Јелена Трифуновић, аутор са Кикиндски портал

„Лепа варош”: Легенда дивљег запада Буфало Бил јахао је Великом Кикиндом

Jelena Trifunović Новембер 17, 2023

Мало шта је могло да надмаши незапамћени спектакл који је право са Дивљег запада стигао у Велику Кикинду тог лета 1906. године. Вилијем Фредерик Коди (1846-1917), познатији као Буфало Бил био је јахач „Пони Експреса”, плаћени борац против Индијанаца, трапер, ловац на бизоне, официр, као и позоришни глумац који је 1882. основао надалеко чувени циркус „Буфало Билов Дивљи запад”. Постао је прва звезда вестерна, касније и јунак романа и филмова.

Циркус је ишао на турнеје по Сједињеним Државама и по земљама Европе. У току друге европске турнеје Буфало Бил је наступао у Великој Кикинди, Великом Бечкереку, Панчеву и Вршцу.

Циркус легендарног Буфало Била посетио је 5. јула 1906. године Велику Кикинду. Догађај су великим рекламама најавиле све новине које су тада излазиле. Американци су радили одличну рекламну кампању у сваком граду пре гостовања. Четрдесет и пет људи се искључиво бавило промоцијом. Амерички „Билборд”, који је своје читаоце редовно обавештавао о догађајима са турнеје „Дивљег запада“, писао је да је догађај најављен на четири језика – српском, мађарском, немачком и румунском, а да је због близине границе са Србијом, публика долазила и из Београда.

У место гостовања долазили су аутомобилима неколико дана раније, лепили су плакате у граду и околним селима, делили брошуре грађанима, а најсрећнији су добијали и бесплатне улазнице. Радили су и кампању „од врата до врата”.

Циркус „Буфало Билов Дивљи запад” у једном месту је обично гостовао један дан и давао две представе. Тако је било и у Великој Кикинди која је тог 5. јула 1906. године била део великог света.

Трупа од скоро 500 људи и 200 животиња (углавном коња) путовала је возом, ноћу. У Кикинду су стигли из Сегедина у пола четири ујутро. Одмах су, уз присуство знатижељних варошана, на Вашаришту брзо и вешто монтирали огромну циркуску шатру која је примала чак 7.500 посетилаца и већ у два поподне је могла да почне прва представа, бележи у својој књизи „Кажи прстом“ историчар Владислав Вујин.

Најјефтинија улазница је коштала 2 круне (место у ложи је било 8 круна), а за 50 филера, ко је желео, могао је да прошета кампом и види жонглере, кловнове, коње…

Највише пажње привлачило је „100 Индијанаца из Северне Америке”. Били су ту и Мексиканци и амерички каубоји, Арапи и Козаци. У Садашњости је тачка „Најдрскији светски јахачи” описана да су били „под личном управом пуковника Кодија, ненадмашивог у пуцању на своме, у галопу ланцирајућем коњу”. Према новинама Нагy Кикинда, „Дивљи запад” је више био етнографска, него циркуска представа. Како је писало у реклами у Садашњости, била је то „највећа поучна изложба на свету”.

Путујућа трупа која одузима дах

Циркус Буфало Била побрао је голему популарност, као и зараду окупивши око себе екипу која одузима дах. Био је ту чувени Бик Који Седи – поглавица од кога је и америчка коњица зазирала, ,„Дивљи Бил“ Хикок и Каламити Џејн. Ени Оукли је из своје „винчестерке“ стрељала карте бачене у вис и преполовљавала томпусе у зубима свог супруга Френка Е. Батлера. Кога је тачно све од ових легендарних јунака Дивљег запада, публика у Великој Кикинди гледала, нажалост, није остало забележено.

Познато је да су Монголи, Грузијци, Козаци и Аргентински гаучо каубоји, сви одреда били део спектакуларне дружине. Ипак, и поред таквих спретних ратника са свих страна света, главна тачка представе били су Индијанци, који би обично глумили напад на досељенике.

Како је остало забележено, турнеја је била уносна, али истовремено и јако напорна. Углавном због језичке баријере као и због политичких предрасуда и сувог врућег лета. Циркус који је путовао у 49 вагона, после Мађарске и Аустрије, продужио је за Немачку, Белгију и Пољску.

Пламтеле ватре, севале стреле

У спектакуларној представи приказано је како Индијанци нападају караван досељеника. Коњи су јуришали, стреле летеле на све стране, ватра је осветљавала арену. Изгледало је као да цео циркус гори. На другој страни Козаци су приказивали своје коњаничке вештине, на трећој су каубоји баратали ласом, на четвртој разбојници су нападали поштанску кочију. Биле су ту и представе са слоновима, лавовима, мајмунима, медведима, док су четири оркестра стално свирала.

Све се то одвијало истовремено. Буфало Бил, који је тада имао 60 година, дугу белу браду и косу, у каубојском оделу и са два револвера, дозвао би два гледаоца из публике. Они су бацали јаја у вис, а он их је непогрешиво погађао из пиштоља. На крају представе „изашла је група од 30 пајаца који су почели да се ваљају и изводе веселе бравуре“.

У време када су градови у овом делу Европе били још под светлима фењера, циркус је имао свој генератор који прави струју што је такође изазвало велику пажњу.

На крају представе – од прашине и барутног дима, није било гледаоца који није био умазан и испрљан, али нико се није жалио. Раскошне циркуске представе мамиле су људе из свих друштвених слојева, од пословног света и утицајних грађана из политичког живота, сналажљивих предузетника, разних занатлија, знатижељних радника и сељака, као и шпекуланата и џепароша.

После Кикинде, Бечкерек

Мада, према каснијим извештајима у локалним новинама нису била попуњена сва места, Кикинђани су били задовољни и срећни што су видели великог Буфало Била. Поготово су били срећни локални угоститељи који су, тог врелог 5. јула, добро зарадили и продали огромне количине пива и клакера. Новинари су објавили да су били задовољни и џепароши који су искористили гужву.

Већ у поноћ „Буфало Билов Дивљи запад ” се спаковао и возом кренуо даље. Како је која група завршавала програм, експресно се паковала, товарила коње, пунила приколице, па је циркус одмах по завршетку кретао даље на турнеју, што је представљало чудо од организације. После Кикинде, Буфало Бил је „јахао” у Бечкереку.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ЛЕПА ВАРОШ: Кад је банатском равницом зазвиждао први воз

Jelena Trifunović Новембер 17, 2023

Кикинђани су први воз дочекали пре 166 година, чак 27 година пре Београђана. Пруга Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар била је прва на југоистоку Европе

Тог новембра 1857. године банатска варош са око 15.000 становника нашла се на европском колосеку. Звиждук парне локомотиве први пут се зачуо у недељу 15. новембра у 15 сати и то на новоиграђеном „гвозденом путу“ који је Велику Кикинду повезао са Сегедином и Темишваром. У окићеној и недовршеној станичној згради врвело је од јутарњих сати. Долазак првог воза пропраћен је свечано и са великим узбуђењем. Окупио је тадашње градске и диштриктске званичнике и гомилу радозналог света- господу, занатлије, сељаке, ђаке. Сви они дошли су да се својим очима увере у ново чудо технике.

Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 километара дуге магистрале која је повезивала европске центре: Беч,Братиславу, Будимпешту, све до Базијаша, елитне бање и луке на Дунаву.

Вест о доласку првог воза, данима су прашњавим, кикиндским сокацима јављали добошари. Међутим, поред одушевљења, изградња пруге наишла је и на бројне примедбе и негодовања- дим из локомотиве је отрован, варнице могу запалити тршчане кровове и жито, звук локомотиве плаши стоку…

Мештани којима је земљиште одузето ради изградње пруге били су незадовољни обештећењем. Чињеница је, међутим, да је пруга овом делу Баната донела привредни бум. Пет година после њеног пуштања у саобраћај, у Кикинди је са радом почео први парни млин, убрзо потом и цигларска индустрија.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“, као и „Оријент експрес”, синоним за луксузно путовање.

Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.

Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

И ФРАНЦ ЈОЗЕФ И ТИТО

Историја бележи и то да је управо овом пругом 1869. године цар Франц Јозеф стигао у посету Кикинди. Путовао је на отварање Суецког канала. Истом пругом у наш град, плавим возом, допутовао је Јосип Броз Тито. Било је то 1956. године, приликом Титовог повратка из посета Совјетском Савезу и Румунији. На железничкој станици дочекало га је више десетина хиљада грађана.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

(ВИДЕО) Огромно интересовање Кикинђана за подршку листи „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”

Jelena Trifunović Новембер 16, 2023

Подршка на делу!

Огромно интересовање Кикинђани су исказали за подршку листи „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”.

Након што су пре две недеље подржали кандидатуру листе „Александар Вучић- Србија не сме да стане” за ванредне парламентарне изборе када је за свега сат времена прикупљено хиљаду потписа, велики одзив суграђана поновљен је и вечерас у Градском одбору Српске напредне странке у Кикинди, као и у месним заједницама.

Покрајински избори расписани су данас и биће одржани 17. децембра, када и парламентарни.

НАТО опозиција – НАТО прелетачи: Ђиласовци мењају странке чешће од чарапа!

Jelena Trifunović Новембер 16, 2023

Данима уназад ђиласовска НАТО опозиција нас “бомбардује” путем Шолакових медија тврдњама како су они екипа честитих и доследних људи.

Међутим, ако само летимично погледамо на списак имена на њиховој листи за предстојеће изборе, схватићемо и колико су честити и колико су доследни.

Од чак првих 80 имена на листи, 20 њих је мењало више од једне странке, а ту је и неколцина која је мењала више од три странке.

Када погледамо, одмах другог на листи Мирослава Алексића, питамо се о каквој доследности он причају.

Расписани покрајински избори, распуштена Скупштина Војводине

Jelena Trifunović Новембер 16, 2023

Председник Скупштине Војводине Момо Чолаковић расписао је покрајинске изборе за 17. децембар. Претходно су покрајински посланици усвојили с одлуку о распуштању покрајинског парламента.

За одлуку је гласало 95 посланика, против је било четворо, а није гласало њих деветоро.

Председник покраијнског парламента Момо Чолаковић је захвалио посланицима за рад у мандату који је трајао од 31. јула 2020. године до данашњег дана.

Потпредседник Скупштине Војводине Дамир Зобеница рекао је да се од маја одржавају протести и постоје захтеви за одражавање републичких избора и избора за град Београд.

Ми смо на територији Војводине, пратећи захтеве опозиције да је локал другачији од републичких власти, поштовали да се не иде на локалне изборе, рекао је Зобеница и подсетио да се према роковима покрајинског парламента, после усвајања буџета, доноси и одлука о распуштању Скупштине и потом расписују избори.

Идемо на изборе консензусом власти и опозиције да они буду 17. децембра, рекао је Зобеница који је констатовао да је покрајински парламент издржао скоро пун мандат без икаквих инцидената.

У образложењу одлуке, чији су предлог потписала 93 од 120 посланика, наводи се да ће избори за посланике Скупштине Србије бити одржани 17. децембра и да је целисходније да тада буду одржани и покрајински избори, а не 2024. године.

Редовни покрајински избори требало би да буду одржани 2024. године, односно имајући у виду да је садашњи сазив конституисан 31. јула 2020. године, па је рок за расписивање редовних избора 2. мај наредне године.

Узимајући у обзир да је кратак временски размак од децембарских избора за народне посланике до редовних избора за посланике у Скупштину 2024, целисходније је, првенствено са финансијског, али и техничког аспекта одржати изборе за посланике Скупштине Војводине 17. децембра, наводи се у образложењу одлуке.

(Извор: РТВ)

Знате ли ко је био Ацко Пејаков из Мокрина?

Jelena Trifunović Новембер 14, 2023

Стручњаци кажу да су банатске или мокринске гајде од свих на свету најкомпликованије за израду и за свирање. Гајде су традиционални банатски инструмент без ког се није могло замислити ниједно народно весеље, као ни тужни догађаји.

Између два светска рата, најпознатији градитељ гајди у овом делу Баната био је Александар Ацко Пејаков (1877-1957) из Мокрина.

Ацко је научио да прави гајде од свог оца Совре, а инструмент је унапредио и у свет музике лансирао велике, трогласне, кумовске гајде, или како их називају атномузиколози- мокринске гајде. Иначе, Ацко је био познат и као мокрински фотограф.

Гајде које је Ацко направио 1936. године биле су изложене у кикиндском Музеју, у оквиру поставке „Сто невидљивих”. Припадале су Радомиру Живковићу из Кикинде, који је на њима свирао до 1966. године.

Гајде се праве од дрвета јавора, ораха, шљиве…Различити делови од раличичитог дрвета, све ручно. Мех се израђује од козије коже.

(Извор: Народни музеј Кикинда)

Важна порука пред изборе: Напредак или назадовање Србије – одлучујемо 17. децембра

Jelena Trifunović Новембер 12, 2023

Листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане” одржала је предизборни скуп у Смедереву, на којем су се обратили председник Србије Александар Вучић и потпредседник Владе и председник Српске напредне странке Милош Вучевић.

Подсетимо, претходно су предизборни скупови одржани у Пироту и Лесковцу на којима је председник Србије позвао грађане да гласају за наставак развоја Србије и бриге о људима, те стабилност и мир.

Председник Вучић је истакао да 17. децембра гласамо или за напредак, или за назадовање Србије.

– Имате два избора – да гласате за Драгана Ђиласа или за листу „Александар Вучић -Србија не сме да стане”, јер сви ти други су глас за њега. Сви ће они бити са Ђиласом! Нису ми људи веровали када сам то причао, а сада видите да је све истина – истакао је Вучић.

Спортска хала у Смедереву је била пуна већ сат времена пре почетка митинга, а народ је остао и испред дворане.

– Мене нико не може да зове из амбасада, и да ми говори шта да радим. Ево говорили су да нећу смети да распишем изборе због Американаца. У овој земљи одлучују грађани Србије, а не било која амбасада. Данас имамо слободарску и независну Србију. Али то није дато заувек, то се промени очас посла. Као што се одвојила Црна Гора, као што су отели Косово – каже председник.

Вучић се посебно захвалио пензионерима што су имали разумевања за своју државу.

– За пензионере 30. новембра иде 20.000 динара. 1. децембра 10.000 за корсинике социјалне помоћи. Од првог јануара још 14.8 посто повећања пензија. Пензије морају да прате плате, и бићете још задовољнији. И све то можемо да изгубимо у једном дану – казао је он.

Истиче да је он председник који ради за народ, и каже да грађани неће гласати само за посланичке листе, већ за или против Вучића.

(Извор: 24седам)

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_н

Снажна подршка Републике и Покрајине: Успешно лобирање за град

Jelena Trifunović Новембер 12, 2023

Поверење грађана и странке нису доживели као прилику за статирање у посланичким клупама, што је био манир неких њихових претходника. Уз нескривени локалпатриотизам, Миленко Јованов и Станислава Хрњак заступају интересе Кикинде, те су резултати конкретни и видљиви у бројним пројектима, пише у најновијем броју КОМУНА.

Значајна финансијска подршка покрајине и републике бројним развојним пројектима у Кикинди и месним заједницама обележила је 2023. годину. Многе инвестиције, посебно капиталне, не би било могуће реализовати без значајних средстава са виших нивоа власти. Неспорно је, такође, да је успешно партнерство града и покрајине односно републике, резултат јасне државне политике усмерене ка развоју као и залагања наших представника у републичкој и покрајинској власти. Да је подршка конкретна и значајна потврђују резултати. О томе је „Комуну” говорила покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

– Интензивно радимо на пројектима важним за град, у овом циклусу финансирања врло значајна средства стигла су из републичке и покрајинске касе. Наш колега, народни посланик Миленко Јованов, користи сваку прилику да договара реализацију важних пројеката за град. Резултат његовог лобирања је и изградња кружног тока у Башаиду, која је почела протеклих дана. Код Министарства културе заложио се за пројекат реконструкције крова и фасаде Културног центра, за шта смо добили 18 милиона, а добра вест је и да ће 15 милиона за уређење Диспанзера за жене стићи из државне касе, што је такође плод његових залагања. Када је реч о значајним улагањима из републичке касе, подсетићу да реконструкцију болнице финансира Министарство за јавна улагања, вредност радова је 374 милиона динара, а још 30 милиона биће уложено у опремање реконструисаног дела болнице. Центар за стручно усавршавање је за прву фазу тренинг центра добио 10 милиона- указује Хрњакова.

ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ 800 МИЛИОНА ДИНАРА

Позамашна улагања у циљу унапређења квалитета живота суграђана, стижу из покрајинске касе одакле је, у овој години, за различите пројекте усмерено више од 800 милиона динара. Да ће и нови инвестициони циклус донети значајна средства потврђује и буџет покрајине за 2024.годину у висини од 108,4 милијарде динара, од чега је капитални део чак 38 одсто.

– У овој години, за један од најважнијих капиталних пројеката, изградњу пречистача пијаће воде у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Иђошу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство усмерио је 237 милиона. Реконструисана је дистрибутивна водоводна мрежа у Кикинди где је финансијер покрајинска Управа за капитална улагања са 127 милиона, док је 36 милиона уложено за замену магистралног вода. Покрајина је, за велику санацију зграде ОШ „Фејеш Клара” одобрила 150 милиона.

– Приликом недавне посете Кикинди, председник Покрајинске владе Игор Мировић обишао је изградњу атмосферске канализације у улицама Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковића и Семлачке, вредну 150 милиона динара. Том приликом, колега Миленко Јованов са председником Покрајинске владе договорио је радни састанак, на ком смо договорили да је важно да исфинансирамо изградњу секундарне атмосферске канализације у другом рејону, у улицама Моравска, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића, где становници имају велике проблеме када пада киша. Покрајинска влада за ту сврху, договорено је, определиће 120 милиона- прошле седмице одобрила је 30 милиона, а почетком наредне године доделиће још 90 милиона динара- напомиње Станислава Хрњак.

Из покрајинског буџета за постављање јавне расвете на потезу од индустријске зоне Расадник до Светосавске улице, уложено је 54 милиона динара.

Наш саговорница подсећа да је ову годину обележила блокада рачуна града којом је Зоран Милешевић из градске касе повукао 240 милиона динара. Помоћ државе ни у тој ситуацији није изостала.

– Захваљујући председнику Александру Вучићу и Министарству финансија имали смо у том тренутку врло важну помоћ од 60 милиона динара. До краја године, према информацијама којима располажем, добићемо још једну помоћ из буџетске резерве републике. То је такође потврда, да на делу имамо поред бриге о економском развоју и просперитету земље, бригу о свим градовима без обзира на то да ли се налазе у северном, јужном или централном делу Србије- закључује Хрњакова.

УЛАГАЊА У ШКОЛСТВО

Поред поменутих 150 милиона које је Покрајинска влада наменила санацији зграде школе „Фејеш Клара“, континуирана су улагања и у друге образовне установе.

– У протеклих месец дана имамо потписана два пројекта. За санацију фасаде Гимназије „Душан Васиљев”, прву фазу, опредељено је 12,5 милиона, а за санацију санитарних чворова у школи „Свети Сава” 11,2 милиона- навела је Хрњакова која је на челу Одбора за образовање и науку.

Замена прозора и мултифункционални терен у школи „Вук Караџић” реализовани су захваљујући покрајинском улагању од 6,8 милиона. У ОШ „Жарко Зрењанин” Покрајински секретаријат за спорт и омладину уложио је, за инвестиционо одржавање 6,4 милиона, у иђошкој школи „Миливој Оморац” то је 3,4 милиона, док је за санацију тоалета у ОШ „Ђура Јакшић” усмерено 2,2 милиона динара.

Небојша Дугалић биће гост библиотеке

Jelena Trifunović Новембер 12, 2023

Поводом Дана библиотеке „Јован Поповић” који је 18 новембра, а ове године биће обележен два дана раније, предвиђен је богат културни програм. Традиционално, октобар као месец књиге и новембар у коме је дан наше библиотеке, уједно су и период у години када ова установа мобилише све своје потенцијале, како би суграђанима приуштила мноштво квалитетних садржаја.

Међу гостима који су планирани за 16. новембар биће и глумац Небојша Дугалић, који ће се нашим суграђанима представити у склопу поетско-глумачког програма. Дугалић је редовни професор на Факултету савремене уметности за предмете глума пред камером и јавни и медијски наступ. Приватно, познато је, отац је петоро деце, а на челу је и Удружења драмских уметника Србије.

Посвећен вери, професури и родитељству, ипак стиже да одговори и на захтеве овдашњих редитеља и продуцената, а понекад и новинара. Све је траженији, и запаженији на малим и великим екранима. Стижу и заслужена признања, за која каже да га увек изненаде јер им се не нада.

У паузи многобројних обавеза, а поводом предстојећег гостовања у Народној библиотеци „Јован Поповић”, упркос преокупираности овог глумца, ипак смо за „Комуну” успели да са Дугалићем „ан пасан” разменимо неколико реченица о његовој глумачкој поетици.

Чини се из перспективе обичног гледаоца да вам је у последње време много ближа телевизија као медиј, него филм?

– Ту нема неке велике разлике, сличан је медиј, као и средства. Најважније је да се сада више ради, да постоје прилике да се неке нове генерације покажу и да тако заживи та врста уметности, пошто је дуго била скрајнута, а ево сад, на сву срећу, то се покренуло, па се надам да ће тај тренд остати и даље.

Ви сте религиозан човек, а да ли су у колизији глума као јавни позив и јавни чин и вера као интиман, лични чин?

– Ништа није у колизији ни са чим ако човек жели да се труди око помирења различитих стварности, напротив. Ако желимо да све оно што је другачије доживимо као потенцијал и инспирацију, онда ћемо и сопствени простор преосмишљавати и надограђивати. То је једини начин да некако напредујемо. Тако да ништа није у супротности ни са чим. Ми правимо супротности.

Како коментаришете то што још увек словите за миљеника женског дела публике?

– Не бавим се тиме, верујте.

Какви су вам планови у скоријој будућности, јер, ево, гостујете и по унутрашњости?

– Не знам ни ја, пошто много тога се дешава. Нешто се отказује, нешто одлаже, нешто се ново догађа, отвара, тако да – динамично је, то је важно.

БРОЈНА ПРИЗНАЊА

Овај рођени Краљевчанин, познат по ванредној дикцији, добитник је престижних глумачких признања. Међу њима је и Златна антена „Љубиша Самарџић“ за најбољу главну мушку улогу у серијама „Време зла“ и „Државни службеник“. Успешно се хвата у коштац и са редитељским послом. Између осталих, потписује позоришне представе „Вишњик”, „Осврни се у гневу”, „Сироти мали хрчки”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Павиљон број 6” и многе друге, по текстовима најбољих драмских стваралаца Чехова, Симовића, Михића…

ЛЕПА ВАРОШ: Почеци позоришта у Великој Кикинди

Jelena Trifunović Новембер 11, 2023

У Кикинди је, према подацима из 1825. године живело 12.344 становника. Од тога је близу 80 одсто било православних Срба. То становништво осећало је потребу да има своју културну институцију. Припреми и извођењу првог позоришног комада кумовао је Јоаким Вујић, отац српског театра. Наиме, 1834. године на путовању за Пешту, Вујић је дошао у Кикинду и задржао се једно време код својих пријатеља, проте Василија Стојановића и учитеља Аркадија Петровића.

Под утицајем и по наговору Јоакима Вујића, кикиндски студенти права, Ника Петровић и Лука Лисулов, сакупили су дружину и почели са припремама позоришног комада Јована Стерије Поповића „Светислав и Милева”.

Августа 1834. група Кикинђана изводи премијеру позоришног комада на српском језику у просторији кафане „Код златног плуга”. Извођење овог дела обрадовало је Кикинђане, сала је била препуна, а гледаоци су срдачно поздравили извођаче. Често је извођење представе прекидано аплаузима и захтевано понављање појединих сцена.

– Значај извођења овог Стеријиног дела није само у томе што је то у Кикинди била прва позоришна представа на српском језику у извођењу кикиндских дилетаната, већ је то било једно од ретких извођења овог дела у првој његовој верзији. Дело је штампано као Стеријин првенац 1827. године у Пешти. Све до 1834. дакле седам година након објављивања, драма се није појављивала на сцени. Кикиндска позоришна дружина ју је прва извела. После Кикинђана, 1838. године „Светислава и Милеву” игра летеће дилетантско позориште из Новог Сада, које ово дело изводи 1840. и у Загребу и Бечеју, а исте године играју га и ученици учитељске школе у Сомбору. У првој верзији овај Стеријин првенац игран је свега 4 или 5 пута и то увек без знања и учешћа аутора. Тек 15 година после, након преласка у Београд, Стерија уочава недостатак драме, прерађује је, па ово дело, поред извођења у београдском Театру на думруку, доживљава велики успех и у другим позориштима. Тако га је Српско народно позориште из Новог Сада ставило на репертоар одмах по оснивању (1861) а било је на репертоару све до 1884. године. Али Кикинђани коначну верзију никада нису видели. Прва позоришна дружина није ни сачекала другу верзију ове драме, а и студенти права, Петровић и Лисулов, отишли су на наставак студија. Потоње дружине за ово дело нису биле заинтересоване- наводи у књизи „Позоришни живот кикиндских Срба”, аутор Сава Савин.

Деценију касније у Кикинди су се нашла два човека, љубитеља културе, и кренуло се у оснивање позоришне дружине. Један је био Никола пл. Стојановић, кикиндски сенатор, родољуб, културни мецена, директор кикиндских школа и оснивач српске читаонице, а други Љубомир Јовановић, бивши секретар кнеза Михајла Обреновића, који се, након свргавања кнеза, доселио у Кикинду заједно са више државних чиновника.

У јесен 1844, године, под утицајем Љубомира Јовановића, а под покровитељством сенатора Николе пл. Стојановића, основана је нова позоришна дружина названа Друштво љубитеља уметности и српске народности. Друштво је радило под окриљем Српске читаонице, а Српска православна црквена општина одредила му је годишњу помоћ од 600 форинти, с тим да су чланови друштва обавезни да недељом и у дане црквених празника поје у цркви. Од магистрата нису добијали никакву новчану помоћ, већ су од власти добили само дворану у крчми „Код белог крста” коју је у закуп држао Филип Декер, а општина је о свом трошку дворану прилагодила за извођење позоришних представа.

Почетак рада друштва био је тежак. У недостатку новца, није се лако долазило до потребне опреме за припремање и приказивање представа. Требало је обезбедити декор, реквизите, костиме. Грађани Кикинде и околних места – љубитељи позоришта- отворили су своје старе ормане, долове и шифоњере, те су дружину снабдевали потребним костимима и реквизитима. Проблем су представљали и неуки и невешти глумци- дилетанти који нису могли много да науче такође неуког редитеља Сергија Биримца, по струци богослова и правника. Зато се родила идеја да се ангажује редитељ професионалац. У Бечу је пронађен слободан редитељ, пореклом из Моравске, који је ангажован да ради у друштву са платом од 250 форинти. Под његовим надзором и у његовој режији почеле су интензивне припреме позоришних комада. За свега неколико месеци глумци, иначе већ талентовани, толико су напредовали да су могли ступити и на вече, на гласу познате позорнице, што се касније заиста и дешавало, сведочили су савременици.

– Друштво је са приказивањем представа почело 1845. године. Улаз је био бесплатан, па је дворана увек била пуна гледалаца. Поред чиновинка, занатлија, трговаца, лекара, на представе су долазили и сељаци и спахије, а није био редак случај да долазе и становници околних места: Мокрина, Иђоша, Башаида, па чак и Црње. За свој рад извођачи представа- дилетанти, били су плаћени по 100 форинти у сребру месечно. Љубомир Јовановић и Петар Протић били су најистакнутији глумци, а компоновали су и мелодије за поједине позоришне комаде.

Друштво је имало и свој оркестар који је изводење представа пратио у живо, јер је скоро свака представа била са певањем, или је бар оркестар свирао пре почетка представе и у паузама, а обично је по завршетку била одржана игранка. Репертоар је био шаролик. Играли су се комади: „Бој на косову”, „Хајдуци”, „Господар и роб”, „Стрелци”, „Кир Јања”, „Зидање Раванице”, „Заљубљеници”, „Спомен Лукијану Мушицком” и др. Неки од извођача били су Љубомир Јовановић, Аркадије Станковић, Јелена Поповић, Милка Путник, Лазар Кирић, Олга По- повић, Јелена Тапавица…- пише хроничар кикиндског позоришта Сава Савин Моца.

У јесен 1846, друштво се налазило у изузетно тешкој финансијској ситуацији, па су почели да наплаћују улазнице. Тада је интересовање за представе почело нагло да опада. Представа, Спомен Лукијану Мишицком” изведена је пред врло малим бројем гледалаца, па се престало са даљим извођењем.

Ускоро је преминуо мецена друштва Никола пл. Стојановић, што је означило почетак распада друштва. Филип Декер од општине је захтевао да се престане са извођењем представа у гостионици чији је он био закупац и да се она врати у предашње стање. Све ове околности довеле су до тога да ова позоришне дружина престане са радом и да скоро целокупан ансамбл оде из Кикинде. С обзиром на увежбаност глумаца и стечено солидно искуство, није им било тешко да наду уточиште у неким путујућим дружинама па чак и у сталним позориштима.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.