, срушили је, кренули у градњу и ускоро их очекује усељење.
На конкурсу за младог пољопривредника године, 3 Банка ће и ове године наградити три кандидата које својим гласовима одабере публика. Прва награда је 500.000 динара, друга 300.000 и трећа 200.000 динара. Гласање се затвара у поноћ, 13. новембра.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и у понедељак догодиле су се три саобраћајне незгоде. У две незгоде две особе су повређене једна са тешким, а једна са лакшим телесним повредама, а у једној је причињена материјална штета. Настала материјална штета процењена је на 285.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због неуступање права првенства и радње возилом.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 40 учесника у саобраћају и издата су 352 прекршајна налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена су 23 возача, од којих су три особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 34 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 195 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 163 остала прекршаја.
Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада, организовао је 16. Фестивал златних ансамбала Србије на ком су учествовали и чланови АДЗНМ „Гусле“. Први дан био је посвећен музичкој вечери Фестивала, на је наступио Велики народни оркестар, инструментални и вокални солисти „Гусала“.
-Посебна чар фестивала био је заједнички наступ кикиндских и новосадских музичара, који се дуго познају и одувек сјајно сарађују, те су емоције, квалитет и енергија оставили трајан печат на сцени Свечане сале гимназије „Јован Јовановић Змај“ – истакао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.
Другог дана су се публици на Спенсу представили млади солисти „Гусала“, Ива Палатинуш и Огњен Гуцул који су извели кореографску минијатуру, дебитантско кореографско остварење Маријане Калопер, уметничког руководиоца друштва. Минијатура под називом „Последњи фронт“ и посвећена је љубави војника и девојке за време Првог светског рата.
На дводневном фестивалу су учествовали КПД „Једнота“ из Гложана, АФА „Оро“ из Ниша, ФА „Ђидо“ из Богатића, АКУД „Жикица Јовановић Шпанац“ из Београда, УУТ „Талентум“ из Суботице и КУД „Петровска дружина“ из Бачког Петровца.
У Месној заједници Башаид комплет у току је сређивање унутрашњости Дома културе. Након што је замењена комплетна столарија на прозорима и вратима на прво спрату сада су на ред дошли подови. Просторије користе чланови Културно уметничког друштва и удружења грађана.
-Столарија није мењана од када је зграда изграђена пре више деценија. Била је дотрајала и било је време да се овај простор уреди с обзиром на то да га користе највише деца, чланови Културно уметничког друштва „Башаид“. У току је замена подова који су такође били у лошем стању. Поред ових радова простор је окречен и урађена је нова лед расвета. Средства за поменуте радове обезбедила је Месна заједница у договору са мештанима, а помоћ смо имали и од локалне самоуправе – сазнајемо од председника Савета МЗ Башаид Бојана Микалачког.
На спрату зграде урађен је и нови санитарни чвор. Башаид је једино место на територији града које организује вашар, сваке друге недеље у месецу.
-У недељу је био и последњи вашар у овој години. Вашар је значајан за наше село јер нам доводи велики број продаваца и купаца, не само из оближњих места него и из других делова Србије. Тиме промовишемо наше место и помажемо нашим произвођачима да стекну нове контакте и нове купце. У наредној години први вашар је у марту, уколико временски услови дозволе – додао је наш саговорник.
У плану је да се у наредном периоду уради комплетна реконструкција фасаде на згради Дома културе и замена дотрајале столарије и подова у приземљу.
-До краја месеца испред школе ћемо монтирати соларни пуњач за мобилне телефоне. Овај уређај добили смо захваљујући нашем мештанину Стеви Фелбабу који је за средства конкурисао и победио на интерном конкурсу НИС-а где је и запослен. На овај начин наши ђаци и мештани моћи ће да пуне своје мобилне телефоне и ван куће – казао је Бојан Микалачки.
Рок за плаћање годишњег пореза на имовину за четврти квартал 2024. године за физичка и правна лица и предузетнике истиче у четвртак 14. новембра. Према Закону о порезима на имовину, порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесечја.
Камата за кашњење у уплати износи 16,5 одсто. Осим затезне камате, порески обвезници могу да буду и прекршајно кажњени за неплаћање својих обавеза, а санкција за тај прекршај је 5.000 динара за физичка лица.
Плаћање пореза на имовину је законска обавеза свих грађана који на своје име имају уписану некретнину или земљу, а висина годишњег пореза зависи од величине имања и износа стопе пореза на имовину коју одређује свака локална самоуправа у Србији. Како су саопштили из Народне банке Србије може се платити без провизије дина картицом на шалтерима Управе за трезор Министарства финансија.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.
Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирија 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату.
Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата.
У Великом рату је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.
