Jelena Trifunović

Пожар у ноћном-клубу “Ле Констеласион” у Кранс-Монтани, који је 1. јануара 2026. однео 40 живота и тешко повредио 116 људи је симбол дубоког неуспеха швајцарског система. Општина није радила годишње контроле заштите од пожара упркос законским обавезама, а власници са сумњивом прошлошћу несметано су водили посао. Власти прикривају пропусте. Јавност се пита како је могуће да мора да се догоди трагедија ових размера да би се открила мрежа корупције, некомпетентности и заштите одређених интересних група, пише Српски угао.
Председник општине Никола Феро, признао је да је последња контрола објекта била 2019. године, иако закон захтева годишње провере. Од 128 јавних објеката проверено је само 40 прошле године. Службеници за безбедност нису радили посао, а Феро је рекао да то „није преоптерећење“, већ лењост. Ова изјава звучи као подругивање породицама жртава, посебно након што је градоначелник изјавио да је општина „више погођена него други – више него сви“.

Власници клуба, француски пар Морети, саопштили су да им је „жао“ и да ће „у потпуности сарађивати са истрагом“. Ипак, остаје питање, колико се таквим изјавама може веровати, имајући у виду њихову спорну прошлост.

Репортер листа „Ноје Цирхер Цајтунг“ отишао је у друга два локала која су у власништву Жака Моретија, али је уместо одговора наишао на претње и увреде од стране обезбедјења које изгледом подсећало на криминалце. Таква реакција изазвала је запрепашћење, посебно у Србији за коју поједини наши људи имају заблуду да је Швајцарска пример уређеног и цивилизованог друштва.

Још шокантније, 2019. године у истом локалу догодио се сличан инцидент, избио је пожар који је угашен, али нико није реаговао. Нема санкција, нема промена. Сада, после трагедије, власти су забраниле пиротехнику у локалима. Општина и кантона власт су директно дозволили рад власнику клуба, упркос бројним пропустима.

Градоначелник Цран-Монтане је одбио да да оставку, рекавши да „не напушта брод усред олује“. Из тог геста се види да он заправо није спреман да преузме политичку одговорност за трагедију, а потенцијално и кривичну. Човек који је лагао да су контроле редовне, а сада признаје да надлежне службе нису радиле свој посао.

Туризам и новац очигледно имају приоритет над безбедношћу. Кранс-Монтана, луксузно скијалиште подсећа на катастрофу у Капруну 2000. године, где је пожар однео 155 живота, и нико није био крив, само системски пропусти, а кривац никада није пронађен.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трагедија у Кранс-Монтани је доказ да се лична одговорност избегава. Када се трагедија догоди у Србији и министри дају оставке иако чак ни индиректно нису били повезани са догадјајем. Власт у Швајцарској штити своје некомпетентне кадрове и прикрива корумпираност, док за жртве правде нема. Овакав след догађаја изазвао лавину негативних коментара и критика на друштвеним мрежама у којима се пожар пореди са несрећама ,,Капрун“ у Аустрији и падом моста у Ђенови, трагедијама у којима је страдало много људи, а никада нису пронађени кривци.

Извор: Српски угао

Фото: Pixabay

У Србији је, како наводе са портала „Српски угао“, дубоко укорењена заблуда да домаћи систем не функционише, док се западни системи често доживљавају као идеал савршенства. Пожар у ноћном клубу у Кран-Монтани, који се догодио у новогодишњој ноћи, показао је, према оцени редакције тог портала, и другу страну те слике.

Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.

Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.

Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.

Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.

Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Оpekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.

У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.

Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.

Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.

У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.