Пролетос другопласирани тим војвођанског „Истока” под командом тренера Слободана Митровића рано је кренуо с припремама за нову сезону.
На стадион „Илија Пантелић” вратио се из наковачког Полета Драго Марковић, а и Великоселац Стеван Зељковић опет је међу Новокозарчанима, овога пута стиже из ОФК Кикинде. Дошао је још и Милош Милошевић, из степчанске Црвене звезде.
– С нама нису више Врбачки и Хованец, а очекујем да и у следећој сезони будемо стабилан лигаш и пре свега играмо допадљив и ефикасан фудбал. На тај начин опет ћемо имати запажену улогу и место у горњем делу табеле – напомиње тренер Митровић.
Златне медаље освојили су: Филип Ђукић, Петар Савић, Лука Бубуљ (две), Александар Соколаи, Урош Милићевић, Михајло Киурски, Теодора Станчић (четири), Миња Балинт (три) и Лена Бикић. Друга су места заузели: Марко Протић, Милићевић, Соколаи (сва тројица по двапут), Александар Милутинов, Филип Боћан, Михајло Томић, Филип Ђукић, Савић, Балинт, Лена Стојановић и Соња Стојков. Трећи су били: Томић (двапут), Иван Марков, Киурски, Соколаи, Теодора Ћурчин, Леа Пајташев и Ана Марић.
Тасић је након пет дисциплина: вучења камиона од седам тона, ношења два кофера од по 135 килограма, подизања балвана од 130 кг, подизања аута од 330 кг и ношења терета од 300 кг у Конановом кругу, сакупио највише бодова и тако тријумфовао испред другопласираног Петера Јухаса из Мађарске и трећег Патрика Увалчека из Словачке. Четврти је био Роналд Кнол (Аустрија), пети Дамир Строил (Босна и Херцеговина), шести Богдан Вуковић (Србија), седми Марио Битерман (Немачка), а осми Валдар Ђураи (Чешка).
– Најтежа ми је била прва дисциплина, нисам добро одрадио вучење камиона и потом сам морао да надокнадим заостатак. У овом спорту темељ је ментална припрема, потом долази техника и могућности када је реч о издржљивости срца. Рад у теретани се подразумева, много меса у исхрани такође, а ја доста возим и бицикл – рекао је Тасић, којем је ово било треће учешће у Новим Козарцима, након 2014. када је био последњи и 2015. када је тријумфовао први пут на овом такмичењу, а иначе још је и двоструки првак Аустрије и има једно четврто место у Лиги шампиона.
Такмичење је отворио градоначелник Кикинде Никола Лукач.
Драган Богојевић, главни организатор из ББК Слободе, надовезао се:
Судија Роберт Рокаи додао је:
С новим тренером Бошком Михајловићем, војвођански лигаш из Руског Села припрема се за нову сезону у којој жели да игра запажену улогу.
Мали је фонд играча у већини клубова са територије северног Баната па и Михајловић због тога може имати проблем током сезоне.
Наиме, у Караташу, ОСС сваке године, током јула у две смене, организује камп за најперспективније пионире и пионирке из целе Србије. Милан Радосавчев, тренер МОК Кикинда, вели:
– Време је показало да међу овом децом, редовно, имамо будуће државне репрезентативце, МОК Кикинда и ове године, као и претходних, имала је своје представнике. Страхиња Олајић био је у првој смени, а у другој као тренер узео сам учешће пошто сам добио позив да радим с девојчицама, након четири претходне године када сам радио с дечацима.
– Све је било на високом нивоу, од организације до овог финалног меча. Сви смо уживали и видели колико је Кикинђана било овде и колико они воле „најважнију споредну ствар на свету”. Много квалитетених играча је продефиловало, а ја се захваљујем одличним органозаторима и поручујем да ће Град Кикинда увек да подржи и организује овакве манифестације које окупљају велики број наших младих суграђана – рекао је Лукач.
И Симин је имао само речи хвале за овај турнир.
Милош Павловић, из Организације фудбала Павлињо, казао је:
Директор турнира Марко Вукобрат, напоменуо је:
Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, закључила је:
Додајмо, у утакмици за треће место, Агробанат Кикинда, екипа састављена од играча из Зрењанина, савладала је ФК Полет, резултатом 10:3, па је Зрењанинцима припало 50 хиљада динара, другопласирани су инкасирали 150, а шампионска екипа 350 хиљада динара.
Повратник у српсколигашку „Војводину”, с две поставе и десеторицом углавном млађаних, неафирмисаних новајлија, на Градском стадиону поражен је у другој провери 2:3 од елемирског Нафтагаса, а нови тренер ОФК Кикинде Владимир Шпоња начинио је пресек након првогa дела припрема, које су започеле 2. јула.
Пре одмеравања снага с Елемирцима, одиграла је ОФК Кикинда утакмицу и у Ади.
Шпоња сматра да је против Елемираца било добрих момената, али и великих падова.
– Прошле године организовали смо турнир први пут и било је све дивно, а ове године, надамо се, биће још боље. Решили смо да све буде у једном дану одржано, у недељу 30. јула, а сада очекујемо и да посета буде већа него 2022, иако је и тада било много гледалаца. Велико интересовање смо имали за овај турнир па смо морали и да ограничимо број екипа на 12, а свега не би било да није подршке градске управе – рекла је Чуданов.
– Место догађаја је старо, окупићемо се на градском тргу код фонтане, а кош, подлога, трибине и велики екран стижу нам из Спортског савеза Војводине. Од 12 тимова, шест су из Кикинде, три из Зрењанина, два из Новога Сада и једанаиз Врбаса. Имамо четири групе са по три екипе, почећемо у 15 сати, а финале је превиђено за 22 сата. Наградни фонд је богат, иако турнири у баскету не могу по томе да прате турнире у малом фудбалу. Код нас ће победник зарадити 150 хиљада, другопласираном ће припасти 70, а трећем 30 хиљада динара.
Већ у трећем минуту повратник у редове Кикинђана Молнар решио је ситуацију „један на један”, матирајући голмана Елемираца Галина. У 19. минуту на супротној страни Миливојев је покушао искоса нешто између набачене лопте и ударца у доњи угао, а на лопту је налетео Бачвански и изблиза ју убацио у мрежу за изједначење. Преокрет је донео Ренић након пола сата игре, а одбрана ОФК Кикинде претходно је изиграна на малом простору у свом шеснаестерцу. До одмора, ново поравнање. У 37. минуту новајлија Бенцке прелепим голом изједначио је на 2:2. Свему је претходио корнер, а нови играч Кикинђана, након одбитка, школски је, ефектиним ударцем, пребацио читав букет играча испред себе, као и истрчалог чувара мреже Нафтагаса.
Нови кормилар ОФК Кикинде Шпоња на одмору је променио свих 11 играча, Кандић стратег Елемираца тек тројицу, а у 56. минуту Миливојев је донео нову предност гостима, после асистенције Ренића који га је лепо спојио. Одмах потом и преостали резервисти, њих осморица, из редова Елемираца ушли су у игру, а до краја више није било промене резултата, иако је на обе стране виђено неколико одличних покушаја.
ОФК Кикинда: Савков, Барбул, Ђукић, Лукић, Радовановић, Кецман, Лолић, Бенцке, Мирков, Молнар, Ивановић. Играли су још: Опарница, Радосављевић, Галешев, Јовановић, Јарић, Рафаел, Попесков, Виловски, Бељин, Хајду, Шевић. 
– Част нам је што је репрезентација глувих и наглувих Србије у нашем граду, а част нам је и што је међу њима наш Владимир Тепевац, ветеран у овом спорту. Захваљујући њему, овај тим Србије други пут је у нашем граду, а захваљујући људима у СЦ „Језеро” они имају овде одличне услове за рад и смештај у хостелу за њих је бесплатан.
Кикинђанин, голман Владимир Тепавац захвалио је челницима градске управе:
Селектор Жељко Кукић, иначе Лозничанин, истакао је да у његовој екипи наступају рукометаши трећелигашких тимова из Србије, овде их је 14, а укупан број глувих и наглувих играча у нашем рукомету је 30:
– Ово је најбољи тим Србије у последње време, идемо у Копенхаген по медаљу. Додатни подстрек нам је и велико гостопримство на које смо наишли у Кикинди, а захваљујумо се, пре свега, градоначелнику Лукачу и градском већнику Пецарском што је све на врхунском нивоу.
Златко Матић, генерални секретар Спортског савеза глувих и наглувих Србије, нагласио је да осим рукометаша, Србија има и селекције глувих и наглувих у фудбалу и шаху, али да највише успеха има ова рукометна:
– Први пут смо из Кикинде отишли на Олимпијаду глувих и наглувих у Бразил и тамо узели бронзу, нека нам Кикинда и овога пута буде срећна полазна лука. Захваљујући вашим руководиоцима, пошто смо добили бесплатан смештај, били смо у могућнсоти да позовемо још двојицу играча у изабрани тим и тако појачамо конкуренцију.
Светско првенство у Данској на распореду је од 3. до 16. јула, а, према речима гостију нашега града, први фаворити за освајање медаља су Хрватска и Немачка, а онда и наша репрезентација.