Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Знате ли ко је био Ацко Пејаков из Мокрина?

Jelena Trifunović November 14, 2023

Стручњаци кажу да су банатске или мокринске гајде од свих на свету најкомпликованије за израду и за свирање. Гајде су традиционални банатски инструмент без ког се није могло замислити ниједно народно весеље, као ни тужни догађаји.

Између два светска рата, најпознатији градитељ гајди у овом делу Баната био је Александар Ацко Пејаков (1877-1957) из Мокрина.

Ацко је научио да прави гајде од свог оца Совре, а инструмент је унапредио и у свет музике лансирао велике, трогласне, кумовске гајде, или како их називају атномузиколози- мокринске гајде. Иначе, Ацко је био познат и као мокрински фотограф.

Гајде које је Ацко направио 1936. године биле су изложене у кикиндском Музеју, у оквиру поставке „Сто невидљивих”. Припадале су Радомиру Живковићу из Кикинде, који је на њима свирао до 1966. године.

Гајде се праве од дрвета јавора, ораха, шљиве…Различити делови од раличичитог дрвета, све ручно. Мех се израђује од козије коже.

(Извор: Народни музеј Кикинда)

Важна порука пред изборе: Напредак или назадовање Србије – одлучујемо 17. децембра

Jelena Trifunović November 12, 2023

Листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане” одржала је предизборни скуп у Смедереву, на којем су се обратили председник Србије Александар Вучић и потпредседник Владе и председник Српске напредне странке Милош Вучевић.

Подсетимо, претходно су предизборни скупови одржани у Пироту и Лесковцу на којима је председник Србије позвао грађане да гласају за наставак развоја Србије и бриге о људима, те стабилност и мир.

Председник Вучић је истакао да 17. децембра гласамо или за напредак, или за назадовање Србије.

– Имате два избора – да гласате за Драгана Ђиласа или за листу „Александар Вучић -Србија не сме да стане”, јер сви ти други су глас за њега. Сви ће они бити са Ђиласом! Нису ми људи веровали када сам то причао, а сада видите да је све истина – истакао је Вучић.

Спортска хала у Смедереву је била пуна већ сат времена пре почетка митинга, а народ је остао и испред дворане.

– Мене нико не може да зове из амбасада, и да ми говори шта да радим. Ево говорили су да нећу смети да распишем изборе због Американаца. У овој земљи одлучују грађани Србије, а не било која амбасада. Данас имамо слободарску и независну Србију. Али то није дато заувек, то се промени очас посла. Као што се одвојила Црна Гора, као што су отели Косово – каже председник.

Вучић се посебно захвалио пензионерима што су имали разумевања за своју државу.

– За пензионере 30. новембра иде 20.000 динара. 1. децембра 10.000 за корсинике социјалне помоћи. Од првог јануара још 14.8 посто повећања пензија. Пензије морају да прате плате, и бићете још задовољнији. И све то можемо да изгубимо у једном дану – казао је он.

Истиче да је он председник који ради за народ, и каже да грађани неће гласати само за посланичке листе, већ за или против Вучића.

(Извор: 24седам)

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Снажна подршка Републике и Покрајине: Успешно лобирање за град

Jelena Trifunović November 12, 2023

Поверење грађана и странке нису доживели као прилику за статирање у посланичким клупама, што је био манир неких њихових претходника. Уз нескривени локалпатриотизам, Миленко Јованов и Станислава Хрњак заступају интересе Кикинде, те су резултати конкретни и видљиви у бројним пројектима, пише у наjновијем броју КОМУНА.

Значајна финансијска подршка покрајине и републике бројним развојним пројектима у Кикинди и месним заједницама обележила је 2023. годину. Многе инвестиције, посебно капиталне, не би било могуће реализовати без значајних средстава са виших нивоа власти. Неспорно је, такође, да je успешно партнерство града и покрајине односно републике, резултат јасне државне политике усмерене ка развоју као и залагања наших представника у републичкој и покрајинској власти. Да је подршка конкретна и значајна потврђују резултати. О томе је „Комуну” говорила покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

– Интензивно радимо на пројектима важним за град, у овом циклусу финансирања врло значајна средства стигла су из републичке и покрајинске касе. Наш колега, народни посланик Миленко Јованов, користи сваку прилику да договара реализацију важних пројеката за град. Резултат његовог лобирања је и изградња кружног тока у Башаиду, која је почела протеклих дана. Код Министарства културе заложио се за пројекат реконструкције крова и фасаде Културног центра, за шта смо добили 18 милиона, а добра вест је и да ће 15 милиона за уређење Диспанзера за жене стићи из државне касе, што је такође плод његових залагања. Када је реч о значајним улагањима из републичке касе, подсетићу да реконструкцију болнице финансира Министарство за јавна улагања, вредност радова је 374 милиона динара, а још 30 милиона биће уложено у опремање реконструисаног дела болнице. Центар за стручно усавршавање је за прву фазу тренинг центра добио 10 милиона- указује Хрњакова.

ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ 800 МИЛИОНА ДИНАРА

Позамашна улагања у циљу унапређења квалитета живота суграђана, стижу из покрајинске касе одакле је, у овој години, за различите пројекте усмерено више од 800 милиона динара. Да ће и нови инвестициони циклус донети значајна средства потврђује и буџет покрајине за 2024.годину у висини од 108,4 милијарде динара, од чега је капитални део чак 38 одсто.

– У овој години, за један од најважнијих капиталних пројеката, изградњу пречистача пијаће воде у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Иђошу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство усмерио је 237 милиона. Реконструисана је дистрибутивна водоводна мрежа у Кикинди где је финансијер покрајинска Управа за капитална улагања са 127 милиона, док је 36 милиона уложено за замену магистралног вода. Покрајина је, за велику санацију зграде ОШ „Фејеш Клара” одобрила 150 милиона.

– Приликом недавне посете Кикинди, председник Покрајинске владе Игор Мировић обишао је изградњу атмосферске канализације у улицама Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковића и Семлачке, вредну 150 милиона динара. Том приликом, колега Миленко Јованов са председником Покрајинске владе договорио је радни састанак, на ком смо договорили да је важно да исфинансирамо изградњу секундарне атмосферске канализације у другом рејону, у улицама Моравска, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића, где становници имају велике проблеме када пада киша. Покрајинска влада за ту сврху, договорено је, определиће 120 милиона- прошле седмице одобрила је 30 милиона, а почетком наредне године доделиће још 90 милиона динара- напомиње Станислава Хрњак.

Из покрајинског буџета за постављање јавне расвете на потезу од индустријске зоне Расадник до Светосавске улице, уложено је 54 милиона динара.

Наш саговорница подсећа да је ову годину обележила блокада рачуна града којом је Зоран Милешевић из градске касе повукао 240 милиона динара. Помоћ државе ни у тој ситуацији није изостала.

– Захваљујући председнику Александру Вучићу и Министарству финансија имали смо у том тренутку врло важну помоћ од 60 милиона динара. До краја године, према информацијама којима располажем, добићемо још једну помоћ из буџетске резерве републике. То је такође потврда, да на делу имамо поред бриге о економском развоју и просперитету земље, бригу о свим градовима без обзира на то да ли се налазе у северном, јужном или централном делу Србије- закључује Хрњакова.

УЛАГАЊА У ШКОЛСТВО

Поред поменутих 150 милиона које је Покрајинска влада наменила санацији зграде школе „Фејеш Клара“, континуирана су улагања и у друге образовне установе.

– У протеклих месец дана имамо потписана два пројекта. За санацију фасаде Гимназије „Душан Васиљев”, прву фазу, опредељено је 12,5 милиона, а за санацију санитарних чворова у школи „Свети Сава” 11,2 милиона- навела је Хрњакова која је на челу Одбора за образовање и науку.

Замена прозора и мултифункционални терен у школи „Вук Караџић” реализовани су захваљујући покрајинском улагању од 6,8 милиона. У ОШ „Жарко Зрењанин” Покрајински секретаријат за спорт и омладину уложио је, за инвестиционо одржавање 6,4 милиона, у иђошкој школи „Миливој Оморац” то је 3,4 милиона, док је за санацију тоалета у ОШ „Ђура Јакшић” усмерено 2,2 милиона динара.

Небојша Дугалић биће гост библиотеке

Jelena Trifunović November 12, 2023

Поводом Дана библиотеке „Јован Поповић” који је 18 новембра, а ове године биће обележен два дана раније, предвиђен је богат културни програм. Традиционално, октобар као месец књиге и новембар у коме је дан наше библиотеке, уједно су и период у години када ова установа мобилише све своје потенцијале, како би суграђанима приуштила мноштво квалитетних садржаја.

Међу гостима који су планирани за 16. новембар биће и глумац Небојша Дугалић, који ће се нашим суграђанима представити у склопу поетско-глумачког програма. Дугалић је редовни професор на Факултету савремене уметности за предмете глума пред камером и јавни и медијски наступ. Приватно, познато је, отац је петоро деце, а на челу је и Удружења драмских уметника Србије.

Посвећен вери, професури и родитељству, ипак стиже да одговори и на захтеве овдашњих редитеља и продуцената, а понекад и новинара. Све је траженији, и запаженији на малим и великим екранима. Стижу и заслужена признања, за која каже да га увек изненаде јер им се не нада.

У паузи многобројних обавеза, а поводом предстојећег гостовања у Народној библиотеци „Јован Поповић”, упркос преокупираности овог глумца, ипак смо за „Комуну” успели да са Дугалићем „ан пасан” разменимо неколико реченица о његовој глумачкој поетици.

Чини се из перспективе обичног гледаоца да вам је у последње време много ближа телевизија као медиј, него филм?

– Ту нема неке велике разлике, сличан је медиј, као и средства. Најважније је да се сада више ради, да постоје прилике да се неке нове генерације покажу и да тако заживи та врста уметности, пошто је дуго била скрајнута, а ево сад, на сву срећу, то се покренуло, па се надам да ће тај тренд остати и даље.

Ви сте религиозан човек, а да ли су у колизији глума као јавни позив и јавни чин и вера као интиман, лични чин?

– Ништа није у колизији ни са чим ако човек жели да се труди око помирења различитих стварности, напротив. Ако желимо да све оно што је другачије доживимо као потенцијал и инспирацију, онда ћемо и сопствени простор преосмишљавати и надограђивати. То је једини начин да некако напредујемо. Тако да ништа није у супротности ни са чим. Ми правимо супротности.

Како коментаришете то што још увек словите за миљеника женског дела публике?

– Не бавим се тиме, верујте.

Какви су вам планови у скоријој будућности, јер, ево, гостујете и по унутрашњости?

– Не знам ни ја, пошто много тога се дешава. Нешто се отказује, нешто одлаже, нешто се ново догађа, отвара, тако да – динамично је, то је важно.

БРОЈНА ПРИЗНАЊА

Овај рођени Краљевчанин, познат по ванредној дикцији, добитник је престижних глумачких признања. Међу њима је и Златна антена „Љубиша Самарџић“ за најбољу главну мушку улогу у серијама „Време зла“ и „Државни службеник“. Успешно се хвата у коштац и са редитељским послом. Између осталих, потписује позоришне представе „Вишњик”, „Осврни се у гневу”, „Сироти мали хрчки”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Павиљон број 6” и многе друге, по текстовима најбољих драмских стваралаца Чехова, Симовића, Михића…

ЛЕПА ВАРОШ: Почеци позоришта у Великој Кикинди

Jelena Trifunović November 11, 2023

У Кикинди је, према подацима из 1825. године живело 12.344 становника. Од тога је близу 80 одсто било православних Срба. То становништво осећало је потребу да има своју културну институцију. Припреми и извођењу првог позоришног комада кумовао је Јоаким Вујић, отац српског театра. Наиме, 1834. године на путовању за Пешту, Вујић је дошао у Кикинду и задржао се једно време код својих пријатеља, проте Василија Стојановића и учитеља Аркадија Петровића.

Под утицајем и по наговору Јоакима Вујића, кикиндски студенти права, Ника Петровић и Лука Лисулов, сакупили су дружину и почели са припремама позоришног комада Јована Стерије Поповића „Светислав и Милева”.

Августа 1834. група Кикинђана изводи премијеру позоришног комада на српском језику у просторији кафане „Код златног плуга”. Извођење овог дела обрадовало је Кикинђане, сала је била препуна, а гледаоци су срдачно поздравили извођаче. Често је извођење представе прекидано аплаузима и захтевано понављање појединих сцена.

– Значај извођења овог Стеријиног дела није само у томе што је то у Кикинди била прва позоришна представа на српском језику у извођењу кикиндских дилетаната, већ је то било једно од ретких извођења овог дела у првој његовој верзији. Дело је штампано као Стеријин првенац 1827. године у Пешти. Све до 1834. дакле седам година након објављивања, драма се није појављивала на сцени. Кикиндска позоришна дружина ју је прва извела. После Кикинђана, 1838. године „Светислава и Милеву” игра летеће дилетантско позориште из Новог Сада, које ово дело изводи 1840. и у Загребу и Бечеју, а исте године играју га и ученици учитељске школе у Сомбору. У првој верзији овај Стеријин првенац игран је свега 4 или 5 пута и то увек без знања и учешћа аутора. Тек 15 година после, након преласка у Београд, Стерија уочава недостатак драме, прерађује је, па ово дело, поред извођења у београдском Театру на думруку, доживљава велики успех и у другим позориштима. Тако га је Српско народно позориште из Новог Сада ставило на репертоар одмах по оснивању (1861) а било је на репертоару све до 1884. године. Али Кикинђани коначну верзију никада нису видели. Прва позоришна дружина није ни сачекала другу верзију ове драме, а и студенти права, Петровић и Лисулов, отишли су на наставак студија. Потоње дружине за ово дело нису биле заинтересоване- наводи у књизи „Позоришни живот кикиндских Срба”, аутор Сава Савин.

Деценију касније у Кикинди су се нашла два човека, љубитеља културе, и кренуло се у оснивање позоришне дружине. Један је био Никола пл. Стојановић, кикиндски сенатор, родољуб, културни мецена, директор кикиндских школа и оснивач српске читаонице, а други Љубомир Јовановић, бивши секретар кнеза Михајла Обреновића, који се, након свргавања кнеза, доселио у Кикинду заједно са више државних чиновника.

У јесен 1844, године, под утицајем Љубомира Јовановића, а под покровитељством сенатора Николе пл. Стојановића, основана је нова позоришна дружина названа Друштво љубитеља уметности и српске народности. Друштво је радило под окриљем Српске читаонице, а Српска православна црквена општина одредила му је годишњу помоћ од 600 форинти, с тим да су чланови друштва обавезни да недељом и у дане црквених празника поје у цркви. Од магистрата нису добијали никакву новчану помоћ, већ су од власти добили само дворану у крчми „Код белог крста” коју је у закуп држао Филип Декер, а општина је о свом трошку дворану прилагодила за извођење позоришних представа.

Почетак рада друштва био је тежак. У недостатку новца, није се лако долазило до потребне опреме за припремање и приказивање представа. Требало је обезбедити декор, реквизите, костиме. Грађани Кикинде и околних места – љубитељи позоришта- отворили су своје старе ормане, долове и шифоњере, те су дружину снабдевали потребним костимима и реквизитима. Проблем су представљали и неуки и невешти глумци- дилетанти који нису могли много да науче такође неуког редитеља Сергија Биримца, по струци богослова и правника. Зато се родила идеја да се ангажује редитељ професионалац. У Бечу је пронађен слободан редитељ, пореклом из Моравске, који је ангажован да ради у друштву са платом од 250 форинти. Под његовим надзором и у његовој режији почеле су интензивне припреме позоришних комада. За свега неколико месеци глумци, иначе већ талентовани, толико су напредовали да су могли ступити и на вече, на гласу познате позорнице, што се касније заиста и дешавало, сведочили су савременици.

– Друштво је са приказивањем представа почело 1845. године. Улаз је био бесплатан, па је дворана увек била пуна гледалаца. Поред чиновинка, занатлија, трговаца, лекара, на представе су долазили и сељаци и спахије, а није био редак случај да долазе и становници околних места: Мокрина, Иђоша, Башаида, па чак и Црње. За свој рад извођачи представа- дилетанти, били су плаћени по 100 форинти у сребру месечно. Љубомир Јовановић и Петар Протић били су најистакнутији глумци, а компоновали су и мелодије за поједине позоришне комаде.

Друштво је имало и свој оркестар који је изводење представа пратио у живо, јер је скоро свака представа била са певањем, или је бар оркестар свирао пре почетка представе и у паузама, а обично је по завршетку била одржана игранка. Репертоар је био шаролик. Играли су се комади: „Бој на косову”, „Хајдуци”, „Господар и роб”, „Стрелци”, „Кир Јања”, „Зидање Раванице”, „Заљубљеници”, „Спомен Лукијану Мушицком” и др. Неки од извођача били су Љубомир Јовановић, Аркадије Станковић, Јелена Поповић, Милка Путник, Лазар Кирић, Олга По- повић, Јелена Тапавица…- пише хроничар кикиндског позоришта Сава Савин Моца.

У јесен 1846, друштво се налазило у изузетно тешкој финансијској ситуацији, па су почели да наплаћују улазнице. Тада је интересовање за представе почело нагло да опада. Представа, Спомен Лукијану Мишицком” изведена је пред врло малим бројем гледалаца, па се престало са даљим извођењем.

Ускоро је преминуо мецена друштва Никола пл. Стојановић, што је означило почетак распада друштва. Филип Декер од општине је захтевао да се престане са извођењем представа у гостионици чији је он био закупац и да се она врати у предашње стање. Све ове околности довеле су до тога да ова позоришне дружина престане са радом и да скоро целокупан ансамбл оде из Кикинде. С обзиром на увежбаност глумаца и стечено солидно искуство, није им било тешко да наду уточиште у неким путујућим дружинама па чак и у сталним позориштима.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Кикинђани на хуманитарном турниру у Жомбољу

Jelena Trifunović November 11, 2023

Екипа „Ветерани 1994” учествовала је на хуманитарном турниру у Жомбољу, на ком су прикупљена средства за помоћ једном дечаку из Румуније.
Турнир је организовао Ротари клуб из Жомбоља. Учествовало је седам екипа из Румуније и Србије.

Учешће по екипи је било 200 еура. Организација је била одлична, а после фудбалских сусрета уприличен је ручак за све учеснике где су подељене и награде.

Екипа „Ветерани 1994” из Кикинде заузела је треће место.

Тражимо сараднике преко програма „Моја прва плата”: Прилика за младе које привлачи рад у медијима

Jelena Trifunović November 10, 2023

Фирма Маригој Медиа Гроуп, издавач градског информативног недељника „Комуна” и Кикиндског портала пријавила се за учешће у програму Националне службе за запошљавање „Моја прва плата”.

Огласили смо позиције сниматељ/фотограф и новинар сарадник.

Уколико имате до 30 година, незапослени сте и заинтересовани за рад у медијима, волите динамично радно окружење и спремни сте за учење и стицање нових вештина, позивамо вас да се пријавите за учешће у програму.

После пријаве заинтересованих послодаваца, пријава кандидата за учешће у програму трајаће од 13. новембра до 6. децембра на сајту „Моја прва плата”.

Процес избора кандидата од стране послодаваца одвијаће се од 7. до 22. децембра.

Миленко Јованов за Ало: Није време за експериментисање, већ за проверене и доказане људе

Jelena Trifunović November 7, 2023

У интервјуу за дневни лист Ало, шеф посланичке групе СНС у Скупштине Србије, суграђанин Миленко Јованов говорио је о предстојећим изборима 17. децембра и позвао грађане да подрже листу „Александар Вучић- Србија не сме да стане”.

Најпре је упитан да ли је ироничан када каже да нису фаворити на изборима.

– Опозиција заиста прича како 18. децембра почињу озбиљне промене, како ће светлост да победи таму и сличне глупости. На последњој седници парламента сам позивао посланике који су то говорили да својом каријером гарантују тај резултат, ниједан од њих то није хтео. Нисам ироничан, нека буде да не улазимо у кампању са позиције фаворита. У сваком случају желимо да разговарамо са грађанима и да представимо све што смо урадили и што желимо да направимо у будућности.

Једна од тврдњи опозиције јесте да сигурно добијају изборе у Београду.

– У трилогији Роберта Хериса која за главног јунака има Цицерона и бави последњим периодом Римске републике, постоји реченица која каже отприлике: „Ако желите да препознате будалу у друштву, то је онај који за себе тврди да унапред зна резултате избора“. Много ствари је урађено у Београду и ја мислим да Београђани то виде. Ако, пак, желе повратак у прошлост и враћање у ситуацију када је за Драгана Ђиласа и његове фирме било 619 милиона евра, али за грађане Београда мало шта, то је њихова воља и ми ћемо то поштовати. На нама је да се боримо и да покажемо шта смо све урадили у Београду и шта планирамо да урадимо. Грађани нека бирају.

Ако опозиција тврди да добија изборе у Београду, СПС поручује да је Ивица Дачић премијер, шта остаје вашој листи?

– За нас са листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ је битно шта каже народ. Драго ми је због њих што су сами себе прогласили премијерима, градоначелницима, министрима, али коначну реч о томе даје народ.

Да ли Вас је изненадио слоган СПС-а?

– Није, то им је био слоган и на прошлим изборима. Како ће народ на то да реагује, видећемо. А друго, не знам колико је паметно ићи са тим, па освојити десетак одсто, јер то онда значи да је више од 90% грађана против те идеје.

Како коментаришете оптужбе опозиције да сте узели слоган Зорана Ђинђића?

– То није тачно. Он је рекао: „Ако сада Србија стане“ и наставио: „ма колико споро неко процењује да иде…“. На том примеру можете видети каквим се лажима служе. Постоји и видео-снимак, и сви знамо шта је рекао. Они су променили његову реченицу као што су мењали све живо што се тог човека тиче, мењали су и његове политичке ставове да би га прилагодили себи и да би се о њега мртвог окористили. Сад су променили реченицу коју је изговорио, опет из истог разлога. И то раде они којима за живота није дао ни да му се приближе. Уосталом, ако им је толико стало до Ђинђићевих речи и ако заиста верују да је рекао да Србија не сме да стане, зашто су за свој слоган изабрали „Србија мора да стане!“? Је л’ то њихов однос према Ђинђићу? Да се залажу за супротно од онога за шта се он залагао?

Колико је тешко имати кампању у тренутку када је свет на ивици глобалног сукоба?

– Изузетно тешко. Налазимо се у ситуацији када се више прича о томе да ће да избије трећи светски рат него о новим технологијама које су се појавиле, путовању у свемир, вештачкој интелигенцији… Турбулентно је време у коме живимо, али мислим да баш зато грађани треба да изаберу стабилност која ће Србији омогућити да, колоквијално кажем, лети испод радара. Ми смо у два светска рата учествовали, у трећем не треба да учествујемо. Ово није време за играње и авантуре, ово је време да изаберемо оне који су показали да умеју Србију да сачувају од вирова. Председник Вучић је доказао да то уме и та политика гарантује мир и развој, а не страдања и рат.

По чему је Српска напредна странка боља од опозиције?

– По много чему, али је за народ најважније да се од њих разликујемо по резултатима. Да ли имамо овакву или онакву организацију, лого или слоган, то народ не занима. Народ занима пут, болница, да има веће плате и пензије. Ми смо то постигли, они нису. Имали смо прилику и једни и други. Када поредимо резултате, то њих највише нервира. А шта да поредимо? Да ли неко има лепшу кравату, кошуљу или одело? Шта народ брига за то… Народ интересује шта он има као последицу наше и њихове власти. Као последицу наше власти имамо раст плата, пензија, БДП-а, изградњу нових болница и реконструкцију постојећих, изградњу ауто-путева, нове саобраћајнице, брзе пруге… Последица њихове власти су затворене фабрике, народ без посла и богати тајкуни – политичари. То нас разликује. Зато очекујем да грађани гласају за резултате постигнуте за њих.

Да ли постоји могућност да се све странке удруже против СНС?

– Видите да постоји. Они сада кажу да иду у неколико колона, али да се то све после избора спаја. Очигледно је да ће се сви ујединити уколико буду могли. На крају крајева, за мене то није ништа ново, ја сам то гледао у Скупштини. Ми смо врло често стајали сами тамо, није то нека новост. На грађанима је да одлуче да ли желе стабилну већину окупљену око политике председника Александра Вучића или ћемо да направимо папазјанију на власти од тридесет странака где ће сваки дан да се свађају, једни другима подваљују и да се међусобно уцењују, а држава ће да пропада. И то говорим на основу доказа, јер су се тако понашали када су били на власти. Они ће да се богате, њихове фирме и невладине организације као што је била Алексићева ће да расту и да се развијају, а народ ће на улицу јер ће фабрике и градилишта да се затварају.

Постоје најаве да опозиција неће признати резултате избора ако им се не допадају, то јест да ће рећи да су избори покрадени. Да ли сте спремни на ту опцију?

– Они то већ раде и то на два начина. Лажним истраживањима јавног мњења спуштају рејтинг наше коалиције, а подижу свој да би грађани навикли на те бројеве и тако што већ сада стварају атмосферу да је изборни процес компромитован. Имате сталну причу о пријављивању људи у Београду и сваки пут се та прича демантује. Они су ушли у Скупштину, уредно верификовали мандате и примали плате, а причали да су избори били нелегитимни. Ми ћемо вољу грађана прихватити. Ако је воља грађана да се вратимо у време Ђиласових компанија и Алексићевих невладиних организација, комбинација, ми ћемо то са жаљењем прихватити. Али с друге стране, нећете чути да су они спремни да поштују вољу грађана. Једни те исти људи у Србији губе изборе десет година, нико се није повукао из политике, нико није направио озбиљну реформу своје странке. Делили су се до атома, и сад су се тако посвађани окупили, и у таквој једној ситуацији кажу, ако изгубимо изборе, да ће то бити намештено. А зашто? Када је то ДС направила епохалан резултат на изборима? А њихова коалиција су патрљци ДС-а на једној листи.

Ако буде ситуација на клацкалици, можете ли имати поверења у коалиционе партнере из СПС?

– Искрено се надам да неће бити на клацкалици, јер неће бити за Србију добро да буде на клацкалици. Нама треба стабилан, сигуран и уверљив мандат. Ако буде било шта на клацкалици, то значи нову нестабилност која ће да траје четири године. Било каква тесна већина би била проблематична, јер бисмо стајали у месту. Зато позивам грађане да дају што већу подршку за листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане!“, и тиме обезбеде својој земљи мир, стабилност, напредак и развој. Понављам, живимо у турбулентним временима, није време за експериментисање, јер нас може скупо коштати, већ за проверене и доказане људе.

Неукусно је пред изборе говорити о томе

Где себе видите 18. децембра?
– После кампање? Вероватно ћу бити у Кикинди, код куће са породицом.

Да ли бисте били разочарани уколико бисте остали у парламенту, да ли се, можда, надате некој функцији у извршној власти?

– Неукусно је пред изборе говорити о томе. Важно је да листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ убедљиво победи и тиме омогући наставак развоја земље, а за све остало има времена.

У Културном центру: Вече сећања на Николу Васића Тополовачког

Jelena Trifunović November 7, 2023

Културни центар приредиће вече сећања на песника и сликара Николу Васића Тополовачког. На дан Васићевог рођења, биће додељене и повеље које носе име овог уметника. Подсетимо, прошле године први лауреати овог признања били су Немања Савић, књижевник и новинар из Зрењанина и Снежана Томин, песникиња из Кикинде. Савић је био близак Васићев сарадник и рецензирао је неколико његових књига, док је песникиња Снежана Томин, као најближа Васићева сарадница у Књижевном клубу, била и први председник овог удружења након Васићеве смрти.

Ово признање је и установљено са жељом да се очува сећање на лик и дело Николе Васића, који је свом имену додао и придев Тополовачки, као успомену на његов родни Равни Тополовац у општини Житиште у коме је рођен 1956. године. Као младић се доселио у Кикинду и остао да ствара у нашем граду цео радни век. Критеријум за доделу повеље је да су добитници културни посленици из Кикинде, Зрењанина или општине Житиште, дакле с подручја за која је овај уметник својим рођењем и стваралаштвом био највише везан.

Васић је за живота објавио девет поетских књига, а прозним радовима оглашавао се у периодици. Успешно се бавио и сликарством и имао је на десетине самосталних и колективних изложби. Од сликарских техника најчешће је користио уље на платну и графику. Велики број његових графика краси публикације других песника.

Основао Клуб књижевника „Душко Трифуновић”

Никола Васић Тополовачки је био оснивач и први председник Клуба књижевника „Душко Трифуновић” који и данас окупља на десетине стваралаца из Кикинде и околине. Иницирао је књижевни маратон у нашем граду, као и штампање пригодног песничког зборника са те манифестације.

Његово последње радно место било је управо у Културном центру, па је према речима Тање Ножице, заменице директора ове установе, морална дужност да се Васићу као уметнику, али и као колеги и пријатељу, одуже на овај начин.

Очекује се присуство великог броја Васићевих пријатеља и поштовалаца који ће том приликом читати његову поезију или властита дела посвећена овом ствараоцу, који нас је пре једне деценије прерано напустио.

(ВИДЕО) Лепа варош: Како је магија филмског платна освојила Кикинђане

Jelena Trifunović November 6, 2023

Јансену Анталу, Јозефу Круменахеру, као ни Ђули Прајсу, није пошло за руком да отворе први стални биоскоп у Великој Кикинди. Тадашња градска власт није им дала зелено светло.

У оштрој конкуренцији, истакнута земљорадничка породица Лисул успела је да добије дозволу за рад и отвори први биоскоп у граду. „Ураније” је почела са приказивањем филмова 1911. године. Други стални биоскоп отворен је већ наредне године. Понуде су претходно стигле од Милана Табаковића, грађевинског инжењера и архитекте из Арада и Молнар Кароља и Артура Ревеса, произвођача и трговаца електронском опремом.

Кроз узбудљив историјат биоскопског живота у Кикинди водимо вас у овој емисији „Лепе вароши”, у којој нам је саговорник Срђан Сивчев, историчар и аутор две књиге о биоскопима и филмском животу у нашем граду.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.