Jelena Trifunović

Požar u noćnom-klubu “Le Konstelasion” u Krans-Montani, koji je 1. januara 2026. odneo 40 života i teško povredio 116 ljudi je simbol dubokog neuspeha švajcarskog sistema. Opština nije radila godišnje kontrole zaštite od požara uprkos zakonskim obavezama, a vlasnici sa sumnjivom prošlošću nesmetano su vodili posao. Vlasti prikrivaju propuste. Javnost se pita kako je moguće da mora da se dogodi tragedija ovih razmera da bi se otkrila mreža korupcije, nekompetentnosti i zaštite određenih interesnih grupa, piše Srpski ugao.
Predsednik opštine Nikola Fero, priznao je da je poslednja kontrola objekta bila 2019. godine, iako zakon zahteva godišnje provere. Od 128 javnih objekata provereno je samo 40 prošle godine. Službenici za bezbednost nisu radili posao, a Fero je rekao da to „nije preopterećenje“, već lenjost. Ova izjava zvuči kao podrugivanje porodicama žrtava, posebno nakon što je gradonačelnik izjavio da je opština „više pogođena nego drugi – više nego svi“.

Vlasnici kluba, francuski par Moreti, saopštili su da im je „žao“ i da će „u potpunosti sarađivati sa istragom“. Ipak, ostaje pitanje, koliko se takvim izjavama može verovati, imajući u vidu njihovu spornu prošlost.

Reporter lista „Noje Cirher Cajtung“ otišao je u druga dva lokala koja su u vlasništvu Žaka Moretija, ali je umesto odgovora naišao na pretnje i uvrede od strane obezbedjenja koje izgledom podsećalo na kriminalce. Takva reakcija izazvala je zaprepašćenje, posebno u Srbiji za koju pojedini naši ljudi imaju zabludu da je Švajcarska primer uređenog i civilizovanog društva.

Još šokantnije, 2019. godine u istom lokalu dogodio se sličan incident, izbio je požar koji je ugašen, ali niko nije reagovao. Nema sankcija, nema promena. Sada, posle tragedije, vlasti su zabranile pirotehniku u lokalima. Opština i kantona vlast su direktno dozvolili rad vlasniku kluba, uprkos brojnim propustima.

Gradonačelnik Cran-Montane je odbio da da ostavku, rekavši da „ne napušta brod usred oluje“. Iz tog gesta se vidi da on zapravo nije spreman da preuzme političku odgovornost za tragediju, a potencijalno i krivičnu. Čovek koji je lagao da su kontrole redovne, a sada priznaje da nadležne službe nisu radile svoj posao.

Turizam i novac očigledno imaju prioritet nad bezbednošću. Krans-Montana, luksuzno skijalište podseća na katastrofu u Kaprunu 2000. godine, gde je požar odneo 155 života, i niko nije bio kriv, samo sistemski propusti, a krivac nikada nije pronađen.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Tragedija u Krans-Montani je dokaz da se lična odgovornost izbegava. Kada se tragedija dogodi u Srbiji i ministri daju ostavke iako čak ni indirektno nisu bili povezani sa dogadjajem. Vlast u Švajcarskoj štiti svoje nekompetentne kadrove i prikriva korumpiranost, dok za žrtve pravde nema. Ovakav sled događaja izazvao lavinu negativnih komentara i kritika na društvenim mrežama u kojima se požar poredi sa nesrećama ,,Kaprun“ u Austriji i padom mosta u Đenovi, tragedijama u kojima je stradalo mnogo ljudi, a nikada nisu pronađeni krivci.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Pixabay

U Srbiji je, kako navode sa portala „Srpski ugao“, duboko ukorenjena zabluda da domaći sistem ne funkcioniše, dok se zapadni sistemi često doživljavaju kao ideal savršenstva. Požar u noćnom klubu u Kran-Montani, koji se dogodio u novogodišnjoj noći, pokazao je, prema oceni redakcije tog portala, i drugu stranu te slike.

Kako ističu sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je već pri prvom ozbiljnijem udaru pokazala svoje limite. Redakcija tog portala, prateći izveštavanje švajcarskih medija, uočila je da su se već dan nakon tragedije izdvojila dva ključna problema – gde smestiti i kako zbrinuti veliki broj povređenih, kao i pitanje troškova lečenja.

Požar je iza sebe ostavio ljude sa teškim opekotinama i trovanjem dimom, kojima je bila neophodna hitna hospitalizacija i transport u specijalizovane centre. Prema pisanju „Srpskog ugla“, Švajcarska nije imala dovoljne kapacitete da najteže povređene zbrine u centrima za opekotine u Cirihu i Lozani. Lekari iz bolnica u kantonu Vale u medijskim nastupima naveli su da nisu bili dovoljno pripremljeni za ovakvu vrstu povreda, jer se sa njima retko susreću. Dodatni problem bio je i nedostatak stručnih timova tokom praznične noći, budući da su mnogi bili na godišnjim odmorima ili prazničnim odsustvima.

Kako dalje navode sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je u tim trenucima bila prinuđena da prihvati pomoć drugih država, a najteže povređeni hitno su prebacivani u Italiju, Francusku, Austriju i Nemačku.

Redakcija portala „Srpski ugao“ pratila je događaje iz minuta u minut, očekujući da u fokus javnosti dođu odgovornost vlasnika kluba, propusti kantonalnih vlasti i reakcije evropskih zvaničnika. Umesto toga, kako ističu, pojedini mediji su pažnju usmerili na finansijsku stranu tragedije.

Tako je portal „NZZ“ otvorio temu pod naslovom „Opekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, u kojoj se, prema oceni „Srpskog ugla“, bez zadrške postavlja pitanje ko će snositi troškove lečenja, koji po pacijentu mogu dostići i do 100.000 švajcarskih franaka, uz naglašavanje da je većina povređenih švajcarskih državljana.

U tekstu se dalje navodi da se u domaćoj javnosti često bez rezerve napada sopstvena država, uz tvrdnje da „deca leče putem SMS poruka“ i da sistem ne funkcioniše. Kako podseća „Srpski ugao“, Srbija je među retkim državama u kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva zdravstvenu zaštitu za sve građane, dok se SMS akcije koriste isključivo za izuzetno retke i najskuplje terapije.

Prema navodima tog portala, Srbija je poslednjih godina značajno unapredila kapacitete za lečenje retkih bolesti, ali i za zbrinjavanje teških povreda, uključujući i opekotine. Ističe se da Klinika za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA u Beogradu raspolaže sa 26 specijalizovanih postelja, kao i da su domaći lekari stekli značajno iskustvo u lečenju opekotina tokom NATO agresije 1999. godine.

Nasuprot tome, kako navodi „Srpski ugao“, Švajcarska u svojim specijalizovanim centrima u Cirihu i Lozani može da zbrine ukupno oko 15 najteže povređenih pacijenata i nema mogućnost da takve povrede stabilizuje u manjim sredinama.

U zaključku, redakcija portala „Srpski ugao“ ocenjuje da bi, ukoliko bi se ovakva nesreća dogodila u Srbiji, kritike „uzornog zapada“ bile nemilosrdne, iako Srbija, kako navode, u kriznim situacijama pokazuje spremnost, solidarnost i sposobnost da pomogne i svojim građanima i drugim državama.