У Галерији „Тера“ синоћ је отворена изложба „Регистровани“ мултимедијалне уметнице из Новог Сада Тијане Јеврић. Рад представља звучну еко-мапу Дунава, у форми аудио-визуелне инсталације у простору у којој се корисник, путујући кроз различите локације на обали реке, блиско упознаје са амбијентом и простором. Рад је осмишљен као база података одређених места и тренутака. Поставља се питање – шта ми као људи остављамо иза себе у савременом добу? Да ли су то забележени алгоритми наших кретања, комуникације, активности и осећања? Да ли је то наша задужбина или заоставштина? Који је садржај информација које остају после нас?
Фото: Тера
-Предавао ми је професор Владан Јолер који се бави дигиталним медијима попут фејсбука и других, и доста смо разговарали о томе како смо сви ми људи, заправо регистровани, сва наша кретања се бележе. Тако је настао мултимедијални рад -наводи уметница.
Уметнички рад Тијане Јеврић (26) базиран је на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене „стварности” и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. Медији којима се користи су сајт-специфик и аудио-визуелне инсталације у простору.
Фото: Тера
Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, на којој је на мастер студијама у оквиру истог програма. Презентовала је своје уметничке радове у Србији и иностранству, између осталог у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине, Арс Електроника – Аустријском културном, образовном и научном институту у Линцу. Добитница је награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020), Најбоље уметничко решење Инклузивне Галерије (2021).
Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Имала је шест пројекција ауторских краткометражних филмова на неколико филмских фестивала и три документарна филма у оквиру фестивала Арс Електроника 2021. године.
Тренутно је графички дизајнер у галерији Бел Арт, Галерије на Штрафти, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози. Живи и ради у Новом Саду.
У Народном музеју Кикинда у суботу у 12 сати биће отворена изложба „Будишини- прича о породици кроз неколико портрета“. Поставка ће бити реализована у сарадњи са потомцима породице Будишин који су кикиндском Музеју поклонили четири портрета, и са Галеријом Матице српске у чијем поседу се налази, између осталог, групни портрет породице из 1898. године, аутора Јована Диме.
Породица Будишин је најпознатија фамилија у локалној историји. Будишини су првенствено били велепоседници и пољопривредници. Као богати, виђенији чланови локалне заједнице и често, као вирилски одборници општине, имали су велики утицај на изборе у вароши и околини. Кикинђани су према њима имали различите ставове – од поштовања, страхопоштовања, па чак и презира и љубоморе због њиховог богатства.
После Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени као издајници и сарадници окупатора,стрељани су, док су остали трпели комунистички терор одузимањем имовине и стављењем на стуб срама. Деценијама после тога, није било лако бити Будишин. Током периода социјализма Будишини су наставили да живе мирно, скромно и повучено у Кикинди, али су се многи и одселили из родног града.
Повод за реализацију изложбе „Будишини – прича о породици кроз неколико портрета“ је представљање портрета које је Народни музеј Кикинда добио на поклон од потомака: Олге и Милане (ћерке Емила Будишина), њихове деце Емила, Вање и Војислава и унука Катарине, Анастасије, Тијане и Наталије.
Посетиоци ће изложбу имати прилику да погледају у галерији Музеја до 15. априла.
„Карма је већа кучка него ја“ наслов је песничког првенца Кикинђанке Милане Грбић, који ће у четвртак од 19 сати бити представљен у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Милана је добитница више књижевних признања, међу којима је и награда „Ђура Ђуканов“ за збирку кратких прича „Око нас море“. О новој књизи која је објављена у издању ППМ Енклаве, еминентне београдске издавачке куће специјализиране за савремену српску поезију, говори за Кикиндски портал.
– Откад сам почела да се бавим књижевношћу, проза се налазила у фокусу мог интересовања, како у креативном, тако и у научном смислу. Мислим да се то итекако осети у овој песничкој збирци чији су прозни елементи врло доминантни – из песме у песму појављује се приповедачки глас, смењују се ликови, и догађајност је врло изражена, што су све одлике прозних, а не искључиво песничких жанрова. Ипак, мислим да промена форме може да разбуди писца, да му укаже на нове тематске корпусе којима раније није придавао пажњу, да му помогне да промени перспективу из које је до сада посматрао свет, и понуди му шансу да преиспита сопствене језичке и креативне способности. Мислим да је ово, пре свега, био разлог због којег сам се, након готово читаве деценије писања кратке приче, опробала у поезији.
Милана је на мастер студијама на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Захваљујући природи својих студија, радионицама креативног писања, уредничким пословима, активно је укључена у књижевни живот у нашој земљи и региону.
У разговору за Кикиндски портал, каже да је до пре неколико година, поезија у нашем окружењу била увелико скрајнута у корист прозе, што се данас променило. Од субверзивнијег вида књижевности, поезија је нагло постала омиљена и радо читана, указује.
Фото: Џон Смит
-Претпостављам да ме је песничка средина у којој се налазим спонтано подстакла да се и сама окренем поезији. Највећи део књиге настао је на радионици поезије коју у Београду води песник и уредник издавачке куће ППМ Енклава. Пре радионице, имала сам тек неколико песама, и нисам ни размишљала о могућности да објавим књигу поезије. Док сам писала, на памети сам имала неколико циљева, од којих бих посебно издвојила три. Идеја је била измирити лирско и епско, а затим топосе који се начелно везују за традицију западноевропске, љубавне поезије започету Петраркиним „Канцонијером“ и Дантеовим „Новим животом“ пребацити у савремени контекст, и пропустити их кроз пар екселанс женску визуру- указује наша саговорница.
Фото: Џон Смит
Аутоиронија као главни извор хумора
– Они који су до сада прочитали ову књигу, углавном су истицали њену шаљиву димензију. Tрудила сам се да из песму у песму одржим присуство лирског субјекта који је све време свестан писања, као и чињенице да се до ове и овакве поезије није дошло захваљујући некаквом непоновљивом личном искуству, већ због оптерећења књижевном прошлошћу и (поп)културним наслеђем.Чини ми се да је управо таква аутоиронија главни извор хумора у овој књизи- каже млада књижевница.
Читалачка препорука
На питање коју књигу би препоручила нашим читаоцима, каже да би, поред свих издања ППМ Енклаве и Партизанске књиге, њених сарадника и великих пријатеља, предложила роман из 2012. који је обележио завршетак њене читалачке године.
-Роман „Упражњено место“ написала је Џоун Роулинг, али за одрасле. На мојој полици је чекао девет година да буде прочитан – човек с непуних осамнаест година нема капацитет да појми овакав текст. За разлику од других романа Роулингове који су у милионским тиражима продати широм света, и омиљени код најразличитијих читалачких профила, о „Упражњеном месту“ се ућутало врло брзо по његовом објављивању. Доживео је само једну екранизацију невелике гледаности, управо због његове контроверзне природе- указује наша саговорница и наставља:
-Радња романа прати неколико месеци у животу главне јунакиње, хероинске зависнице Тери Видон која се бори за старатељство над својом децом и право на лечење. Ауторка причу о породици Видон користи како би раскринкала најразличитије сегменте малограђанског, пуританског друштва, притом као средство користећи неумољиву иронију и сатиру. Овај роман, пре свега, препоручујем због тога што на пријемчив начин указује на табуизиране друштвене аномалије присутне на глобалном нивоу, а не само у провинцији Велике Британије почетком овог века, где је радња романа смештена. Сматрам како се Роулинг овим романом још једном доказала као наследница својих великих предака, Дикенса, Џорџ Елиот, Џејн Остин, или Артура Конана Дојла, упркос својим упитним политичким ставовима- закључује Милана Грбић.
Основна школа „Фејеш Клара“ једина је у Кикинди у којој се настава одвија на српском и на мађарском језику. У овој образовној установи, с правом се поносе тиме што деценијама негују мултикултуралност и вишејезичност. Као и протеклих година, обележили су Дан матерњег језика.
-Данас смо уприличили приредбу и заједнички час ком су присуствовала деца од трећег до шестог разреда, из мађарских и српских одељења. Такмичили су се у квизу, подељени у групе. Циљ активности био је да се укаже на значај неговања матерњег језика. Настојимо ученицима да укажемо и на значај вишејезичности. Ђаци у овој школи уче енглески, као први страни језик и немачки, као други. Као изборне предмете, ђаци имају мађарски језик са елементима националне културе и ромски језик са елементима националне културе- рекла је директорица школе Хермина Чемере.
Не каже се узалуд да човек вреди онолико колико језика говори, истакла је чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици Мелита Гомбар указавши на значај употребе матерњег језика, неговања културе и духовног идентитета сваког народа.
-Школа „Фејеш Клара“ препозната је као образовна установа која негује лепу реч и леп језички израз, као школа у којој влада толеранција и међусобно поштовање и уважавање културних и језичких различитости. Мултикултурализам и језички и културни плурализам су основна карактеристика времена и друштва у ком живимо. У Војводини у предшколским установама у употреби је десет језика националних мањина. У основним школама, поред српског језика, настава се одвија на још 13 језика националних мањина, а преко 13.000 средњошколаца има прилику да се образује на језику своје националне мањине – указује Гомбар.
Међународни дан матерњег језика је одлична прилика за промоцију мултикултуралности и вишејезичности, истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа за образовање и културу.
-Тако учимо децу и младе како да поштују различитост. Чињеница је да морамо знати барем један језик да бисмо опстали у данашњем свету, али је врло важно да сачувамо базу матерњег језика да бисмо на тај начин одржали своју традицију и културу, без обзира где се налазили- напомиње Мицковски.
Наредне школске године, ђаци више основних школа, међу којима је и ОШ „Фејеш Клара“имаће прилику да уче и кинески језик, у оквиру ваннаставних активности, а захваљујући сарадњи са Институтом Конфучије из Београда.
Да је Кикинда град добрих домаћина који посетиоце привуче и освоји аутентичном и атрактивном туристичком понудом, сведочи и чињеница да наш град бележи пораст броја туриста, о чему је Кикиндски портал већ писао. У Туристичкој организацији у овој години, спремно настављају промоцију не само Кикинде, већ и околних села. Шта су планови у наредним месецима, сазнајемо од Јасмине Миланков, в. д. директорице Туристичке организације.
-За неколико дана, Туристичка организација Кикинде као добитник ознаке „Најбоље из Војводине“ учествоваће на 44. Mеђународном сајму туризма у Београду који ће бити одржан од 23. до 26. фебруара. Кикинда ће се представити 24. и 25. фебруара. Добили смо позив од Покрајинског секретаријата за привреду и туризам као носиоци сертификата „Најбоље из Војводине“. Имамо леп задатак и обавезу да на свим промотивним материјалима за Дане лудаје истакнемо ову ознаку, што са поносом и чинимо. На београдском сајму, представићемо се не само туристима из наше земље, већ и целог региона -наводи Миланков.
Како најављује, прве суботе у марту биће одржан Базар који ће, и овога пута, на једном месту- градском тргу, окупити разноврсну и занимљиву понуду локалних предузетника. Наредна активност ТО заједно са Градом биће традиционални осмомартовски концерт „Женама с љубављу“ на ком ће наступити познати бенд „Освајачи“.
-Биће обезбеђен бесплатан превоз из свих села, о чему ћемо благовремено обавестити суграђане, како би дошли и уживали на концерту у хали СЦ „Језеро“. Позивамо све суграђане да дођу- истиче Миланков.
Кикинда и Туристичка организација учествоваће и на Међународном сајму туризма у Бања Луци који ће бити одржан од 9. до 12. марта.
-Драго нам је да ћемо и ове године имати прилику да представимо Кикинду и Дане лудаје, Кику, Теру, сове, 22. најлепшу улицу, Старо језеро, као и туристичке ресурсе у нашим селима. На том сајму представља се цела Србија, као и земље у окружењу. Ово је трећи пут да ћемо учествовати на Сајму у Бања Луци, досадашње повратне реакције су биле одличне-напомиње наша саговорница.
Међу предстојећим активностима неће изостати ни традиционални и веома добро посећени Сајам цвећа који ће уследити у априлу. Међу предстојећим активностима је и заједничко обележавање Светског дана здравља планирано у мају, у сарадњи са здравственим установама и спортским удружењима, као и Градским удружењем пензионера, а све у циљу промоције здравих стилова живота.
-Идеја нам је да сви они промовишу шта то раде у циљу очувања здравља, а да једна од тема буде и како смо се некада играли у детињству. План је да се активности одрже на Старом језеру-најављује наша саговорница.
Нова манифестација на пролеће
У Туристичкој организацији настоје да новим садржајима обогате понуду. Наша сазнања да планирају нову манифестацију су потврдили, али са детаљима још не излазе.
-Чим утврдимо све појединости, обелоданићемо. Верујем да ће планирани садржај бити итекако атрактиван и привући пажњу посетилаца- наговештава Јасмина Миланков.
Новина за угоститеље
Из ресорног министарства, стигао је позив ТО да присуствујемо конференцији о представљању нове финансијске услуге која ће омогућити безготовинску наплату и од стране физичких лица-регистрованих пружалаца услуге смештаја у категорисаним објектима и путем букинг платформе.
-Највећи део наших капацитета је у власништву приватних лица, а уколико ће ово за њих бити олакшица трудићемо се да је што пре спроведемо. Пратимо све новине које се тичу наших угоститеља-каже в.д. директорица Туристичке организације.
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је да је у припреми државни програм који предвиђа до 10.000 евра бесповратних средстава за покретање привредних активности намењен младима у Србији који желе да остану на селу. Исто тако овај програм биће намењен и онима који желе да из градова оду на село, тако да ће уз кућу моћи да добију и помоћ за покретање посла.
Кркобабић је рекао да ће они сами бирати привредне активности којима ће се бавити. Као пример навео да ће то бити подстицајна средства за отварање продавница, апотека, различите занатске радње (вулканизерске, за поправку пољопривредних машина…), обнову старих заната како би то било у функцији етно туризма. Како је прецизирао, очекује да ће пријављивање за овај програм почети до половине године.
Гуске су спасиле Рим, а Мокрин прославиле. Гушчији свет нигде нема третман као код Мокринчана који су, ове зиме, 37. пут домаћини Светског првенства у надметању гусана.
И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.
Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.
Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга“ и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.
Кикиндски ловци у суботу и у недељу, у шуми на Галаду, организовали су хајку на лисице и шакале. Због безбедности, није било дозвољено да се пуца у шуми, већ само када се изађе на чистину.
У Ловачком удружењу „Кикинда“ кажу да је било више лисица и шакала, али нису успели да их истерају на чистац. Сигурно руку имао је ловац Рада Немеш који је одстрелио шакала.
Након хајке, дружење је, уз ручак, настављено у ловачком објекту на Млаки. Ловачко удружење „Кикинда“ има око 150 чланова.
Изградња брзе саобраћајнице од Бачког Брега и Сомбора до Кикинде и Накова почеће у првој половини године, потврђено је приликом недавног сусрета министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића са председником Покрајинске владе Игором Мировићем, али и члановима радне групе у којој се налазе и челници локалних самоуправа и јавних предузећа. Саобраћајница сликовито названа „војвођански осмех“ биће дуга 175 километара, имаће четири возне траке од по 3,5 метара и биће пројектована за брзине од 100 км на сат.
Изградња пута део је пројекта Србија 2025. Брза саобраћајнице ће спојити Бачку и Банат, али и Мађарску са Румунијом, и значајно подићи инвестиционе потенцијале овог дела Војводине. Пројектант је фирма МХМ пројект из Новог Сада.
О траси будуће саобраћајнице, данашње Новости преносе да ће она водити од граничног прелаза Бачки Брег, до Сомбора ка Кљајићеву, поред Сивца, Црвенке, Врбаса и Србобрана са северне стране насеља, уз изградњу одговарајућих саобраћајница за приступ овом коридору.
Илустрација
Деоница пута поред Врбаса пролазиће недалеко од болнице у Виноградима и наставити даље ка недавно ревитализованом путу Врбас-Србобран, који ће постати саставни део нове саобраћајнице, укључујући и постојећи надвожњак на аутопуту Е-75. Нешто пре Србобрана, брза саобраћајница ће се пружати улево и проћи близу насеља са северне стране, све до пута за Бечеј (код Земљорадничке задруге Србобран), где ће постојећим путним правцем проћи уз Радичевић, а затим са исте јужне стране обићи Бечеј и Нови Бечеј. Следеће место је Ново Милошево, које ће нови пут обићи са северне стране, и наставити се ка Кикинди, Накову и граници са Румунијом.
Идуће године изградња ауто-пута Београд- Зрењанин – Нови Сад
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић најавио је да ће следеће године почети изградња ауто-пута Београд- Зрењанин – Нови Сад.
-Ово је нова саобраћајница коју је за наредну годину најавио лично председник Вучић још у новогодишњем обраћању. То ће битно растеретити саобраћај на Зрењанинцу и Панчевачком мосту – рекао је Весић у Београдској хроници.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су A.П. (1999) из Кикинде, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Полиција је јутрос, приликом контроле и прегледа такси возила, код путника, А.П. пронашла торбу у којој се налазило око 5 килограма биљне масе, за коју се сумња да је опојна дрога марихуана.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, саопштила је Полицијска управа у Кикинди.
