najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Ekipa „Veterani 1994” učestvovala je na humanitarnom turniru u Žombolju, na kom su prikupljena sredstva za pomoć jednom dečaku iz Rumunije.
Turnir je organizovao Rotari klub iz Žombolja. Učestvovalo je sedam ekipa iz Rumunije i Srbije.
Učešće po ekipi je bilo 200 eura. Organizacija je bila odlična, a posle fudbalskih susreta upriličen je ručak za sve učesnike gde su podeljene i nagrade.
Ekipa „Veterani 1994” iz Kikinde zauzela je treće mesto.
Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u programu Nacionalne službe za zapošljavanje „Moja prva plata”.
Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.
Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.
Posle prijave zainteresovanih poslodavaca, prijava kandidata za učešće u programu trajaće od 13. novembra do 6. decembra na sajtu „Moja prva plata”.
Proces izbora kandidata od strane poslodavaca odvijaće se od 7. do 22. decembra.
U intervjuu za dnevni list Alo, šef poslaničke grupe SNS u Skupštine Srbije, sugrađanin Milenko Jovanov govorio je o predstojećim izborima 17. decembra i pozvao građane da podrže listu „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”.
Najpre je upitan da li je ironičan kada kaže da nisu favoriti na izborima.
– Opozicija zaista priča kako 18. decembra počinju ozbiljne promene, kako će svetlost da pobedi tamu i slične gluposti. Na poslednjoj sednici parlamenta sam pozivao poslanike koji su to govorili da svojom karijerom garantuju taj rezultat, nijedan od njih to nije hteo. Nisam ironičan, neka bude da ne ulazimo u kampanju sa pozicije favorita. U svakom slučaju želimo da razgovaramo sa građanima i da predstavimo sve što smo uradili i što želimo da napravimo u budućnosti.
Jedna od tvrdnji opozicije jeste da sigurno dobijaju izbore u Beogradu.
– U trilogiji Roberta Herisa koja za glavnog junaka ima Cicerona i bavi poslednjim periodom Rimske republike, postoji rečenica koja kaže otprilike: „Ako želite da prepoznate budalu u društvu, to je onaj koji za sebe tvrdi da unapred zna rezultate izbora“. Mnogo stvari je urađeno u Beogradu i ja mislim da Beograđani to vide. Ako, pak, žele povratak u prošlost i vraćanje u situaciju kada je za Dragana Đilasa i njegove firme bilo 619 miliona evra, ali za građane Beograda malo šta, to je njihova volja i mi ćemo to poštovati. Na nama je da se borimo i da pokažemo šta smo sve uradili u Beogradu i šta planiramo da uradimo. Građani neka biraju.
Ako opozicija tvrdi da dobija izbore u Beogradu, SPS poručuje da je Ivica Dačić premijer, šta ostaje vašoj listi?
– Za nas sa liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ je bitno šta kaže narod. Drago mi je zbog njih što su sami sebe proglasili premijerima, gradonačelnicima, ministrima, ali konačnu reč o tome daje narod.
Da li Vas je iznenadio slogan SPS-a?
– Nije, to im je bio slogan i na prošlim izborima. Kako će narod na to da reaguje, videćemo. A drugo, ne znam koliko je pametno ići sa tim, pa osvojiti desetak odsto, jer to onda znači da je više od 90% građana protiv te ideje.
Kako komentarišete optužbe opozicije da ste uzeli slogan Zorana Đinđića?
– To nije tačno. On je rekao: „Ako sada Srbija stane“ i nastavio: „ma koliko sporo neko procenjuje da ide…“. Na tom primeru možete videti kakvim se lažima služe. Postoji i video-snimak, i svi znamo šta je rekao. Oni su promenili njegovu rečenicu kao što su menjali sve živo što se tog čoveka tiče, menjali su i njegove političke stavove da bi ga prilagodili sebi i da bi se o njega mrtvog okoristili. Sad su promenili rečenicu koju je izgovorio, opet iz istog razloga. I to rade oni kojima za života nije dao ni da mu se približe. Uostalom, ako im je toliko stalo do Đinđićevih reči i ako zaista veruju da je rekao da Srbija ne sme da stane, zašto su za svoj slogan izabrali „Srbija mora da stane!“? Je l’ to njihov odnos prema Đinđiću? Da se zalažu za suprotno od onoga za šta se on zalagao?
Koliko je teško imati kampanju u trenutku kada je svet na ivici globalnog sukoba?
– Izuzetno teško. Nalazimo se u situaciji kada se više priča o tome da će da izbije treći svetski rat nego o novim tehnologijama koje su se pojavile, putovanju u svemir, veštačkoj inteligenciji… Turbulentno je vreme u kome živimo, ali mislim da baš zato građani treba da izaberu stabilnost koja će Srbiji omogućiti da, kolokvijalno kažem, leti ispod radara. Mi smo u dva svetska rata učestvovali, u trećem ne treba da učestvujemo. Ovo nije vreme za igranje i avanture, ovo je vreme da izaberemo one koji su pokazali da umeju Srbiju da sačuvaju od virova. Predsednik Vučić je dokazao da to ume i ta politika garantuje mir i razvoj, a ne stradanja i rat.
Po čemu je Srpska napredna stranka bolja od opozicije?
– Po mnogo čemu, ali je za narod najvažnije da se od njih razlikujemo po rezultatima. Da li imamo ovakvu ili onakvu organizaciju, logo ili slogan, to narod ne zanima. Narod zanima put, bolnica, da ima veće plate i penzije. Mi smo to postigli, oni nisu. Imali smo priliku i jedni i drugi. Kada poredimo rezultate, to njih najviše nervira. A šta da poredimo? Da li neko ima lepšu kravatu, košulju ili odelo? Šta narod briga za to… Narod interesuje šta on ima kao posledicu naše i njihove vlasti. Kao posledicu naše vlasti imamo rast plata, penzija, BDP-a, izgradnju novih bolnica i rekonstrukciju postojećih, izgradnju auto-puteva, nove saobraćajnice, brze pruge… Posledica njihove vlasti su zatvorene fabrike, narod bez posla i bogati tajkuni – političari. To nas razlikuje. Zato očekujem da građani glasaju za rezultate postignute za njih.
Da li postoji mogućnost da se sve stranke udruže protiv SNS?
– Vidite da postoji. Oni sada kažu da idu u nekoliko kolona, ali da se to sve posle izbora spaja. Očigledno je da će se svi ujediniti ukoliko budu mogli. Na kraju krajeva, za mene to nije ništa novo, ja sam to gledao u Skupštini. Mi smo vrlo često stajali sami tamo, nije to neka novost. Na građanima je da odluče da li žele stabilnu većinu okupljenu oko politike predsednika Aleksandra Vučića ili ćemo da napravimo papazjaniju na vlasti od trideset stranaka gde će svaki dan da se svađaju, jedni drugima podvaljuju i da se međusobno ucenjuju, a država će da propada. I to govorim na osnovu dokaza, jer su se tako ponašali kada su bili na vlasti. Oni će da se bogate, njihove firme i nevladine organizacije kao što je bila Aleksićeva će da rastu i da se razvijaju, a narod će na ulicu jer će fabrike i gradilišta da se zatvaraju.
Postoje najave da opozicija neće priznati rezultate izbora ako im se ne dopadaju, to jest da će reći da su izbori pokradeni. Da li ste spremni na tu opciju?
– Oni to već rade i to na dva načina. Lažnim istraživanjima javnog mnjenja spuštaju rejting naše koalicije, a podižu svoj da bi građani navikli na te brojeve i tako što već sada stvaraju atmosferu da je izborni proces kompromitovan. Imate stalnu priču o prijavljivanju ljudi u Beogradu i svaki put se ta priča demantuje. Oni su ušli u Skupštinu, uredno verifikovali mandate i primali plate, a pričali da su izbori bili nelegitimni. Mi ćemo volju građana prihvatiti. Ako je volja građana da se vratimo u vreme Đilasovih kompanija i Aleksićevih nevladinih organizacija, kombinacija, mi ćemo to sa žaljenjem prihvatiti. Ali s druge strane, nećete čuti da su oni spremni da poštuju volju građana. Jedni te isti ljudi u Srbiji gube izbore deset godina, niko se nije povukao iz politike, niko nije napravio ozbiljnu reformu svoje stranke. Delili su se do atoma, i sad su se tako posvađani okupili, i u takvoj jednoj situaciji kažu, ako izgubimo izbore, da će to biti namešteno. A zašto? Kada je to DS napravila epohalan rezultat na izborima? A njihova koalicija su patrljci DS-a na jednoj listi.
Ako bude situacija na klackalici, možete li imati poverenja u koalicione partnere iz SPS?
– Iskreno se nadam da neće biti na klackalici, jer neće biti za Srbiju dobro da bude na klackalici. Nama treba stabilan, siguran i uverljiv mandat. Ako bude bilo šta na klackalici, to znači novu nestabilnost koja će da traje četiri godine. Bilo kakva tesna većina bi bila problematična, jer bismo stajali u mestu. Zato pozivam građane da daju što veću podršku za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“, i time obezbede svojoj zemlji mir, stabilnost, napredak i razvoj. Ponavljam, živimo u turbulentnim vremenima, nije vreme za eksperimentisanje, jer nas može skupo koštati, već za proverene i dokazane ljude.
Gde sebe vidite 18. decembra?
– Posle kampanje? Verovatno ću biti u Kikindi, kod kuće sa porodicom.
Da li biste bili razočarani ukoliko biste ostali u parlamentu, da li se, možda, nadate nekoj funkciji u izvršnoj vlasti?
– Neukusno je pred izbore govoriti o tome. Važno je da lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ubedljivo pobedi i time omogući nastavak razvoja zemlje, a za sve ostalo ima vremena.
Kulturni centar prirediće veče sećanja na pesnika i slikara Nikolu Vasića Topolovačkog. Na dan Vasićevog rođenja, biće dodeljene i povelje koje nose ime ovog umetnika. Podsetimo, prošle godine prvi laureati ovog priznanja bili su Nemanja Savić, književnik i novinar iz Zrenjanina i Snežana Tomin, pesnikinja iz Kikinde. Savić je bio blizak Vasićev saradnik i recenzirao je nekoliko njegovih knjiga, dok je pesnikinja Snežana Tomin, kao najbliža Vasićeva saradnica u Književnom klubu, bila i prvi predsednik ovog udruženja nakon Vasićeve smrti.
Ovo priznanje je i ustanovljeno sa željom da se očuva sećanje na lik i delo Nikole Vasića, koji je svom imenu dodao i pridev Topolovački, kao uspomenu na njegov rodni Ravni Topolovac u opštini Žitište u kome je rođen 1956. godine. Kao mladić se doselio u Kikindu i ostao da stvara u našem gradu ceo radni vek. Kriterijum za dodelu povelje je da su dobitnici kulturni poslenici iz Kikinde, Zrenjanina ili opštine Žitište, dakle s područja za koja je ovaj umetnik svojim rođenjem i stvaralaštvom bio najviše vezan.
Vasić je za života objavio devet poetskih knjiga, a proznim radovima oglašavao se u periodici. Uspešno se bavio i slikarstvom i imao je na desetine samostalnih i kolektivnih izložbi. Od slikarskih tehnika najčešće je koristio ulje na platnu i grafiku. Veliki broj njegovih grafika krasi publikacije drugih pesnika.
Nikola Vasić Topolovački je bio osnivač i prvi predsednik Kluba književnika „Duško Trifunović” koji i danas okuplja na desetine stvaralaca iz Kikinde i okoline. Inicirao je književni maraton u našem gradu, kao i štampanje prigodnog pesničkog zbornika sa te manifestacije.
Njegovo poslednje radno mesto bilo je upravo u Kulturnom centru, pa je prema rečima Tanje Nožice, zamenice direktora ove ustanove, moralna dužnost da se Vasiću kao umetniku, ali i kao kolegi i prijatelju, oduže na ovaj način.
Očekuje se prisustvo velikog broja Vasićevih prijatelja i poštovalaca koji će tom prilikom čitati njegovu poeziju ili vlastita dela posvećena ovom stvaraocu, koji nas je pre jedne decenije prerano napustio.
Jansenu Antalu, Jozefu Krumenaheru, kao ni Đuli Prajsu, nije pošlo za rukom da otvore prvi stalni bioskop u Velikoj Kikindi. Tadašnja gradska vlast nije im dala zeleno svetlo.
U oštroj konkurenciji, istaknuta zemljoradnička porodica Lisul uspela je da dobije dozvolu za rad i otvori prvi bioskop u gradu. „Uranije” je počela sa prikazivanjem filmova 1911. godine. Drugi stalni bioskop otvoren je već naredne godine. Ponude su prethodno stigle od Milana Tabakovića, građevinskog inženjera i arhitekte iz Arada i Molnar Karolja i Artura Revesa, proizvođača i trgovaca elektronskom opremom.
Kroz uzbudljiv istorijat bioskopskog života u Kikindi vodimo vas u ovoj emisiji „Lepe varoši”, u kojoj nam je sagovornik Srđan Sivčev, istoričar i autor dve knjige o bioskopima i filmskom životu u našem gradu.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Priznanje 66. Međunarodnog sajma knjiga za dečju knjigu godine dobila je Dragana Malešević, profesorka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, autorka edicije „Knjige sa kojima se raste“.
Interaktivne knjige za decu u izdanju novosadskog udruženja za razvoj profesionalnih veština “Provens”, rezultat su njenog dugogodišnjeg posvećenog pedagoškog i istraživačkog rada, kao i želje da današnjoj deci pruži medij koji je u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima.
Knjige donose izdavačku novinu jer pored teksta i ilustracija, imaju QR kodove sa zvučnim i video zapisima. Knjige „Biljke”, „Oblici i brojevi”, „Životinje naših krajeva”, „Otkrivamo čudesni svet” , „Šta sve može moje telo” i ”Životinje dalekih krajeva” su edukativne, zabavne i mogu se koristiti sa i bez mobilnog telefona.
– QR kodovi omogućuju deci stvaranje jasnih predstava i sagledavanje pojava koje nisu u njihovom neposrednom okruženju. Neki QR kodovi imaju samo zvuk, neki samo video, a neki i zvuk i video zapis. Knjige se mogu koristiti uz pomoć odraslih dok deca ne znaju da čitaju, a i deca ih mogu koristiti individualno, kao slikovnicu. Knjiga može služiti i za učenje čitanja jer je tekst s tom namerom i štampan većim slovima i fontom za početno čitanje. Ove knjige vraćaju decu knjizi u novoj formi objedinjujući njihova interesovanja i digitalne medije – rekla je ranije za Kikindski portal dr Malešević.
Interesovanje dece za upotrebu mobilnih telefona autorka stavlja u funkciju učenja i razvoja deteta.
Profesorka Dragana Malešević je doktor didaktičko-metodičkih i doktor pedagoških nauka. Autorka je popularnih i citiranih knjiga u štampanom i elektronskom formatu na srpskom i engleskom jeziku. Edukovala se od srednje pedagoške škole do doktorata u Srbiji, Škotskoj i Rusiji.
Autorka ima bogato iskustvo u praksi kao učitelj, prosvetni savetnik i profesor u školi za obrazovanje vaspitača. Ove knjige zasniva na naučnoj osnovi savremenih pedagoških koncepcija i ispitivanjima efekata praktične primene prototipa ovih knjiga u praksi rada sa predškolskom i mlađom osnovnoškolskom decom.
Republička izborna komisija proglasila je danas listu „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“ za izbore za narodne poslanike koji će biti održani 17. decembra.
Očekivano, visoko kotiran na izbornoj listi je sugrađanin Milenko Jovanov, član Predsedništva SNS i dosadašnji šef poslaničke grupe naprednjaka u Narodnoj skupštini.
Jovanov je 15. na listi koju predvodi Miloš Vučević, predsednik stranke. U proteklom skupštinskom sazivu, Jovanov je bio i ubedljivo najaktivniji poslanik, sa najvećim brojem obraćanja u Skupštini Srbije.
Pored Jovanova, iz Kikinde su na listi i dve kandidatkinje. Nikoleta Pavlov, vaspitač specijalista za inkluziju nalazi se na 209. mestu, a Nina Knežević, master politikolog na 238. poziciji.
SNS je prva stranka koja je predala izbornu listu RIK-u.
Član 58 novog Zakona o elektronskim medijima definiše pružaoce medijskih usluga koji su u nadležnosti Republike Srbije.
Stav 2, tačka 1 ovog člana glasi: „Pružalac medijske usluge u nadležnosti je Republike Srbije ako: 1) je osnovan u Republici Srbiji.“ U stavu 3, tačka 2 dalje stoji: „Smatra se da je pružalac medijske usluge osnovan u Republici Srbiji ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: […] 2) ako pružalac medijske usluge ima sedište u Republici Srbiji i uredničke odluke o medijskim uslugama se donose u drugoj državi članici Evropske unije, ili obrnuto, a u Republici Srbiji radi značajan deo njegove radne snage (lica angažovana ugovorom o radu ili na drugi način) koji obavlja aktivnosti u vezi sa programskim sadržajem čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga.”
Deo u stavu 3, tačka 2 „ili obrnuto” znači da se smatra da je pružalac medijske usluge osnovan u Republici Srbiji, pa samim tim i da je u nadležnosti Republike Srbije, i kada „pružalac medijske usluge ima sedište u drugoj državi članici Evropske unije i uredničke odluke o medijskim uslugama se donose u Republici Srbiji, a u Republici Srbiji radi značajan deo njegove radne snage (lica angažovana ugovorom o radu ili na drugi način) koji obavlja aktivnosti u vezi sa programskim sadržajem čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga.”
U članu 4, tačka 15 novog Zakona o elektronskim medijima definisan je pojam medijske usluge televizije: „Medijska usluga televizije (linearna audio-vizuelna medijska usluga) je usluga koju pružalac audio-vizuelne medijske usluge obezbeđuje radi istovremenog praćenja programa na osnovu programske šeme.“ Istim članom, u tački 29, definisan je pojam uredničke, odnosno uređivačke odluke: „Uređivačka odluka je odluka koja se redovno donosi u sprovođenju aktivnosti za koje postoji uređivačka odgovornost, a u vezi sa svakodnevnim funkcionisanjem medijske usluge.“
Članom 58, stav 3, tačka 2 smatra se da je pružalac medijske usluge Junajted medija osnovan u Republici Srbiji, pa samim tim i da je u nadležnosti Republike Srbije, jer je reč o pružaocu medijske usluge koji „ima sedište u drugoj državi Evropske unije“ (Luksemburg), a uredničke odluke o medijskim uslugama, koje su prema definiciji u vezi sa „svakodnevnim funkcionisanjem medijske usluge“, donose se u Republici Srbiji u kojoj „značajan deo radne snage radi na proizvodnji programskog sadržaja čijim objavljivanjem se pruža medijska usluga”.
Stav 1 ovog člana glasi: „Pružalac medijske usluge u nadležnosti Republike Srbije, dužan je da se pridržava propisa koja se primenjuju na medijske usluge u Republici Srbiji.“ Telo koje se po Zakonu o elektronskim medijima stara o primeni propisa o medijskim uslugama u Republici Srbiji je Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Među propisima koji se primenjuju na medijske usluge je i onaj o pribavljanju dozvole za emitovanje kablovskih televizija.
U članu 35, stav 2 novog Zakona o javnom informisanju i medijima, pojam medija razvezan je od uslova registracije u Registar medija brisanjem poslednjeg dela „a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom“ i sada glasi: „Pod medijem se u smislu ovog zakona naročito podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice).“Krovni medijski zakon odnosi se na sve forme medija iz člana 35, stav 2, bez obzira na to da li su oni registrovani u Registru medija ili nisu, što je slučaj sa televizijama, tj.medijskim uslugama Junajted medije kao što su TV N1 Beograd, TV Nova S, TV SportKlub i drugim.
Navedene formulacije iz člana 4 i 58 Zakona o elektronskim medijima prepisane su iz regionalne legislative (Hrvatska, Slovenija, BiH) i usklađene su sa Direktivom Evropske unije o audio-vizuelnim uslugama, vodećim dokumentom EU u oblasti medija koji nadilazi Evropsku konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope. Status prekograničnog emitovanja, na koji se poziva Junajted medija, prema članu 58, stav 3, tačka 2 nije više presudan u određivanju nadležnosti. Deo u tački 2 koji to omogućuje, „ili obrnuto”, nije se nalazio u prethodnom Zakonu o elektronskim medijima.
Očekuje se da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) postupi po zakonu.
Ištvan Kaić
Autor je analitičar medija i specijalni savetnik ministra informisanja
(Politika)
Snažnu podršku Srpskoj naprednoj stranci i politici predsednika Aleksandra Vučića potvrdio je ogroman odziv sugrađana koji su večeras došli u stranačke prostorije da svojim potpisima podrže izbornu listu „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”.
U Gradskom odboru u Kikindi sugrađani su u dugim redovima strljivo čekali da daju svoj potpis podrške i tako još jednom potvrdili da su za kontinuitet državotvorne politike predsednika Vučića i SNS-a za uspešnu i prosperitetnu Srbiju.
U optimističnoj atmosferi, uz odličnu organizaciju, za samo sat vremena podršku listi pružilo je oko hiljadu sugrađana koji su pohrlili u sedište Gradskog odbora, ali i u mesne zajednice u selima- o čemu svedoči i naš video.
Dilemu nisu imali ni stanovnici u selima koji su takođe demonstrirali snažnu podršku izbornoj listi naprednjaka ( foto na kraju teksta).
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar. Kako je Vučić istakao, veoma je važno da Srbija sačuva mir, stabilnost i unutrašnju koheziju i pokaže demokratičnost.
„Rekao bih da je ova kampanja prilika da na civilizovan način prikažemo različite ideje, programe, politike koji treba da se takmiče, ali koji nikada neće ugroziti naše vitalne državne, narodne i nacionalne interese“, istakao je predsednik Vučić.
Svim učesnicima u kampanji poželeo je dobar rezultat u predstavljanju svojih ideja i ciljeva.
„Želim im da sve to čine na demokratski i civilizovan način, za građane Srbije je važno da najbolji programi i ideje pobede. Uveren sam da učvršćujemo demokratiju i obezbeđujemo siguran put u budućnost našoj deci. Živela Srbija, neka su nam srećni izbori“, zaključio je Vučić.
