Jelena Trifunović

Mirna i Aleksandra

У знаку плеса и хуманости протекао је четврти „Ki Dance Fest“. Публика је уживала у наступима више од 200 учесника на подијуму СЦ „Језеро“. Сав приход од улазница намењен је лечењу суграђанина Дамјана Петрова.

Уз плесаче из удружења „Dance N Soul Ritmik“, које је организатор фестивала, наступили су и гости: мажореткиње из Студија „Венус плус“ из Аде и „Лана“ из Панчева, хип-хоп групе „Style“ из Суботице и „M Dance“ из Сенте, „Quick Dance“ из Новог Кнежевца и бубњарска секција Студија „Mаус“.

Фестивал је подржао Град као и спонзори који су за подршку награђени захвалницама. У Удружењу спортског плеса „Dance N Soul Ritmik“, суграђанке Мирна Крнић и Александра Ђилас модерном плесу уче око 130 деце од четири до 14 година.

На плесно-хуманираном фестивалу ове године сакупљено је 124.000 динара за Дамјана Петрова.

Velika-Kikinda-1911_slika_O_137688425

Први биоскоп под називом „Уранија“ у Кикинди је отворен 1911. године. Налазио се у великој дворани Хотела „Ејлер“ у згради Михаила Бона. Власници су били браћа Илија и Петар Лисул, истакнута земљорадничка породица, који су у оштрој конкуренцији са још неколико заинтересованих, успели да добију дозволу од Градског већа. У истом објекту радио је и после Другог светског рата, све до деведесетих година прошлог века под називом „Раднички“.

Први филм за који је познато да је приказан био је руски „Ана Карењина”, прва екранизација познатог романа Лава Толстоја. Следећег викенда приказан је француски филм „Каин и Авељ”, а ускоро и аустроугарски „1848, борба за слободу” -прво са мађарским, а у наредној пројекцији са српским титлом. Биоскоп „Уранија” радио је све време током Првог светског рата, бележи историчар Срђан Сивчев у књизи „Биоскопски живот у Великој Кикинди 1905-1941″.

Само годину дана након отварања биоскопа „Уранија“ са радом је почео и други биоскоп у Кикинди. Звао се „Олимпија“. Зграда у којој је отворен 1912. године у улици Краља Александра (данашњој Краља Петра Првог) грађена је наменски, за потребе биоскопа. Зграду је пројектовао познати архитекта Милан Табаковић.

Први приказани филмови у „Олимпији” били су француске производње: документарни „Рудници угља у Ленсу” и кратке серијске комедије „Ромеов ривал” и „Пали и Рајзен”. Првој пројекцији присуствовао је крем кикиндског друштва: адвокати, професори, судије, имућни пољопривредници. Штампа је забележила да је публика била задовољна, а слике „изузетно чисте, јасне и одличног квалитета”.

После свега неколико година, биоскоп „Олимпија” је променио власничку структуру, а инвеститори су били удовица Ђорђа Петровића и Стеван (Иштван) Петровић са женом Јустином. У руке Артура Хеса, власника фабрике намештаја, зграда прелази 1935. године, да би после Другог светског рата 1946. године била конфискована. У њој је, све до 2005. године радио биоскоп „Звезда“.

 

Пакетићи

Дивна вест за све малишане у Кикинди и околини који су писмо Деда Мразу убацили у Кутију жеља! Деда Мраз и Снежна Краљица почели су да доносе пакетиће! Међу првима поклоне су добили Стефан, Анђела и Дуња. Стефану је испуњена жеља да добије коку и петла, а Анђела и Дуња у пакетићима су добиле лутке. Са Деда Мразом је данас био и градоначелник, Никола Лукач који је рекао да ће поклоне до 31. децембра добити сва деца која су писала Деда Мразу.

struja (2)

Грађани који испуњавају услове од понедељка могу да поднесу захтев за стицање статуса енергетски угроженог купца како би добили право на умањење рачуна за струју, гас или топлотну енергију. Енергетски угрожени купац у току једне календарске године може да се определи за умањење месечног рачуна за коришћење само једног енергента. Код електричне енергије олакшица се примењује током читаве године, док се умањење обавеза за гас и топлотну енергију примењује током зимских шест месеци.

Услови за стицање овог статуса су материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ или дечји додатак или увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и здравствено стање члана домаћинства. Претходни дуг за природни гас, електричну или топлотну енергију не искључује могућност стицања статуса енергетски угроженог купца. Грађани подносе захтев у својој општини или граду, према месту пребивалишта, односно боравишта.

Ко има право на попусте?

Право на статус енергетски угроженог купца имају примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Тај статус има и домаћинство чији члан користи медицинске апарате или уређаје неопходне за одржавање здравља, а за чији рад је потребно напајање из електромреже, и коме обуставом испоруке струје може бити угрожен живот или здравље.

Испуњеност услова за стицање статуса енергетски угроженог купца надлежни у градској или општинској управи утврђују увидом у податке из службене евиденције и дужни су да у року од 30 дана одговоре на захтев. Њихова обавеза је и да податке о грађанима који су стекли овај статус достављају енергетском снабдевачу сваког месеца.

Статус енергетски угроженог купца могу да добију једночлана домаћинства чија укупна месечна примања не прелазе 21.074 динара. За породице са два члана лимит је 33.402, а трочлана 45.729 динара.

Граница прихода за четворочлано домаћинство је 58.057 динара. Код петочланих породица приходи треба да буду до 70.384, а шесточланих до 82.711 динара, Предвиђено је и да се за породице са више од шест чланова, за сваког додатног појединца додаје 12.327 динара.

Према критеријуму имовно стање, укупна површина стамбене јединице за једночлана домаћинства не сме да буде већа од 40, а за двочлана од 58 квадратних метара. Максимална површина за породице са три члана је до 66, а са четири члана до 74 квадрата. Лимит за петочлана домаћинства је до 87, а за шесточлана и већа до 96 квадратних метара.

Три пута више домаћинстава

Средства за заштиту енергетски угрожених купаца обезбеђује држава. За ту намену буџетом за наредну годину предвиђене су четири милијарде динара. Процењује се да ће умањење рачуна за струју, гас и топлотну енергију, уместо досадашњих 68.000, моћи да користи 191.000 домаћинстава.

 

IMG_0871

Двадесет шеста седница градске скупштине бићe одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. dо 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Solar Power Plant Delta” у к.о. Банатска Топола.

kombi

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос догодила на путу између Новог Бечеја и Башаидa погинуо је Љубомир М. (62) из Башаида. Комби у ком се налазио са још шесторицом радника слетео је с пута и преврнуо се. Двојица радника са тежим повредама су, након што им је прва помоћ указана у кикиндској болници, превезена у новосадски Клинички центар, а тројица су задобила лакше повреде. Околности под којима је дошло до саобраћајне несреће утврдиће истрага.

 

Urucenje-ugovora-za-infrastrukturu-18

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за доделу бесповратних средстава за шест локалних самоуправа за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријско-пословних зона, вредне 310 милиона динара. Средства су добили Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Тител, Кула и Србобран.

Реч је о радовима на изградњи, доградњи, реконструкцији и санацији у областима саобраћајне, комуналне, електроенергетске, топлотне и телекомуникационе инфраструктуре, као и управљања индустријским отпадом и третманом отпадних вода.

„Овим средствима обезбедићемо инфраструктуру за постојеће и за нове инвеститоре. У протеклим годинама развијали смо индустријске зоне и данас можемо да кажемо да свака локална самоуправа има потенцијал да привуче домаће и стране инвеститоре. Радили смо тимски, заједно са председником Републике Александром Вучићем и Владом Србије, и данас – од 165.000 незапослених, колико их је било пре шест година – имамо 89.000 незапослених у Војводини“, изјавио је Мировић.

За изградњу јавног осветљења од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице у Кикинди опредељено је 54,2 милиона динара.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

сунчана јесен

„Нисмо стари, само нам је младост умножена, и тако се и осећамо”- поручују у Културно уметничком друштву „Сунчана јесен” које је данас, уз дружење, песму, игру, музику, као и госте из Бечеја, ОШ „Вук Караџић” и КУД-а „Еђшег”, прославило вредан јубилеј- 50 година активног рада. У знак пажње и подршке активностима Удружења пензионера, у оквиру кога ради КУД, председник градске скупштине Младен Богдан уручио је два клима уређаја.

mladi (2)

До поноћи, када је рок за пријаву истeкао, за помоћ државе од 5.000 динара пријавило се 963.807 младих. Министар финансија Синиша Мали рекао је за Tанјуг да је исплата новчане помоћи од 5.000 динара  почела данас.

„Крећемо са исплатама и данас ћемо исплатити све оне који су примаоци новчане социјалне помоћи, као и још око 450.000 младих који су се пријавили преко портала Управе за трезор. Исплату настављамо у понедељак, 19. децембра и првих два-три дана следеће седмице исплатићемо помоћ свима који су се пријавили и испунити обећање које смо дали”, рекао је Мали.

Новац ће корисницима бити на располагању после девет часова, односно после почетка рада платног промета и раскњижавања уплата од стране банака преко којих се помоћ исплаћује. Мали је подсетио да је ове године младима већ два пута, прво у фебруару а потом и у јуну, исплаћивана помоћ у износу од по 100 евра у динарској противвредности. За исплату која је почела данас издвојено је око шест милијарди динара , рекао је министар Мали. Истакао је да се овом исплатом показује и снага српских јавних финансија. Право на помоћ државе имају млади у узрасту између 16 и 29 година.

 

migranti kanjiza

Припадници Радне групе, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, у сарадњи са Полицијском управом Кикинда, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, пронашли су данас 204 ирегуларна мигранта који су превезени у прихватне центре.

Акција је спроведена на територији Кањиже и Новог Кнежевца.

Полицијски службеници ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната, саопштио је МУП.