Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić učestvovao je na sastanku koji je ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović organizovao sa načelnicima i predstavnicima upravnih okruga u Republici Srbiji, uključujući i načelnike upravnih okruga sa teritorije AP Kosovo i Metohija.
Na sastanku je vođena konstruktivna diskusija o izazovima sa kojima se načelnici upravnih okruga suočavaju u svom radu, predstavljeni su konkretni predlozi za njihovo prevazilaženje i razmotrene mogućnosti za jačanje uloge upravnih okruga u Srbiji.
Ministru Martinoviću predočena je potreba za ažurnijim dostavljanjem direktiva, instrukcija i izvoda iz planova rada od strane nadležnih organa državne uprave, u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg rada. Govorilo se i o materijalnim problemima na koje nailaze načelnici upravnih okruga, kao i o njihovoj ulozi u unapređenju koordinacije inspekcija. U cilju povećanja delotvornosti inspekcijskog nadzora u lokalnim samoupravama, u narednom periodu biće organizovan i sastanak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor sa načelnicima upravnih okruga.
Martinović je naglasio da su načelnici upravnih okruga produžena ruka Vlade Srbije za određeni deo državne teritorije i spona između državne uprave i jedinica lokalne samouprave, zbog čega je njihova uloga u uspostavljanju moderne i transparentne javne uprave, kao servisa građana i privrede, izuzetno važna. Poručio je da će na prvoj sledećoj sednici Vlade upoznati premijerku Anu Brnabić i ministre sa zaključcima sastanka.
Načelnici upravnih okruga izrazili su zadovoljstvo dogovorima, dok je ministar najavio da će u narednom periodu aktivno obilaziti gradove i opštine u Srbiji.
Mladići i devojke koji za svoj poziv budu odabrali policijsku profesiju, već od predstojeće školske godine obrazovanje će sticati u četvorogodišnjoj srednjoj školi unutrašnjih poslova, kakva je postojala u Sremskoj Kamenici do 2009. godine. Odluka Vlade Srbije da se osnuje Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici potvrđena je na današnjoj, 21. sednici Skupštine Vojvodine.
Poslanici pokrajinske skupštine usvojili su izmene i dopune odluke o broju i prostornom rasporedu javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine kojima je u Mrežu javnih srednjih škola uvrštena Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ sa sedištem u Sremskoj Kamenici. Jednoglasnu podršku ovom predlogu prethodno je dao Odbor za obrazovanje i nauku Pokrajinske skupštine na čijem čelu je poslanica iz Kikinde Stanislava Hrnjak.
-Odluku o osnivanju ove škole, kao škole od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, Vlada je donela na sednici održanoj 19. januara ove godine- kaže za Kikindski portal Stanislava Hrnjak koja je o Mreži srednjih škola govorila na današnjoj sednici Skupštine Vojvodine.
-Škola je kao deo obrazovnog sistema funkcionisala do 2009. godine. Od 2009. to je bio kurs za policijske službenike. Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović” počeće sa radom 1. septembra ove godine, a u prvoj školskoj godini upisaće 210 đaka. Osnivanjem Srednje škole unutrašnjih poslova stvaraju se preduslovi za školovanje budućih profesionalnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvoja savremene tehnike i tehnologije- ukazuje Hrnjak.
Odbor za obrazovanje i nauku
Učenicima upisanim u školu obezbediće se smeštaj i ishrana u internatu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i udžbenici, školski pribor, odeća, obuća i druga oprema neophodna za pohađanje nastave i boravak u školi, u skladu sa ugovorom koji škola zaključuje sa tim ministarstvom. U okviru školskog kompleksa planirana je i izgradnja Doma učenika, rečeno je na sednici.
Poslednja 38. klasa učenika školovanje u Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici završila je 2009. godine. Od 2007. tamo je Centar za osnovnu policijsku obuku, kao jedina takva ustanova u Srbiji.
Srednja škola „Jakov Nenadović“ nastaviće tradiciju srednje škole „Pane Đukić“, koja je od 1967. do 2009. godine odškolovala 14.416 policijskih službenika.
Mreža srednjih škola u Vojvodini
U Vojvodini postoji 119 redovnih srednjih škola i 10 škola za srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Redovnim srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je 57.583 učenika u 2.547 odeljenja u okviru gimnazija, stručnih, mešovitih i umetničkih škola. Nastava na srpskom jeziku organizovana je za 52.558 učenika. Nastavu na jezicima nacionalnih manjina- mađarskom, rumunskom, slovačkom, rusinkom i hrvatskom jeziku pohađa 5.025 đaka.
-Prema vrsti srednjih škola, na srpskom nastavnom jeziku, najveći je procenat gimnazijalaca 24,82 odsto. Kada je reč o stručnom obrazovanju, najveći broj đaka obučava se na području rada elektrotehnike i ekonomije, prava i administracije. Na mađarskom nastavnom jeziku, najviše đaka stiče gimnazijsko obrazovanje, a zatim stručno znanje u oblasti elektrotehnike, zdravstva i mašinstva. Dualno obrazovanje u Vojvodini je organizovano na teritoriji 17 lokalnih samouprava, dve više nego prošle godine, odnosno u 23 srednje škole za 31 obrazovni profil i pohađa ga 2016 đaka- predstavila je podatke o srednjoškolskom obrazovanju u Vojvodini pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
Konkursom za upis učenika u srednje škole u ovoj školskoj godini, od 16.364 osmaka, upisano je njih 15.538 odnosno 94,95 odsto. U Vojvodini postoji 27 privatnih srednjih škola koje pohađa 1.925 redovnih učenika, a najveći broj njih stiče znanja u području zdravstva i socijalne zaštite.
Generalni sekretar Sandra Stojković
Funkciju generalnog sekretara Skupštine Vojvodine, umesto Nikole Banjca, koji odlazi na mesto savetnika ministra odbrane, obavljaće njegova dosadašnja pomoćnica Sandra Stojković. Diplomirana pravnica iz Novog Sada imenovana je na današnjoj sednici, na predlog predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.
Hroničar i publicista Dušan Dejanac svoju najnoviju knjigu „Kikindski pravoslavni hramovi“ predstavio je u Kulturnom centru. Pored autora, na promociji su govorili Marija Tanackov, Tanja Nožica i Vladimir Sretenović.
-Kada su doseljenici 1751. prešli dolinom Galadske i sa Hristiforom Kenđelcem došli u Kikindu, stigli su bez učitelja i sveštenika. Kenđelac je na mestu današnje Pravoslavne crkve okupljao Kikinđane i održavao liturgije. Naseljenici su pravili kuće gde su stigli, bilo je dosta bara i močvara. Posle desetak godina, kada su videli da će ostati u Kikindi, počeli su da prave kuće. Prva zgrada je Crkva Svetog Nikole, izgrađena u periodu od 1769. do 1774. godine. Zahvaljujući statusu dištrikta, Kikinda se kasnije brzo razvijala, a centar je bila crkva koja je čuvala nacionalni i verski identitet Srba. Borila se protiv unijaćenja, mađarizacije, otuđenja. Kasnije je podignuta crkva na Vodicama 1865. godine, pa Melina crkva 1887. godine, narod se i tamo okupljao. Kikinda je, početkom 20. veka bila deo Temišvarske eparhije, koja je bila jedna od najvećih, imala je preko 100 parohija. Kada je 1919. godine, deo teritorije pripao Rumuniji, do 1931. Kikinda je bila deo Velikokikindske eparhije, a onda je ušla u sastav Vršačke. Nekoliko vladika se borilo protiv toga- kaže Dejanac.
Promociji je prisustvovao i predsednik gradske skupštine Mladen Bogdan.
-Ovo je važna tema za sve nas Kikinđane, jer praktično od osnivanja grada, tu je i istorija Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima. SPC je temelj našeg društva i institucija koja je držala srpski narod zajedno na okupu svih ovih godina na ovim prostorima, u Habsburškoj monarhiji i Austrougarskoj, kasnije u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS. Važno je poznavati našu bogatu istoriju na ovim prostorima-istakao je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.
Današnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi u kikindskom Crvenom krstu odazvalo se 79 potencijalnih davalaca dragocene tečnosti, od kojih je 71 osoba dala krv, a osam je odbijeno iz medicinskih razloga.
Među davaocima je bila 21 žena, a prvi put je dalo krv 18 sugrađana.
U martu će biti održane dve akcije dobrovoljnog davanja krvi- 6. i 23. marta.
Ima ih devet i svi su označeni zelenom ogrlicom na kojoj piše „Gradski pas“. Svi ovi psi lutalice, nakon hvatanja, prošli su CNR program, nakon čega su danas vraćeni na ulicu. Četiri psa radnici JP Kikinda pustili su na kraju Mikronaselja, četiri u blizini ovog javnog preduzeća, na Iđoškom drumu, i jednog u Banatskom Velikom Selu. Postavljene su i dve kućice koje je izradilo JP „Kikinda“. Jedna JE u Mikronaselju, a druga u blizini ovog javnog preduzeća.
-CNR program je human, najbolji i najobuhvatniji način kontrole uličnih pasa. Podrazumeva hvatanje uličnog psa, njegovu sterilizaciju, vakcinisanje u puštanje u njegovo prirodno stanište, na javnu površinu. Nakon sterilizacije, psi su pitomiji i samim tim ih je lakše udomiti. Psi nisu agresivni, urađena je procena karaktera i socijalizacija, potpuno su očišćeni od parazita i nema potrebe da građani strahuju za bezbednost. Naši radnici dolaziće svakodnevno da im ostavljaju hranu i vodu, a naravno i svi građani koji to žele, mogu učiniti isto- objašnjava Branka Živaljević, načelnica slube zoohigijene i groblja u Javnom preduzeću „Kikinda“.
-Svi koji žele da udome pse, mogu da se obrate službi zoohigijene. Istraživanja pokazuju da ako se oko 70 odsto pasa na jednoj teritoriji steriliše, imaćemo nultu populaciju, ali tu moramo da pomenemo i značaj odgovornog vlasništva. U praksi se vrlo često dešava da se, po pozivu da uklonimo pse sa javnih površina, ispostavi da su zapravo to vlasnički psi-ukazuje naša sagovornica.
U narednom periodu biće vraćeni i psi koji su prošli CNR program, a uklonjeni su sa teritorije drugih opština, uz prethodnu koordinaciju i dogovor sa nadležnih službama.
Ne kaže se džabe veran kao pas
Da su ovi psi pitomi i socijalizovani, uverili smo se na licu mesta kada smo prisustvovali njihovom puštanju. Koliko su se vezali za one koji su ih u proteklom periodu hranili i brinuli o njima, najbolje svedoči crna dvogodišnja pulinka koja je, nakon puštanja, bila rada da se igra, pa se teška srca, odvojila od radnika JP Kikinda.
Nakon završenog konkursa, danas je u Gradskoj kući upriličeno potpisivanje ugovora sa građanima za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Na konkurs je pristiglo 11 prijava, a subvencije će dobiti četiri domaćinstva. Sugrađanin Dejan Terek kaže da mu je namera da solarnim panelima pokrije deo potrošnje struje koji se odnosi na kućne aparate.
-Program je značajan zbog očuvanja životne sredine, ali i ekološke namene i uštede troškova. Dosta prijatelja kad je čulo, takođe se zainteresovalo. Ljudi su upoznati sa ovim, ali još nema toliko konkretnih iskustava. Mislim da će ovo pomoći i drugima da se pokrene lančana reakcija u cilju očuvanja životne sredine i uštede. Bio bih zadovoljan i sa 30 odsto uštede, ali koliko čujem, mnogo je veća efikasnost-navodi Terek.
Kikinda je prvi put raspisala ovaj konkurs, od koga su koristi višestruke. Iz gradskog budžeta je opredeljeno 1,5 miliona dinara, od kojih je polovinu iznosa opredelilo Ministarstvo rudarstva i energetike, a ostatak grad, navodi energetski menadžer Nikola Jugin.
-Kikinda je po broju sunčanih sati deseti grad u Srbiji. Konkurs je bio namenjen za porodične kuće. Imali smo 11 prijava, od kojih su četiri domaćinstva dobila bespovratna sredstva. Pojedinačni iznosi su od 350.000 do 420.000 dinara, Izvođači imaju rok do kraja maja da završe radove, nakon toga su u obavezi da u roku od pet dana obaveste komisiju da izađe na teren i utvrdi činjenično stanje -kaže Jugin.
U protekle dve godine, 150 domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde dobilo je sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost. Sredstva su opredeljena u gradskom budžetu i za ovu godinu.
Raskrsnica ulica Mihajla Pupina i Zmaj Jovine više nije crna saobraćajna tačka. Novopostavljeni smart semafor najnovije generacije, posle probnog perioda, počeo je sa radom.
Radove u vrednosti od 5,2 miliona dinara zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je opredelio 2,7 miliona i Grad.
Lokalna samouprava nastaviće da, u saradnji sa saobraćajnom policijom, kao i resornim Pokrajinskim sekretarijom radi na unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Nikola Lukač. Sledi postavljanje radara na raskrsnici kod Žakovog stadiona, na uglu ulica Miloša Velikog i Stevana Sinđelića. U narednom periodu biće postavljen radar i kod OŠ „Jovan Popović”, a kod Osnovne škole „Petar Kočić” u nakovu usporivač.
U Galeriji „Tera” sinoć je otvorena izložba „Registrovani” multimedijalne umetnice iz Novog Sada Tijane Jevrić. Rad predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi kao ljudi ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas?
Foto: Tera
-Predavao mi je profesor Vladan Joler koji se bavi digitalnim medijima poput fejsbuka i drugih, i dosta smo razgovarali o tome kako smo svi mi ljudi, zapravo registrovani, sva naša kretanja se beleže. Tako je nastao multimedijalni rad -navodi umetnica.
Umetnički rad Tijane Jevrić (26) baziran je na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene „stvarnosti” i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su sajt-specifik i audio-vizuelne instalacije u prostoru.
Foto: Tera
Tijana Jevrić je završila Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je na master studijama u okviru istog programa. Prezentovala je svoje umetničke radove u Srbiji i inostranstvu, između ostalog u Kulturnom centru Srbije u Parizu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijskom kulturnom, obrazovnom i naučnom institutu u Lincu. Dobitnica je nagrade za najbolji umetnički rad iz discipline Novi mediji (2020), Najbolje umetničko rešenje Inkluzivne Galerije (2021).
Učestvovala je i bila autor na nekoliko radionica u zemlji i inostranstvu. Imala je šest projekcija autorskih kratkometražnih filmova na nekoliko filmskih festivala i tri dokumentarna filma u okviru festivala Ars Elektronika 2021. godine.
Trenutno je grafički dizajner u galeriji Bel Art, Galerije na Štrafti, festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Živi i radi u Novom Sadu.
U Narodnom muzeju Kikinda u subotu u 12 sati biće otvorena izložba „Budišini- priča o porodici kroz nekoliko portreta”. Postavka će biti realizovana u saradnji sa potomcima porodice Budišin koji su kikindskom Muzeju poklonili četiri portreta, i sa Galerijom Matice srpske u čijem posedu se nalazi, između ostalog, grupni portret porodice iz 1898. godine, autora Jovana Dime.
Porodica Budišin je najpoznatija familija u lokalnoj istoriji. Budišini su prvenstveno bili veleposednici i poljoprivrednici. Kao bogati, viđeniji članovi lokalne zajednice i često, kao virilski odbornici opštine, imali su veliki uticaj na izbore u varoši i okolini. Kikinđani su prema njima imali različite stavove – od poštovanja, strahopoštovanja, pa čak i prezira i ljubomore zbog njihovog bogatstva.
Posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni kao izdajnici i saradnici okupatora,streljani su, dok su ostali trpeli komunistički teror oduzimanjem imovine i stavljenjem na stub srama. Decenijama posle toga, nije bilo lako biti Budišin. Tokom perioda socijalizma Budišini su nastavili da žive mirno, skromno i povučeno u Kikindi, ali su se mnogi i odselili iz rodnog grada.
Povod za realizaciju izložbe „Budišini – priča o porodici kroz nekoliko portreta” je predstavljanje portreta koje je Narodni muzej Kikinda dobio na poklon od potomaka: Olge i Milane (ćerke Emila Budišina), njihove dece Emila, Vanje i Vojislava i unuka Katarine, Anastasije, Tijane i Natalije.
Posetioci će izložbu imati priliku da pogledaju u galeriji Muzeja do 15. aprila.
„Karma je veća kučka nego ja“ naslov je pesničkog prvenca Kikinđanke Milane Grbić, koji će u četvrtak od 19 sati biti predstavljen u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Milana je dobitnica više književnih priznanja, među kojima je i nagrada „Đura Đukanov“ za zbirku kratkih priča „Oko nas more“. O novoj knjizi koja je objavljena u izdanju PPM Enklave, eminentne beogradske izdavačke kuće specijalizirane za savremenu srpsku poeziju, govori za Kikindski portal.
– Otkad sam počela da se bavim književnošću, proza se nalazila u fokusu mog interesovanja, kako u kreativnom, tako i u naučnom smislu. Mislim da se to itekako oseti u ovoj pesničkoj zbirci čiji su prozni elementi vrlo dominantni – iz pesme u pesmu pojavljuje se pripovedački glas, smenjuju se likovi, i događajnost je vrlo izražena, što su sve odlike proznih, a ne isključivo pesničkih žanrova. Ipak, mislim da promena forme može da razbudi pisca, da mu ukaže na nove tematske korpuse kojima ranije nije pridavao pažnju, da mu pomogne da promeni perspektivu iz koje je do sada posmatrao svet, i ponudi mu šansu da preispita sopstvene jezičke i kreativne sposobnosti. Mislim da je ovo, pre svega, bio razlog zbog kojeg sam se, nakon gotovo čitave decenije pisanja kratke priče, oprobala u poeziji.
Milana je na master studijama na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući prirodi svojih studija, radionicama kreativnog pisanja, uredničkim poslovima, aktivno je uključena u književni život u našoj zemlji i regionu.
U razgovoru za Kikindski portal, kaže da je do pre nekoliko godina, poezija u našem okruženju bila uveliko skrajnuta u korist proze, što se danas promenilo. Od subverzivnijeg vida književnosti, poezija je naglo postala omiljena i rado čitana, ukazuje.
Foto: Džon Smit
-Pretpostavljam da me je pesnička sredina u kojoj se nalazim spontano podstakla da se i sama okrenem poeziji. Najveći deo knjige nastao je na radionici poezije koju u Beogradu vodi pesnik i urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Pre radionice, imala sam tek nekoliko pesama, i nisam ni razmišljala o mogućnosti da objavim knjigu poezije. Dok sam pisala, na pameti sam imala nekoliko ciljeva, od kojih bih posebno izdvojila tri. Ideja je bila izmiriti lirsko i epsko, a zatim topose koji se načelno vezuju za tradiciju zapadnoevropske, ljubavne poezije započetu Petrarkinim „Kanconijerom” i Danteovim „Novim životom” prebaciti u savremeni kontekst, i propustiti ih kroz par ekselans žensku vizuru- ukazuje naša sagovornica.
Foto: Džon Smit
Autoironija kao glavni izvor humora
– Oni koji su do sada pročitali ovu knjigu, uglavnom su isticali njenu šaljivu dimenziju. Trudila sam se da iz pesmu u pesmu održim prisustvo lirskog subjekta koji je sve vreme svestan pisanja, kao i činjenice da se do ove i ovakve poezije nije došlo zahvaljujući nekakvom neponovljivom ličnom iskustvu, već zbog opterećenja književnom prošlošću i (pop)kulturnim nasleđem.Čini mi se da je upravo takva autoironija glavni izvor humora u ovoj knjizi- kaže mlada književnica.
Čitalačka preporuka
Na pitanje koju knjigu bi preporučila našim čitaocima, kaže da bi, pored svih izdanja PPM Enklave i Partizanske knjige, njenih saradnika i velikih prijatelja, predložila roman iz 2012. koji je obeležio završetak njene čitalačke godine.
-Roman „Upražnjeno mesto” napisala je Džoun Rouling, ali za odrasle. Na mojoj polici je čekao devet godina da bude pročitan – čovek s nepunih osamnaest godina nema kapacitet da pojmi ovakav tekst. Za razliku od drugih romana Roulingove koji su u milionskim tiražima prodati širom sveta, i omiljeni kod najrazličitijih čitalačkih profila, o „Upražnjenom mestu” se ućutalo vrlo brzo po njegovom objavljivanju. Doživeo je samo jednu ekranizaciju nevelike gledanosti, upravo zbog njegove kontroverzne prirode- ukazuje naša sagovornica i nastavlja:
-Radnja romana prati nekoliko meseci u životu glavne junakinje, heroinske zavisnice Teri Vidon koja se bori za starateljstvo nad svojom decom i pravo na lečenje. Autorka priču o porodici Vidon koristi kako bi raskrinkala najrazličitije segmente malograđanskog, puritanskog društva, pritom kao sredstvo koristeći neumoljivu ironiju i satiru. Ovaj roman, pre svega, preporučujem zbog toga što na prijemčiv način ukazuje na tabuizirane društvene anomalije prisutne na globalnom nivou, a ne samo u provinciji Velike Britanije početkom ovog veka, gde je radnja romana smeštena. Smatram kako se Rouling ovim romanom još jednom dokazala kao naslednica svojih velikih predaka, Dikensa, Džordž Eliot, Džejn Ostin, ili Artura Konana Dojla, uprkos svojim upitnim političkim stavovima- zaključuje Milana Grbić.
