Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Da li znate gde se nalazio prvi bioskop u Kikindi?

Jelena Trifunović December 18, 2022

Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.

Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina”, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj”, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu” -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija” radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.

Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.

Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji” bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu” i kratke serijske komedije „Romeov rival” i „Pali i Rajzen”. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta”.

Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija” je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.

(VIDEO) Sve želje se ispunjavaju: Počela podela novogodišnjih paketića

Jelena Trifunović December 17, 2022

Divna vest za sve mališane u Kikindi i okolini koji su pismo Deda Mrazu ubacili u Kutiju želja! Deda Mraz i Snežna Kraljica počeli su da donose paketiće! Među prvima poklone su dobili Stefan, Anđela i Dunja. Stefanu je ispunjena želja da dobije koku i petla, a Anđela i Dunja u paketićima su dobile lutke. Sa Deda Mrazom je danas bio i gradonačelnik, Nikola Lukač koji je rekao da će poklone do 31. decembra dobiti sva deca koja su pisala Deda Mrazu.
<span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start"></span>

Ko ima pravo na status energetski zaštićenog kupca?

Jelena Trifunović December 17, 2022

Građani koji ispunjavaju uslove od ponedeljka mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca kako bi dobili pravo na umanjenje računa za struju, gas ili toplotnu energiju. Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta. Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci.

Uslovi za sticanje ovog statusa su materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i zdravstveno stanje člana domaćinstva. Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Građani podnose zahtev u svojoj opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Ko ima pravo na popuste?

Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje.

Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrđuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o građanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana limit je 33.402, a tročlana 45.729 dinara.

Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara. Kod petočlanih porodica prihodi treba da budu do 70.384, a šestočlanih do 82.711 dinara, Predviđeno je i da se za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje 12.327 dinara.

Prema kriterijumu imovno stanje, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Tri puta više domaćinstava

Sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca obezbeđuje država. Za tu namenu budžetom za narednu godinu predviđene su četiri milijarde dinara. Procenjuje se da će umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju, umesto dosadašnjih 68.000, moći da koristi 191.000 domaćinstava.

Budžet za 2023. godinu pred odbornicima u utorak

Jelena Trifunović December 17, 2022

Dvadeset šesta sednica gradske skupštine biće održana u utorak 20. decembra. Odbornici će razmatrati predlog odluke o budžetu grada za narednu godinu kao i programe poslovanja javnih preduzeća u 2023. godini.

– Odluka o budžetu je jedan od najvažnijih dokumenata koji se nađe pred odbornicima i po običaju izazove obimniju raspravu- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

– Budžet je pažljivo planiran i na njemu se detaljno radilo. Razgovarali smo svakodnevno sa sugrađanima i trudili se da u najvećoj meri uvažimo njihove zahteve i potrebe. Suština naše politike je da obraćamo pažnju na sve, tako da će i ovaj budžet biti uravnotežen, što bi značilo i razvojni i socijalno odgovoran- ukazuje Bogdan.

– Na dnevnom redu sednice naći će se i programi poslovanja javnih preduzeća i javnost će imati priliku da čuje kakvi su njihovi planovi za narednu godinu. To su sigurno teme koje zanimaju građane, jer se tiču rešavanja bitnih životnih pitanja u gradu. Javna preduzeća postaju pravi servisi građana, a njihove pozitivne reakcije nam pokazuju da smo na pravom putu-navodi predsednik gradske skupštine..

Na dnevnom redu predstojeće sednice biće i izmene osnivačkog akta JP „Kikinda“, statut Narodnog pozorišta, Lokalni akcioni plan za sprovođenje mera i aktivnosti u upravljanju migracijama na teritoriji Kikinde od 2022. do 2027. godine, Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje 2022-2025. godine, kao i između ostalog, odluka o pristupanju izradi plana detaljne regulacije za solarni park „Solar Power Plant Delta” u k.o. Banatska Topola.

Kombi se prevrnuo, poginuo muškarac (62) iz Bašaida

Jelena Trifunović December 16, 2022

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila na putu između Novog Bečeja i Bašaida poginuo je Ljubomir M. (62) iz Bašaida. Kombi u kom se nalazio sa još šestoricom radnika sleteo je s puta i prevrnuo se. Dvojica radnika sa težim povredama su, nakon što im je prva pomoć ukazana u kikindskoj bolnici, prevezena u novosadski Klinički centar, a trojica su zadobila lakše povrede. Okolnosti pod kojima je došlo do saobraćajne nesreće utvrdiće istraga.

Mirović uručio ugovore za infrastrukturno opremanje šest industrijskih zona: Kikindi 54 miliona za izgradnju javnog osvetljenja

Jelena Trifunović December 16, 2022

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za dodelu bespovratnih sredstava za šest lokalnih samouprava za sufinansiranje infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona, vredne 310 miliona dinara. Sredstva su dobili Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Titel, Kula i Srbobran.

Reč je o radovima na izgradnji, dogradnji, rekonstrukciji i sanaciji u oblastima saobraćajne, komunalne, elektroenergetske, toplotne i telekomunikacione infrastrukture, kao i upravljanja industrijskim otpadom i tretmanom otpadnih voda.

„Ovim sredstvima obezbedićemo infrastrukturu za postojeće i za nove investitore. U proteklim godinama razvijali smo industrijske zone i danas možemo da kažemo da svaka lokalna samouprava ima potencijal da privuče domaće i strane investitore. Radili smo timski, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, i danas – od 165.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo pre šest godina – imamo 89.000 nezaposlenih u Vojvodini“, izjavio je Mirović.

Za izgradnju javnog osvetljenja od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice u Kikindi opredeljeno je 54,2 miliona dinara.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.

(VIDEO) KUD „Sunčana jesen” proslavio 50 godina rada

Jelena Trifunović December 16, 2022

„Nismo stari, samo nam je mladost umnožena, i tako se i osećamo”- poručuju u Kulturno umetničkom društvu „Sunčana jesen” koje je danas, uz druženje, pesmu, igru, muziku, kao i goste iz Bečeja, OŠ „Vuk Karadžić” i KUD-a „Eđšeg”, proslavilo vredan jubilej- 50 godina aktivnog rada. U znak pažnje i podrške aktivnostima Udruženja penzionera, u okviru koga radi KUD, predsednik gradske skupštine Mladen Bogdan uručio je dva klima uređaja.

Počela isplata 5.000 dinara za mlade

Jelena Trifunović December 16, 2022

Do ponoći, kada je rok za prijavu istekao, za pomoć države od 5.000 dinara prijavilo se 963.807 mladih. Ministar finansija Siniša Mali rekao je za Tanjug da je isplata novčane pomoći od 5.000 dinara počela danas.

„Krećemo sa isplatama i danas ćemo isplatiti sve one koji su primaoci novčane socijalne pomoći, kao i još oko 450.000 mladih koji su se prijavili preko portala Uprave za trezor. Isplatu nastavljamo u ponedeljak, 19. decembra i prvih dva-tri dana sledeće sedmice isplatićemo pomoć svima koji su se prijavili i ispuniti obećanje koje smo dali”, rekao je Mali.

Novac će korisnicima biti na raspolaganju posle devet časova, odnosno posle početka rada platnog prometa i rasknjižavanja uplata od strane banaka preko kojih se pomoć isplaćuje. Mali je podsetio da je ove godine mladima već dva puta, prvo u februaru a potom i u junu, isplaćivana pomoć u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za isplatu koja je počela danas izdvojeno je oko šest milijardi dinara , rekao je ministar Mali. Istakao je da se ovom isplatom pokazuje i snaga srpskih javnih finansija. Pravo na pomoć države imaju mladi u uzrastu između 16 i 29 godina.

Policija pronašla 204 iregularna migranta u Kanjiži i Novom Kneževcu

Jelena Trifunović December 15, 2022

Pripadnici Radne grupe, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, u saradnji sa Policijskom upravom Kikinda, nastavljajući dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, pronašli su danas 204 iregularna migranta koji su prevezeni u prihvatne centre.

Akcija je sprovedena na teritoriji Kanjiže i Novog Kneževca.

Policijski službenici će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata, saopštio je MUP.

Aleksandrine ukusne đakonije od kikindske ludaje

Jelena Trifunović December 15, 2022

Brojne blagodeti „banatske kraljice” dala je priroda, dok vrednoj sugrađanki Aleksandri Buter, kreativnosti i ideja ne manjka. Svojim originalnim i maštovitim recepturama pravi brojne ukusne đakonije isključivo od kikindske ludaje- od salate, preko soka, kečapa i kompota do ratluka, sosa, mafina. I to nije sve.

-Htela sam da probam, da napravim eksperiment- šta sve može od bundeve i kakve ukuse mogu da dobijem. To je jedna od najzdravijih biljaka sa našeg podneblja. Jako je dobar antioksidans, između ostalog korisna i za dijabetičare. Odlična je za imunitet, obiluje vitaminima B i D, a pri termičkoj obradi ne gubi korisna svojstva. Idealna biljka, kada bi ljudi bili svesni, više bi je konzumirali. Moja mušterije su mnogi koji ne vole bundevu jer su navikli na ukus bundevare ili čorbe, mada i čorba, potaž može izvrstan da se napravi. – priča za Kikindski portal Aleksandra.

U ovu gastronomsku avanturu upustila se pre prošlogodišnjih Dana ludaje. Ubrzo je svoje proizvode uspešno predstavila na Sajmu poljoprivrede u Beogradu. Lokalpatriotski, sve što pravi je isključivo od kikindske ludaje.

-Nisam proizvođač bundeve, ali uvek kupujem jednu istu vrstu bundeve od jednog dobavljača. Mi smo svi zajedno u udruženju „Kikindska ludaja”, to je postalo brend. Ja se trudim da maksimalno iskoristim naše resurse, sa našeg podneblja.

Još jedna prednost ovih domaćih proizvoda je to što ne sadrže veštačke aditive.

-Tu je salata od bundeve, kompot, sok- sa šećerom i bez šećera, pekmez od bundeve. Potom eliksir od bundeve –to je sok od mešavine bundeve, cvekle, jabuke, narandže, limuna i meda i odličan je za imunitet- kaže Aleksandra.

Kao dodatak jelima, tu je kečap od bundeve, a za ljubitelje slatkih ukusa- ratluk, kolači, mafini, kuglofi- sve od bundeve, pa keksi s bundevom u raznim kombinacijama: sa lešnikom, kokosom.

Specijalitet na koji je posebno ponosna je pikantni lovački sos, aromatična kombinacija karamelizovanog ljubičastog luka i bundeve. Posebnu aromu, otkriva nam, daju sveži začini- tri vrste bosiljka, matičnjak i origano uz dodatak sušenog lovorovog lista.

-Može da se konzumira kao namaz na hlebu, kao veganski ili vegetarijanski proizvod, a fantastično ide uz testo, ribu ili pečeno meso, na primer rebarca- preporučuje.

Sve ove đakonije od kikindske ludaje, Aleksandra i njen suprug objedinili su pod brendom „Sweet Buter Land”. Mnogi od njenih specijaliteta posluže kao „jestivi suveniri” jer ih posetioci našeg grada rado ponesu kućama kao autentičan proizvod iz prestonice bundeve.