Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Нова правила за електричне тротинете

Jelena Trifunović децембар 19, 2022

У тексту Нацрта закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја, који је МУП објавио на свом сајту, уводи се категорија лако електрично возило која се односи на електричне тротинете, а тиме су предложена и правила о њиховом учешћу у саобраћају.

Како је наведено, лако електрично возило може да се креће на коловозу уколико не постоји тротоар, пешачка или бициклистичка стаза и то тамо где је максимално ограничење брзине до 30 километара на час. Том приликом може да заузима један метар ширине од десне ивице коловоза, осим када се налази у раскрсници и скреће лево или врши претицање.

Возач електричног тротинета је у обавези да користи бициклистичку стазу, пешачко – бициклистичку стазу или бициклистичку траку, а уколико она не постоји, па вози на тротоару, не сме се кретати брже од пешака, а максимално пет километара на час. Возач електричног тротинета, не сме да буде млађи од 14 година, а за оне до 18 година старости прописано је обавезно ношење закопчане бициклистичке кациге на глави у току вожње.

Како стоји у нацрту обавезујуће је и ношење рефлектујућег прслука ноћу и у ситуацијама смањене видљивости у саобраћају. Електрични тротинет, по новом закону уколико ове измене буду усвојене, неће смети да се вози приликом преласка на пешачком, осим уколико он није део бициклистичке стазе.

На електричном тротинету се не сме превозити друга особа, а возач код себе мора да има податке о техничкој спецификацији возила, и да их покаже да захтев овлашћеном службеном лицу, јер је изменама закона прописано и то да је лако електрично возило чија снага мотора није већа од 0,6 кW, и чија највећа конструктивна брзина не прелази 25 километара на час, а маса 35 килограма.

Јавна расправа о овом нацрту трајe до 31. децембра.

Свети Никола- заштитник путника, морепловаца, деце

Jelena Trifunović децембар 19, 2022

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Никољдан је најчешћа слава код српског народа, па се каже да половина слави, а друга половина одлази у госте.

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо. Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

Свим свечарима, Кикиндски жели срећну славу!

(Видео) Четврти „Ки денс фест“ у знаку плеса и хуманости

Jelena Trifunović децембар 18, 2022

У знаку плеса и хуманости протекао је четврти „Ki Dance Fest“. Публика је уживала у наступима више од 200 учесника на подијуму СЦ „Језеро“. Сав приход од улазница намењен је лечењу суграђанина Дамјана Петрова.

Уз плесаче из удружења „Dance N Soul Ritmik“, које је организатор фестивала, наступили су и гости: мажореткиње из Студија „Венус плус“ из Аде и „Лана“ из Панчева, хип-хоп групе „Style“ из Суботице и „M Dance“ из Сенте, „Quick Dance“ из Новог Кнежевца и бубњарска секција Студија „Mаус“.

Фестивал је подржао Град као и спонзори који су за подршку награђени захвалницама. У Удружењу спортског плеса „Dance N Soul Ritmik“, суграђанке Мирна Крнић и Александра Ђилас модерном плесу уче око 130 деце од четири до 14 година.

На плесно-хуманираном фестивалу ове године сакупљено је 124.000 динара за Дамјана Петрова.

Да ли знате где се налазио први биоскоп у Кикинди?

Jelena Trifunović децембар 18, 2022

Први биоскоп под називом „Уранија“ у Кикинди је отворен 1911. године. Налазио се у великој дворани Хотела „Ејлер“ у згради Михаила Бона. Власници су били браћа Илија и Петар Лисул, истакнута земљорадничка породица, који су у оштрој конкуренцији са још неколико заинтересованих, успели да добију дозволу од Градског већа. У истом објекту радио је и после Другог светског рата, све до деведесетих година прошлог века под називом „Раднички“.

Први филм за који је познато да је приказан био је руски „Ана Карењина“, прва екранизација познатог романа Лава Толстоја. Следећег викенда приказан је француски филм „Каин и Авељ“, а ускоро и аустроугарски „1848, борба за слободу“ -прво са мађарским, а у наредној пројекцији са српским титлом. Биоскоп „Уранија“ радио је све време током Првог светског рата, бележи историчар Срђан Сивчев у књизи „Биоскопски живот у Великој Кикинди 1905-1941″.

Само годину дана након отварања биоскопа „Уранија“ са радом је почео и други биоскоп у Кикинди. Звао се „Олимпија“. Зграда у којој је отворен 1912. године у улици Краља Александра (данашњој Краља Петра Првог) грађена је наменски, за потребе биоскопа. Зграду је пројектовао познати архитекта Милан Табаковић.

Први приказани филмови у „Олимпији“ били су француске производње: документарни „Рудници угља у Ленсу“ и кратке серијске комедије „Ромеов ривал“ и „Пали и Рајзен“. Првој пројекцији присуствовао је крем кикиндског друштва: адвокати, професори, судије, имућни пољопривредници. Штампа је забележила да је публика била задовољна, а слике „изузетно чисте, јасне и одличног квалитета“.

После свега неколико година, биоскоп „Олимпија“ је променио власничку структуру, а инвеститори су били удовица Ђорђа Петровића и Стеван (Иштван) Петровић са женом Јустином. У руке Артура Хеса, власника фабрике намештаја, зграда прелази 1935. године, да би после Другог светског рата 1946. године била конфискована. У њој је, све до 2005. године радио биоскоп „Звезда“.

(ВИДЕО) Све жеље се испуњавају: Почела подела новогодишњих пакетића

Jelena Trifunović децембар 17, 2022

Дивна вест за све малишане у Кикинди и околини који су писмо Деда Мразу убацили у Кутију жеља! Деда Мраз и Снежна Краљица почели су да доносе пакетиће! Међу првима поклоне су добили Стефан, Анђела и Дуња. Стефану је испуњена жеља да добије коку и петла, а Анђела и Дуња у пакетићима су добиле лутке. Са Деда Мразом је данас био и градоначелник, Никола Лукач који је рекао да ће поклоне до 31. децембра добити сва деца која су писала Деда Мразу.
<span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start"></span>

Ко има право на статус енергетски заштићеног купца?

Jelena Trifunović децембар 17, 2022

Грађани који испуњавају услове од понедељка могу да поднесу захтев за стицање статуса енергетски угроженог купца како би добили право на умањење рачуна за струју, гас или топлотну енергију. Енергетски угрожени купац у току једне календарске године може да се определи за умањење месечног рачуна за коришћење само једног енергента. Код електричне енергије олакшица се примењује током читаве године, док се умањење обавеза за гас и топлотну енергију примењује током зимских шест месеци.

Услови за стицање овог статуса су материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ или дечји додатак или увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и здравствено стање члана домаћинства. Претходни дуг за природни гас, електричну или топлотну енергију не искључује могућност стицања статуса енергетски угроженог купца. Грађани подносе захтев у својој општини или граду, према месту пребивалишта, односно боравишта.

Ко има право на попусте?

Право на статус енергетски угроженог купца имају примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Тај статус има и домаћинство чији члан користи медицинске апарате или уређаје неопходне за одржавање здравља, а за чији рад је потребно напајање из електромреже, и коме обуставом испоруке струје може бити угрожен живот или здравље.

Испуњеност услова за стицање статуса енергетски угроженог купца надлежни у градској или општинској управи утврђују увидом у податке из службене евиденције и дужни су да у року од 30 дана одговоре на захтев. Њихова обавеза је и да податке о грађанима који су стекли овај статус достављају енергетском снабдевачу сваког месеца.

Статус енергетски угроженог купца могу да добију једночлана домаћинства чија укупна месечна примања не прелазе 21.074 динара. За породице са два члана лимит је 33.402, а трочлана 45.729 динара.

Граница прихода за четворочлано домаћинство је 58.057 динара. Код петочланих породица приходи треба да буду до 70.384, а шесточланих до 82.711 динара, Предвиђено је и да се за породице са више од шест чланова, за сваког додатног појединца додаје 12.327 динара.

Према критеријуму имовно стање, укупна површина стамбене јединице за једночлана домаћинства не сме да буде већа од 40, а за двочлана од 58 квадратних метара. Максимална површина за породице са три члана је до 66, а са четири члана до 74 квадрата. Лимит за петочлана домаћинства је до 87, а за шесточлана и већа до 96 квадратних метара.

Три пута више домаћинстава

Средства за заштиту енергетски угрожених купаца обезбеђује држава. За ту намену буџетом за наредну годину предвиђене су четири милијарде динара. Процењује се да ће умањење рачуна за струју, гас и топлотну енергију, уместо досадашњих 68.000, моћи да користи 191.000 домаћинстава.

Буџет за 2023. годину пред одборницима у уторак

Jelena Trifunović децембар 17, 2022

Двадесет шеста седница градске скупштине бићe одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. dо 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Solar Power Plant Delta“ у к.о. Банатска Топола.

Комби се преврнуо, погинуо мушкарац (62) из Башаида

Jelena Trifunović децембар 16, 2022

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос догодила на путу између Новог Бечеја и Башаидa погинуо је Љубомир М. (62) из Башаида. Комби у ком се налазио са још шесторицом радника слетео је с пута и преврнуо се. Двојица радника са тежим повредама су, након што им је прва помоћ указана у кикиндској болници, превезена у новосадски Клинички центар, а тројица су задобила лакше повреде. Околности под којима је дошло до саобраћајне несреће утврдиће истрага.

Мировић уручио уговоре за инфраструктурно опремање шест индустријских зона: Кикинди 54 милиона за изградњу јавног осветљења

Jelena Trifunović децембар 16, 2022

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за доделу бесповратних средстава за шест локалних самоуправа за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријско-пословних зона, вредне 310 милиона динара. Средства су добили Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Тител, Кула и Србобран.

Реч је о радовима на изградњи, доградњи, реконструкцији и санацији у областима саобраћајне, комуналне, електроенергетске, топлотне и телекомуникационе инфраструктуре, као и управљања индустријским отпадом и третманом отпадних вода.

„Овим средствима обезбедићемо инфраструктуру за постојеће и за нове инвеститоре. У протеклим годинама развијали смо индустријске зоне и данас можемо да кажемо да свака локална самоуправа има потенцијал да привуче домаће и стране инвеститоре. Радили смо тимски, заједно са председником Републике Александром Вучићем и Владом Србије, и данас – од 165.000 незапослених, колико их је било пре шест година – имамо 89.000 незапослених у Војводини“, изјавио је Мировић.

За изградњу јавног осветљења од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице у Кикинди опредељено је 54,2 милиона динара.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

(ВИДЕО) КУД „Сунчана јесен“ прославио 50 година рада

Jelena Trifunović децембар 16, 2022

„Нисмо стари, само нам је младост умножена, и тако се и осећамо“- поручују у Културно уметничком друштву „Сунчана јесен“ које је данас, уз дружење, песму, игру, музику, као и госте из Бечеја, ОШ „Вук Караџић“ и КУД-а „Еђшег“, прославило вредан јубилеј- 50 година активног рада. У знак пажње и подршке активностима Удружења пензионера, у оквиру кога ради КУД, председник градске скупштине Младен Богдан уручио је два клима уређаја.