најчитанији портал Севернобанатског округа
Беживотна тела двојице мушкараца пронађена су јутрос у приватној кући у Улици Железнички нови ред у Кикинди. Према незваничним информацијама, З.М (56) је прво ножем и чекићем убио Т. З. (62), а потом је отишао на таван куће где се обесио. Мотив стравичног злочина највероватније је била љубомора јер је З. М. сумњао да је његова супруга у вези са Т. З.
По налогу надлежног тужилаштва, тела су послата на обдукцију у Центар за судску медицину у Нови Сад. Детаље крвавог злочина утврдиће истрага.
Јавно предузеће „Аутопревоз“ и у овој години наставиће да обнавља возни парк. Након што су у октобру прошле године купили пет аутобуса (половних), планирана је набавка још четири новија половна возила у овој години.
– У циљу обнове возног парка и обезбеђивања сигурности у пословању, предузеће планира да током другог квартала изврши набавку четири половна новија градска (приградска) аутобуса путем кредитирања од стране добављача са роком отплате до четири године-прецизирано је пословним планом.
Финансирање набавке пет аутобуса из прошле године, уговорено је на пет година, тако да се за 2023. и наредне три године планира отплата 7,2 милиона динара.
„Аутопревоз“ има 31 аутобус и 115 запослених. У овој години планиран је приход од 362 милиона динара и добит у износу од три милиона. Обим превоза планиран је на нивоу прошле године, осим повећања у локалу због уведене нове линије локалног градског превоза.
Како цене карата нису мењане од 2018. године, а поскупљење се, барем за сада, не помиње у програму пословања, јасно је да кикиндски превозник и у овој години рачуна на субвенције из градског буџета. Пословним планом који је усвојила градска скупштина, предвиђено је да користи субвенцију у висини од 22 милиона динара- од тога 15 милиона за набавку енергената (дизел горива), пет милиона за набавку резервних делова и два милиона за измирење дела годишње рате за куповину аутобуса.
Велики спортски и национални догађај у Великој Кикинди одиграо се 1913. године када је гостовао Спортски клуб „Велика Србија“. СК „Велика Србија“ настао је баш те године у Београду од отцепљеног дела руководства чувеног БСК-а.
У то време, великокикиндски фудбалски клуб НАК који се финансирао од чланарина и дотација угледних грађана, запао је у дугове који су износили 8.000 круна. На седници управе, одлучено је да учитељ Славко Радовић и секретар клуба Јефта Стојановић оду у Београд и позову, тада чувени тим „Велика Србија“. Након успелих преговора, утакмица је одиграна 20. августа.
Дочек Београђана био је величанствен. Цело градско представништво на челу са граначелником Луком Мајинским изашло је на станицу да дочека српске спортисте. Куће у граду биле су окићене ћилимима и цвећем, а музика је свирала маршеве. Са незапамћеним жаром и одушевљењем, свесни значаја ове утакмице, Кикинђани су успели да савладају далеко боље противнике. Великокикиндски клуб НАК победио је резултатом 3:1.
Посета у Великој Кикинди била је рекордна. Приход огроман за оно време- 15.000 круна, чиме се клуб спасао од готово сигурног краха. Увече у хотелу „Национал“ приређена је велика забава.
Овдашњи Срби су „својој браћи из прека“ на сваком кораку испољавали одушевљење, па се спортска манифестација на крају претворила у манифестацију народне идеје о слободи и уједињењу. Мађарске власти нерадо су гледале на такво испољавање национализма и покренуле су истрагу против српског дела управе, али је Лука Мајински успео да осујети кажњавање.
Те године у Кикинду долази Фрања Бошњак, одличан фудбалер који доноси за Кикинду невиђене трикове на утакмицама.
По избијању Првог светског рата, рад у клубу је замро, а ратни ровови и попришта заменили су спортске терене .
У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.
Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?
-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.
Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:
– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.
А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.
-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.
Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.
-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.
У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.
-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.
Престижна признања у Москви
У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.
–Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.
У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.
Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.
(Фото: фејсбук Бошко Козарски)
Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних? Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Да ли је овогодишњи буџет од безмало три и по милијарде ипак „претесан“ за све наше проблеме, потребе и жеље? Колико је важан ослонац несумњива подршка покрајине и републике, а најважнија она која стиже од грађана? Крај једне и почетак нове године, прилика је да се сумирају резултати и дефинишу планови за наредни период. Управо то је и био повод за новогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем.
-Упркос непланираним великим изазовима који су последица глобалних збивања, наставили смо да реализујемо капиталне инвестиције, да започете наставимо и приводимо крају. И у прошлој години још једном се показала важност одређивања приоритета, суочили смо се са енергетском кризом за коју је други део године показао да се не стишава, већ рефлектује и на нашу земљу и град. Испоставило се да нам, примера ради, за наставак уређења парка, треба 30 одсто више новца него што смо планирали пре годину и по дана. Међутим, уз сјајан тим сарадника, марљив рад и заједнички циљ- бољи и лепши живот у Кикинди успевамо да пребродимо недаће. Посвећени смо решавању вишедеценијског проблема пијаће воде, грађевински радови теку, кикиндска фабрика воде расте уз помоћ КФВ банке, републике, покрајине, као и сопственим средствима. Следећи корак за два, три месеца биће имплементација технологије. План је да буде у функцији крајем 2023, почетком 2024. године. Уз подршку покрајинске Управе за капитална улагања обавља се реконструкција водоводне мреже, ради се у фазама. И магистрални вод такође се реконструише, временске прилике и сада иду на руку радовима.
Лукач указује да је завршена нова индустријска зона „Расадник“ као предуслов за долазак инвеститора. Од Министарства привреде усмерена су средства за инфраструктурно опремање, трафо станицу обезбедио је град са ЕПС-ом, а Покрајинска влада одобрила је средства за постављање расвете од кружног тока до индустријске зоне.
-Имамо једног домаћег и шест, седам заинтересованих страних инвеститора. Желимо да то буду плаћенији и квалитетнији послови, па и да постоји развој унутар самих фабрика. Желимо да млади остају и да се враћају у Кикинду. Радује ме да смо створили услове и да се домаће фирме проширују и запошљавају нове раднике. У Кикинди ће бити изграђен модеран ритејл парк, преговори су у завршној фази и пред потписивање уговора, а још један инвеститор заинтересован је да изгради један мањи ритејл парк јер такви садржаји недостају у округу.
-У нашим селима, одређивањем приоритета успели смо да урадимо оно што су грађани заједно са саветима тражили. Посла наравно још има, а проблеме настављамо да решавамо. За депонију у Мокрину, огроман проблем, 11 милиона динара смо успели од три нивоа власти да обезбедимо, да се део те депоније санира- указује Лукач.
Градоначелник напомиње и да је правовремено у граду завршена замена јавне расвете како би се остварила значајна уштеда електричне енергије. У протеклој години настављена су улагања у школе, вртиће, спорт, младе, културу.
– Обезбедили смо 260 стипендија за студенте, бесплатне уџбенике и прибор за прваке, бустер седишта за предшколце. Настављамо и са мерама пронаталитетне политике- од „беби клуба“ до покрета Три плус. Млади препознају нашу жељу и напоре да их слушамо- каже Лукач. Амбициозни планови предвиђени су и за 2023. годину.
-Реконструкција болнице иде својим током и наставља се за неколико месеци. Захваљујем се Канцеларији за јавна улагања која је финансијер овог посла. У плану је и пројекат новог Дома здравља. Такође, морамо да помогнемо младим лекарима како би остали у Кикинди. Вишеструко је значајан пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда, првих 22 км кренуло је од Бачког Брега ка Сомбору, а ми завршавамо потребне предрадње да би кренула изградња и од Накова. Интензивно радимо и на томе да гранични прелаз код Накова проради 24 часа.
Разлози за задовољство су и чињеница да Кикинда бележи пораст броја туриста и да се може похвалити разноврсним културним садржајима. Ништа мање није важна ни одговорна социјална политика града, напомиње градоначелник.
-Помажемо преко Центра за социјални рад и различитим социјалним давањима, за лекове, медицинска помагала, лечење деце. Поносан сам на то што мој тим и ја имамо разумевања и слуха за суграђане, али лично сам против тога да истичемо коме смо помогли- јасан је Лукач.
Да ће, поред становника Кикинде, и мештани села добити хигијенски исправну воду за пиће, сада је сасвим извесно. Међу најзначајнијим инвестицијама у 2023. је изградња четири мини постројења за пречишћавање воде у селима.
-Уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2023. години четири села ће добити чисту пијаћу воду. За изградњу постројења потребно је око 2 милиона евра, а град је издвојио 80 милиона из буџета. План је да се у 2024. години мини пречистачи ураде и у преосталим селима. Реконструкцију водоводне мреже у граду наставићемо санацијом од вртића „Плави чуперак“ до трга, а након завршетка радова, уследиће партерно уређење трга код пијаце. Реконструисан је део пута ка Руском Селу, у договору са државом и Путевима Србије, а инсистираћемо и да се уради пут Кикинда-Мокрин. Ради се пројекат за изградњу канализације за Железнички нови ред и Стрелиште како би коначно део радова отпочео у овој години-указује Лукач.
Прекогранична сарадња са колегама из Румуније биће настављена, као и уређење школа, вртића, Старог језера, Спортског центра „Језеро“, пошумљавање.
-Планирамо и уређење Великог парка, гледаћемо где да аплицирамо са тим пројектом. Поменућу само неке од планираних улагања у селима: бивши мотел у Новим Козарцима треба да се среди, у Банатском Великом Селу започет стадион, у Руском Селу следи наставак уређења парка, у Мокрину депонија коју сам поменуо, али ту су и разни предлози од игралишта и терена за фудбал до делова улица. Надам се да ће нам приливи у буџету омогућити и да нешто додатно урадимо. На потезу Старог језера, тражимо инвеститора који би у том делу града изградио нове садржаје. Микронасељу су потребна паркинг места, уређење тротоара, простора око школе, клупа, као и још садржаја за децу- каже Лукач.
У плану је и да се у наредној години изгради кружни ток у Башаиду, као и да почне изградња новог Центра за социјални рад. Град ће настојати да са Домом здравља обезбеди функционалан простор за Диспанзер за жене. Пројекат стадиона је урађен и има назнака да би крајем године могли почети припремни радови за његову изградњу, указује градоначелник и истиче да има сјајан тим и посвећене сараднике који воле свој град.
-Хвала на разумевању суграђанима и када нас критикују и упућују нам сугестије. Када ме питате за новогодишњу поруку, она би гласила да уједињени бодримо и поштујемо једни друге и да само тако можемо да учинимо да Кикинда буде боље место за живот и рад. Свима желим доброг здравља, породичне среће и много осмеха у 2023. години и да заједнички креирамо бољу будућност у нашој Кикинди. Срећна Нова година и божићни празници.
Прва беба рођена у Општој болници Кикинда је дечак. На свет је дошао данас у 9 сати.
Већ по традицији, прворођену бебу и њене родитеље дароваће локална самоуправа и Црвени крст.
Најлепши и најтачнији рецепт за срећу у новој години, оставио нам је познати песник Мирослав Антић који је својим уметничким стваралаштвом оставио неизбрисив траг.
„Узети 12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха. Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину дана.
Сваки дан посебно испунити надевом: од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и трећине хумора – уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта.
Ту масу прелити обилно љубављу.
Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, са обавезном ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја.”
Певало се, играло, забављало и дивно дружило на дочеку Дечје Нове године. Права слављеничка атмосфера окупила је велики број малишана који су, у друштву Деда Мраза и другара из Дечјег позоришта „Лане” испратили стару и дочекали Нову годину.
Организатори традиционалног празничног програма за најмлађе суграђане су Туристичка организација и Град Кикинда.
Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика”. Остаје верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Позната под уметничким именом Кезз на себе је скренула пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама.
Да је млада суграђанка јединствена појава на домаћој и регионалној музичкој сцени чије ће стваралаштво наставити да буди интересовање публике, било је јасно још од првог сингла „Мома” из 2014. године, који је ушао у најужи избор од три песме на конкурсу „Ворлд мјузик нетворк”. За Кикиндски портал Тамара Кезз говори о својим размишљањима и инспирацији које су је водиле током стварања „Електроизворике”.
– Ово је трећи албум, који је идејно враћање мом иницијалном правцу, али је технички и у форми звучно остварење свега о чему сам донедавно само маштала. Веома јака инспирација су ми били ди-џеј и лајв наступи, на којима сам спонтано убацивала мотиве из традиционалних песама, а реакције људи су ме подстакле да те вибрације пренесем у трајне снимке. „Електроизворика” је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука.
– Тежила сам да младим људима који слушају електронику провучем изворну музику, а и обрнуто – онима који ће песму пустити јер је изворна, да приближим електронику. Због тога је музика минималистичка, без других инструмената осим ритма, синтисајзера, гласа и мелодике. То најбоље описује и сам назив албума, за који знам да неће остати усамљен на нашем поднебљу, јер се полако појављују нови извођачи, који ће развијати овај звук- поделила је са нама уметнички доживљај.
Тамара од пре три године живи у Словенији. О томе шта јој се посебно тамо свиђа, а шта недостаје из родног краја, каже:
– Уживам у природи, волим мир којим Љубљана одише и садржаје који су усмерени ка лакшем одгајању детета. Пре одласка сам десет година живела у Београду, а оданде ми највише недостаје осећај припадности и тренуци када буквално не знаш где би пре кренуо. Из родног Баната привид успореног протока времена, у ком тек сада знам да уживам. И наравно људи, одсвуда, а посебно родитељи којима сам посветила албум.
Иза младе уметнице су бројни концертни и лајв наступи у земљи и иностранству- наступа на фестивалима, у клубовима, галеријама, летњим сценама. Компонује и изводи музику за радио, филм, изложбе, перформансе. Испуњење дечјег сна био је летошњи наступ на Денс арени Егзит фестивала. Прошле године, светлост дана угледала је њена збирка поезије „Свемирске очи”.
За Кикиндски портал открива музичке планове и жеље у Новој 2023. години.
-Да се још усавршим у продукцији и више времена проведем на сцени. Припремамо за објављивање и нову музику за пројекат Тијамара, који имам са сестром. Желим да снимим албум за децу који сам искомпоновала.
Пријава грађана за коришћење ваучера за субвенционисани одмор у Србији креће од 4. јануара на шалтерима јавног предузећа “Пошта Србије” на територији целе земље, саопштило је Министарство туризма и омладине.
Право на ваучере имају пензионери, незапослени, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, запослени са примањима која не прелазе 70.000 динара месечно, војни инвалиди, носиоци пољопривредног газдинства, студенти. По први пут корисници ваучера могу бити и лица старија од 65 година која не остварују право на пензију.
Грађанима ће бити на располагању 100 хиљада ваучера у максималној вредности од 5.000 динара које могу користити у угоститељским објектима који учествују у систему доделе ваучера. Тренутно је у том систему више од 3.000 угоститеља који су пријавили смештајне капацитете за кориснике ваучера у следећој години.
Министарство наводи да остаје отворен позив и осталим угоститељима да се прикључе до краја трајања акције. Крајњи рок за коришћење ваучера је 20. новембар 2023. године.
