Dr Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić napustili su pokret “MI – Glas iz naroda”, saopštio je taj pokret.
“U toku procesa preobražaja Pokreta MI – Glas iz naroda došlo je do izvesnih nesporazuma unutar rukovodstva, grupi od sedam osnivača, i Dr Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić su juče, 20. februara 2024. godine, demonstrativno napustili Pokret MI – Glas iz naroda”, saopšteno je na sajtu pokreta.
Kako se navodi, “u senci nesporazuma i insinuacija protiv nekih od osnivača” dr Branimir Nestorović je ultimativno tražio da on bude predsednik te stranke iako je bilo dogovoreno da se ostane pri izvornom principu kolektivnog rukovodstva koje čini sedam osnivača.
Na glasanju taj ultimatum dr Nestorovića nije dobio podršku većine osnivača i on je potom demonstrativno napustio Pokret, a za njim i Aleksandar Pavić.
“Pokret, međutim, nastavlja sa planiranim radom i preobražajem u političku stranku. Njime će rukovoditi Veće Pokreta koje čini pet osnivača, Siniša Ljepojević prof. dr Mitar Kovač, prof. dr Jovan Janjić, Branko Pavlović i Dragan Stanojević, prema tome, u radu Pokreta sve ostaje po starom i planirani ciljevi se ostvaruju”, navodi se u saopštenju.
Ovčarsko-kablarska klisura svojim prirodnim lepotama i spomeničkim vrednostima privlači pažnju vekovima!
U fenomenalnom pogledu sa Ovčara i Kablara ovog vikenda uživaju planinari „Kinđe”.
Naime, oni su ovog vikenda ispenjali planinske vrhove Ovčar i Kablar, a boraveći na terenu Ovčarsko- kablarske klisure, posetili su nekoliko manastira, kao i Isposnicu Savine vode.
Isposnica Savine Vode nalazi se visoko u brdu iznad Ovčar Banje. Kapela je novijeg datuma iz sredine XX veka, a prema legendi u pećini je neko vreme boravio i Sveti Sava.
Ovčarsko – kablarska klisura poznata je i kao Srpska Sveta gora, na kojoj se nalazi još 10 manastira i jedna crkva.
Konzervativni pokret „Naši“ izlepio je centar Beograda plakatima podrške Aleksandru Lukašenku predsedniku Belorusije. Na plakatima se nalaze njegov lik i natpis „Srbija je uz Lukašenka“.
Predsednik Lukašenko je osvedočeni prijatelj Srbije, čija je podrška bila od velikog značaja tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine, kada je posetio Beograd i dao nesebičnu podršku i ohrabrenje srpskom narodu.
Konzervativni pokret „Naši“ pred predstojeće parlamentarne izbore u Belorusiji koji su zakazani za 25. februar 2024. daje punu podršku predsedniku Aleksandru Lukašenku koji vodi nezavisnu i društveno orijentisanu politiku, i pruža solidarnost beloruskom narodu koji trpe strahovite pritiske sa zapada samo zato što štite svoj suverenitet i integritet i ne žele da im zapad nasilno postavlja vlast preko političkih struktura kojima je mentor, a protiv izborne volje naroda Belorusije i osnovnih demokratskih načela.
Demokratiju koju servira zapad na svojoj koži dan danas oseća srpski narod i ona ne donosi ništa dobro osim uništenja suvereniteta i ekonomskog razaranja svake slobodne države i naroda poput Srba i Belorusa.
Takođe obaveštavamo da će 25. februara u 12 časova biti održana i konferencija za štampu „Solidarnost sa Belorusijom“ u Pres Centru UNS – (Knez Mihailova br. 6/III, Beograd)
Ministarstvo odbrane poziva mlade da se prijave na konkurs za upis u vojne škole koji je otvoren do 31. marta 2024. godine.
Ovogodišnjim konkursom predviđen je upis 185 budućih kadeta Vojne akademije, 25 kadeta Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, 110 učenika Vojne gimnazije – od kojih 80 za Opšti, 20 za Vazduhoplovni smer, pet za prijem u drugi i pet za prijem u treći razred Opšteg smera i 75 učenika Srednje stručne vojne škole „1300 kaplara“.
Vojna akademija u predstojećoj školskoj 2024/2025. godini nudi osnovne akademske studije na smerovima Kopnena vojska, Vojno vazduhoplovstvo, Vojnoelektronsko inženjerstvo, Vojnomašinsko inženjerstvo, Tehnološko inženjerstvo materijala i zaštite, Vojnosaobraćajno inženjerstvo i Ekonomija odbrane.
Foto: Ministarstvo odbrane
Za status učenika Vojne gimnazije i Srednje stručne vojne škole „1300 kaplara” u Beogradu pravo prijavljivanja imaju dečaci i devojčice rođeni 2008. godine ili kasnije, odnosno 2007. godine ili kasnije za upis u drugi i 2006. godine ili kasnije za upis u treći razred Vojne gimnazije.
Prvi deo selekcije obuhvata psihološku i medicinsko-zdravstvenu procenu. U drugom delu selekcije, koji se realizuje sa kandidatima koji su uspešno prošli prvi deo selekcije, kandidati podležu proveri fizičke sposobnosti i proveri znanja iz matematike i srpskog jezika. Tokom procesa selekcije obavlja se i bezbednosna provera kandidata.
Za vreme školovanja učenicima su obezbeđeni smeštaj i ishrana, udžbenici i školski pribor, odeća i obuća (uniforma), zdravstvena zaštita i novčana primanja u skladu s propisom kojim su uređeni uslovi, način ostvarivanja i visina novčanih primanja u Ministarstvu odbrane Srbije.
Jedna je od najuposlenijih glumica u kikindskom Narodnom pozorištu. Od svih predstava koje su trenutno na repertoaru, mlada Anđela Kiković nije u podeli samo za dve. U svim ostalim je na sceni. Puna je reči hvale, ne samo za ansambl, već i za ovdašnju teatarsku publiku. Pored kikindskog, angažovana je i u nizu uloga u prestoničkim pozorištima, najviše u „Slaviji“ u kojoj je i započela svoju glumačku karijeru. Od malih nogu je bila okrenuta glumi, njenim stopama ide i mlađa sestra Kaja, a i predak im je jedan ovdašnji slavni glumac.
Njen lični i glumački razvoj vodio je preko četiri toponima koji počinju na slovo K. O svemu tome i mnogo čemu drugom što je mladu Anđelu Kiković profilisalo kao glumicu, govorila je za naš list.
U Narodnom pozorištu Kikinda ste se obreli tako što je bila audicija za ulogu Jelice u „Laži i paralaži” kod reditelja Stevana Bodrože i onda ste se, uz kolegu Aleksu Markovića, javili i dobili ste ulogu. Posle te predstave je krenuo vaš glumački angažman u Kikindi?
– Pozorište i reditelj Stevan Bodroža su odlučili da naprave audiciju za ulogu Jelice u komadu „Laža i paralaža” Jovana Sterije Popovića. Na poziv kolege Mihaila Laptoševića, člana ansambla, sa kojim igram i predstavu u pozorištu „Slavija”, došla sam na audiciju. Dobila sam ulogu i ugovor na određeno vreme. Posle te predstave usledilo je „uskakanje” u predstavu „Pidžama za šestoro” u režiji Olje Đorđević i rad na novim predstavama: „Pa se vidimo u snu” u režiji Nikole Zavišića, „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože. Uvek se radujem novim izazovima i ulogama u NP Kikinda.
Ljubavno pismo- Foto: V. Sretenović
Što se tiče kikindskog pozorišta, danas ste takoreći nosilac repertoara. Ne igrate samo u „Kovačima” i „Džepovima punim kamenja”, u svim drugim predstavama ste na sceni. Kako je raditi u kikindskom pozorištu i uopšte kakvu imate interakciju sa kolegama i publikom?
– Kikindsko pozorište jako volim, to je moja druga kuća. U kikindskom pozorištu mi je pružena prilika da se razvijam i rastem kao glumica i kao biće, i beskrajno sam zahvalna na šansi koja mi je pružena. Kao i u „Slaviji”, i ovde imam sreću da radim sa odličnim, inspirativnim i vrednim kolegama. Za dve godine imala sam priliku da radim sa celim ansamblom. Svi mi jako poštujemo i volimo kikindsku publiku, jer je iskrena, podržavajuća i kulturna. I naravno, puno nam je srce kada vidimo da je sala puna ljudi, što se, nažalost, ne dešava uvek. Ipak, komunikacija sa publikom, njene konstruktivne kritike i pozitivne reakcije nam daju vetar u leđa da i pored svih poteškoća, sa kojima se kao jedna institucija kulture u Srbiji suočavamo, nastavimo dalje da stvaramo, negujemo prave vrednosti i služimo umetnosti, sa verom da će se poteškoće prevazići i da će naš rad biti prepoznat i podržan.
Da se dotaknemo i vaših studentskih dana. Diplomirali ste u klasi Dragane Varagić, profesorke originalne metodike i umetničke poetike. Vaše kolege glumci kažu da su glumci sa njene klase potpuno neobični, drugačije profilisani i da su vrlo inspirativni. Kakvo je vaše iskustvo u vezi sa metodikom profesorice Varagić?
– Pored klasičnih metoda koje se rade u Evropi, poput Stanislavskog, Mihaila Čehova, Grotovskog, mi smo sa njom radili i metode koje se izučavaju na Zapadu, kao što su npr. divajzing, Šekspir, na način koji se to radi u Engleskoj, Stratfordu, tako da mislim da mi imamo prilično jedinstvenu mešavinu tradicionalne škole i modernih tehnika sa Zapada.
Foto: V. Sretenović
I vaša sestra je odabrala glumački poziv. Da li potičete iz umetničke porodice, i taj poriv vam je preneo neko od predaka ili su to jednostavno bili vaši izbori?
– Moja sestra, Kaja Banićević, je sada na trećoj godini glume. Ona je išla na glumu još od detinjstva u Kotoru, a i njen deda-stric je naš čuveni i veliki gospodin glumac Petar Banićević, tako da je taj dar ona verovatno nasledila od njega. U četvrtoj godini srednje škole otišla sam na razmenu studenata u Ameriku, u Kanzas, i zbog bržeg i boljeg prilagođavanja zajednici, uzela sam u školi glumu kao predmet (kod njih je to predmet, kao kod nas srpski, matematika, biologija). Tu sam otkrila svoju do tada neznanu veliku ljubav prema glumi, kao i čaroliju te umetnosti, tako da su studije glume bile prirodna posledica te ljubavi.
Glumite dosta i u Pozorištu „Slavija” i Ustanovi kulture „Parobrod”, šta možete reći o predstavama u kojima ste angažovani?
– U „Slaviji”, gde sam započela svoju karijeru, igrala sam u sedam predstava. Četiri su trenutno na repertoaru, tri komedije, „Krevet za šestoro”, „Ulovi muža” i „Lopuže” i drama „Kirija”. Predstave imaju izuzetan odziv publike, uvek se igraju na kartu više. Imam sreću da sarađujem sa divnim kolegama. U UK „Parobrod” igram predstavu „Tajne žena”, sa koleginicama sa klase. Predstavu igramo već treću sezonu i ona je naš autorski rad.
Šta biste još dodali vezano za Kikindu, njene stanovnike i uopšte ritam grada?
– Kikinda, dom ljudi širokog osmeha i još šireg gostoprimstva. Dom Mike Antića, Dušana Vasiljeva, Jovana Ćirilova, dom najlepše ulice u Evropi. Gnezdo sova utina, mamutice Kike i ludaja. Vlasnik Tere, Blandaša, Starog jezera, dudovače kao i najlepše supe na svetu. Mislim da nije potrebno ništa više dodati.
DOM JE TAMO GDE MOŽETE DA IZRASTETE U NAJBOLJU VERZIJU SEBE
U vašoj glumačkoj karijeri i u vašem ličnom razvoju nameću se toponimi koji počinju na slovo K. Rođena ste Kraljevčanka, u Kotoru ste završili osnovnu i srednju školu, u Kikindi ste zaposleni. Može li se povući neka paralela između crnogorskog juga i severa Banata, odnosno morske i panonske klime, naravno preko vašeg rodnog Kraljeva?
– Za svojih trideset godina, kao što ste i napomenuli, puno sam se selila i svakako su ovi gradovi ostavili veliki trag u meni. Ključno, što bih izvukla iz svog dosadašnjeg životnog iskustva je da je dom tamo gde su dobri ljudi koji vas prihvataju i gde možete da izrastete u najbolju verziju sebe i da podelite svoje darove i date sebe kao biće; da budete tu za druge i da se radujete životu i budete zahvalni na svemu što vam je dato. Tada klima i geografija nisu toliko bitne. A što se tiče slova K, prezivam se Kiković, rođena sam u Kraljevu, odrasla u Kotoru, živela sam i u Kanzasu u Americi, sada radim u Kikindi, pa je šala, ali sumnjam i slučajnost da imam sreće sa gradovima na K. Živim u Beogradu, i on je svakako značajan, jer sam odmalena dolazila zbog svojih prijatelja. Videćemo šta će još život da donese.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je večeras, na ceremoniji dodele odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije, da danas obeležavamo dva najvažnija događaja u osnivanju srpske države i da su upravo ljudi ono što ih spaja, a bez čijeg žara i žrtve ništa ne bi bilo moguće.
“Danas, 40 dana posle Božića, mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili na Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Marićevića jaruge bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde”, istakao je Vučić u obraćanju na svečanosti u Predsedništvu Srbije.
Predsednik je rekao da obeležavamo dva najvažnija događaja u osnivanju moderne srpske države, prvi je oslobodilačka revolucija, a drugi je organizacija i uređenje države.
“Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog, uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na onu po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki, da su morali biti ostvareni”, rekao je Vučić.
Istakao je da Srbija danas nije ništa drugo nego odsjaj one vatre koja je u njima gorala.
“Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, ni jedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način”, naglasio je Vučić.
Vučić rekao je da Karađorđe Petrović i ustanici koji su se na Sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi nisu samo zaslužni “večni očevi ove države i ove nacije, nego i najbolji primer ogromne vere i moći”.
“Prvi srpski ustanak i Sretenjski ustav rezultati su dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće, raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal”, rekao je Vučić.
Sretenje, odnosno 15-ti februar, u novovekovnoj srpskoj istoriji jedan je od najznačajnijih datuma. Dan državnosti Republike Srbije obeležava se 15. i 16. februara u znak sećanja na dva prelomna istorijska događaja, podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. i potpisivanje Sretenjskog ustava 1835. godine
Na Sretenje Srbija obeležava i Dan ustavnosti i Dan vojske, ukazuje u razgovoru za „Komunu” istoričar Srđan Sivčev i podseća da je ovaj datum slavljen još u Kraljevini Srbiji, ali ne u ovakvom formatu.
– Sretenje se slavilo do 1914. odnosno 1918. godine, do formiranja zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je obeležavan kao jedan od najznačajnijih datuma za srpsku istoriju. Kada je stvorena Kraljevina SHS više se ne priča o Sretenju, značaju ovog datuma za srpski narod, sve je usmereno ka jugoslovenstvu, zajedničkim crtama koje su spajale srpski, hrvatski i slovenački narod, da bi nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističke vlasti u FNRJ i kasnijoj SFRJ, tek tada ovaj datum bio skrajnut- navodi Sivčev.
Srbi su podigli ustanak protiv Turaka na Sretenje 1804. godine i to je početak borbe za srpsku državu. Na njegovim osnovama građena je buduća sloboda Srbije. Sa druge strane, Sretenjski ustav donet 1835. bio je izuzetno liberalan i demokratski za to vreme. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, diplomata i političar, izradio ga je po uzoru na francuski i belgijski ustav. To je prvi Ustav u Srbiji i jedan od prvih u Evropi koji je ustanovio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što predstavlja temelj svake demokratije.
Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo. Poređenja radi u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, a u Rusiji do 1861.godine.
– Srbija je ovim ustavom postala jedna od prvih država u Evropi u kojoj je zakonski ukinut feudalizam. U Srbiji nije bilo više krupnih veleposednika baš iz tog razloga jer nije došlo do akumulacije kapitala. Seljak je možda imao manji komad zemlje, ali je bio slobodan. Čitav taj period od 1804. do 1835 nazvan je srpska revolucija, a taj termin je skovao nemački istoričar Leopold fon Ranke podvlačeći paralelu od oružane borbe pa do borbe u mirnodopskim uslovima- za ekonomsku, političku, kulturnu autonomiju. Sretenjski ustav je bio na snazi svega 55 dana, prvenstveno zbog protivljenja velikih sila- Turske, Austrije i Rusije, njihovih unutrašnjih neprilika i uređenja, zbog čega su se pribojavale takvog pravnog akta. Iako je bio kratkog veka, određene njegove tekovine su preživele kao što su Skupština, Državni savet, doduše sa manjim ingerencijama. Takođe, i kada je naredni ustav stupio na snagu, feudalizam više nikada nije vraćen- ističe naš sagovornik.
Skupštinskom odlukom je 2001. godine Sretenje proglašeno za Dan državnosti i obeležava se od 2002. godine.
– Datum je ustanovljen u atmosferi otklona od jugoslovenske i komunističke prošlosti i rekao bih da je mudro izabran jer simbolizuje jedinstvo. Sažima u sebi patriotsku, slobodarsku, demokratsku i socijalnu notu. To potvrđuje i činjenica da u javnosti nije bilo polemika o tome da li je dobro izabran datum, jer zaista ima ujedinjujući karakter, na ponos je i levičarima i desničarima- zaključuje Sivčev.
Predsednik Vučić čestitao Dan državnosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je građanima Srbije Dan državnosti – Sretenje.
„Srećan Dan državnosti. Živela Srbija!”, napisao je Vučić na Instagramu.
Centralna manifestacija u Orašcu
U Orašcu je počela centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, kao izaslanik predsednika Republike, Miloš Vučević.
Srpski nacionalni avio-prevoznik Er Srbija raspisao je konkurs za zapošljavanje novih članica i članova kabinske posade za svoju bazu u Beogradu.
Na konkurs se mogu prijaviti državljani Republike Srbije koji u trenutku podnošenja prijave imaju navršenih 18 godina, najmanje diplomu srednje škole i tečno govore i pišu engleski jezik. Znanje drugih stranih jezika smatraće se prednost.
Ako želite da radite na 11.000 metara nadmorske visine, imaćete priliku da se prijavite u četiri grada u Srbiji:
Čačak: 23.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Garni Hotel Aveny Čačak, Stoje Tošića 12G
Novi Sad: 27.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Prezident Hotel, Futoška 109, Novi Sad
Kragujevac: 29.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Hotel Kragujevac, Kralja Petra I 18
Niš: 01.03. u periodu od 10 do 18 časova.
Ambasador Hotel, Trg Kralja Milana 4
Prijave su otvorene do 24 časa pre testiranja.
Najuspešniji kandidati spremni da na posao kreću iz matične baze Er Srbije u Beogradu imaće priliku za zaposlenje.
Er Srbija razmatra mogućnost da u narednom periodu slična testiranja obavi i u pojedinim gradovima u državama u regionu, s obzirom na to da i van granica Srbije postoji veliko interesovanje za rad u srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji.
Više detalja o oglasima i formular za prijavu na konkurs možete pronaći na internet stranicama Air Serbia.
– Prethodna godina bila je jedna od najuspešnijih za nacionalnu avio-kompaniju od kako je osnovana pre skoro 97 godina. Poverenje nam je ukazalo 4,19 miliona putnika, pokrenuli smo 23 nove destinacije, osnažili i podmladili flotu, pojačali naš tim sa više stotina novih koleginica i kolega, promovisali 23 nova kapetana. Veoma smo ponosni na ostvareno, ali ujedno i svesni da je avio-industrija složen sistem u kojem uspeh zavisi od brojnih faktora. Naše je opredeljenje da u svakodnevnom radu budemo orijentisani na ono što od nas zavisi, o čemu svedoče i januarski rezultati. Prevezavši preko 50 hiljada putnika više nego u istom mesecu 2023. godine, pokazali smo da uvek može još bolje. Nadamo se da će se taj dobar trend nastaviti i tokom narednih meseci,” rekao je Jirži Marek, generalni direktor srpske nacionalne avio-kompanije.
Najpopularnije destinacije u mreži Er Srbije, u januaru 2024. godine, kada je reč o Zapadnoj Evropi, bile su Cirih, Pariz, Beč, Milano i Rim. U regionu to su Podgorica i Tivat, dok su u široj evromediteranskoj zoni najtraženiji letovi bili do Istanbula, Barselone i Atine.
Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot najoštrije je udario po predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, okrivivši ga za transparent i ruske zastave kojima su mahali navijači Crvene zvezde.
– Među brojnim ruskim zastavama, kojima su mahali navijači FK Crvena zvezda Beograd, nalazio se ogroman plakat: „Srbi+Rusi braća“. EU i SAD treba konačno da shvati da fudbalske huligane, antizapadne tabloide + TV stanice ne kontroliše Rusija, već sam Vučić – napisao je on na platformi Iks.
Rot, koji je inače pajtos vođe liste “Nasiljem protiv Srbije” Dragana Đilasa i Marinike Tepić, na ovaj način razjasnio je zbog čega je zapravo doneta rezolucija Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji.
Naime, razlog je što predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedini u Evropi nije uveo sankcije Rusiji i nije zabranio Srbima da vole Rusiju, a Rot je svojom objavom praktično poručio: Vučiću to nikada nećemo oprostiti, zato udaramo na njega svim sredstvima!
Predstavnici grada Kikinde, ustanova iz sistema socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, policije, pravosuđa, nevladinih organizacija i medija potpisali su danas lokalni Međusektorski protokol o saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Protokol ima ulogu da jasno definiše odgovornosti svih institucija u procesu prevencije i intervencije u slučajevima nasilja, ujedno upoznaje svaki sektor s nadležnostima drugog sektora, sa onim šta nasilje jeste i određuje koordinaciju rada ustanova kada do nasilja dođe.
Na ovaj način se očekuje da će protokol doprineti ostvarivanju prava deteta na potpunu zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja u lokalnoj zajedinici, rečeno je na ovom sastanku.
Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta, a utvrđeno je Konvencijom o pravima deteta i nizom međunarodnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava koje je Republika Srbija ratifikovala.
