Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Nova pravila za električne trotinete

Jelena Trifunović decembar 19, 2022

U tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je MUP objavio na svom sajtu, uvodi se kategorija lako električno vozilo koja se odnosi na električne trotinete, a time su predložena i pravila o njihovom učešću u saobraćaju.

Kako je navedeno, lako električno vozilo može da se kreće na kolovozu ukoliko ne postoji trotoar, pešačka ili biciklistička staza i to tamo gde je maksimalno ograničenje brzine do 30 kilometara na čas. Tom prilikom može da zauzima jedan metar širine od desne ivice kolovoza, osim kada se nalazi u raskrsnici i skreće levo ili vrši preticanje.

Vozač električnog trotineta je u obavezi da koristi biciklističku stazu, pešačko – biciklističku stazu ili biciklističku traku, a ukoliko ona ne postoji, pa vozi na trotoaru, ne sme se kretati brže od pešaka, a maksimalno pet kilometara na čas. Vozač električnog trotineta, ne sme da bude mlađi od 14 godina, a za one do 18 godina starosti propisano je obavezno nošenje zakopčane biciklističke kacige na glavi u toku vožnje.

Kako stoji u nacrtu obavezujuće je i nošenje reflektujućeg prsluka noću i u situacijama smanjene vidljivosti u saobraćaju. Električni trotinet, po novom zakonu ukoliko ove izmene budu usvojene, neće smeti da se vozi prilikom prelaska na pešačkom, osim ukoliko on nije deo biciklističke staze.

Na električnom trotinetu se ne sme prevoziti druga osoba, a vozač kod sebe mora da ima podatke o tehničkoj specifikaciji vozila, i da ih pokaže da zahtev ovlašćenom službenom licu, jer je izmenama zakona propisano i to da je lako električno vozilo čija snaga motora nije veća od 0,6 kW, i čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na čas, a masa 35 kilograma.

Javna rasprava o ovom nacrtu traje do 31. decembra.

Sveti Nikola- zaštitnik putnika, moreplovaca, dece

Jelena Trifunović decembar 19, 2022

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Nikoljdan je najčešća slava kod srpskog naroda, pa se kaže da polovina slavi, a druga polovina odlazi u goste.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine svetitelj preminuo. Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Prema tradiciji, danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Svim svečarima, Kikindski želi srećnu slavu!

(Video) Četvrti „Ki dens fest“ u znaku plesa i humanosti

Jelena Trifunović decembar 18, 2022

U znaku plesa i humanosti protekao je četvrti „Ki Dance Fest“. Publika je uživala u nastupima više od 200 učesnika na podijumu SC „Jezero“. Sav prihod od ulaznica namenjen je lečenju sugrađanina Damjana Petrova.

Uz plesače iz udruženja „Dance N Soul Ritmik“, koje je organizator festivala, nastupili su i gosti: mažoretkinje iz Studija „Venus plus“ iz Ade i „Lana“ iz Pančeva, hip-hop grupe „Style“ iz Subotice i „M Dance“ iz Sente, „Quick Dance“ iz Novog Kneževca i bubnjarska sekcija Studija „Maus“.

Festival je podržao Grad kao i sponzori koji su za podršku nagrađeni zahvalnicama. U Udruženju sportskog plesa „Dance N Soul Ritmik“, sugrađanke Mirna Krnić i Aleksandra Đilas modernom plesu uče oko 130 dece od četiri do 14 godina.

Na plesno-humaniranom festivalu ove godine sakupljeno je 124.000 dinara za Damjana Petrova.

Da li znate gde se nalazio prvi bioskop u Kikindi?

Jelena Trifunović decembar 18, 2022

Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.

Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina“, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj“, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu“ -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija“ radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.

Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.

Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji“ bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu“ i kratke serijske komedije „Romeov rival“ i „Pali i Rajzen“. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta“.

Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija“ je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.

(VIDEO) Sve želje se ispunjavaju: Počela podela novogodišnjih paketića

Jelena Trifunović decembar 17, 2022

Divna vest za sve mališane u Kikindi i okolini koji su pismo Deda Mrazu ubacili u Kutiju želja! Deda Mraz i Snežna Kraljica počeli su da donose paketiće! Među prvima poklone su dobili Stefan, Anđela i Dunja. Stefanu je ispunjena želja da dobije koku i petla, a Anđela i Dunja u paketićima su dobile lutke. Sa Deda Mrazom je danas bio i gradonačelnik, Nikola Lukač koji je rekao da će poklone do 31. decembra dobiti sva deca koja su pisala Deda Mrazu.
<span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start"></span>

Ko ima pravo na status energetski zaštićenog kupca?

Jelena Trifunović decembar 17, 2022

Građani koji ispunjavaju uslove od ponedeljka mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca kako bi dobili pravo na umanjenje računa za struju, gas ili toplotnu energiju. Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta. Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci.

Uslovi za sticanje ovog statusa su materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i zdravstveno stanje člana domaćinstva. Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Građani podnose zahtev u svojoj opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Ko ima pravo na popuste?

Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje.

Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrđuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o građanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana limit je 33.402, a tročlana 45.729 dinara.

Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara. Kod petočlanih porodica prihodi treba da budu do 70.384, a šestočlanih do 82.711 dinara, Predviđeno je i da se za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje 12.327 dinara.

Prema kriterijumu imovno stanje, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Tri puta više domaćinstava

Sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca obezbeđuje država. Za tu namenu budžetom za narednu godinu predviđene su četiri milijarde dinara. Procenjuje se da će umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju, umesto dosadašnjih 68.000, moći da koristi 191.000 domaćinstava.

Budžet za 2023. godinu pred odbornicima u utorak

Jelena Trifunović decembar 17, 2022

Dvadeset šesta sednica gradske skupštine biće održana u utorak 20. decembra. Odbornici će razmatrati predlog odluke o budžetu grada za narednu godinu kao i programe poslovanja javnih preduzeća u 2023. godini.

– Odluka o budžetu je jedan od najvažnijih dokumenata koji se nađe pred odbornicima i po običaju izazove obimniju raspravu- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

– Budžet je pažljivo planiran i na njemu se detaljno radilo. Razgovarali smo svakodnevno sa sugrađanima i trudili se da u najvećoj meri uvažimo njihove zahteve i potrebe. Suština naše politike je da obraćamo pažnju na sve, tako da će i ovaj budžet biti uravnotežen, što bi značilo i razvojni i socijalno odgovoran- ukazuje Bogdan.

– Na dnevnom redu sednice naći će se i programi poslovanja javnih preduzeća i javnost će imati priliku da čuje kakvi su njihovi planovi za narednu godinu. To su sigurno teme koje zanimaju građane, jer se tiču rešavanja bitnih životnih pitanja u gradu. Javna preduzeća postaju pravi servisi građana, a njihove pozitivne reakcije nam pokazuju da smo na pravom putu-navodi predsednik gradske skupštine..

Na dnevnom redu predstojeće sednice biće i izmene osnivačkog akta JP „Kikinda“, statut Narodnog pozorišta, Lokalni akcioni plan za sprovođenje mera i aktivnosti u upravljanju migracijama na teritoriji Kikinde od 2022. do 2027. godine, Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje 2022-2025. godine, kao i između ostalog, odluka o pristupanju izradi plana detaljne regulacije za solarni park „Solar Power Plant Delta“ u k.o. Banatska Topola.

Kombi se prevrnuo, poginuo muškarac (62) iz Bašaida

Jelena Trifunović decembar 16, 2022

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila na putu između Novog Bečeja i Bašaida poginuo je Ljubomir M. (62) iz Bašaida. Kombi u kom se nalazio sa još šestoricom radnika sleteo je s puta i prevrnuo se. Dvojica radnika sa težim povredama su, nakon što im je prva pomoć ukazana u kikindskoj bolnici, prevezena u novosadski Klinički centar, a trojica su zadobila lakše povrede. Okolnosti pod kojima je došlo do saobraćajne nesreće utvrdiće istraga.

Mirović uručio ugovore za infrastrukturno opremanje šest industrijskih zona: Kikindi 54 miliona za izgradnju javnog osvetljenja

Jelena Trifunović decembar 16, 2022

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za dodelu bespovratnih sredstava za šest lokalnih samouprava za sufinansiranje infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona, vredne 310 miliona dinara. Sredstva su dobili Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Titel, Kula i Srbobran.

Reč je o radovima na izgradnji, dogradnji, rekonstrukciji i sanaciji u oblastima saobraćajne, komunalne, elektroenergetske, toplotne i telekomunikacione infrastrukture, kao i upravljanja industrijskim otpadom i tretmanom otpadnih voda.

„Ovim sredstvima obezbedićemo infrastrukturu za postojeće i za nove investitore. U proteklim godinama razvijali smo industrijske zone i danas možemo da kažemo da svaka lokalna samouprava ima potencijal da privuče domaće i strane investitore. Radili smo timski, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, i danas – od 165.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo pre šest godina – imamo 89.000 nezaposlenih u Vojvodini“, izjavio je Mirović.

Za izgradnju javnog osvetljenja od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice u Kikindi opredeljeno je 54,2 miliona dinara.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.

(VIDEO) KUD „Sunčana jesen“ proslavio 50 godina rada

Jelena Trifunović decembar 16, 2022

„Nismo stari, samo nam je mladost umnožena, i tako se i osećamo“- poručuju u Kulturno umetničkom društvu „Sunčana jesen“ koje je danas, uz druženje, pesmu, igru, muziku, kao i goste iz Bečeja, OŠ „Vuk Karadžić“ i KUD-a „Eđšeg“, proslavilo vredan jubilej- 50 godina aktivnog rada. U znak pažnje i podrške aktivnostima Udruženja penzionera, u okviru koga radi KUD, predsednik gradske skupštine Mladen Bogdan uručio je dva klima uređaja.